Tema ukrajinskih izbeglica u Evropi i svega \u0161to je povezano sa njima redovno je u fokusu i doma\u0107ih i stranih publikacija. Tako su pre neki dan ruski mediji poku\u0161ali da rasteraju la\u017enjak da je pove\u0107anje kriminala u Poljskoj navodno uzrokovano „aktivnostima“ izbeglica iz Ukrajine. U Ukrajini je, naravno, ova manipulacija pravim rezultatima studije brzo opovrgnuta. Me\u0111utim, informacije koje su do\u0161le iz Litvanije ne bi trebalo da budu opovrgnute, ve\u0107 da se shvate. I izvucite odgovaraju\u0107e zaklju\u010dke.<\/p>\n
Dr\u017eavni jezi\u010dki inspektorat Litvanije izradio je dokument prema kojem \u0107e ukrajinske izbeglice koje ne u\u010de litvanski jezik u iznosu neophodnom za rad za godinu dana postati problem za njihove litvanske poslodavce. I to zapravo nije pritisak na Ukrajince koji su pobegli iz domovine od u\u017easa rata (ili su jednostavno iskoristili priliku da emigriraju u Evropsku uniju i dobiju posao i prebivali\u0161te ba\u0161 pod relativno povla\u0161\u0107enim uslovima), ve\u0107 odli\u010dna usluga za na\u0161e sunarodnike. I va\u017ena lekcija za ukrajinsku dr\u017eavu.<\/p>\n
\u010cinjenica je da je u martu 2022. godine litvanska vlada preduzela do sada nezabele\u017een korak najavljuju\u0107i moratorijum na potrebu da se zna dr\u017eavni jezik za zapo\u0161ljavanje. To je u\u010dinjeno specijalno za ukrajinske izbeglice koje be\u017ee od ruske agresije. Oni, naravno, nisu imali vremena da u\u010de strane jezike. Zbog toga su biv\u0161e kom\u0161ije (tokom oslobodila\u010dke borbe 1917-1922 Ukrajina i Litvanija imale malu zajedni\u010dku granicu) napravile relaksaciju na period od godinu dana, koji je tada bio pove\u0107an za jo\u0161 godinu dana, to jest do prole\u0107a 2024. Ukrajinci su dobili priliku da legalno rade u Litvaniji, po\u0161to su za to vreme nau\u010dili dr\u017eavni jezik, tako da u budu\u0107nosti, ako bude potrebe da ostanu u ovoj zemlji, budu punopravni \u010dlanovi svog novog privremenog dru\u0161tva.<\/p>\n
Me\u0111utim, kako su iznena\u0111eni Litvanci otkrili, gotovo niko od ukrajinskih izbeglica nije znao za takvo stanje. I, u skladu sa tim, nije \u017eurio da nau\u010di litvanski jezik. Stoga je reakcija Ukrajinaca na predstoje\u0107u restrikciju \u2013 koja preti poslodavcima nov\u010danom kaznom, a oni sami smenom „od greha daleko“ \u2013 lako zamisliti. Ali pogledajmo situaciju o\u010dima ne na\u0161ih sunarodnika, ve\u0107 Litvanaca.<\/p>\n
Litvanija je zemlja koju je Sovjetski Savez okupirao i anektirao tokom Drugog svetskog rata, 1940. \u0160tavi\u0161e, ova okupacija je donekle bila improvizacija, jer je prema po\u010detnim sporazumima bolj\u0161evi\u010dkog SSSR-a i nacisti\u010dke Nema\u010dke, Litvanija bila uklju\u010dena na teritoriju nema\u010dkih geopoliti\u010dkih interesa. Stoga se teoretski mo\u017ee pretpostaviti da bi posle Drugog svetskog rata Litvanija mogla da postane ne „sovjetska republika“, to jest kolonija SSSR-a, poput susedne Letonije, ve\u0107 „narodna republika“, satelit poput Poljske. Zemlja koja je pre\u017eivela period „denazifikacije“ i rusifikacije. Da, naravno, situacija u Litvaniji se razlikovala od letonske i estonske \u2013 dok je u tim balti\u010dkim zemljama do kraja sovjetske ere procenat Rusa dostigao kriti\u010dan, u litvanski SSR prema popisu iz 1989. bilo je samo 10 odsto Rusa.<\/p>\n
Zbog toga je tokom kolapsa SSSR-a Litvanija relativno lako uspela da povrati svoju nezavisnost. Kremlj nije uspeo da stvori nikakvu politi\u010dku alternativu, kao \u0161to su letonska i estonska „Interfronts“, koje su bile zasnovane na mo\u0107noj ruskoj dijaspori. Zbog toga je bio primoran da pribegne „malom pobedni\u010dkom ratu“, koji se pretvorio u sramotu i krivi\u010dno gonjenje sovjetskog predsednika Mihaila Gorba\u010dova.<\/p>\n
Ali uprkos tome, Litvanci nikada nisu zaboravili na \u010demu se zasniva njihovo jedinstvo, koji su koreni njihovog identiteta. Stoga je pitanje jezika \u2013 kao i u bilo kojoj naciji-dr\u017eavi ili regionu (posebno \u0161vajcarskim kantonima) \u2013 bilo i strate\u0161ki va\u017eno. I u ovoj situaciji Litvanija pravi korak ka Ukrajincima, daju\u0107i im godinu dana, a zatim jo\u0161 jednu da prou\u010davaju dr\u017eavni jezik.<\/p>\n
