Cela istorija ruske demokratije je kao farsa. Istovremeno, indikativan je i pou\u010dan, s obzirom da pokazuje ekstremne pote\u0161ko\u0107e u ukidanju autoritarnog modela sistema u zemlji koja nikada nije upoznala demokratske procedure i prakse. U dr\u017eavi u kojoj su imperijalizam i \u017eelja za plenom stranih zemlju uvek bili osnova ideologije i politike, mali broj poku\u0161aja demokratizacije vrlo brzo se zavr\u0161io formiranjem nove diktature. I cela unutra\u0161nja politi\u010dka borba je svedena na borbu za vlast.<\/p>\n
Neki ugledni zapadni politi\u010dari i dalje veruju u dobru bajku o demokratskoj transformaciji Rusije koja bi mogla da se dogodi posle pada Putinovog re\u017eima. Ovo je naivno verovanje zasnovano na lo\u0161em poznavanju ruske istorije. \u0160tavi\u0161e, opasno je, jer stvara beskorisne iluzije. Za sve vreme svog postojanja, od moskovske kne\u017eevine i kraljevstva do Ruske Imperije, SSSR-a i Ruske Federacije, istorija ruske demokratije ima 10 godina. \u010cak i tada, to je bila hibridna demokratija koja nema nikakve veze sa svojim zapadnim kolegama. \u010cak se i moderni Iran mo\u017ee pohvaliti istorijskim iskustvom demokratskih oblika vlasti nego Rusije.<\/p>\n
Prvi neuspeli poku\u0161aj demokratizacije Rusije dogodio se po\u010detkom XX veka. U to vreme Moskva nije znala za praksu parlamentarizma, ali je ostala autokratska imperija sa neograni\u010denom snagom cara. Poraz Rusije u ratu sa Japanom, superimponiran akutnim unutra\u0161njim problemima dru\u0161tvene i nacionalne prirode, doveo je do po\u010detka revolucije 1905. Car Nikolaj II zaista nije \u017eeleo da se odrekne potpune mo\u0107i. Me\u0111utim, pod pritiskom pobunjeni\u010dkih masa, bio je primoran u oktobru 1905.<\/p>\n
Ta revolucija 1905-1907 apsolutno nije bila trijumf demokratije. Ili \u0438ak i njena zora. Imperija kategori\u010dki nije \u017eelela da se oslobodi svog carskog nasle\u0111a i da slobodu narodima. I svakog dana Nikolas II je razmi\u0161ljao kako da povrati punu snagu ponovo i u\u010dini Dumu obi\u010dnim priveske autokratije. Ruska Duma nije postala punopravno zakonodavno telo. Politi\u010dke stranke koje su izabrane na tu funkciju iskalile su potpuno nedemokratske principe, posebno o\u010duvanje „ujedinjene i nedeljive Rusije“. Desnica je podr\u017eala postojanje autokratije. A levica, me\u0111u kojima su bili bolj\u0161evici, \u017eelela je da zbaci cara. Ali ne da bi Rusija bila demokratska, ve\u0107 da bi se u njemu uspostavila nova diktatura \u2013 diktatura proletarijata. Kona\u010dno, u junu 1907, car je raspustio Dumu drugog saziva. Niko nije protestovao zbog ovoga. I tu se zavr\u0161ila ruska revolucija i igra hibridne demokratije.<\/p>\n
Godine 1917, doga\u0111aji su se razvili po malo druga\u010dijem scenariju. Posle Februarske revolucije, vlast je prvi put prosle\u0111ena privremenoj vladi. Kurs je preduzet da bi se sazvala Konstitutivna skup\u0161tina. \u0160irom ogromne teritorije imperije po\u010deli su brzi procesi politi\u010dke transformacije. Me\u0111utim, \u010dlanovi privremene vlade nikako nisu bili veliki pristalice demokratije. O\u010duvan je princip „ujedinjene i nedeljive Rusije“. Nekim liderima privremene vlade ne bi smetalo da koriste vojsku i uspostave novu diktaturu u dr\u017eavi. Dokaz za to je pobuna Kornilova u avgustu 1917. Uprkos stvaranju pojave nasilnih aktivnosti, nadle\u017enost privremene vlade me\u0111u Rusima bila je niska i konstantno se smanjuje. Me\u0111utim, snage koje se zala\u017eu za eliminaciju „bur\u017eoaske demokratije“ dobile su sve ve\u0107u popularnost me\u0111u ruskim narodom.<\/p>\n
Paralelno sa Privremenom vladom formirani su takozvani sovjeti radni\u010dkih i vojnih poslanika, koje su kontrolisali uglavnom levi\u010darski socijalisti. Postepeno su im najkvalifikovaniji, najpodmukliji i cini\u010dni populisti tog vremena \u2013 bolj\u0161evici \u2013 preuzeli vlast. Oni nisu ponudili narodu nikakve prednosti demokratije. Me\u0111utim, oni su zaveli mase sloganima kao \u0161to su „uzmi i podeli“, „zemlja seljacima, fabrikama radnicima“. A da bi ovaj raj na Zemlji do\u0161ao ranije, bilo je neophodno uspostaviti novi oblik vlasti \u2013 diktaturu proletarijata. I ruskom narodu su se dopale te ideje. Vrlo brzo, bolj\u0161evici su osvojili ve\u0107inu u Sovjetima, organizovali oktobarski pu\u010d i objavili da se „revolucija dogodila“. Ne pre toga Rusi su se oprostili od autokratije, nego \u0161to su se nekoliko meseci kasnije na\u0161li u drugoj autoritarnoj stvarnosti \u2013 komunisti\u010dkoj. Ova kratka igra hibridne demokratije za Rusiju zavr\u0161ena je do kraja XX veka.<\/p>\n
