{"id":1455,"date":"2022-07-12T19:01:01","date_gmt":"2022-07-12T17:01:01","guid":{"rendered":"https:\/\/razvedka.info\/rs\/2022-07-rat-u-ukrajini-nas-tera-da-shvatimo-koliko-je-nas-svet-krhak-intervju-sa-andrijem-sadovjijem\/"},"modified":"2022-07-12T19:01:01","modified_gmt":"2022-07-12T17:01:01","slug":"rat-u-ukrajini-nas-tera-da-shvatimo-koliko-je-nas-svet-krhak-intervju-sa-andrijem-sadovjijem","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/2022-07-rat-u-ukrajini-nas-tera-da-shvatimo-koliko-je-nas-svet-krhak-intervju-sa-andrijem-sadovjijem\/","title":{"rendered":"Rat u Ukrajini nas tera da shvatimo koliko je na\u0161 svet krhak. Intervju sa Andrijem Sadovjijem"},"content":{"rendered":"

Gradona\u010delnik Lviva Andrij Sadovyi ka\u017ee novinaru Nikodemu \u0160\u010diglovskom o novom Nacionalnom rehabilitacionom centru za \u017ertve rata sa Rusijom, o \u017eivotu Lviva, koji je, iako daleko od neprijateljstava u isto\u010dnoj Ukrajini, meta stalnih raketnih napada, izazova i planova za blisku budu\u0107nost.<\/em><\/p>\n

\u2013 Gospodine gradona\u010delni\u010de, rat se u Ukrajini de\u0161ava ve\u0107 skoro \u010detiri meseca. Lviv, iako udaljen od svog epicentra, tako\u0111e ose\u0107a svoj uticaj. Sa kakvim se problemima grad naj\u010de\u0161\u0107e suo\u010dava?<\/strong><\/p>\n

\u2013 Za ovih vi\u0161e od 100 dana [\u0456\u043d\u0442\u0435\u0440\u0432\u2019\u044e \u0437\u0430\u043f\u0438\u0441\u0443\u0432\u0430\u043b\u043e\u0441\u044f \u0432 \u043f\u0435\u0440\u0448\u0456\u0439 \u043f\u043e\u043b\u043e\u0432\u0438\u043d\u0456 \u0447\u0435\u0440\u0432\u043d\u044f, \u2013 \u0440\u0435\u0434.] Vi\u0161e od 5 miliona ljudi pro\u0161lo je kroz Lviv, od kojih je vi\u0161e od 2 miliona boravilo u gradu kra\u0107e ili du\u017ee vreme. Uglavnom je ovo takozvani. privremeno raseljena lica. Trenutno je oko 150 hiljada ljudi ostalo u Lvivu. raseljenih lica, od kojih mnogi nemaju gde da se vrate. Oni dolaze iz Marijupolja, iz uni\u0161tenih oblasti Karkiva i gradova koji su sada pod ruskom okupacijom. Predvi\u0111amo da \u0107e biti najmanje 50.000 rubalja. od njih \u0107e zauvek ostati u Lvivu. \u0160ta ovo zna\u010di za grad?<\/p>\n

Pre svega, danas moramo u\u010diniti sve \u0161to je u na\u0161oj mo\u0107i da se ovi ljudi ovde ose\u0107aju kao kod ku\u0107e \u2013 da im obezbedimo sme\u0161taj, hranu, socijalnu negu. Za pomenutih 50 hiljada rubalja. lica koja \u0107e ostati u Lvivu, pitanje dodatnog stanovanja je najva\u017enije. To zna\u010di najmanje milion kvadratnih metara stambenog prostora, koji ko\u0161ta minimum 750 miliona evra, a koji se odnekud moraju ispumpati da bi se zapo\u010deo program kreditiranja stambenih kredita.<\/p>\n

