{"id":14300,"date":"2023-04-25T11:09:03","date_gmt":"2023-04-25T09:09:03","guid":{"rendered":"https:\/\/razvedka.info\/rs\/2023-04-kako-delovati-za-zene-koje-su-prezivele-nasilje-u-ratu-i-njihove-porodice\/"},"modified":"2023-04-25T11:09:03","modified_gmt":"2023-04-25T09:09:03","slug":"kako-delovati-za-zene-koje-su-prezivele-nasilje-u-ratu-i-njihove-porodice","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/2023-04-kako-delovati-za-zene-koje-su-prezivele-nasilje-u-ratu-i-njihove-porodice\/","title":{"rendered":"Kako delovati za \u017eene koje su pre\u017eivele nasilje u ratu i njihove porodice"},"content":{"rendered":"

Me\u0111u mnogim ratnim zlo\u010dinima koje je ruska vojska po\u010dinila u Ukrajini, seksualno nasilje je jedna od naj tabu tema o kojoj same \u017ertve nerado govore. \u017dene koje su silovane te\u0161ko prolaze kroz ovu situaciju, ne \u017eele uvek da se okrenu specijalistima za pomo\u0107, a \u010desto nemaju priliku zbog okupacije svog regiona. Kada poma\u017eete \u017ertvama nasilja da pre\u017eive ovaj te\u017eak period, va\u017eno je da pravilno ponudite pomo\u0107 kako ne biste jo\u0161 vi\u0161e povredili.<\/p>\n

Razgovarali smo sa zamenice Centra „\u017denske perspektive“, psihologom Martom \u010cumalo o tome \u0161ta treba uraditi kada \u017eena do\u017eivi takvo traumati\u010dno iskustvo, kao i kako da se pona\u0161a prema svojim najbli\u017eima kako bi je podr\u017eala.<\/p>\n

***<\/p>\n

Prema kancelariji glavnog tu\u017eioca, od po\u010detka ruske vojne agresije, tu\u017eioci su zabele\u017eili 175 \u010dinjenica o seksualnom nasilju povezanom sa sukobima (uklju\u010duju\u0107i 135 slu\u010dajeva protiv \u017eena).<\/p>\n

\u00abIstovremeno, pokrenute su predsudsko istrage o takvim vrstama seksualnog nasilja povezanih sa konfliktom kao \u0161to su silovanje, saka\u0107enje ili nasilje nad genitalijama, prisilna golotinja, pretnje i poku\u0161aji silovanja, prinuda da se sagleda seksualno zlostavljanje voljenih osoba itd<\/em>„, napominje u odgovoru na zahtev za informisanje koji nam je ukazao u Kancelariji glavnog tu\u017eioca.<\/p>\n

\u017drtve nasilja bili su i \u017eene i mu\u0161karci, uklju\u010duju\u0107i maloletnike, starosti od 4 do 82 godine. Takvi podaci Izve\u0161taj<\/a> Komisija za istragu kr\u0161enja zakona u Ukrajini, koju je odobrio Savet UN za ljudska prava.<\/p>\n

Ovo su statistike dokumentovanih zlo\u010dina. Te\u0161ko je proceniti njihov stvarni broj zbog njihove nepristuknosti privremeno okupiranim teritorijama i \u0107utanja o takvim zlo\u010dinima od strane samih \u017ertava.<\/p>\n

\u0160ta prvo uraditi<\/strong><\/span><\/p>\n

Marta \u010cumalo napominje da prvi koraci zavise od toga u kakvom je stanju \u017eena. Prvi korak je konsultovanje lekara, podvrganost dijagnostici, dobiju pomo\u0107 ako postoji opasnost po zdravlje. Neophodno je proveriti da li postoji anksioznost u vezi sa polno prenosivim bolestima ili trudno\u0107om. To je da prvo treba da vodite ra\u010duna o somatskom zdravlju.<\/p>\n

Vrlo \u010desto postoji potreba da se ide kod psihijatra, naro\u010dito ako postoje poreme\u0107aji spavanja, vidljiva depresija. Tada antidepresivi ili drugi lekovi mogu da pomognu u stabilizaciji psihe tako da se izbori sa problemima kroz koje prolazi.<\/p>\n

Ako je osoba spremna da dokumentuje ovaj zlo\u010din kao dokaz protiv ruske vojske, onda se okre\u0107e tu\u017eila\u0161tvu i po\u010dinje da dokumentuje svoje svedo\u010denje. \u010cak i svedoci mogu da prijave zlo\u010din. Da bismo to uradili, napravili smo zasebnu platformu Warcrimes<\/a>, gde mo\u017eete da otpremite sve dokaze, fotografije, video zapise, prosledite informacije \u010dak i sa okupiranih teritorija.<\/p>\n

Za \u017ertvu je svedo\u010denje prili\u010dno te\u0161ko iskustvo, pa je potrebno da imate podr\u0161ku profesionalnog psihoterapeuta koji bi joj se pridru\u017eio.<\/p>\n

Pomo\u0107 psihoterapeuta<\/strong><\/span><\/p>\n

Paralelno ili posle stabilizacije psihe, \u017ertva nasilja mo\u017ee da se okrene psihoterapeutu, po mogu\u0107stvu fokusiranom na traumu, koji zna da radi sa traumom. Zajedno sa njim, osoba \u0107e raditi na svojim resursima, razvijati svoju strategiju, kako \u0107e se izvu\u0107i iz ove situacije, kako bi ovo traumati\u010dno iskustvo bilo integrisano.<\/p>\n

