Sedmica u politi\u010dkom \u017eivotu Ukrajine, kastrirana ratom i vanrednim stanjem, po\u010dela je intervjuom sa predsednikom Verkhovne Rada Ruslanom Stefan\u010dukom. Jedno od klju\u010dnih pitanja upu\u0107enih predsedniku Verkhovne Rada odnosilo se na datum odr\u017eavanja slede\u0107ih parlamentarnih izbora. Formalno su zakazani za 29. oktobar 2023. godine, ali s obzirom na situaciju na frontu i u Kremlju, malo je verovatno da \u0107e se rat zavr\u0161iti dovoljno brzo da bi se osigurao punopravni izborni proces. Stoga, \u0161to dalje, pojavljuju se stru\u010dnija i ne ba\u0161 mi\u0161ljenja o tome kada i kako \u0107e biti odr\u017eani slede\u0107i parlamentarni izbori.<\/p>\n
Posebno su po\u010dele da se pojavljuju glasine da bi deseta Verkhovna Rada u istoriji nezavisne Ukrajine mogla da bude izabrana ba\u0161 tokom rata. Teoretski, ni\u0161ta nije nemogu\u0107e \u2013 zabrana odr\u017eavanje izbora u periodu vanrednog stanja nije upisana u Ustav, koji se ne mo\u017ee menjati u ovom posebnom periodu. A zakon se mo\u017ee promeniti. Me\u0111utim, malo je verovatno da \u0107e vlasti preduzeti takav korak ukrajinski \u2013 ova odluka \u0107e izgledati preo\u0161tre, posebno protiv pozadine procesa evropskih integracija Ukrajine, koji sama Ukrajina poku\u0161ava da ubrza. Odr\u017eavanje sumnjivog kvaliteta izbora u takvoj situaciji, blago re\u010deno, ne\u0107e pomo\u0107i na\u0161oj zemlji da postane \u010dlanica Evropske unije, ali je prili\u010dno sposobna da to odlo\u017ei.<\/p>\n
Zato je Stefan\u010duk, odgovaraju\u0107i na pitanje o narednim izborima Verkhovnoj Radi, jasno odgovorio – tokom vanrednog stanja ne mogu da se organizuju, kako iz zakonodavnih, tako i iz prili\u010dno prakti\u010dnih razloga. A najbolja opcija je, prema re\u010dima predsednika skup\u0161tine, da se slede\u0107i Verkhovna Rada izabere odmah po zavr\u0161etku rata. (Ili bar ukidanje vanrednog stanja, jer rat u jednom ili drugom formatu \u2013 recimo, kao u periodu 2015-2022 \u2013 mo\u017ee da traje vi\u0161e od godinu dana ili \u010dak decenija.) A ovde je ne\u0161to o \u010demu treba da razgovaramo.<\/p>\n
Odr\u017eavanje izbora u najkra\u0107em mogu\u0107em roku po sada\u0161njem zakonu \u2013 vanredno, na primer, koje zahteva samo 60 dana pripreme \u2013 zna\u010di\u0107e jednu jednostavnu stvar. Na ovim izborima Ukrajinci \u0107e glasati ne za budu\u0107nost, ve\u0107 za pro\u0161lost. Preciznije, za one koji pobede u ratu. (Naravno, govorimo o pobedi Ukrajine u aktuelnom ratu, jer posle poraza o kakvim izborima mo\u017eemo da govorimo…)<\/p>\n
A ovo je donekle \u010dak i logi\u010dno. U Ukrajini ve\u0107 godinu i po dana nema politi\u010dkog \u017eivota. Pretpostavimo da se rat nastavi jo\u0161 godinu dana. Pro\u0161lo je dve i po godine. U ovom periodu i u mirnodopsko vreme, situacija na politi\u010dkoj mapi Ukrajine se prili\u010dno dramati\u010dno promenila, a kamoli turbulentno ratno vreme. A ako je stanovnicima zapadnog dela Ukrajine lak\u0161e, jer su stranke koje su izabrale ove regione nekako pre\u017eivele, \u010dak i ako ne sve, onda \u0107e se na Istoku situacija promeniti i van priznanja. One stranke koje preferiraju Isto\u010dnjaci jednostavno su nestale sa politi\u010dkog horizonta (bilo zato \u0161to su bile zabranjene ili zbog promene politi\u010dke paradigme). Koga bi ti prili\u010dno veliki izborni regioni trebalo da izaberu? Ili ratni heroji ili oni koji \u0107e pozvati na pomirenje sa Rusijom. Nijedan kriterijum nema nikakve veze sa budu\u0107no\u0161\u0107u Ukrajine.<\/p>\n
