\u0412\u0451\u0440\u0441\u0442\u043a\u0430<\/a>\u00bb. Vode\u0107i istra\u017eiva\u010dki novinar publikacije Ilija \u017dirgulev objavio je pro\u0161le nedelje tekst pod naslovom „Kako je Putin mrzeo Ukrajinu. Istraga o tome kako je ruski predsednik do\u0161ao da razmi\u0161lja o ratu sa Ukrajinom“. Autor je sproveo detaljnu istragu o tome kako i za\u0161to je ruski diktator negovao i negovao bes na susednu dr\u017eavu i njene stanovnike. Kako je nastala sama ideja o ovom ratu, kada je doneta klju\u010dna odluka i ko je uticao na njega.<\/p>\nJasno je da za nas istorija rusko-ukrajinske konfrontacije traje najmanje tri veka. Autor je odlu\u010dio da se ograni\u010di na poslednjih dvadeset godina. Setite se 2003. godine, sukob oko ostrva Tuzla u Ker\u010dkom moreuzu, \u0161to je zapravo bio prvi teritorijalni spor izme\u0111u Kijeva i Moskve. Ukrajinski predsednik je u to vreme jo\u0161 uvek bio Leonid Ku\u010dma, Rus \u2013 svejedno Putin. Da li je tada bio spreman za invaziju? Verovatno, da. Barem vojno. Ali politi\u010dki ili \u0161ire \u2013 geopoliti\u010dki \u2013 nikako. Ne samo me\u0111unarodna zajednica, ve\u0107 i rusko dru\u0161tvo ne bi razumelo tu agresiju na „bratski narod“. A onda je u Rusiji bila sjaka-taka opozicija, koja je periodi\u010dno organizovala „mar\u0161ove disidenta“, nezavisna \u0161tampa je i dalje disala, mada ne do maksimuma, Kremlj je i dalje po\u0161tovao mi\u0161ljenje Zapada, iz kojeg su planirali da upumpaju milijarde za ruske nosa\u010de energije.<\/p>\n
Onda su se pojavili 2004, dramati\u010dni izbori Ju\u0161\u010denko-Janukovi\u010d, koji su za mnoge od nas simbolizovali borbu izme\u0111u dobra i zla. Tada je Putin pomogao Janukovi\u010du, tada\u0161njem premijeru, potpuno otkrivenom. \u010cak je do\u0161ao u Kijev i tamo je, na licu mesta, dr\u017eao direktnu liniju sa gra\u0111anima Ukrajine u etru najpopularnijih ukrajinskih TV kanala \u2013 „Inter“, „1+1“ i „Prvi nacionalni kanal“. Putin, koji je u to vreme bio prili\u010dno popularan za mnoge Ukrajince, zapravo ih je direktno pozvao da glasaju za Janukovi\u010da. A onda je nekoliko puta \u010destitao svom \u0161ti\u0107eniku na pobedi.<\/p>\n
Ali onda se desila Narand\u017easta revolucija, koja je zbunila sve karte Kremlja. Ju\u0161\u010denko je postao predsednik, a Putin je jednom za svagda mrzeo sve ukrajinsko. Iako se jo\u0161 uvek nije usudio da da bilo kakve o\u0161tre agresivne izjave, mnogo manje akcije. S jedne strane, on je propast SSSR-a proglasio „najve\u0107om geopoliti\u010dkom katastrofom dvadesetog veka“, a sa druge strane uveravao je da Rusija nikada ne\u0107e dozvoliti sebi neprijateljsko kretanje prema Ukrajini.<\/p>\n
Narednih deset godina Kremlj zaista nije pravio iznenadne pokrete, delovao je, kako ka\u017eu, hibridno, ve\u0107 asidualno, ne \u0161tede\u0107i ni trud, ni novac, ni pametno osoblje koje je postalo tajni kustos (ili bolje re\u010deno „posmatra\u010di“) Ukrajine. Kremlj jeste uspeo da stavi Janukovi\u010da na mesto predsednika, odvrati Ukrajinu od NATO-a i li\u0161i ga izgleda za evropsku integraciju.<\/p>\n
„Na\u0161e specijalne slu\u017ebe sedele su u rukovodstvu Ukrajine, upravljale njime i pojedina\u010dnim poslovnim jedinicama. Da li je bilo svrhe raditi ne\u0161to kada svako ima svoje? Ceo predsednik je sedeo u zemlji, koji je zapravo bio na\u0161 zavisnik. Kao \u0161to su Sjedinjene Dr\u017eave nekada imale predsednika Fulgencija Batistu na Kubi, tako je i Janukovi\u010d bio u Ukrajini. Odnos prema njemu je bio isti. Naravno, igrali su zajedno i pomogli mu. To je bio na\u0161 sin“, rekao je izvor blizak administraciji ruskog predsednika Ilija \u017dirgulev. Redovni gosti Kremlja ve\u0107 su bili ube\u0111eni da \u0107e lako napraviti Belorusiju2.0 od Ukrajine.<\/p>\n
