{"id":14201,"date":"2023-04-21T19:03:03","date_gmt":"2023-04-21T17:03:03","guid":{"rendered":"https:\/\/razvedka.info\/rs\/2023-04-vecina-rusa-podrzava-rat-u-ukrajini\/"},"modified":"2023-04-21T19:03:03","modified_gmt":"2023-04-21T17:03:03","slug":"vecina-rusa-podrzava-rat-u-ukrajini","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/2023-04-vecina-rusa-podrzava-rat-u-ukrajini\/","title":{"rendered":"Ve\u0107ina Rusa podr\u017eava rat u Ukrajini"},"content":{"rendered":"

„Bio sam \u0161okiran stepenom odobravanja rata. O\u010dekivao sam mnogo o\u0161triju negativnu reakciju javnosti na potpunu invaziju na Ukrajinu. Ispostavilo se da je dru\u0161tvo trulo, pot\u010dinjenije i pasivnije“, ka\u017ee sociolog, doktor filozofije, nau\u010dni direktor Levada centra Lev Gudkov u intervjuu Zoriani Vareni.<\/em><\/p>\n

<\/div>\n

Mnogi ruski eksperti veruju da se njihovi sunarodnici sada pla\u0161e da ka\u017eu istinu, pa ankete daju la\u017ene rezultate, tako da nema smisla sprovoditi ih. Ipak, „Levada-Centar“ sprovodi sociolo\u0161ka istra\u017eivanja. Za\u0459to?<\/strong><\/p>\n

\u2013 Ljudi to ka\u017eu zato \u0161to ne znaju. To su stereotipi koji su postali poznati, ali nemaju nikakve veze sa stvarno\u0161\u0107u. Ljudi se ne pla\u0459e da progovore. Mi u Levada centru snimamo intervjue sa ispitanicima, a ja ih ponekad slu\u0161am. Me\u0111u njima su veoma kriti\u010dne izjave.<\/p>\n

Ideja da se Rusi sada pla\u0161e da ka\u017eu istinu je predrasuda podstaknuta propalim ruskim liberalima. U ovoj situaciji, poricanje stvarnosti je njihov jedini na\u010din da odr\u017ee sopstveno samopouzdanje i samopo\u0161tovanje: ne \u017eele da \u010duju ni\u0161ta neprijatno. Ovo je tvrdoglavo poricanje obima podr\u0161ke Putinu i re\u017eimu u zategnutom poku\u0161aju da se preuveli\u010da broj onih koji se protive ratu. A ovo su izolovani piketi, pojedina\u010dni protesti, pra\u0107eni hap\u0161enjima.<\/p>\n


\n

Ovu poziciju treba definisati kao neku vrstu politike noja. Odbijanje priznanja stvarnosti je najgora vrsta intelektualnog kukavi\u010dluka. Mora\u0161 da vidi\u0161 stvari kakve jesu i da razume\u0161 \u0161ta dalje. I zatvaraju o\u010di i ka\u017eu da se ljudi pla\u0161e, ne odgovaraju na ankete. Besmislica, iako je ovo ustanovljeno i stalno mi\u0161ljenje kako na Zapadu, tako i u ruskom okru\u017eenju.<\/p>\n

Vi\u0161e puta smo proveravali na\u0161e podatke, sprovodili sve vrste eksperimenata, i mogu re\u0107i da je spremnost da u\u010destvujemo u anketama i odgovorima na pitanja manje-vi\u0161e ista kao i u drugim evropskim zemljama. U Francuskoj je jo\u0161 gore. U Rusiji je nivo spremnosti za odgovor otprilike isti kao u Nema\u010dkoj, iako ni\u017ei nego u nordijskim zemljama.<\/p>\n

\u2013 Kako mo\u017eete da okarakteri\u0161ete stanje u ruskom dru\u0161tvu?<\/strong><\/p>\n

Glavne karakteristike su me\u0161avina apatije, oportunizma, uglavnom cinizma i nade da \u0107e se rat zavr\u0161iti i da \u0107e \u017eivot ponovo oti\u0107i na staro. U stvari, ovo se mo\u017ee nazvati nemoralnim stanjem u dru\u0161tvu. Nesposobnost da se trezveno proceni, da se odupre represivnom re\u017eimu. Rekao bih da je to adaptacija na re\u017eim.<\/p>\n

Veoma mali deo stanovni\u0161tva, oko 10, mo\u017eda 12 odsto, sna\u017eno se protivi Putinu, protiv rata \u2013 ali to je vi\u0161e re\u010dju nego delom.<\/p>\n