Nema potrebe da ube\u0111uje\u0161 \u017eenu u bilo \u0161ta. Ako je odrasla, morate joj dati informacije, brojeve vru\u0107ih linija, pouzdane psihoterapeute, doktore. Me\u0111utim, insistiranje na kontaktu sa specijalistima nije neophodno. Osoba je najbolji stru\u010dnjak za njegovo stanje. A ovde joj mo\u017eete pomo\u0107i \u0161to je vi\u0161e mogu\u0107e tako \u0161to \u0107ete voditi ra\u010duna o fizi\u010dkom stanju njenog tela, brinuti o njenoj udobnosti kako bi mogla da spava, u\u010diniti da se ose\u0107a dobro.<\/p>\n

„Psiha je veoma fleksibilna. Ako na\u0111e izlaz, malo vremena mora da pro\u0111e. \u017dena treba da bude bezbedna, da bude malo sama sa sobom. Nema potrebe da ubrzavate i prilago\u0111avate se. Da biste pomogli, potrebno je da usporite i ponudite, da date ose\u0107aj podr\u0161ke“, obja\u0161njava psiholog.<\/p>\n

Nakon \u0161to dobijete neophodnu prioritetnu pomo\u0107, \u017eena mora da stekne resurse, snagu da bi se br\u017ee oporavila.<\/p>\n

Razne aktivnosti, \u0161etnje, tr\u010danje, kada se aktivira leva i desna hemisfera, ovo je takozvana bilateralna stimulacija<\/a>. Na primer, pletenje, naizmeni\u010dno tapkanje po kuku, kolenu. Ali najbolje je potra\u017eiti savet, potra\u017eiti stru\u010dnu pomo\u0107 i odabrati one \u010dasove koji mogu da pomognu.<\/p>\n


\n

Podr\u0161ka za voljene osobe<\/strong><\/span><\/p>\n

Ose\u0107aj podr\u0161ke je upravo ono \u0161to bliski ljudi najbolje mogu da pru\u017ee \u2013 ro\u0111aci, prijatelji, oni kojima \u017ertva veruje. Osobi koja je u traumi potrebna je podr\u0161ka, toplina, kako bi voljena osoba bila u blizini, vodi ra\u010duna o svojim osnovnim potrebama \u2013 kako bi spavala, jela, imala sigurnost, mogla da bude sama ili da razgovara sa osobom sa kojom ima dobre odnose. Ovo je tako osnovni okvir.<\/p>\n

„Klju\u010d je ovde bezbednost, spavanje, a ljudi koji su u blizini treba da shvate da to samo treba podr\u017eati. Mo\u017eda postoji dnevna rutina koju treba prati kako bi osoba imala dnevnu rutinu, vodi ra\u010duna o higijeni. Ako \u017eena ima snage da to uradi, po\u010dinje da se vra\u0107a u \u017eivot“, ka\u017ee Marta \u010cumalo.<\/p>\n

\u0160ta va\u0161e voljene osobe treba da razmotre: nema potrebe da se raspitite o bilo kakvim detaljima. Ali istovremeno, nema potrebe da se zaustavljate ako osoba \u017eeli da razgovara. Trauma ponekad ulazi u fazu kada \u017eeli da bude izgovorena. I na taj na\u010din se integri\u0161e kada po\u010dne da izlazi verbalno. Osoba po\u010dinje da pri\u010da \u0161ta mu se desilo, kako se to desilo. Va\u017eno je samo slu\u0161ati, saose\u0107ati, davati ose\u0107aj za to saose\u0107anje.<\/p>\n

„Ni u jednom slu\u010daju ne treba kriviti. Bilo je slu\u010dajeva kada je \u017eeni zamereno \u0161to je napustila podrum u kojem se krila, iako je oti\u0161la u potrazi za vodom. To je nemogu\u0107e, jer \u017ertve odmah ose\u0107aju krivicu zbog onoga \u0161to se desilo. Ne mo\u017eete da pitate: ‘Kako se ovo desilo, za\u0161to niste napustili?'“, obja\u0161njava psiholog.<\/p>\n

Ona dodaje da je va\u017eno da \u017eena „ne ide u sramotu“. Zato \u0161to je to ose\u0107aj koji daje razumevanje „ne\u0161to nije u redu sa mnom, ja nekako nisam takav, pa sam to do\u017eiveo“. Ovo je takav napad na identitet. To je da je krivica „uradio sam ne\u0161to pogre\u0161no“, a sramota je „ne\u0161to nije u redu sa mnom“. I onda se ovaj lanac od krivice do sramote zavr\u0161ava izolacijom, kada osoba jednostavno prestane da kontaktira uop\u0161te, ispri\u010da, zatvori se u sebe. I opasno je. Ona ne tra\u017ei pomo\u0107, misli da \u0107e i sama davati savete, ve\u0107 se na\u0161la u izolaciji, depresiji, poreme\u0107ajima.<\/p>\n

Pribli\u017ene fraze koje ro\u0111aci mogu da se pozabave \u017ertvom da je ne bi traumatizovala:<\/p>\n