Kina, po\u0161to je poslednjih decenija postala neprikosnovena svetska ekonomska sila, sada \u010dini sve vi\u0161e napora da zaustavi geopoliti\u010dko \u0107ebe. Peking revnosno koristi za to pitanje razne diplomatske i „skoro diplomatske“ na\u010dine. Po\u0161to je ova stvar relativno nova za Kineze, prirodno, ti poku\u0161aji izgledaju prili\u010dno sekira, a ponekad dovode i do me\u0111unarodnih skandala.<\/p>\n
Poslednji takav skandal izazvao je nesvakida\u0161nji, blago re\u010deno, izjave kineskog ambasadora u Francuskoj Lu \u010cajea. Oni su se oglasili 21 aprila u etru francuskog informativnog kanala La Cha\u00eene Info<\/a>,<\/em> koga je kineski diplomata intervjuisao. Vredi citirati neke od ambasadorovih stvari.<\/p>\n Dakle, kada je moderator pitao Lu \u0160aja o pripadnosti Krimu, odgovorio je: „Zavisi od toga kako do\u017eivljavate ovo pitanje. Postoji pri\u0438a. Krim je prvobitno pripadao Rusiji. Hru\u0161\u010dov je bio taj koji je dao Krim Ukrajini za vreme Sovjetskog Saveza.“<\/p>\n \u010cudna izjava za diplomatu, to jest osobu koja bi, u svojoj specijalnosti, trebalo da me\u0111unarodne sporazume, norme i konvencije smatra ne\u010dim svetim. Ostalo je jo\u0161 interesantnije. Razvijaju\u0107i tu temu, kineski ambasador je generalno doveo u pitanje me\u0111unarodnu subjektivnost i Ukrajine i drugih republika biv\u0161eg SSSR-a. „Prema me\u0111unarodnom pravu, \u010dak ni ove zemlje biv\u0161eg SSSR-a nemaju status, kako bi se reklo, efikasan u me\u0111unarodnom pravu. Zato \u0161to ne postoji me\u0111unarodni sporazum da se njihov status nezavisnih zemalja u\u010dini konkretnim“, rekao je on jednostavno.<\/p>\n O\u010dekivana reakcija<\/strong><\/p>\n Jasno je da su kontroverzne izjave kineskog predstavnika izazvale o\u0161tru reakciju u demokratskom svetu. Posebno o\u0161tru reakciju dale su zemlje isto\u010dne Evrope, a pre svega balti\u010dke dr\u017eave, jer su ih veoma zabrinule i ambasadorove re\u010di o nedostatku „efektivnog me\u0111unarodnog statusa“. Ministarstva spoljnih poslova u Viljnusu, Rigi i Talinu odmah su pozvala kineske ambasadore u toj zemlji na ozbiljan razgovor.<\/p>\n 80 poslanika EP napisalo je otvoreno pismo tra\u017ee\u0107i da kineski ambasador u Francuskoj Lu \u010caje bude progla\u0161en personom non grata. „Kina ili bilo koja druga zemlja nema pravo da dovodi u pitanje suverenitet drugih. Duboka uvreda za istoriju, kulturu i fundamentalni integritet nacija, ambasadorove izjave usmerene su na podrivanje osnovnih principa na kojima se zasniva navodni diplomatski odnos. Suverenitet nije diplomatska igra\u010dka, ve\u0107 fundamentalni element me\u0111unarodnih odnosa, me\u0111unarodnog prava i Povelje Ujedinjenih nacija“, navodi se u pismu.<\/p>\n Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu i bezbednosnu politiku Hosep Borel ocenio je da su izjave Lu \u010caja u vezi sa statusom biv\u0161ih sovjetskih zemalja neprihvatljive. „Neprihvatljive su izjave kineskog ambasadora u Francuskoj, dovode\u0107i u pitanje suverenitet zemalja koje su postale nezavisne posle raspada Sovjetskog Saveza 1991. EU mo\u017ee samo da pretpostavi da te izjave nisu zvani\u010dna politika Kine“, rekao je \u0161ef evropske diplomatije.