Me\u0111utim, isti princip, koji \u0107e rado koristiti sve politi\u010dke snage \u2013 a pre svega iz o\u010diglednih razloga, vlasti \u2013 ima jednu veliku manu. Kao \u0161to je ve\u0107 pomenuto, ovo je glasanje za pro\u0161lost. Za ono \u0459to se desilo u ratu. Po zavr\u0161etku ovog rata, Ukrajina \u0107e morati da izgradi u su\u0161tini novu zemlju, kona\u010dno ukrajinsku i, verovatno, evropsku. A da bi to uradili, Ukrajinci bi trebalo da se do\u010depaju ne samo fotografija onih koji su se borili ili volontirali, ve\u0107 i politi\u010dkih programa starih i jo\u0161 novih stranaka. Novo, pre svega, jer \u0107e se izborna mapa Ukrajine posle rata promeniti izvan priznanja \u2013 po\u010dev od \u010dinjenice da \u0107e vladaju\u0107a stranka, posle niza predratnih skandala i pojavljivanja izdajnika u svom sastavu tokom rata, pro\u0107i kroz proces radikalne transformacije. Me\u0111utim, glasanje za nova „nova lica“, \u010dak i ako \u0107e im biti dodeljene dr\u017eavne nagrade (sasvim zaslu\u017eeno, uzgred), kontraproduktivno je. Ukrajinci su ve\u0107 toliko puta glasali za imena, a ne za programe i principe, da je vreme za u\u010denje.<\/p>\n
Pored toga, posle rata situacija u Ukrajini, u principu, ne\u0107e biti sli\u010dna onoj kakva je bila 23. februara 2022. godine. Ruski pravac, u kojem je mnogo stranaka \u017eivelo i cvetalo, nesta\u0107e ili \u0107e skoro nestati. Tako\u0111e, pozicija „neke njate“ bi\u0107e nepovoljna, jer \u0107e sada i posle rata ideja o evropskim integracijama Ukrajine biti vode\u0107a. Zato \u0107e, da bi se izdvajale od drugih starih ili, naro\u010dito, novih imena, stranke morati, kao i u dosadnoj Evropskoj uniji, da nau\u010de da se takmi\u010de u pravom izbornom formatu levice. Trideset godina u Ukrajini sve je bilo jasno \u2013 vi ste ili za proruske, ili za proruske stranke, ili za stranku onih kojima nije stalo kako se ulica zove, glavna stvar je da bude osvetljena. To se vi\u0161e ne\u0107e de\u0161avati u posleratnoj Ukrajini. \u010cak ni ostaci OPFL-a, koji \u0107e nesumnjivo poku\u0161ati da u\u0111u u Rada-X, vi\u0161e ne\u0107e pedalati temu prijateljstva sa Rusijom tako otvoreno kao \u0161to je bilo pre rata. Posebno zato \u0161to \u0107e se broj pristalica takve ideje ozbiljno smanjiti zbog smrti, emigracije i promene politi\u010dkog polo\u017eaja.<\/p>\n
Stoga, da bi se ukrajinskim strankama omogu\u0107ilo da do\u0111u do \u017eivota\/da se rode i izvr\u0161e potpuni posao pre izbora, potrebno ih je odlo\u017eiti, recimo, na 9-12 meseci. Ovo nije tako dugo vreme kao \u0459to izgleda. Ako odmah posle rata izaberemo Radu po principu „ko se borio i dobrovoljno prijavio“, a onda se ispostavi da ovaj Savet uop\u0161te ne odra\u017eava realno raspolo\u017eenje stanovni\u0161tva (koje \u0107e se manifestovati kasnije, nekoliko meseci posle takvih izbora), onda \u0107emo morati da \u010dekamo \u010detiri godine. Zar ne bi bilo bolje sa\u010dekati godinu dana da se izabere bolji i realniji parlament?<\/p>\n
Ali u toj varijanti postoji jedna mana \u2013 ona je korisna opoziciji i samim tim neprofitabilna za vlast. Jer izbor stanovni\u0161tva za 12 meseci, ne dva, vi\u0161e ne\u0107e biti zasnovan na herojima rata, ve\u0107 na onome \u0161to \u0107e se de\u0161avati u zemlji tokom ovih meseci. I verovatno se ne\u0107e desiti prijatne stvari. Mi sada zapravo \u017eivimo na ra\u010dun zapadnih partnera \u2013 jer je svima o\u010digledno da u suprotnom ne\u0107emo pre\u017eiveti, ekonomija u vremenima rata, \u010dak i geografski lokalizovana kao na\u0161a, jednostavno je onesposobljena. Posle rata, Ukrajina \u0107e morati sama da zaradi za \u017eivot. Ne bez podr\u0161ke Zapada, ve\u0107 sami. A kada po\u010dnu prekidi u penzijama i platama, kada dolar i cene po\u010dnu da rastu \u2013 kakva \u0107e biti reakcija dru\u0161tva? Sasvim je jasno da je antivladina.<\/p>\n
