{"id":14813,"date":"2023-05-09T12:57:05","date_gmt":"2023-05-09T10:57:05","guid":{"rendered":"https:\/\/razvedka.info\/rs\/2023-05-imamo-zajednicko-iskustvo-zanimanjalitvanski-volonteri-o-pomoci-ukrajini\/"},"modified":"2023-05-09T12:57:05","modified_gmt":"2023-05-09T10:57:05","slug":"imamo-zajednicko-iskustvo-zanimanjalitvanski-volonteri-o-pomoci-ukrajini","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/2023-05-imamo-zajednicko-iskustvo-zanimanjalitvanski-volonteri-o-pomoci-ukrajini\/","title":{"rendered":""Imamo zajedni\u010dko iskustvo zanimanja"Litvanski volonteri o pomo\u0107i Ukrajini"},"content":{"rendered":"

Litvanija je nesumnjivo jedna od onih zemalja koje su od prvih dana ruske invazije postale jedan od lidera u pomaganju i Ukrajini i Ukrajincima. Govorimo o dr\u017eavnoj pomo\u0107i, velikim fondovima i ogromnom broju volonterskih grupa koje nose sve \u0161to im je potrebno za Ukrajinu.<\/p>\n

Jednu takvu grupu predvodi Tsvaika Paukstaitis. Ujedinjuje istoumne ljude i donosi pomo\u0107 na\u0161oj zemlji u vrednosti od vi\u0161e miliona evra. Pored toga, volonter \u010dini mnogo napora da osigura da njegovi sunarodnici nau\u010de \u0161to vi\u0161e o Ukrajini. On prikuplja pomo\u0107, onda je, zajedno sa istoumno orijentisanim ljudima, donosi u Ukrajinu, a onda pokazuje na\u0161u zemlju svojim prijateljima. On veruje da \u0107e na taj na\u010din oni to bolje razumeti i pomo\u0107 \u0107e biti vi\u0161e usmerena na to.<\/p>\n

<\/div>\n

Tsvaika Paukstaitis je zajedno sa svojim kolegama posetila Lviv, Karpate, \u017ditomirov region, a tako\u0111e je posetila Irpin i Buhu, odakle su ku\u0107i doneli ne samo re\u010dite fotografije, ve\u0107 i zahteve.<\/p>\n

Tokom slede\u0107e posete volonterske grupe Lvivu, razgovarali smo sa Tsvaikom Paukstaitisom i njegovim kolegama o tome za\u0161to i kako nam poma\u017eu u ratu.<\/p>\n


\n

Molim vas recite nam kada ste po\u0438eli da poma\u045bete Ukrajini.<\/strong><\/p>\n

\u010cim je po\u010dela invazija punih razmera, prvih dana, po\u010deli smo da radimo sa izbeglicama. Me\u0111utim, onda se priliv izbeglica smanjio, a broj ljudi koji rade sa njima se pove\u0107ao. Onda sam po\u0438eo da vozim automobile napred. I od tada, na\u0161a grupa volontera radi ovako: skupljamo ono \u0161to nam treba i vodimo ih u Ukrajinu. Ali, \u010dini mi se da je i nama va\u017eno da ne transportujemo samo transportnu pomo\u0107, stalno poku\u0161avamo da vidimo ne\u0161to u Ukrajini, komuniciramo sa Ukrajincima, vodimo ljude da im poka\u017eemo Ukrajinu. Da ljudi ne bi mislili da ovde postoji samo rat, postoji samo tuga.<\/p>\n

Neophodno je upoznati na\u0161e zemlje ne samo u ratno vreme, ve\u0107 se i u mirnodopsko vreme nekako dr\u017eati zajedno. Na kraju svega, ljudi \u017eele da pomognu, ali im je mnogo lak\u0161e da to urade ne samo iz simpatija, ve\u0107 i kada su zainteresovani za Ukrajinu, kada zamisle o \u010demu se radi.<\/p>\n

\u0160ta vam je bio podsticaj da se tako aktivno anga\u017eujete da pomognete Ukrajini?<\/strong><\/p>\n

Razumem kakav je to rat. Pre rata, bio sam u Ukrajini nekoliko puta na Maidanu, a onda smo putovali sa prijateljima. Pored toga, mi u Litvaniji smo zami\u0161ljali da mo\u017ee do\u0107i do rata, tako\u0111e smo se pripremali za ovaj rat. Ali Rusija je bila ograni\u010dena \u010dinjenicom da smo uspeli da se pridru\u017eimo NATO-u, ina\u010de, mo\u017eda, ovaj rat je odmah po\u010deo sa nama i vama. Bio sam vojnik, i kada ste bili napadnuti, shvatio sam da je moja du\u017enost da budem ovde i pomognem. Ne mogu jo\u0161 da idem na front, kao vojnik (ali znam mnogo Litvanaca koji se bore za Ukrajinu). Za sada poma\u045bem ljudima.<\/p>\n


\n

Imamo zajedni\u010dko iskustvo zanimanja, pro\u0161li smo kroz mnogo toga da bismo stekli nezavisnost. Se\u0107amo se svega. Dobro znamo sa kim imamo posla, iz prve ruke.<\/p>\n