<\/p>\n Ukrajina je tako\u0111e izrazila svoje duboko ogor\u010denje. Posebno je ukrajinski ambasador u Francuskoj Vadim Omel\u010denko rekao da kineski ambasador ili „ima o\u010digledne probleme sa geografijom“ ili je njegova izjava u suprotnosti sa stavom zvani\u010dnog Pekinga „o naporima za uspostavljanje mira u Ukrajini na osnovu me\u0111unarodnog prava i ciljeva i principa Povelje UN“.<\/p>\n I savetnik \u0161efa kabineta ukrajinskog predsednika Mihaila Podoljaka pisao je u Tviteru<\/a>„Sve postsovjetske zemlje imaju jasan suvereni status u\u010duvek u me\u0111unarodnom pravu. Osim, uzgred, Rusije, koja se na prevaru dogodila u Savetu bezbednosti UN. \u010cudno je \u010duti od predstavnika zemlje koja je pedantna u pogledu svoje hiljadugodi\u0161njeg istorije, apsurdne verzije „istorije Krima“. Ako \u017eelite da budete veliki politi\u010dki igra\u010d, ne preisli\u0161ajte propagandu ruskih autsajdera.“<\/p>\n \u0418iji je Krim?<\/strong><\/p>\n Te\u0161ko je ne slo\u017eiti se i sa Omel\u010denkom i sa Podoljakom u vezi sa kritikama kineskog ambasadora. Lu \u0160aje je zaista pokazao potpuno neznanje u geografiji i istoriji, glupo veruju\u0107i primitivnim stvarima kremljske propagande. Posebno o Krimu. Jednom sam pro\u010ditao mnoge knjige savremenih ruskih istori\u010dara i „istori\u010dara“. Uradio je to iz profesionalne potrebe, bez ikakvog zadovoljstva i radoznalosti. Nije bilo knjige posve\u0107ene sovjetskom periodu koja nije kritikovala prebacivanje Krima na ukrajinski SSR 1954. Kakve god re\u010di autori zvali Nikita Hru\u0161\u010dov za ovo: dobrovoljnost, pijanica i budala. \u0418ak i latentni ukrajinski nacionalista.<\/p>\n Ruke su odavno izgrebane da bi se opovrgle ove glupe ruske tvrdnje da se, ka\u017eu, „Hru\u0161\u010dov napio na proslavi 300. godi\u0161njice Perejaslava Rada i niti je seo niti pao dao ruski Krim Ukrajini“. Pre svega, nije vi\u0161e ruski (i, \u0161to se mene ti\u010de, mnogo manje) od Cimmeriana, Scythianai, gr\u010dki, rimski, tursko-tatarski, kona\u010dno ukrajinski. Da ne spominjem male kolonije mnogih drugih dr\u017eava na poluostrvu. Stoga su re\u010di Lu \u0160ae da je „Krim od samog po\u010detka pripadao Rusiji“ manifestacija potpunog neznanja istorije.<\/p>\n Ali da se ne bih preduboko uronio u istorijske izlete, odmah \u0107u se koncentrisati na 1954. Mada, ne, neophodno je setiti se \u0161ta se desilo deset godina ranije. U maju 1944, po nare\u0111enju Josifa Staljina i rezolucijom Komiteta za dr\u017eavnu odbranu SSSR-a, velika ve\u0107ina lokalnog stanovni\u0161tva deportovana je sa poluostrva. I govorimo ne samo o krimskim Tatarima, ve\u0107 i o Jermenima, Grcima, Bugarima, \u010cesima.<\/p>\n Iz nekog razloga, njegovi zlo\u010dini protiv \u010dove\u010dnosti tvrdoglavo oklevaju da ih pominju „prijatelji Kremlja“. Ali sada se ne radi o ratnim zlo\u010dinima, ve\u0107 o situaciji na poluostrvu u to vreme. Deportacija, naravno, nije mogla ali da izazove demografski problem na Krimu, koji nije mogao da se re\u0161i intenzivnim preseljenjem u depopulisane prostore ruskih dr\u017eavljana.<\/p>\n Zbog toga je u to vreme Krim do\u017eivljavao potpuni ekonomski pad. Zato je postojala potreba da Ukrajina zauzme poluostrvo pod svojom negom.