Ne smemo zaboraviti na ljude kojima je danas potrebna na\u0161a pomo\u0107 \u2013 Lviv svakodnevno prima hiljade ranjenih. Danas smo predstavili koncept stvaranja nacionalnog rehabilitacionog i zdravstvenog centra u Lvivu Neprekinuto<\/em> („Neprekinuto“) \u2013 ovo ime nije izabrano slu\u010dajno, jer su danas svi Ukrajinci neuni\u0161tivi \u2013 i zapo\u010deli veliku akciju njegove izgradnje. Svrha ovog projekta je socijalna, psihi\u010dka i fizi\u010dka rehabilitacija, kao i protetika, implantacija, sport, rekreacija, stanovanje za oporavljene itd.<\/p>\n

Odr\u017eavanje reda u gradu nije lak posao, ali \u010dinimo sve \u0161to je u na\u0161oj mo\u0107i da javni prevoz normalno funkcioni\u0161e u gradu, vodosnabdevanje i rad na struju. Ve\u0107 se pripremamo za zimu, razumemo da \u0107e ove godine biti izuzetno te\u0161ko, ne znamo, na primer, da li \u0107emo imati gas za grejanje ku\u0107a. Naravno, na\u0161a vojska je najvi\u0161e zabrinuta – grad im poma\u017ee u svemu \u0161to mo\u017eemo da pomognemo, a istovremeno jo\u0161 uvek radimo na \u0161emi teritorijalne odbrane grada.<\/p>\n

\u2013 Pre rata, Lviv je smatran jednim od najatraktivnijih gradova za \u017eivot u Ukrajini i bio je poznat kao jedan od najve\u0107ih centara urbanog turizma u zemlji \u2013 sada grad de fakto slu\u017ei kao logisti\u010dki centar za celu Ukrajinu, ovde razne kompanije sa istoka pomeraju svoje aktivnosti, ovde se \u010duvaju i distribuiraju razne robe u unutra\u0161njosti. Blizina granice sa Poljskom \u2013 preko koje se danas odvija najve\u0107i teretni i putni\u010dki saobra\u0107aj iz Ukrajine \u2013 daje Lvivu izuzetan zna\u010daj u funkcionisanju ekonomije zemlje. Kako \u0107e se grad nositi sa ovim izazovom? <\/strong><\/p>\n

\u2013 Zaista, mnoge kompanije su preselile svoje poslovanje u Lviv iz drugih regiona zemlje. Mnogi od njih imaju hrabrosti da ovde po\u010dnu sve od nule. \u010cesto su njihovi vlasnici gubili skoro sve \u0161to su imali, posebno oni koji su nam se doselili iz delova regiona Donetsk i Luhansk, koje je pre rata kontrolisala Ukrajina. Trudimo se da pomognemo takvim kompanijama, na primer, da sprovedemo ideju o izgradnji dva op\u0161tinska industrijska parka u Lvivu, tako\u0111e se trudimo da podr\u017eimo njihove aktivnosti stvaranjem platformi za razmenu iskustava za takve kompanije, deluju\u0107i kao posrednici u uspostavljanju razli\u010ditih neophodnih kontakata.<\/p>\n

Mislim da je veoma va\u017eno da Ukrajina ostane ekonomski nezavisna. Svet nam pru\u017ea veliku pomo\u0107 \u2013 za koju, naravno, ka\u017eemo veliko hvala \u2013 ali ne zaboravite da je svaka ku\u0107na proizvodnja iz koje se pla\u0107aju porezi na licu mesta klju\u010dna za rast ekonomske stabilnosti i dalje ja\u010danje na\u0161e dr\u017eave.<\/p>\n