Paralelno sa Tim, Moskva je radila sa Zapadom. Setite se ovog Obaminog „resetovanja“ odnosa sa Rusijom. Nema\u010dki kancelar Gerhard \u0160reder izgradio je prvi Nord strim sa Putinom, a onda je Angela Merkel nastavila sa radom. Francuski predsednik Nikola Sarkozi i italijanski premijer Silvio Berluskoni nazvali su sebe Prijateljima Putina, oti\u0161li su da ga posete kao da su na svetoj vodi.<\/p>\n
Rusija je 2008. I Zapad ga je progutao bez ikakvih problema. Razumni ljudi su shvatili da \u0107e oni biti slede\u0107i Ukrajina ima sve \u0459anse da postane \u045brtva.<\/p>\n
Tu se desio Euromaidan. \u0160to ga je, s jedne strane, jo\u0161 jednom slomilo celu Putinovu igru u Ukrajini, s druge \u2013 gurnulo ga da zauzme Krim. Ruskog diktatora su razbesnele bilo kakve „revolucije u boji“, „Revolucija ru\u017ea“ u Gruziji, „Narand\u017easta revolucija u Ukrajini“, „Revolucija dafodila“ u Kirgistanu. O\u0438igledno je krenuo ka obnovi imperija. Se\u0107ate li se kako su u nekom trenutku u Rusiji, prvo zvani\u010dne institucije, a potom i \u0161tampa, prestale da koriste aktuelna imena postsovjetskih zemalja: Moldavije, Belorusije, Kirgistana. U ruskom informativnom prostoru oni su ponovo, kao i u sovjetsko vreme, postali „Moldavija“, „Belorusija“, „Kirgistan“. I ovo imenovanje se savr\u0161eno uklapa u revan\u0161 politiku Kremlja.<\/p>\n
Prema Re\u010dima Verstke, Putin je po\u010deo da se pretvara od gebisti\u010dkog politi\u010dara u potpunog ruskog fa\u0161istu tokom protesta koji su odr\u017eani u Moskvi krajem 2011 \u2013 po\u010detkom 2012. To je, ba\u0161 u aktivnoj fazi njegove tre\u0107e predsedni\u010dke kampanje. Putin je, kao \u0161to je ve\u0107 pomenuto, mrzeo „revolucije u boji“ i u\u017easno se pla\u0161io da isti ne\u0107e izbio u Rusiji. Akcije na Boloti i Saharovu stvorile su utisak da je takav razvoj doga\u0111aja sasvim mogu\u0107.<\/p>\n
Zbog toga je Putin odlu\u010dio da u korenu saseje bilo kakve manifestacije demokratije, koje je \u010dak i on izmislio „vo\u0111en“. Putin se zainteresovao za dela ruskih filozofa kasnih devetnaestog i ranog dvadesetog veka Ivana Ilina i Vasilija Ro\u017eanova, na \u010dijim idejama je izgra\u0111en pokret Bele garde.<\/p>\n
„Da, verujem da je bolje stajati kao policajac na uglu dve ulice \u2013 vi\u0161e ‘gra\u0111anske’, korisnije, plemenitije i doslednije ljudskom dostojanstvu \u2013 nego sedeti… „uz inteligentan doru\u010dak“ i arogantno diskutujemo o tome kako je „ovde sve lo\u0161e“ i kako smo „najdostojniji“, pravedni, iskreni i „spremni da pate za istinom“…“, napisao je Ro\u017eanov 1912. godine.<\/p>\n
„Ukrajina je priznata kao najopasniji deo Rusije u smislu secesije i osvajanja. Ukrajinski separatizam je ve\u0161ta\u010dki fenomen, li\u0161en stvarne osnove. To je nastalo iz ambicije lidera i me\u0111unarodnih intriga za osvajanje“, napisao je Ilin u rezoluciji Kongresa belih emigranata iz 1938.<\/p>\n
Me\u0111u Putinovim bliskim savetnicima bili su moderni ideolozi ruskog fa\u0161izma: Konstantin Krajlov, Dmitrij Galkovski, Aleksandar Dugin. Me\u0111utim, uprkos brzoj fa\u0161izaciji svesti ruskog predsednika, jo\u0161 u januaru 2014. godine, Putin nije hteo da zapleni Krim. „To ka\u017eu tri izvora \u2013 u predsedni\u010dkoj administraciji, me\u0111u tehnolozima bliskim Kremlju, i me\u0111u poznanicima bliskim Putinu. Odluka je nastala spontano kada je, u februaru, Kremlj shvatio da demonstranti u centru Kijeva poraze Vladu Janukovi\u010da.<\/p>\n