\u2013 O\u010dekivalo se da \u0107e gubici na ruskoj strani smanjiti podr\u0161ku ratu. Za\u0161to se to nije desilo?<\/strong><\/p>\n

\u2013 Prvo, nema zvani\u010dnih informacija o mrtvima i ranjenicima. Ova tema je pokrivena totalnom cenzurom. Samo nekoliko puta ministarstvo odbrane je objavilo broj poginulih. Stoga je zna\u010dajno potcenjen. Informacije dobijene neformalnim kanalima, uglavnom preko ro\u0111aka i prijatelja \u017ertava, razbacane su i privatne. Ubili su ga, ubili, ali se kompletna slika, koja pokazuje razmere gubitaka, ne uklapa. Da biste to uradili, morate ili uklju\u010diti strane izvore informacija \u2013 a postoje veoma jake predrasude i nepoverenje \u2013 ili imati odre\u0111enu sposobnost da se oduprete propagandi. Zato je efekat gubitaka mali, ljudi ne znaju koliko je ljudi umrlo.<\/p>\n

\u2013 Krajem pro\u0161le godine „Levada-centar“ je objavio istra\u017eivanje o akcijama ruske vojske na teritoriji Ukrajine. Kakvi se zaklju\u010dci mogu izvu\u0107i iz njega? Za\u0161to Rusi i dalje podr\u017eavaju rat?<\/strong><\/p>\n

\u2013 Ovo je mese\u010dno istra\u017eivanje koje sprovodimo od februara 2022. godine. Neophodno je da bi se pratila dinamika sentimentalnosti. Me\u0111utim, slika ostaje prakti\u010dno nepromenjena. Nivo podr\u0161ke ratu je 70-75 odsto. Va\u017eno je shvatiti da je u zemlji zaista uvedena totalna cenzura, vi\u0161e od 20 hiljada portala je zatvoreno. Naravno, mo\u017eete prona\u0107i alternativne publikacije, sajtove, kanale na YouTube<\/em>, ali zahteva malo truda. Nov\u010dane kazne, hap\u0161enja, represije blokiraju mogu\u0107nost dobijanja nezavisnih informacija.<\/p>\n

Istovremeno, uprkos visokom nivou odobravanja rata, postoji nedostatak unutra\u0161nje motivacije za borbu. Vi\u0161e od 50 odsto ispitanika \u017eeli prestanak neprijateljstava i po\u010detak mirovnih pregovora, iako je jasno da Ukrajina pod trenutnim uslovima ne\u0107e po\u010deti nikakve pregovore dok se okupirana teritorija ne oslobodi.<\/p>\n

Me\u0111utim, uprkos nevoljnosti da se bore, ve\u0107ina onih koji su podlo\u017eni obaveznom vojnom roka pokazuje apatiju i poniznost. Uglavnom su to slabo obrazovani ljudi koji pozajmljujuOni su manuelni rad. Slabo obave\u0161ten, malo se bavi politikom. Stoga poslu\u0161no idu da slu\u017ee, pokleknu pod pritiskom.<\/p>\n

Takva pasivna poslu\u0161nost karakteristi\u010dna je za represivne re\u017eime. Obrazovaniji i mladi ljudi uglavnom ne \u017eele rat. Oni koji su se protivili emigrirali su iz zemlje. Prema raznim procenama, najmanje pola miliona gra\u0111ana je oti\u0161lo \u2013 najobrazovanije, najaktivnije, najprisustupa\u010dnije. Nije poslednju ulogu u tome odigrale propagandne aktivnosti \u2013 veoma agresivne, apsolutno obmanjuju\u0436e i cini\u0438ne. Poga\u0111a me zlota propagandista. Kli\u0161ei koje predstavljaju bili su u upotrebi krajem tridesetih godina pro\u0161log veka, pod Staljinom. To stvara atmosferu koja defini\u0161e poniznost, oportunizam i pasivnost.<\/p>\n

\u2013 Da li odnos Rusa prema ratu uti\u010de na nadoknadu za poginule vojnike pla\u0107ene njihovim porodicama, poreske praznike pa \u010dak i kopno?<\/strong><\/p>\n

U nekim slu\u010dajevima, u selima te\u0161ko pogo\u0111enim alkoholizmom, gde su mu\u0161karci odvedeni u rat, \u017eene su odahnule i nadale se da \u0107e biti pla\u0107ene. Ali to je zaista depresivno okru\u017eenje, sa visokim nivoom pijanstva, takvi slu\u010dajevi su retki.<\/p>\n