\u2013 Pre po\u010detka rata aerodrom Lviv bio je jedan od najve\u0107ih u Ukrajini kada je re\u010d o broju prevezenih putnika \u2013 samo je na aerodromu Borjspil u prestonici zabele\u017een ve\u0107i saobra\u0107aj. U ovom trenutku, to je jedan od retkih aerodroma u zemlji (ako ne i jedini) koji je u stanju da nastavi svoj rad gotovo odmah, \u010dim to postane mogu\u0107e. Ostale regionalne luke su ozbiljno o\u0161te\u0107ene (Karkiv, Ivano-Frankivsk, Dnipro), potpuno uni\u0161tene ili jo\u0161 uvek pod okupacijom (Kerson). Istovremeno, grad je izlo\u017een stalnim raketnim napadima Rusa. Koja jo\u0161 va\u017ena infrastruktura u gradu bi trebalo da bude za\u0161ti\u0107ena od napada? \u0160ta bi trebalo razviti?<\/strong><\/p>\n

Danas imamo jasne planove za izgradnju „evropskog“ hardverastazu od granice sa Poljskom do Lviva, \u0161to \u0107e zna\u010dajno pobolj\u0161ati komunikaciju, posebno sa poljskim gradovima. Ovo bi trebalo da bude prvi korak ka stvaranju velikog transportnog i logisti\u010dkog \u010dvori\u0161ta u Lvivu kako za teretni tako i za putni\u010dki saobra\u0107aj. Naravno, va\u017enu ulogu u ovom projektu ima\u0107e pomenuti aerodrom Lviv, koji \u0107e raditi u punoj sinergiji sa \u017eeleznicom.<\/p>\n

Ako smo ve\u0107 po\u010deli da pri\u010damo o na\u0161em aerodromu, nisam siguran da li postoje takvi primeri u svetskoj praksi, ali sam ube\u0111en da moramo aktivnije delovati na nivou UN kako bismo postigli nastavak njegovog rada. Pod pokroviteljstvom ove organizacije, treba da se trudimo da kroz na\u0161 aerodrom imamo mnogo efikasniju priliku da transportujemo, na primer, ranjenu ili humanitarnu pomo\u0107. To je izuzetno va\u017eno pitanje, ali zahteva izuzetno u\u010de\u0161\u0107e svih strana u ovom procesu, koje bi mogle da obezbede njegovu implementaciju i garantuju bezbednost takvih letova.<\/p>\n

\u2013 Kroz \u017eelezni\u010dku stanicu Lviv, \u010dije je periferije \u2013 Trg Dvirceva, tramvajske \u0161ine i \u010cernivci ulica koja vodi ka stanici \u2013 nedavno pro\u0161la kroz temeljnu rekonstrukciju, u poslednjih nekoliko meseci pro\u0161le su gu\u017eve izbeglica iz regiona prekrivenih neprijateljstvima. Sada, zahvaljuju\u0107i direktnoj \u017eelezni\u010dkoj vezi sa Przemy\u015bl, Lviv je postao cilj za sve koji \u017eele da do\u0111u u Ukrajinu u nedostatku vazdu\u0161nog saobra\u0107aja. \u017delezni\u010dka stanica Lviv je tako\u0111e spomenik skretanja XIX-XX vekova \u2013 \u0161to je posmre\u0107enje biv\u0161e austrougarske monarhije. Kako se grad nosi sa za\u0161titom brojnih spomenika tokom rata?<\/strong><\/p>\n

Najve\u0107i akcenat stavljamo na za\u0161titu spomenika koji se u na\u0161em gradu, a koji se mogu lako videti tokom \u0161etnje centrom Lviva, gde se jasno vidi koliko je spomenika i hramova u na\u0161em gradu pravilno obezbe\u0111eno. Naravno, razumemo da ova odbrana nije savr\u0161ena, jer su ta\u010dni prora\u010duni mesta napada i njegove impresivne sile nemogu\u0107i \u2013 ali, kako ka\u017eu, Bog \u0161titi o\u017ealo\u0161\u0107ene.<\/p>\n