Iako se \u010dak i tada Moskva prvo ponovo oslanjala na separatizam, na neku vrstu kongresa izdajni\u010dkih poslanika, poput one odr\u017eane u Severodonecu u novembru 2004. Uz mogu\u0107e dalje odvajanje dela Ukrajine i stvaranje jo\u0161 jednog „pisoar“. Kongres je trebalo da bude odr\u017ean 22. Me\u0111utim, ovo poslednje je bilo upla\u0161eno takvim razvojem doga\u0111aja i odlu\u010dilo je da pobegne u Rostov.<\/p>\n
I to u no\u0107i 23. februara, nakon \u0161to je Janukovi\u010d pobegao iz Karkiva, da je Putin odlu\u010dio da aneksije Krim. Potom je usledila invazija u Donbasu, Ilovaisku, Debaltseveu, MH-17, „Minsk-1“, „Minsk-2“. Relativno „zamrzavanje“ sukoba, promena predsednika iz Poro\u0161enka u Zelenski. Ovo poslednje je, prema Kremlju, trebalo da postane „predsednik mira“. Nismo zaboravili da „samo prestanemo da pucamo“, „okupimo se u sredini“, „pogledamo u Putinove o\u010di“.<\/p>\n
„Prema tri izvora, Zelenski je zaista \u017eeleo da resetuje odnose sa Moskvom, njegov tim je oti\u0161ao kod razli\u010ditih ljudi sa konsultacijama o tome kako to da uradi, posebno Jermak je pozvao biv\u0161eg \u0161efa predsedni\u010dke administracije Aleksandra Volo\u0161ina. Putin se tako\u0111e nadao da \u0107e biti mogu\u0107e posti\u0107i sporazum sa Zelenskim, pretpostavljaju\u0107i, me\u0111utim, da \u0107e pobediti neiskusnog politi\u010dara i kona\u010dno pokrenuti implementaciju minskih sporazuma, \u0161to bi za Rusiju bilo ravno velikoj pobedi“, rekao je Ilija \u017dirulebev.<\/p>\n
Me\u0111utim, aktuelni ukrajinski predsednik, koga je Putin planirao da nadigra kao bebu, nije bio tako jednostavan i zlovoljan. I to je postalo jasno jo\u0161 u decembru 2019. godine, tokom prvog i poslednjeg susreta Zelenskog i Putina.<\/p>\n
Ali vratimo se Medved\u010duku i njegovoj ulozi u osloba\u0111anju rata punih razmera. Izgleda da je Medved\u010duk ve\u010dan i nepovrediv pod bilo kojim predsednikom. Me\u0111utim, Zelenski je odlu\u010dio ne. Da mo\u017ee\u0161 da ga dodirne\u0161 i \u010dak dobro protrese\u0161.<\/p>\n
Po\u010detkom 2021. godine Zelenski je pokrenuo o\u0161tru kampanju protiv Medved\u010duka. Prvo su zabranjeni TV kanali koje kontroli\u0161e on \u2013 „112 Ukrajina“. NewsOne<\/em>, ZIK<\/em>, koji je zapravo sproveo agendu Kremlja. ZnojSankcije su uvedene direktno protiv samog Medved\u010duka, koji je, zajedno sa suprugom, uvr\u0161ten na listu SBU istrage o finansiranju terorista. Nadle\u017eni organi su po\u010deli da ko\u0161mare svoje poslovanje. Onda su po\u010dele represije nad Medved\u010duk OPFL-om.<\/p>\n„Racija, kada mu je oduzeta televizija i kada je stranka po\u010dela da se u velikoj meri dovodi do Putina. On je to prihvatio kao li\u010dni napad. Postojanje Medved\u010duka i njegovih kanala bilo je kao most i nada da \u0107e se situacija nekako re\u0161iti politi\u010dkim metodama. I odjednom je Ukrajina eskalirala. Jeste li odlu\u010dili da eskalirate? Zar niste razumeli sa kim imate posla?“, rekao je za V\u00f6rstke jedan od starih poznanika ruskog predsednika.<\/p>\n
U publikaciji se tvrdi da je na Putinovu odluku da pokrene invaziju punih razmera uticao sam Medved\u010duk, koji je redovno govorio svom kremlju kroni o velikoj podr\u0161ci njemu li\u010dno i proruski sentimentima u Ukrajini. „Pri\u010dao je bajke, savladao taj novac koji mu je ispla\u0107en da organizuje politi\u010dki otpor, i nije verovao da \u0107e iko ikada proveriti. Govorio je o lojalnosti teritorije, glupo dovode\u0107i Putina u zabludu“, prise\u0107a se izvor blizak ruskoj predsedni\u010dkoj administraciji.<\/p>\n