S druge strane, tako\u0111e je nemogu\u0107e odlo\u017eiti izbor nove Rada. Dana\u0161nja mono-koalicija, \u010dak i u vreme rata, pokazala je da \u0107e najbolji dan u njenoj istoriji biti dan zavr\u0161etka vlasti. A gubitak dragocenih meseci u kontekstu procesa evropskih integracija (koji se verovatno ne\u0107e zavr\u0161iti do kraja rata) je veoma skup.<\/p>\n
Dakle, ako ne uzmemo u obzir subjektivne razloge u vidu \u017eelja vlasti i opozicije ili objektivnih, kao \u0161to je organizacija izbora u brojnim regionima pogo\u0111enim neprijateljstvima i za veliki broj izbeglica koje se mo\u017eda ne\u0107e vratiti ku\u0107i (to je ranije logi\u010dno izjavio prvi potpredsednik parlamenta Oleksandr Kornienko, nagla\u0161avaju\u0107i termin „4-5 meseci od ukidanja vanrednog stanja“) \u2013 za najtimalnije politi\u010dko odr\u017eavanje slede\u0107ih izbora u Verkhovnu Radu sa stanovi\u0161ta budu\u0107nosti Ukrajine Elite \u0107e morati da konsoliduju ta\u010dku preseka dva grafikona: „tempo posleratnih reformi i obnove“, koji \u0107e o\u010digledno vremenom opasti, i „razvoj punopravnog politi\u010dkog \u017eivota“. U trenutku kada \u0107e Ukrajinci, s jedne strane, mo\u0107i manje-vi\u0161e adekvatno da razumeju potencijalne izborne u\u010desnike i njihove posleratne programe, a sa druge strane, oni jo\u0161 ne\u0107e po\u010deti da budu depresivni jer se Ukrajina za dve ili tri nedelje nije pretvorila u \u010dlanicu EU sa odgovaraju\u0107im \u017eivotnim standardom, a trebalo bi da bude izabrana nova Verkhovna Rada iz Ukrajine.<\/p>\n
I stvarno nov. U kojoj, po prvi put, stranke treba da budu podeljene ne po starim principima, ve\u0107 prema klasi\u010dnom kapitalisti\u010dkom formatu politi\u010dkog spektra. Da bi ljudi iza\u0161li na izbore, trebalo bi da izaberu ne „ukrajinsku Ukrajinu integrisanu u Evropu“ (to bi trebalo da bude osnova za sve politi\u010dke snage) ili „ruski satelit sa dva dr\u017eavna jezika i ruskim biznisom“ (i to bi trebalo da nestane zauvek) \u2013 ve\u0107 za odre\u0111ene stavove o ekonomskom razvoju, transformaciji obrazovnog sistema, promeni penzionog sistema itd. Ukrajinci moraju da prestanu da biraju izme\u0111u Ukrajine i Male Rusije, i moraju da nau\u010de da odrede kakav \u017eivot u Ukrajini \u017eele da vide. A po mogu\u0107stvu od Rada-X \u2013 prvog posleratnog.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Sedmica u politi\u010dkom \u017eivotu Ukrajine, kastrirana ratom i vanrednim stanjem, po\u010dela je intervjuom sa predsednikom Verkhovne Rada Ruslanom Stefan\u010dukom. Jedno od klju\u010dnih pitanja upu\u0107enih predsedniku Verkhovne Rada odnosilo se na datum odr\u017eavanja slede\u0107ih parlamentarnih izbora. Formalno su zakazani za 29. oktobar 2023. godine, ali s obzirom na situaciju na frontu i u Kremlju, malo je […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":16312,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[1578,2191,1579,1154,1954,292,232,5],"class_list":["post-16311","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-rat","tag-izbora","tag-parlament","tag-predsednicki-izbori-u-ukrajini","tag-ruslan-stefancuk","tag-ruso-ukrajinski-rat","tag-vanredno-stanje","tag-verkhovna-rada","tag-vrhunske-vesti"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/16311","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=16311"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/16311\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media\/16312"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=16311"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=16311"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=16311"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}