Da ranije nismo rekonstruisali Trg Dvor\u010deva i njegovo neposredno okru\u017eenje, nesumnjivo je da li bismo bili u stanju da izdr\u017eimo izazove prvih dana i nedelja rata, kada je kroz stanicu prolazilo 60 hiljada ljudi dnevno. Pomogli smo svima koji su do\u0459li u Lviv, a onda napustili grad i ipak to uradili. Znam i za planove za rekonstrukciju same zgrade stanice, koja je, kao \u0161to ste pravilno napomenuli, arhitektonski spomenik. Zaista, radovi na restauraciji se tamo odavno ne sprovode, \u0161to sada zahteva sinergiju sa a\u017euriranim okru\u017eenjem zgrade. Ako je ranije Trg Dvirceva bio u veoma lo\u0161em stanju i jasno u suprotnosti sa zgradom stanice, danas se situacija promenila. Dobro je da uprava \u017eeleznice to savr\u0161eno dobro razume.<\/p>\n

Moram to da naumim dok radim na projektu. Neprekinuto<\/em> gradsko ve\u0107e preispituje sve projekte razvoja urbane infrastrukture koji imaju za cilj pove\u0107anje inkluzivnosti javnih prostora u na\u0161em gradu. To zna\u010di da svaki komad javnog prostora treba da bude dostupan osobama sa invaliditetom, svim stanovnicima grada kojima je potrebna na\u0161a posebna nega.<\/p>\n

\u2013 Topografiju Lviva o\u010dekuju mo\u017eda i najve\u0107e promene od kada je Ukrajina povratila nezavisnost, kada su sovjetske ulice preimenovane. Trenutno \u0107e se i mnoga imena promeniti. Uskoro ne\u0107e biti ulica Nekrasova, \u010cajkovskog ili Tolstoja u Lvivu, ali postoji mogu\u0107nost da \u0107e one dobiti ime po Stanislavu Lemu, Debori Vogel ili Stanislavu Ulamu. Prema mnogima, gradu su jo\u0161 uvek nedostajali javni prostori koji bi se odnosili na imena poznatih li\u010dnosti povezanih sa gradom. Kako ocenjujete ovaj proces?<\/strong><\/p>\n

Mnoga imena, koja ve\u0107 smatramo tradicionalnim, pojavila su se u Lvivu bez saglasnosti njegovih stanovnika. Imali smo period sovjetske okupacije kada su nas bacali na elemente kulture koji nam se nisu do\u0459li, ali nam je re\u0438eno da samo treba. Danas moramo doneti svesne odluke koje imaju za cilj da jasno identifikuju u urbanom prostoru imena ljudi kojima Lviv duguje mnogo – iz razli\u010ditih epoha i istorijskih perioda. Zahvaljuju\u0107i njima, grad se razvio i postao bolji \u2013 kako intelektualno, kako u pogledu tehnolo\u0161kog napretka, tako i u pogledu razvoja umetnosti. Li\u010dno, po\u0161tujem mnoge ljude iz celog sveta koji su nekako povezani sa Lvivom ili su na neki na\u010din uticali na razvoj gradske zajednice tokom neke faze njihovog \u017eivota.<\/p>\n

U odlukama o promeni imena ulica, sada \u0107emo se pre svega oslanjati na mi\u0161ljenje stanovnika Lviva, trenutno su u toku istra\u017eivanja o odre\u0111enom broju ulica koje bi pre svega trebalo da promene svog pokrovitelja. Me\u0111utim, sa uverenjem mogu da ka\u017eem da \u0107e ve\u0107ina izuzetnih li\u010dnosti koje ste pomenuli nesumnjivo biti po\u010dastvovana u Lvivu na veoma visokom nivou.<\/p>\n

\u2013 Va\u0161 ulazak u Tviteru<\/em> o otvaranju skulptura lavova na groblju Lychakiv pored panteona, gde su sahranjeni poljski u\u010desniciOlsko-ukrajinske bitke za grad u novembru 1918. Dugi niz godina Lviv je bio neka vrsta lakmus testa za poljsko-ukrajinske odnose. Da li je bilo neophodno da rata i ruska agresija ne\u0161to promene u me\u0111usobnoj percepciji Poljaka i Ukrajinaca? I da li se ne\u0161to zaista menja u ovoj temi?<\/strong><\/p>\n