Medved\u010duk nas je upla\u0161io ratom pre devet godina. Me\u0111utim, on to uop\u0161te nije \u017eeleo, \u010dak i vi\u0161e tako da se u\u017easno pla\u0161io toga, jer je, kao \u0161to ve\u0107 znamo, razotkrio sve la\u017ei sa kojima je izve\u0161tavao Kremlj o iskori\u0161\u0107enim sredstvima.<\/p>\n
Prema re\u010dima Ilije Ziguleva, odluka o invaziji doneta je krajem februara \u2013 po\u010detkom marta 2021. godine, to jest, zapravo godinu dana pre implementacije. Podse\u0107amo da su u aprilu pre godinu dana ruske udarne snage po\u010dele da se koncentri\u0161u u blizini severnih granica Ukrajine.<\/p>\n
Istovremeno, Putin je pripremao ideolo\u0161ku bazu, pi\u0161u\u0107i istorijske \u010dlanke koji bi opravdali rat osvajanja. Ceo njihov sadr\u017eaj svodio se na izjavu da Ukrajina nije postojala, da ne postoji i da ne\u0107e postojati. Argumenti su izneti toliko apsurdni i bezvredni da ugledni istori\u010dari nekako nisu smatrali da je vredno raspravljati se sa njima.<\/p>\n
Zanimljiva je u tekstu informacija da su u decembru 2021. godine, to jest tri meseca pre rata, krugovi bliski ruskom predsedniku ve\u0107 razgovarali o tome kako \u0107e Ukrajina biti podeljena izme\u0111u velikih korporacija. „Jedna od dr\u017eavnih ili privatnih korporacija bliskih Kremlju trebalo bi da bude odgovorna za razvoj svakog regiona“, rekao je izvor blizak ruskoj predsedni\u010dkoj administraciji.<\/p>\n
Putin je zaista verovao da \u0107e njegova takozvana „specijalna operacija“ biti munjevito brza i laka. Skoro kao na Krimu. Prema njegovim planovima, ukrajinska vojska bi trebalo da se preda kao cele divizije, a stanovnici Ukrajine treba da pozdrave osvaja\u010de cve\u0107em i hlebom i solju. Sa takvim nadama naredio je vojsci invazije od 160.000 ljudi da napadne zemlju od 40 miliona stanovnika. Ali iz ruskog „blickriga“ je nastao samo pshik.<\/p>\n
Na kraju svega, da li je sada toliko va\u017eno za\u0161to je ovaj rat po\u010deo, sa kakvim vavokom u glavi ruskog diktatora? Mnogo je va\u017enije kako \u0107e se zavr\u0161iti. Na kraju, nema sumnje da \u0107e se zavr\u0161iti na\u0161om pobedom. Jedino pitanje je: kada i po koju cenu?<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Se\u0107ate li se kako je jo\u0161 u februaru 2014. godine Viktor Medved\u010duk pretio evromaidanskom aktivistima koji su do\u0161li da mu uberu stan: „Ako \u017eelite rat, dobi\u0107ete ga!“ Zvu\u010dalo je \u010dudno, \u010dak i sme\u0161no. Tada niko nije ozbiljno shvatio njegove re\u010di. Pa, kakav rat? A gde je Medved\u010duk, a gde rat? Ko je on da zapo\u010dne […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":14527,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[740,298,741,8,1954,714,294,765,179,5],"class_list":["post-14526","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-rat","tag-euromaidan","tag-leonid-kucma","tag-narandzasta-revolucija","tag-rusija","tag-ruso-ukrajinski-rat","tag-viktor-janukovic","tag-viktor-juscenko","tag-viktor-medvedcuk","tag-vladimir-putin","tag-vrhunske-vesti"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/14526","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=14526"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/14526\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media\/14527"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=14526"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=14526"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=14526"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}