U drugim slu\u010dajevima, za veoma siroma\u0161ne porodice \u2013 a ima ih zaista mnogo i njihov broj raste \u2013 obe\u0107anje neverovatnog novca odmah menja situaciju. Ljudi \u017emure na \u010dinjenicu da njihovi voljeni mogu biti ubijeni. \u0160tavi\u0161e, propaganda ih ube\u0111uje da je ovo herojska smrt za odbranu domovine. Ova poruka se podudara sa niskom ceni ljudskog \u017eivota.<\/p>\n

\u2013 Mo\u017ee li se politi\u010dka situacija u Rusiji promeniti pod takvim dru\u0161tvom?<\/strong><\/p>\n

\u2013 U svakom slu\u010daju, ne vidim radikalne promene u samom dru\u0161tvu. Postoji predose\u0107aj skorog poraza u ratu me\u0111u donosiocima odluka i propagandistima. Me\u0111utim, ne postoji javno mnjenje po tom pitanju, ono se \u0161titi od bilo kakvih takvih informacija koje se ne odnose na njegov svakodnevni \u017eivot.<\/p>\n

Za mase, poraz u ratu bio bi te\u017eak udarac koji bi potkopao legitimitet aktuelnog re\u017eima i samog Putina posebno. Na kraju svega, do sada je njen legitimitet po\u010divao na vra\u0107anju autoriteta Rusije kao velike sile, a to je bio Sovjetski Savez. Nema veze \u0161to to zapravo nije tako, bitno je da ljudi \u017eele da veruju i veruju u to \u2013 jer sebe i dalje smatraju gra\u0111anima i subjektima ove supersile. Vojni poraz bi potkopao ovo verovanje.<\/p>\n

U situaciji smo potpunog poraza i uni\u0161tavanja opozicije, uni\u0161tavanja civilnog dru\u0161tva.<\/p>\n

Saharov centar je likvidiran, zaplenjene su prostorije i arhive, a Saharovljev stan je zaplenjen. Moskovska Helsin\u0161 grupa, najstarija organizacija za ljudska prava, likvidirana je. Postoji masovno, brutalno suzbijanje bilo kakvog protesta, bilo kakvog otpora.<\/p>\n

Stoga, u nedostatku opozicije, potencijala da organizacija preuzme odgovornost i predstavi neki drugi politi\u010dki program, ne vidim radikalne promene. Najverovatnije \u0107e se posle poraza boriti \u017eestoka borba za vlast unutar post-Putinove elite, ali to ne zna\u010di da \u0107e se perspektiva demokratije otvoriti.<\/p>\n

\u2013 Da li o\u010dekujete kucanje na vrata Levada centra, ili je dovoljno da vas nadle\u017eni prepoznaju kao „stranog agenta“?<\/strong><\/p>\n

\u2013 Naravno, \u010dekamo, u to nema sumnje. To se mo\u045be desiti u bilo kom trenutku. \u010cim po\u010dnemo da demonstriramo pad poverenja u Putina, bi\u0107emo pojedeni i likvidirani, ali za sada je verovatno korisno da nadle\u017eni ka\u017eu da \u010dak i opozicioni Levada centar pokazuje jednoglasnu podr\u0161ku ratu i predsedniku.<\/p>\n

Poverenje u Putina raste tokom vojnih kampanja. Predsednikova militaristi\u010dka retorika i demagogija dobijaju veoma o\u0161tru reakciju. Do\u0161ao je na vlast na talasu revan\u0161isti\u010dkog ose\u0107anja posle drugog \u010de\u010denskog rata, i to je postalo osnova njegovog autoriteta.<\/p>\n

Drugi talas bio je rat sa Gruzijom 2008. Tre\u0107a je aneksija Krima. Izme\u0111u 2008. i 2014. do\u0161lo je do sporog, ali konstantnog pada podr\u0161ke Putinu. Do decembra 2013. rejting je bio na najni\u017eem nivou, a oko polovina stanovni\u0161tva nije \u017eelela da ga vidi u slede\u0107oj predizbornoj kampanji. Me\u0111utim, Maidan i porast antiukrajinske i antizapadne retorike, kao i demagogija borbe protiv navodnog fa\u0161izma u Ukrajini, vratili su poverenje u Putina i pru\u017eili mu stabilnu podr\u0161ku. Opala je sve do 2018. godine, kada je sprovedena neuspela penzijska reforma, \u0161to je izazvalo veliko ogor\u010denje, ali su je ljudi nekako progutali.<\/p>\n