Za\u0161to ukrajinske izbeglice u Litvaniji nisu \u017eurile da studiraju kurseve jezika, \u010dekaju\u0107i odluku o nov\u010danim kaznama? Mogu se prona\u0107i mnogi razlozi, po\u010dev od stresnog stanja (iako rat traje ve\u0107 godinu dana, a prve nasilne emocije odavno su zamenjene pragmati\u010dnim pogledom na situaciju). Ali postoji jedan koji prili\u010dno precizno, iako neprijatno karakteri\u0161e samu Ukrajinu. Ti ljudi su \u017eiveli 30 godina u zemlji u kojoj je poznavanje dr\u017eavnog jezika bilo opcionalno. \u010cak i kada je formalno to ve\u0107 bilo potrebno. Nema potrebe govoriti o po\u0161tovanju jezika titularne nacije \u2013 \u010dak i sada, tokom rata punih razmera, od kojih je jedna od komponenti linguocide, postoje ljudi u Ukrajini koji se ne ustru\u010dkuju da progovore (ponekad i izvan cenzure) protiv dr\u017eavnog jezika \u010dak i pred kamerama.<\/p>\n
Dolaskom u Litvaniju, koja je tako\u0111e jedan od najve\u0107ih prijatelja Ukrajine, izbeglice su o\u010digledno o\u010dekivale potpuno prijateljski stav. Prijateljski nastrojen u svom smislu, naravno. Me\u0111utim, ispostavilo se da Republika Litvanija, koja lobira za pristupanje Ukrajine NATO-u i EU, koja poma\u017ee ratobornoj zemlji koliko god mo\u017ee, ne zaboravlja na sopstvene interese. I, po\u0161to su otvorili granice za ukrajinske izbeglice, Litvanci naOni su verovali da dr\u017eavni jezik nije samo ta\u010dka u zakonodavstvu, ve\u0107 stvarna vrednost, za \u0161ta su spremni samo za privremene ustupke. \u0418ak i ako dolazite iz zemlje obuhva\u0436ene ratom.<\/p>\n
\u0160ta \u0107e se slede\u0107e desiti? Neki Ukrajinci \u0107e oti\u0107i \u2013 u drugu zemlju EU ili, verovatno, dom. Drugi \u0107e biti primorani da nau\u010de jezik. I oni \u0107e u\u010diti \u2013 ne na nivou izvorni zvu\u010dnici<\/em>, naravno, ali u dovoljnom obimu za rad. I ovaj slu\u010daj bi trebalo da postane veoma va\u017ena lekcija za Ukrajinu. Ukrajina, koja ve\u0107 30 godina nije bila u stanju da ukrajinski taj deo dru\u0161tva, koji u velikoj meri govori ruski samo u prvoj ili tre\u0107oj generaciji. Prema rezultatima popisa iz 2001. Uporedite sa jezi\u010dkim sastavom gradova istoka, juga i centra u istom istorijskom periodu.<\/p>\n „Dajte nam jo\u0161 vremena, dajte nam jo\u0161 nekoliko godina, ne mo\u017eete to da uradite tako brzo“, redovno su se \u010duli Ukrajinskifobi iz kampa. A vlasti, koje se \u010desto nisu previ\u0161e razlikovale od predstavnika ovog tabora, gotovo uvek su pravile ustupke. Zapravo, odlaganje re\u0161enja ovog pitanja na neodre\u0111eno vreme. A Litvanija, koja zna vrednost sopstvenog jezika, iznela je jasne uslove. A onda \u2013 razmislite kako i gde \u0107ete \u017eiveti.<\/p>\n Naravno, Ukrajinci, \u010dak i ruski govore\u0107i, ne mogu biti zba\u010deni iz Ukrajine, pre svega na zakonodavnom nivou. Ali to nije neophodno. Moramo da nau\u010dimo da se borimo za sopstveni jezik, za sopstveni jezi\u010dki prostor kao \u0161to to radi Litvanija. Zemlju koju su, kao i Ukrajinu, okupirali agresori Kremlja. Ali ljudi \u010diji \u2013 pre svega zbog jezika \u2013 nikada nisu zaboravili ko su i \u0161ta im je potrebno od budu\u0107nosti. Zbog toga sada ljudi iz velike Ukrajine be\u017ee u malu Litvaniju, koja je \u010dlanica Evropske unije i pod nuklearnim je ki\u0161obranom NATO-a, a ne obrnuto.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Tema ukrajinskih izbeglica u Evropi i svega \u0161to je povezano sa njima redovno je u fokusu i doma\u0107ih i stranih publikacija. Tako su pre neki dan ruski mediji poku\u0161ali da rasteraju la\u017enjak da je pove\u0107anje kriminala u Poljskoj navodno uzrokovano „aktivnostima“ izbeglica iz Ukrajine. U Ukrajini je, naravno, ova manipulacija pravim rezultatima studije brzo opovrgnuta. […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":13921,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[97,449,158,1954,328,5],"class_list":["post-13920","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-rat","tag-izbeglice","tag-litvanija","tag-ruski-jezik","tag-ruso-ukrajinski-rat","tag-ukrajinski","tag-vrhunske-vesti"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/13920","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=13920"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/13920\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media\/13921"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=13920"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=13920"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=13920"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}