U gra\u0111anskom ratu 1917-1921 koji je zahvatio biv\u0161u Rusku imperiju, borba za vlast nije vo\u0111ena izme\u0111u onih koji su \u017eeleli da vide demokratiju u Rusiji. Komunisti predvo\u0111eni Lenjinom i raznim pokretima Ruske Bele garde autoritarnog formata takmi\u010dili su se za kontrolu nad zemljom. I, naravno, sve strane u sukobu su bile ujedinjene \u017eeljom da o\u010duvaju Rusku Imperiju i spre\u010de narod da proglasi nezavisnostu, koji su bili deo toga. Bolj\u0161evici su pobedili u ovom brutalnom ratu, posebno zato \u0161to su rusima ponudili vrstu politi\u010dkog sistema bliskog njihovom mentalitetu. Upravo cara i autokratu je sada Komunisti\u010dka partija zamenila liderom na \u010delu.<\/p>\n
Kolaps SSSR-a 1991. To nije dugo trajalo i zavr\u0161ilo se 2000. dolaskom Putina na vlast. Me\u0111utim, bila bi velika gre\u0161ka uzeti u obzir period vladavine Borisa Jeljcina u Rusiji kao primer demokratije. Spoljna politika Rusije i unutra\u0161nja agresivna priroda se nisu promenile. Devedesete nisu bile samo vreme kada su postojali bar neki alternativni mediji ili pojava politi\u010dke konkurencije u Rusiji. To je bilo vreme \u017eestoke borbe za vlast, koja se zavr\u0161ila potpuno nedemokratskim streljanjem u Beloj ku\u0107i u oktobru 1993. Pod Borisom Jeljcinom bilo je mnogo spoljnih agresivnih avantura Moskve na teritoriji biv\u0161ih sovjetskih republika. Aktuelne ruske enklave u Gruziji i Moldaviji, kao i Crnomorija flota na Krimu i rat u \u010ce\u010deniji masovnim ubistvima civila, posledica su politike Kremlja u to vreme.<\/p>\n
Ruska autoritarna priroda se nije promenila devedesetih godina. Unutar Rusije su najpopularnije bile politi\u010dke stranke i politi\u010dari koji su bili pristalice autoritarizma i to nisu krili. Sam Jeljcin je tako\u0111e gre\u0161io autoritarnim praksama. Kona\u010dno, u demokratijama predsednici ne imenuju svoje naslednike. Putin je uspeo lako da sru\u0161i ku\u0107u od karata ruske demokratije devedesetih jer to nije bila demokratija, ve\u0107 farsa, njena pateti\u010dna kopija. Rusko dru\u0161tvo u celini zahvalno je prihvatilo novu autoritarnu stvarnost i odahnulo. Era neshvatljivih kontradiktornih eksperimenata je pro\u0161la, pojavio se novi kralj.<\/p>\n
Lako\u0107a sa kojom se autoritarizam u raznim oblicima reprodukuje u Rusiji svedo\u010di o njenoj dubokoj ukorenjenosti u strukturi ruskog mentaliteta. Moskva ima dugu i u\u017easnu praksu totalitarizma i vladavine surovih tiranija. Svi poku\u0161aji Zapada da usadi demokratiju u dru\u0161tva u koja je potpuno vanzemaljska nisu uspeli. Dugo prisustvo zapadnih koalicionih trupa u Avganistanu i stotine milijardi dolara potro\u0161enih nisu pomogli u izgradnji bilo kakvog odr\u017eivog neauto autoritarnog modela vlade u toj zemlji. Ru\u0161enje diktature Sadama Huseina tako\u0111e nije dovelo do procvata demokratije u zemlji. U slu\u010daju Rusije situacija se komplikuje prisustvom ideologije ra\u0161izma i \u010dinjenicom da ova zemlja ostaje kolonijalna imperija. Kraj Putinove vlasti ne\u0107e re\u0161iti problem sam od sebe. Zato \u0161to le\u017ei u ruskom pogledu na svet. Ruski mentalitet \u0107e neminovno proizvesti novog Putina. I nove izazove za slobodan svet.<\/p>\n
Pa, koji je izlaz? Nekako je te\u0161ko zamisliti sliku da su zapadne savezni\u010dke trupe u\u0161le na teritoriju Rusije kako bi nau\u010dile Ruse demokratiji i podstakle krivicu za po\u010dinjene zlo\u010dine. Vi\u0161e \u0161ansi da se oprostimo od imperijalnih ambicija i autoritarizma dalo bi se dezintegracijom Rusije u nekoliko autonomnih dr\u017eavnih formacija. Me\u0111utim, deo politi\u010dkih elita Zapada jo\u0161 uvek se upu\u0161ta u iluzije o mogu\u0107nosti demokratske tranzicije u Rusiji unutar njenih trenutnih granica. Verovanje u iluzije je tako\u0111e te\u0161ko le\u010diti.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Cela istorija ruske demokratije je kao farsa. Istovremeno, indikativan je i pou\u010dan, s obzirom da pokazuje ekstremne pote\u0161ko\u0107e u ukidanju autoritarnog modela sistema u zemlji koja nikada nije upoznala demokratske procedure i prakse. U dr\u017eavi u kojoj su imperijalizam i \u017eelja za plenom stranih zemlju uvek bili osnova ideologije i politike, mali broj poku\u0161aja demokratizacije […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":14894,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[1098,20,8,1954,179,5],"class_list":["post-14893","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-rat","tag-petro-gerasymenko","tag-ratni-zlocini-rusije","tag-rusija","tag-ruso-ukrajinski-rat","tag-vladimir-putin","tag-vrhunske-vesti"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/14893","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=14893"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/14893\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media\/14894"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=14893"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=14893"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=14893"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}