<\/p>\n Teza hru\u0161\u010do\u010devog voluntarizma je potpuno budalasta i od razmatranja da u to vreme jo\u0161 uvek nije posedovao punu snagu. Zemljom Sovjeta tada je jo\u0161 uvek vladao trijumvirat: predsedavaju\u0107i Saveta ministara SSSR-a Georgi Malenkov, prvi sekretar Centralnog komiteta CPSU Nikita Hru\u0161\u010dov i ministar odbrane Nikolaj Bulganin. \u0160tavi\u0161e, prvu violinu u to vreme svirao je Malenkov, a on je bio taj koji je predsedavao tim sastankom Prezidijuma Centralnog komiteta 25. januara 1954. godine, na kojem je doneta „krimska odluka“. Dalje su ga sproveli Vrhovni Sovjeti SSSR-a i ukrajinski SSR. A \u010dinjenica da se ovaj doga\u0111aj poklopio sa proslavom 300 godina Perejaslavskog saveta je potpuna nesre\u0107a.<\/p>\n I od tog trenutka Krim po\u010dinje aktivno da se razvija. Izgra\u0111en je Severni krimski kanal, koji je neverovatno o\u017eiveo poljoprivredu poluostrva. Na mestima pustinje, vrtovi su zaboravljeni, polja za\u010dinjena, agrarni sektor nepoznat Krimu \u2013 industrijska bara za uzgoj ribe \u2013 nastala je.<\/p>\n Iz ukrajinskog bud\u017eeta i uz pomo\u0107 ukrajinskih resursa izgra\u0111eni su stambeni kompleksi, obrazovne institucije, rezervoari, luke, de\u010diji i sportski kampovi, hoteli, pozori\u0161ta, autobuske stanice. I \u0161to je najva\u017enije – mo\u0107na rekreativna infrastruktura. I do sada nezabele\u017eena trolejbus linija Simferopol-Alushta-Jalta izgra\u0111ena je u do sada nevi\u0111enoj du\u017eini u svetu.<\/p>\n Uzgred, \u010dak se ni Hru\u0161\u010dov, uprkos kritikama staljinizma, nije usudio da ispravi takvu istorijsku nepravdu kao \u0161to je deportacija krimskih Tatara. Tek kada je Ukrajina stekla nezavisnost po\u010dela je implementacija programa povratka deportovanih naroda na poluostrvo. \u0160to je, naravno, prestalo posle okupacije i aneksije Krima od strane Rusije. I ovaj trenutak bi pre svega trebalo da zabrine takozvane „traga\u010de krimske pravde“ kako na Istoku, tako i na Zapadu.<\/p>\n Vu\u010di\u0107eva diplomatija<\/strong><\/p>\n Tako da je jasno sa Krimom. Ali \u0459ta je sa Kinom? Uprkos svemu, do nedavno je Peking izneo svoje tvrdnje o posredovanju u mirovnim pregovorima izme\u0111u Ukrajine i Rusije. A izjava ambasadora nije mogla da doprinese realizaciji te te\u017enje.<\/p>\n Pa \u0161ta, da uzmemo Lu Shae-ovu izjavu kao li\u010dnu inicijativu? Malo je verovatno da Kina nije dr\u017eava koja dozvoljava svojim zvani\u010dnicima, posebno na me\u0111unarodnom frontu, takve slobode. \u0160ta onda ? \u2013 demar\u0161, pobuna, fronde Jo\u0161 ve\u0107a sumnja. Jer bi ga onda Peking brzo stavio na njegovo mesto, a to se uop\u0161te ne de\u0161ava. Ovo nije prvi put da \u0160ae da tako provokativne izjave. I takve modus operandi<\/em> ima svoju jasnu definiciju u Kini kao diplomatiju „vu\u010djih ratnika“. Njena su\u0161tina le\u017ei upravo u bacanju takvih kontroverznih izjava kao \u0161to su probni baloni, prema kojima Peking formira plan za svoje slede\u0107e spoljnopoliti\u010dke korake. „Zapad nas optu\u017euje da ne posmatramo diplomatski bonton, ali mi ocenjujemo na\u0161 rad ne kao strance, ve\u0107 kako nas na\u0161 narod vidi, da li ispunjava interese na\u0161e zemlje i naroda i da li je na\u0161 narod zadovoljan“, opisao je sam \u0160ae ovaj diplomatski stil u intervjuu za kineski list Guan\u010da.