Pre nego \u0161to se govori o mogu\u0107nosti demokratskih promena u Ruskoj Federaciji, neophodna je njena dekolonizacija. Narodi ove ogromne teritorije moraju da se oslobode carskog nasle\u0111a koje u velikoj meri te\u017ei njihovoj politi\u010dkoj kulturi, istorijskim narativima i viziji budu\u0107nosti.<\/p>\n
Elasti\u010dnost koju je ukrajinska dr\u017eava pokazala 24. februara 2022. godine iznenadila je ve\u0107inu zapadnih analiti\u010dara, koji su pretpostavili da njena vojska ne\u0107e mo\u0107i da zaustavi ruski blickrig. Prve tri nedelje zna\u010dajno su promenile prethodni diskurs o Rusiji kao supersili i isto\u010dnoj Evropi i Ukrajini kao svojoj ekskluzivnoj sferi uticaja. Mnogi zapadni komentatori priznali su da njihovo znanje i mi\u0161ljenje nisu bili potpuno objektivni zbog popularnosti ruskih narativa. Na\u017ealost, neke zablude ostaju i danas. Oni iza\u0111u na povr\u0161inu kada se podigne tema demokratizacije Rusije.<\/p>\n
Uprkos Putinovim izjavama o prilago\u0111avanju ruskog demokratskog sistema lokalnim realnostima, proces pretvaranja Rusije u totalitarnu dr\u017eavu je gotovo zavr\u0161en. Istovremeno, Putinov vojni poraz neki nau\u010dnici i predstavnici ruske opozicije vide kao priliku za promenu re\u017eima i obnavljanje ruske demokratije.<\/p>\n
Za\u0161to je sve tako lo\u0161e?<\/strong><\/p>\n U potrazi za uzrocima ruske agresije na Ukrajinu, analiti\u010dari se sla\u017eu da je invazija punih razmera stavila ta\u010dku na debatu o tome „da li je ruski sistem i dalje demokratija“. Pa\u017enja se okrenula uru\u0161avanju ruske demokratije u postsovjetskom periodu i lekcijama koje se iz nje mogu izuhati. Lev Gudkov, ruski sociolog i direktor Levada centra, priznaje da je, kao i mnogi drugi, i on precenio \u0161anse za brzu demokratizaciju Rusije posle propasti Sovjetskog Saveza. Klju\u010dna gre\u0161ka, rekao je on, bila je potcenjivanje upornosti kojom je rusko dru\u0161tvo obnovilo totalitarne socijalne institucije.<\/p>\n Ruski liberali, koji su sada \u010desto u egzilu, Zapad vidi kao budu\u0107e lidere potencijalnog obnavljanja ruske demokratije. Prema njihovom mi\u0161ljenju, kratak period slobode posle propasti SSSR-a je osnova za veru u demokratizaciju Rusije. Vredi napomenuti re\u010di Elene Nemirovskaje, suosniva\u010da Moskovske \u0161kole gra\u0111anskog obrazovanja. Ona je u svom govoru na Svetskom forumu za demokratiju postavila va\u017eno pitanje: Rusija je „evropska zemlja sa evropskim vrednostima, ali nije zapadna zemlja. Ovo je zemlja u kojoj ljudi ne razumeju zna\u010daj dr\u017eavnih institucija. Rusija nije dr\u017eava vladavine prava. Umesto gra\u0111anske svesti, velikanost izgra\u0111ena na praznim idejama se neguje.“ Po njenom mi\u0161ljenju, metod demokratizacije Rusije treba da bude „prosvetljenje“. Me\u0111utim, vredi napomenuti da u analizi neuspeha ruske demokratije u smislu vrednosti, Nemirovskaja koristi nejasnu terminologiju. \u0160tavi\u0161e, ponavlja isti narativ o posebnom tipu ruske demokratije koji Putin promovi\u0161e.<\/p>\n Reaguju\u0107i na Nemirovsku, ne mo\u017ee se ignorisati tako o\u010digledna gre\u0161ka u njenom poku\u0161aju da defini\u0161e Rusiju. Zato \u0161to je Rusija zemlja u kojoj ljudi ne brinu o dr\u017eavnim institucijama i ne razvijaju civilno dru\u0161tvo. To nije zemlja modernih evropskih vrednosti. Rusija se pridr\u017eava autoritarnih imperijalnih vrednosti. Jasno je da se imperija ne mo\u017ee demokratizovati. Stoga je, pre razgovora o mogu\u0107nosti demokratskih promena u Ruskoj Federaciji, neophodna njena dekolonizacija.