Skoro \u010detvrtina XXI veka je u zaostatku. Uprkos prognozama o „kraju istorije“, trijumfu globalizacije, uvakanju nacionalnih dr\u017eava i povratku u zaborav ere svetskih konfrontacija izme\u0111u vojno-politi\u010dkih blokova, ispostavilo se da se istorija ponovo kre\u0107e u spirali. Ljudska priroda ostaje ista. To zna\u010di da su odre\u0111eni procesi koji ve\u0107 du\u017ee vreme prate civilizaciju tako\u0111e nepromenjeni.<\/p>\n
Dvadeseti vek na na\u0161oj planeti tako\u0111e je do\u010dekan sa optimizmom i nadom u neumorni napredak \u010dove\u010danstva. Bilo je osnova za ovo. Devetnaesti vek je bio doba trijumfa Industrijske revolucije na globalnom nivou. Nauka i tehnologija su se brzo razvile. Parna ma\u0161ina zamenjena je motorom sa unutra\u0161njim sagorevanjem i elektri\u010dnom energijom. Ekonomija je rasla, me\u0111unarodna trgovina se produbila i formirano je svetsko tr\u017ei\u0161te. Kontinenti su bili povezani telegrafskim linijama i mre\u017eom \u017eeleznice. Zapadna civilizacija je dobila bezuslovno vo\u0111stvo na planeti. Razvoj produktivnih snaga i pojava socijalnog zakonodavstva pobolj\u0161ali su \u017eivote radni\u010dke klase u Evropi i Americi. U poslednjim decenijama XIX veka, rast nivoa blagostanja uticao je na sve segmente stanovni\u0161tva.<\/p>\n
Izborni zakoni su unapre\u0111eni i pro\u0161ireni. Sve vi\u0161e gra\u0111ana na Zapadu imalo je priliku da u\u010destvuje na izborima. Demokratske procedure i politi\u010dka konkurencija postepeno su postali norma tokom formiranja vladinih tela. Jasno je da se protiv ove pozadine gledalo na budu\u0107nost sa optimizmom i oslikanim slikama procvata industrijske tehnolo\u0161ke dvadesete veka. To je trebalo da bude vek bez globalnih ratova, genocida i brutalnih totalitaristi\u010dkih re\u017eima, u kojima zapadna civilizacija samouvereno pro\u0161iruje svoju dominaciju, pogled na svet i na\u010din \u017eivota na celu planetu. \u010cak i tada su se od mislilaca \u010dule misli o postepenom smanjenju uloge pojedina\u010dnih zemalja i trijumfu kosmopolitizma. Za sto godina sli\u010dne ideje izrazi\u0107e apolozi za globalizaciju i propadanje dr\u017eava nacija.<\/p>\n
Novine su 1900. Popularna stvar su bili fantasti\u010dni opisi sveta 2000. Kolumnisti i neki politi\u010dari pisali su o ratu kao o pro\u0161losti. Generalno gledano, raspolo\u017eenje se uglavnom svodilo na veru u napredak \u010dove\u010danstva. Njegova sposobnost da se usavr\u0161i i prevazi\u0111e sve ili ve\u0107inu pote\u0161ko\u0107a i problema. Ali budu\u0107nost nije bila tako divna i ne tako bez sukoba. Godine 1900, malo ko je verovao u veliki rat na kontinentu. Iako su ve\u0107 u to vreme postojali preduslovi za njegovo re\u0161enje i konture budu\u0107eg sudara. A ako su se neke od prognoza koje se ti\u010du nau\u010dnog i tehnolo\u0161kog napretka zaista ostvarile, onda se prognoze dru\u0161tveno-politi\u010dke prirode nisu ostvarile. Mislioci kasnog XIX veka su se prera\u010dunali, sanjaju\u0107i o mirnoj idyll na Zemlji.<\/p>\n
Ne\u0161to sli\u010dno se desilo na po\u010detku XX i XXI veka. Fransis Fukujama je verovao u kraj istorije i potpuni trijumf zapadnog modela liberalne demokratije. \u010cinilo se da je doba svetskih ratova i konfrontacija izme\u0111u razli\u010ditih blokova dr\u017eava zauvek pro\u0161lost. Pretpostavljala se mogu\u0107nost ratova, ali svakako ne bi trebalo da budu veliki sukobi, ve\u0107 regionalne \u010darke na marginama centara civilizacije. \u0160tavi\u0161e, niko nije predvideo novi rat u Evropi. Tako\u0111e, malo ko je ozbiljno shvatio verovatno\u0107u novog Hladnog rata i formiranja vojno-politi\u010dkih blokova.<\/p>\n
Bilo je zgodno pomisliti da \u0107e sve kataklizme iz pro\u0161losti ostati izvan praga 2000. Dvadeset i prvi vek zami\u0161ljen je kao era neospornog trijumfa slobodnog sveta, principa slobode, po\u0161tovanja me\u0111unarodnog prava, demokratije i mira. To je trebalo da bude vreme kada globalizacija, zajedno sa informacionom revolucijom, ujedinjuje svet u jedno. Kao rezultat toga, do\u0161lo je do naglog pove\u0107anja \u017eivotnog standarda i smanjenja socijalne stratifikacije na Zemlji. A klasi\u010dne liberalne slobode se prote\u017eu i na sve zemlje i kontinente.<\/p>\n
Glavni problem i pretnja XXI veku nazivali su se me\u0111unarodni terorizam. Mnoge knjige su napisane o ovome i objavljeno je na hiljade \u010dlanaka. Autori su se osvrnuli na to kako da se efikasno bore protiv ovog novog zla. Istra\u017eivali su njegovu prirodu i kako \u0107e terorizam uticati na \u017eivot \u010dove\u010danstva. Verovatno\u0107a klasi\u010dnih neprijateljstava izme\u0111u razli\u010ditih dr\u017eava nije ozbiljno shva\u0107ena. \u010cak je bilo nagove\u0161taja da NATO ne bi trebalo da bude o\u010duvan u ovom hrabrom novom svetu mira, saradnje i prosperiteta, koji bi mogao da bude zasenjen izolovanim teroristi\u010dkim napadima. Me\u0111utim, ta predvi\u0111anja se nisu ostvarila. Terorizam je, naravno, problem. Me\u0111utim, mislioci po\u010detka XXI veka pridali su mu poseban zna\u010daj, nazivaju\u0107i ga glavnim izazovom za svet. Terorizam je postojao u pro\u0161losti. Ali nikada nije imao odlu\u010duju\u0107i uticaj na istorijski proces i svetsku politiku. Desilo se i ovaj put.<\/p>\n