\u010cini mi se da se danas bolje razumemo. Tokom godina, Rusija je u\u010dinila mnogo da nas razoru\u017ea, uklju\u010duju\u0107i svoje brojne agente u svojim naporima \u2013 na obe strane. Otvaranje lavova na groblju u Li\u010dakivu dobro je primljeno ne samo u Poljskoj, ve\u0107 i u Ukrajini. Da se to desilo pre rata, to bi verovatno izazvalo neku vrstu diskusije u kojoj bi pomenute snage najverovatnije bile ume\u0161ane. Me\u0111utim, danas su prili\u010dno tihi. Tako da mogu da ponovim samo ono \u0161to sam napisao Tviteru<\/em>\u2013 tokom rata svaki lav ima du\u017enost da brani nezavisnost i Poljske i Ukrajine. \u017divela Poljska! Slava Ukrajini!<\/p>\n

Ube\u0111en sam da danas postavljamo temelje na\u0161em budu\u0107em su\u017eivotu i na\u0161em novom sindikatu. Zajedno smo svesni \u2013 kao i niko drugi \u2013 onoga \u0161to je Rusija de fakto. U na\u0161u zajedni\u010dku grupu nesumnjivo su i Litvanci, treba pomenuti i Britance i sve one koji su spremni da se bore ili \u017ertvuju, brane\u0107i na\u0161e vrednosti, a to su pre svega da budemo slobodni ljudi i \u017eivimo u slobodnoj zemlji, bez obzira na okolnosti.<\/p>\n

\u2013 Tokom poslednje posete predsednika Andrzeja Duda Ukrajini, predsednik Zelenski potpisao je uredbu kojom se dodeljuje status „spasila\u010dkog grada“, koji je prvi u Poljskoj primio Rzeszow. Da li se pomo\u0107 poljskih gradova zaista ose\u0107a sa stanovi\u0161ta Lviva?<\/strong><\/p>\n

Do sada niko nije pokazao takvu konsolidaciju podr\u0161ke Ukrajincima koje pru\u017eaju poljski gradovi. Zato mi je veoma drago da se zahvalim svakom predsedniku, gradona\u010delniku, \u0161efu svakog poljskog grada ili gmini na svemu \u0161to je ura\u0111eno, \u0161to jo\u0161 uvek rade za nas i \u0161ta \u0107e jo\u0161 uraditi. Sada je Lviv povezan bratskim i partnerskim odnosima sa 12 poljskih gradova. Mo\u017eda \u0107e se vremenom ova cifra jo\u0161 vi\u0161e pove\u0107ati. Ose\u0107am isto saose\u0107anje za sve ove gradove. Svako od njih je uradio nemogu\u0436e. Nisam mogao ni da zamislim pre koliko velika pomo\u0107 mo\u017ee da bude, \u010dak mislim da je i samo poljsko dru\u0161tvo impresionirano dubinom potpuno nezainteresovane pomo\u0107i i podr\u0161ke koja nam se pru\u017ea.<\/p>\n

Moram da primetim da se me\u0111u svim poljskim lokalnim samoupravama, kompanijama, nevladinim organizacijama, dru\u0161tvima i obi\u010dnim gra\u0111anima koji su se izjasnili da su spremnosti da nam pomognu i ponudili, niko nije nadao da \u0107e dobiti ne\u0161to zauzvrat, \u010dak i kao jednostavnu zahvalnost. Svi su ovo shvatili kao ne\u0161to potpuno normalno, prirodno, kao, na primer, kada odete u crkvu, posvetite se Bogu kako bi trebalo. To je vreme koje sada imamo. Na primer, gradona\u010delnik Przemy\u015bl, Wojciech Bakun, bio je jedan od prvih koji je li\u010dno do\u0161ao u Lviv \u2013 desilo se [13 \u0431\u0435\u0440\u0435\u0437\u043d\u044f, \u2013 \u0440\u0435\u0434.] posle raketnog napada na oblast u blizini poljske granice, u Przemyslu su se vi\u0161e \u010dule eksplozije nego u Lvivu. Poseta predsednika Przemy\u015bl Lviv bila je pomak u mi\u0161ljenjima mnogih, mo\u017eda je tada Poljaci shvatili da rat zapravo ide nedaleko na istoku, ve\u0107 ba\u0161 na pragu njihovog doma.<\/p>\n