Aktuelni rat nije izazvao izbijanje emocionalnog, patriotskog ruskog nacionalizma, carskog \u0161ovinizma, ve\u0107 je podigao nivo odobravanja, podr\u0161ke i dogovora sa Putinom, pa je do\u0161lo do prihvatanja rata. Ljudi zapravo ne razumeju kakav fa\u0161izam navodno preovla\u0111uje u Ukrajini, ali to nije neophodno, va\u017eni su podsticaji koji izazivaju neskrivene reflekse. Jer fa\u0161izam zna\u010di da smo u pravu, to zna\u010di da imamo pravo da se borimo protiv toga. To je jo\u0161 uvek osmeh ideologije protiv fa\u0161izma jo\u0161 od Drugog Svetski rat. Moralni kapital nakon \u0161to se o\u010duva i reprodukuje kroz sistem obrazovanja i propagande. I tako zna\u010dajan deo stanovni\u0161tva zaista izra\u017eava oprez, naro\u010dito ako ne moraju da idu u bilo kakav rat.<\/p>\n

\u2013 Putinov naslednik: postoji li neko koga dru\u0161tvo mo\u017ee da podr\u017ei?<\/strong><\/p>\n

\u2013 Ne postoji takva osoba. Politi\u010dko polje je potpuno izgorelo. Nema opozicionih politi\u010dara, oni ne mogu da se pojave u javnom prostoru u uslovima potpune cenzure, falsifikovanja izbora. Sada je situacija potpuno druga\u010dija, \u010dak ni u poslednjoj deceniji re\u017eim nije bio tako o\u0161tar i represivan. Danas govorimo o osudama, ubistvima poput Nemcova ili drugih, progonu, pretnjama oduzimanja imovine, li\u0161avanju dr\u017eavljanstva.<\/p>\n

Za\u0161to ruska omladina podr\u017eava rat?<\/strong><\/p>\n

\u2013 Mladost je veoma kompleksna tema. Pre nekoliko godina, pet ili sedam, mladi ljudi su bili najpro-Putinova grupa u dru\u0161tvu. Putin je svoj kredibilitet zaslu\u017eio na tako de\u010da\u010dki na\u010din, demonstraciju samopouzdanja, uspeha, snage, nezavisnosti. Ovo je posebno fasciniralo provincijalni deo omladine. Prestonica je bila prili\u010dno negativna po pitanju Putina.<\/p>\n

Sa \u010disto ekonomske ta\u010dke gledi\u0161ta, situacija mladih ljudi je najpou\u010dnija. Oni demonstriraju sposobnost brzog menjanja, prekvalifikacije, ovladavanja onim ve\u0161tinama koje starije starosne grupe nisu u stanju da savladaju. Mladi ljudi su mnogo prilagodljiviji u tom pogledu. I to je veoma cenjeno na tr\u017ei\u0161tu rada.<\/p>\n

Postoji paradoks ruskog tr\u017ei\u0161ta rada. Za razliku od zapada, manje-vi\u0161e slobodnog, gde vrhunac plata pada u periodu pre penzije, kada ljudi dobiju kvalifikacije, iskustvo, rast karijere, u Rusiji vrhunac plata pada na 30-32 godine. Mladi su oskudni, pa su poslodavci spremniji da ih kupe, da im plate vi\u0161e. Zato ova kategorija dru\u0161tva ima \u017eivotno zadovoljstvo, odre\u0111eno samopouzdanje, optimizam. Kao rezultat toga, mladi ljudi su apoliti\u010dni na mnogo vi\u0161em nivou od bilo koje druge starosne grupe.<\/p>\n

To ne zna\u010di da su mladi ljudi pro-vojni \u2013 ovde su antiratna ose\u0107anja ja\u010da nego u drugim starosnim grupama \u2013 ali postoji i ve\u0107i stepen otu\u0111enja od politike i nespremnosti da u\u010destvuju u protestima i javnim akcijama. To je takav paradoks. Mali deo onih koji su, ne prihvataju\u0107i politiku Kremlja, emigrirali, su ljudi starosti od 20 do 35 godina.<\/p>\n

\u2013 \u0160ta se podrazumeva pod homo putinus,<\/em> Pojam po kome karakteri\u0161ete Ruse?<\/strong><\/p>\n