Ni o\u010dekivanja od globalizacije se nisu ostvarila. Globalna nejednakost izme\u0111u zemalja sveta nije nestala. Naprotiv, posle Globalne ekonomske krize i pandemije koronavirusa Postojala je tendencija da se pove\u0107a jaz u prihodima izme\u0111u razli\u010ditih dr\u017eava i unutar odre\u0111enih zemalja. Me\u0111unarodna trgovina i svetsko tr\u017ei\u0161te nisu postali \u010dudotvorna pilula i garancija demokratizacije duboko autoritarnih dru\u0161tava. Demokratija zapadnog stila posle kolapsa SSSR-a nije se pretvorila u nesu\u0111eni model razvoja. Naprotiv, svedoci smo ja\u010danja i ja\u010danja pojedina\u010dnih autoritarnih re\u017eima. Ekonomske i tehnolo\u0161ke prednosti globalizacije iskoristile su duboko autoritarne dr\u017eave kao \u0161to su Kina i Rusija u svoju korist.<\/p>\n
Posle kratkog perioda unipolarnosti, svet ponovo postepeno postaje arena vojno-politi\u010dke konfrontacije izme\u0111u blokova dr\u017eava. Ako je po\u010detkom dvadesetog veka Nema\u010dka imperija smatrala da je li\u0161ena kolonijalne podele sveta i nastojala da naru\u0161i status kvo, sada Kina pola\u017ee pravo na tu ulogu. Peking smatra da postoje\u0107i svetski poredak treba da se transformi\u0161e, uzimaju\u0107i u obzir njegove interese. Druge autoritarne zemlje tako\u0111e bi veoma volele da preprave pravila igre i ukinu me\u0111unarodno pravo, zamenjuju\u0107i ga zakonom jakih. Trenutno te dr\u017eave jo\u0161 uvek nisu formirale formalni vojno-politi\u010dki savez. Ali svi oni su ujedinjeni odbacivanjem zapadne civilizacije i odgovaraju\u0107eg sistema vrednosti. Pored toga \u0161to je spolja ugro\u017eena, zapadna civilizacija se tako\u0111e na\u0161la pod unutra\u0161njim pritiskom. Njene ideolo\u0161ke konture po\u010dele su da se zamagljuju i gube pod uticajem sumnjivih teorija postmodernizma i ja\u010danja pozicija ekstremnih politi\u010dkih snaga. Tu slabost osetili su protivnici koji su videli \u0161ansu da promene svetski poredak i prekroje granice i sfere uticaja.<\/p>\n
Politi\u010dka realnost dvadeset i prvog veka nije bila ono \u0161to je ve\u0107ina mislilaca zami\u0161ljala na po\u010detku milenijuma. Izgleda da se pri\u010da delimi\u010dno razvija u spirali. Neki obrisi pro\u0161losti se ve\u0107 mogu pratiti. Duhovi novog Hladnog rata polako se ponovo uzdi\u017eu. A verovatno\u0107a vojnog sukoba izme\u0111u velikih sila vi\u0161e ne deluje apsolutno nemogu\u0107e. Mesto komunizma, koje je od po\u010detka dvadesetog veka bilo glavni ideolo\u0161ki protivnik slobodnog sveta, zauzele su nove ideologije i doktrine. Sve ovo nas tera da predvidimo budu\u0107nost iz malo druga\u010dijeg ugla. O\u010digledno je da \u0107e u svetu XXI veka, kao i u pro\u0161lim periodima, biti dosta konfrontacija, konkurencije i konkurencije za mesto pod suncem. I sada nije mogu\u0107e promeniti ni najnovije tehnologije, ni nau\u010dna otkri\u0107a, ni sva dostignu\u0107a informacionog doba.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Skoro \u010detvrtina XXI veka je u zaostatku. Uprkos prognozama o „kraju istorije“, trijumfu globalizacije, uvakanju nacionalnih dr\u017eava i povratku u zaborav ere svetskih konfrontacija izme\u0111u vojno-politi\u010dkih blokova, ispostavilo se da se istorija ponovo kre\u0107e u spirali. Ljudska priroda ostaje ista. To zna\u010di da su odre\u0111eni procesi koji ve\u0107 du\u017ee vreme prate civilizaciju tako\u0111e nepromenjeni. Dvadeseti […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":15137,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[546,2108,547,111,1098,1424,1954,5],"class_list":["post-15136","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-rat","tag-drugi-svetski-rat","tag-frensis-fukujama","tag-hladni-rat","tag-istorija-ukrajine","tag-petro-gerasymenko","tag-prvi-svetski-rat","tag-ruso-ukrajinski-rat","tag-vrhunske-vesti"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/15136","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=15136"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/15136\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media\/15137"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=15136"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=15136"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=15136"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}