Molimo vas da nam ka\u017eete vi\u0161e o tome kako je sam proces pomo\u0107i organizovan, odakle uglavnom dolaze sredstva.<\/strong><\/p>\n

Obi\u010dno su to donacije obi\u010dnih ljudi. Poma\u017eu nam i organizacije, kao \u0161to su bolnice. Mnogi ljudi \u017eele ne\u0161to da urade. U prvim danima bilo je veoma lako sastaviti autobus uz pomo\u0107 u jednom danu. Bilo je tri ili \u010detiri autobusa u isto vreme. Sada je komplikovanije, ali ideja i dalje funkcioni\u0161e, ljudi ne zaboravljaju i poku\u0161avamo da podsetimo.<\/p>\n

Da li su se zahtevi vremenom promenili?<\/strong><\/p>\n

Da, stalno se menjaju. U prvim danima, sve je bilo potrebno. Bilo je vremena za pancir, kacige, okretnice. Sada izgleda da ima dovoljno okreta. Zimi su donosili generatore. Svi u Litvaniji su ih lovili, ponekad im je bilo te\u0161ko da ih dobiju. Sada donosimo uglavnom lekove za vojsku.<\/p>\n

U ve\u0107ini postsovjetske zemlje devedesetih na vlast su do\u0161le demokratske snage, a onda se dogodila osveta. Kako je Litvanija uspela to da izbegne?<\/strong><\/p>\n

\u010cini mi se da smo u NATO, Evropsku uniju prili\u010dno brzo, postali su sigurnost za nas. Upravo sam imao vremena.<\/p>\n


\n

Da li je prili\u010dno stroga jezi\u010dka politika u va\u0161oj zemlji uticala na te procese?<\/strong><\/p>\n

Uvek smo, \u010dak i pod sovjetskom vla\u0161\u0107u, razvijali litvanski jezik. Nije bilo potpune rusifikacije, to je ta\u010dno. Posle januarskog ustanka 1863, litvanske knjige su zabranjene. A posle toga, ljudi su po\u010deli da preme\u0161taju knjige preko granice. Litvanski jezik je tajno prou\u010davan iz tih knjiga. Uvek smo ga imali. Me\u0111utim, na\u0161im susedima u Letoniji je te\u017ee, jer ima dosta stanovni\u0161tva koje govori ruski.<\/p>\n

Uzgred, da li su aktuelni „relokanti“ iz Rusije, koji masovno odlaze u Letoniju, i odlaze kod vas?<\/strong><\/p>\n

Mnogo manje, ovde im nije ba\u0161 udobno.<\/p>\n

Znam da su Evropljani ponekad spremni da se \u017ertvuju za izbeglice, ali zapravo ne \u017eele da daju novac za vojsku. Ima li ovako ne\u0161to u Litvaniji?<\/strong><\/p>\n

Ne, izgleda da nemamo to. Tako\u0111e smo se pripremali za ovaj rat, sve nam je blizu. Zapadu je te\u0161ko da poveruje da govorimo o teroristima sa kojima je nemogu\u0107e pregovarati. Nisu videli, nisu \u017eiveli sa tim, nisu nai\u0161li, nisu razumeli o \u010demu se radi. I na\u0459i ljudi su umrli u hiljadama u Sibiru. Imamo zajedni\u010dku istoriju sa Ukrajincima, tako da sve razumemo.<\/p>\n


\n

Kada komunicirate sa ljudima na svojim putovanjima, kakva je njihova reakcija?<\/strong><\/p>\n

Mo\u017eda uglavnom komuniciramo sa ljudima sa kojima volontiramo, ali jasno govorimo istim jezikom.<\/p>\n

Bili smo u Buhi i Irpinu, razgovarali smo i sa ljudima tamo. Pokazane su nam ku\u0436e koje su izgorele. Poku\u0459ali smo bar malo da pomognemo ovim ljudima. Preneli su \u0161ta su tra\u017eili. To je tako mala poenta pomo\u0107i, ali ciljana. I radi\u0107emo to do tvoje pobede.<\/p>\n

Foto: Matas Vaisnoras i iz arhive Tsvaika Paukstaitis<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Litvanija je nesumnjivo jedna od onih zemalja koje su od prvih dana ruske invazije postale jedan od lidera u pomaganju i Ukrajini i Ukrajincima. Govorimo o dr\u017eavnoj pomo\u0107i, velikim fondovima i ogromnom broju volonterskih grupa koje nose sve \u0161to im je potrebno za Ukrajinu. Jednu takvu grupu predvodi Tsvaika Paukstaitis. Ujedinjuje istoumne ljude i donosi […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":14814,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[210,449,16,1954,5],"class_list":["post-14813","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-rat","tag-dobrovoljci","tag-litvanija","tag-milostinju","tag-ruso-ukrajinski-rat","tag-vrhunske-vesti"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/14813","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=14813"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/14813\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media\/14814"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=14813"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=14813"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=14813"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}