<\/p>\n Carski revan\u0161izam i ruski fa\u0161izam<\/strong><\/p>\n Mo\u017eda potraga za uzrocima ruske agresije na Ukrajinu u geopolitici ili istoriji ima svoje opravdanje. Me\u0111utim, ono \u0161to je jo\u0161 va\u017enije, postupci Rusije predstavljaju imperijalnu politiku revan\u0161izma. Gre\u0161ke zapadnih eksperata u razumevanju ruske strategije i politike posle kolapsa SSSR-a proizlaze iz ignorisanja carskog nasle\u0111a zemlje i nepotpunog procesa dekolonizacije. U eseju za The Washington Post<\/em> Linda Kinstler napominje da se „dr\u017eave koje su bile deo SSSR-a retko nazivaju ‘postkolonijalnim’ izvan akademije. Obi\u010dno se zovu ‘postsovjetski’, \u0161to dovodi do la\u017ene pretpostavke da je samo propast Sovjetskog Saveza bila po\u010detak njihovog postojanja.“<\/p>\n Ve\u0107ina ruskih elita, uklju\u010duju\u0107i takozvanu liberalnu opoziciju, verovatno se pridr\u017eava vrednosti i narativa obele\u017eenih carskom zaostav\u0161tinom. To je razlog neuspeha ruske demokratije po\u010detkom devedesetih i nemogu\u0107nosti ruskih liberala danas da predstave ubedljivu viziju da Ruska Federacija postane dr\u017eava koja nije agresivna prema svojim susedima.<\/p>\n U me\u0111uvremenu, ruski rat protiv Ukrajine ima zna\u010dajan uticaj na Rusiju. Timoti Snajder smatra da „dana\u0161nja Rusija ispunjava ve\u0107inu kriterijuma fa\u0161izma. Kult vo\u0111e Vladimira Putina, kult mrtvih usredsre\u0111en na Drugi svetski rat, i mit o pro\u0161lim carskim velikanama se obnavljajuvode se sve ve\u0107im nasiljem \u2013 brutalnim ratom protiv Ukrajine.“<\/p>\n Ishod rusko-ukrajinskog rata zavisi od me\u0111unarodnog poretka u Evropi i svetu. Stabilan i dugoro\u010dan mir ne\u0107e biti postignut ako je Rusija autoritarna dr\u017eava vo\u0111ena imperijalisti\u010dkim razmi\u0161ljanjem u svojim postupcima. Zato je u interesu suseda Rusije, kao i ostatka Evrope, da podr\u017ee proces „deimperijalizacije“ i dekolonizacije Ruske Federacije. To \u0107e utrti put liberalizaciji Rusije. Narodi ove ogromne teritorije moraju da se oslobode carskog nasle\u0111a koje u velikoj meri te\u017ei njihovoj politi\u010dkoj kulturi, istorijskim narativima i viziji budu\u0107nosti. Ovaj proces se mo\u017ee pokrenuti kroz program dekolonizacije u dijalogu zapada, ruske „liberalne“ opozicije i predstavnika starosedelaca Ruske Federacije.<\/p>\n Efikasnost me\u0111unarodnog prava je tako\u0111e va\u017ena ovde, \u0161to bi trebalo da osigura da zlo\u010dini Rusije ne prostnu neka\u017enjeno. Pored stalne podr\u0161ke radu Me\u0111unarodnog krivi\u010dnog suda, treba stvoriti i poseban tribunal koji \u0107e privesti pravdi po\u010dinioce i istra\u017eiti zlo\u010dine ruske agresije.<\/p>\n Na kraju, govore\u0107i o popravci evropskog bezbednosnog sistema, vredi podsetiti na re\u010di Kurta Volkera (biv\u0161eg specijalnog predstavnika SAD za pregovore u Ukrajini \u2013 ed.), koji je rekao: „Moramo insistirati da se Ruska Federacija pona\u0161a kao svaka druga dr\u017eava“. Za Rusiju to zna\u010di da „mora da zaustavi svoje napade na svoje susede i povu\u010de svoje trupe sa svoje teritorije, prihvati odgovornost za ratne zlo\u010dine koje su po\u010dinili njeni lideri i vojska, a u budu\u0107nosti obe\u0107ava da \u0107e delovati samo unutar svojih granica“.<\/p>\n Prevedeno sa poljskog<\/em><\/p>\n Tekst je objavljen u okviru projekta saradnje izme\u0111u nas i poljskog \u010dasopisa Nowa Europa Wschodnia.<\/em><\/p>\n Prethodni \u010dlanakProjektivno ogledalo: Ukrajina \u2013 EU: vru\u0107 fini\u0161 pregovora, Ukrajina \u2013 bekstvo od izbora, Isto\u010dno partnerstvo posle arapskih revolucija, U iskrivljenom ogledalu, prezren, Luka\u0161enko ide u rat sa Putinom, Izme\u0111u Moskve i Kijeva, Kobasica je kobasica, Moj Lviv, Putin na galijama, poluostrvo straha, Ukrajina je izmi\u0161ljena na Istoku, Novo staro otkri\u0107e Ili diskutuj o istoriji, minskom \u0107orsokaku<\/em><\/p>\n