Ube\u0111en sam da je ovaj napad tako\u0111e doprineo brzoj odluci o poseti predsednika Bajdena Poljskoj, za koju je imao simboli\u010dnu dimenziju, bilo je va\u017eno pokazati solidarnost i razuveriti Poljake. Tako\u0111e verujem da nam je to omogu\u0107ilo da bolje razumemo koliko je na\u0161 trenutni svet krhak, kako je lako uni\u0161titi mnoge stvari u njemu. Danas su Ukrajinci preuzeli teret \u2013 Poljaci i Litvanci to savr\u0161eno dobro razumeju, shvataju da mogu da budu slede\u0107i na redu ako Ukrajinci sada ne zadr\u017ee ovaj udarac. Stoga oni izuzetno podr\u017eavaju Ukrajinu, koja zauzvrat ohrabruje Sjedinjene Dr\u017eave i ostatak sveta da reaguju. Ali svi treba da budemo svesni da je Rusija problem ve\u0107 du\u017ee vreme, ne radi se \u010dak ni o narednih 100 dana. Zato svi moramo da vodimo ra\u010duna o svojoj snazi.<\/p>\n

Prevod sa poljskog<\/em><\/p>\n

Tekst je objavljen u sklopu projekta saradnje izme\u0111u nas i poljskog \u010dasopisa Nowa Europa Wschodnia.<\/em><\/p>\n

Prethodni \u010dlanakProjekcioni projekat: Ukrajina – EU: vru\u0107 fini\u0161 pregovora, Ukrajina – bekstvo od izbora, Isto\u010dno partnerstvo posle arapskih revolucija, U iskrivljenom ogledalu, prezren, Luka\u0161enko ide u rat sa Putinom, izme\u0111u Moskve i Kijeva, Kobasica je kobasica, Moj Lviv, Putin na galijama, poluostrvo straha, Ukrajina izmi\u0161ljena na Istoku, Novo staro otkri\u0107e, i trebalo je da bude tako lepo, Da li diskutovati o istoriji, zastoj u Minsku<\/em><\/p>\n

Originalni naslov \u010dlanka: Wojna w Ukrainie u\u015bwiadamia, jak kruchy jest nasz \u015bwiat<\/a><\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Gradona\u010delnik Lviva Andrij Sadovyi ka\u017ee novinaru Nikodemu \u0160\u010diglovskom o novom Nacionalnom rehabilitacionom centru za \u017ertve rata sa Rusijom, o \u017eivotu Lviva, koji je, iako daleko od neprijateljstava u isto\u010dnoj Ukrajini, meta stalnih raketnih napada, izazova i planova za blisku budu\u0107nost. \u2013 Gospodine gradona\u010delni\u010de, rat se u Ukrajini de\u0161ava ve\u0107 skoro \u010detiri meseca. Lviv, iako udaljen […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":1456,"comment_status":"","ping_status":"","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[269,183,508,97,20,81,5,509],"class_list":["post-1455","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-rat","tag-aerodrom","tag-andriy-sadovyi","tag-istorija-lviva","tag-izbeglice","tag-ratni-zlocini-rusije","tag-ruska-agresija","tag-vrhunske-vesti","tag-zeleznicka-pruga-lviv"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1455","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1455"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1455\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1456"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1455"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1455"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1455"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}