\u2013 Retko koristim ovaj termin. Govorim vi\u0161e o sovjetskoj osobi, a o tome \u010dak i ne pri\u010damo homo sovieticus<\/em>, ali jednostavno o konceptu „Sovjetskog \u010doveka“. To je model koji je ranije predlo\u017eio Jurij Levada pre kolapsa SSSR-a. U izve\u0161taju je opisano otprilike 40-50 odsto stanovni\u0161tva.<\/p>\n

Putinov \u010dovek ili \u010dovek iz Doba Putina je jednostavno nastavak razvoja sovjetskog \u010doveka: licemeran, korumpiran, zavidan, nemiran, naviknut na proizvoljnost vlasti, koji je nau\u010dio da \u017eivi u represivnoj dr\u017eavi i istovremeno prezire mo\u0107, distanciraju\u0107i se od nje. Me\u0111utim, za razliku od sovjetskih ili perestrojkih vremena, Putinova verzija ovog \u010doveka je mnogo cini\u010dnija i surovija.<\/p>\n

\u2013 \u0160ta ste nau\u010dili o svojoj zemlji u proteklih godinu dana?<\/strong><\/p>\n

Bio sam \u0161okiran stepenom odobravanja rata. Usred straha od velikog rata, o\u010dekivao sam mnogo o\u0161triju i negativniju reakciju javnosti na potpunu invaziju na Ukrajinu. Ispostavilo se da je dru\u0161tvo pokvarenije, pot\u010dinjenije i pasivnije.<\/p>\n

Odobravanje ili podr\u0161ka ovoj „specijalnoj operaciji“ ne zna\u010di samovolju da se ide u rat, nema entuzijazma ili agresije, ve\u0107 o\u010diglednog oportunizma i poniznosti. I to me je zapanjilo.<\/p>\n

Kako je videti sve \u0161to se de\u0161ava, prou\u010davati te procese, biti osoba koja dosledno ne deli mi\u0161ljenje ve\u0107ine Rusa?<\/strong><\/p>\n

„Ose\u0107am se razo\u010darano. Mi ruski sociolozi smo, na neki na\u010din, patolozi sru\u0161ene, mrtve demokratije. Mogla je da bude sa nama, ali je umrla. Sve \u0161to treba da uradimo je da napravimo dijagnozu i utvrdimo uzrok smrti pacijenta.<\/p>\n

Prevedeno sa poljskog<\/em><\/p>\n

Tekst je objavljen u okviru projekta saradnje izme\u0111u nas i poljskog \u010dasopisa Nowa Europa Wschodnia.<\/em><\/p>\n

Prethodni \u010dlanakProjektivno ogledalo: Ukrajina \u2013 EU: vru\u0107 fini\u0161 pregovora, Ukrajina \u2013 bekstvo od izbora, Isto\u010dno partnerstvo posle arapskih revolucija, U iskrivljenom ogledalu, prezren, Luka\u0161enko ide u rat sa Putinom, Izme\u0111u Moskve i Kijeva, Kobasica je kobasica, Moj Lviv, Putin na galijama, poluostrvo straha, Ukrajina je izmi\u0161ljena na Istoku, Novo staro otkri\u0107e Ili diskutuj o istoriji, minskom \u0107orsokaku<\/em><\/p>\n

Originalni naslov \u010dlanka: Wi\u0119kszo\u015b\u0107 Rosjan popiera wojn\u0119 w Ukrainie<\/a><\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

„Bio sam \u0161okiran stepenom odobravanja rata. O\u010dekivao sam mnogo o\u0161triju negativnu reakciju javnosti na potpunu invaziju na Ukrajinu. Ispostavilo se da je dru\u0161tvo trulo, pot\u010dinjenije i pasivnije“, ka\u017ee sociolog, doktor filozofije, nau\u010dni direktor Levada centra Lev Gudkov u intervjuu Zoriani Vareni. Mnogi ruski eksperti veruju da se njihovi sunarodnici sada pla\u0161e da ka\u017eu istinu, pa […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":14202,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[20,8,1954,159,781,5],"class_list":["post-14201","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-rat","tag-ratni-zlocini-rusije","tag-rusija","tag-ruso-ukrajinski-rat","tag-sankcije-rusiji","tag-sociologiju","tag-vrhunske-vesti"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/14201","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=14201"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/14201\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media\/14202"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=14201"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=14201"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=14201"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}