<\/p>\n I nije uzalud \u0161to je tako provokativan ovo napravio ambasador u Francuskoj upravo sada. Uprkos svemu, po\u010detkom aprila francuski predsednik Emanuel Makron posetio je Kinu. I posle ove posete, francuski lider je dao prili\u010dno kontradiktorne izjave: pohvalne za Kinu i kriti\u010dki prema Sjedinjenim Dr\u017eavama. O\u010digledno je Peking odlu\u010dio da je neophodno da zavr\u0161i ovu „slabu kariku“ Zapada, to je pitanje Francuske.<\/p>\n Me\u0111utim, Kinezi su se o\u010digledno prera\u010dunali, ispostavilo se da su izjave prestroge. Demokratski svet priori nisu mogli da ih prihvate. Peking je to razumeo i poku\u0161ao je da na i\u0161\u010dekuje \u0160aeove izjave.<\/p>\n „Kina po\u0161tuje suverenitet, nezavisnost i teritorijalni integritet svih zemalja koje su bile republike Unije unutar SSSR-a. Posle propasti Sovjetskog Saveza KItalija je bila jedna od prvih zemalja koja je uspostavila diplomatske odnose sa tim zemljama. Od uspostavljanja diplomatskih odnosa sa tim zemljama, Kina se uvek pridr\u017eavala principa me\u0111usobnog po\u0161tovanja i pariteta u razvoju bilateralnih odnosa, koji su bili prijateljski i kooperativni“, rekla je portparolka kineskog ministarstva spoljnih poslova Mao Ning na brifingu u Pekingu 24. aprila. Ona je tako\u0111e ukazala na doslednost stava Kine o ukrajinskom pitanju. Peking je, prema njenim re\u010dima, spreman da promovi\u0161e „politi\u010dko re\u0161enje krize u Ukrajini“.<\/p>\n Ali, re\u010d, kao \u0161to znate, nije vrabac, pogotovo re\u010d ambasador. Ovaj jasan diplomatski propust Kine ne mo\u017ee se tako lako zakloniti ekskulpatornom izjavom. Ali mo\u017ee da igra u ruke Ukrajine. U tom kontekstu, ne mo\u017ee se ali se ne mo\u017ee slo\u017eiti sa Izjavu<\/a> poznati spoljnopoliti\u010dki ekspert, biv\u0161i vicepremijer spoljnih poslova Ukrajine Danylo Lubkivsky:<\/p>\n Prvo, me\u0111unarodna reakcija primorala je Peking da se odagna apsurdnih i zbunjenih, ali ni\u0161ta manje \u0161tetnih re\u010di svog predstavnika u Parizu. Drugo, iskrenost kineskog ambasadora otkrila je \u0161irokoj publici pravo raspolo\u017eenje establi\u0161menta kome pripada. Na\u0161a diplomatija treba da skrene pa\u017enju kolega sa Globalnog juga na \u010dinjenicu da to nije neutralna pozicija i moralna visina, ve\u0107 jasna politi\u010dka pristrasnost i pristrasnost.“<\/p>\n To jest, plan Pekinga, koji je podr\u017eao pomenuti Makron, da do jeseni dovede Ukrajinu za pregovara\u010dki sto sa Rusijom, potpuno propao. To nam nikako nije bilo korisno, s obzirom na to da do tada te\u0161ko da bi bilo mogu\u0107e potpuno osloboditi sve ukrajinske teritorije od ruskih osvaja\u010da. A ovde je Kina, kroz usta Lu \u0160aja, demonstrirala svoju pristrasnost, igraju\u0107i zajedno sa Rusijom. Zbog toga umerenost Pekinga ne dovodi u obzir. To je shva\u0107eno \u010dak i u Jelisejskoj palati i izdalo je odgovaraju\u0107e saop\u0161tenje u vezi sa kineskim ambasadorom.<\/p>\n \u0160tavi\u0161e, mo\u017ee se sa izvesnom verovatno\u0107om predvideti da \u0107e Kina poku\u0161ati da ispravi svoju fatalnu gre\u0161ku i demonstrira distancu od Rusije, pa \u010dak i da igra zajedno sa Ukrajinom. Malo je verovatno da \u0107e se verovati Kini, ali takvi napori se mogu samo ohrabriti. Za\u0161to da ne?<\/p>\n