{"id":13840,"date":"2023-04-10T19:03:02","date_gmt":"2023-04-10T17:03:02","guid":{"rendered":"https:\/\/razvedka.info\/rs\/2023-04-americki-narcizam-i-njegove-posledice\/"},"modified":"2023-04-10T19:03:02","modified_gmt":"2023-04-10T17:03:02","slug":"americki-narcizam-i-njegove-posledice","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/2023-04-americki-narcizam-i-njegove-posledice\/","title":{"rendered":"Ameri\u010dki narcizam i njegove posledice"},"content":{"rendered":"

„Sve \u0161to je potrebno da zlo trijumfuje je da dobri ljudi ne urade ni\u0161ta.“ Ove re\u010di Edmunda Burka su ve\u0107 stare dva i po veka, ali njihova relevantnost je uvek u najboljem izdanju. Istorija pokazuje da Burkova misao mo\u017ee imati razli\u010dite varijacije u praksi. Ponekad pogre\u0161ni postupci doprinose zlu ni manje ni vi\u0161e nego ne\u010dinjenju. Mnogi problemi savremenog sveta, uklju\u010duju\u0107i politi\u010dke i vojne, rezultat su ili nedelovanja ili pogre\u0161nih postupaka. Do ovog zaklju\u010dka je da \u010ditanje knjige podsti\u010de „Bojna polja. Borba za za\u0161titu slobodnog sveta“<\/a> General-potpukovnik ameri\u010dke vojske i savetnik za nacionalnu bezbednost predsednika Donalda Trampa od februara 2017. do aprila 2018. godine – Herbert Mekmaster.<\/p>\n

Po\u0161to Trampovo ime obi\u010dno momentalno izaziva emocionalne smetnje, odmah o va\u017enoj stvari \u2013 Mekmaster \u010ditaocima nudi politi\u010dki neutralnu, profesionalnu i izbalansiranu analizu bezbednosnih izazova u savremenom svetu. On podjednako kritikuje i demokratsku i republikansku administraciju. Posebno na Trampovu li\u010dnost, gde se odnosi na uobi\u010dajenu nedoslednost i impulsivnost u dono\u0161enju va\u017enih odluka za prethodnog ameri\u010dkog lidera.<\/p>\n

<\/div>\n

Mekmaster temeljno analizira klju\u010dna, po njegovom mi\u0161ljenju, „bojna polja“ u savremenom svetu i glavne pretnje slobodi i demokratiji \u2013 Rusiji, Kini, Ju\u017enoj Aziji sa akcentom na Avganistan, Bliski istok, Iran i Severnu Koreju (DPRK). Za ukrajinskog \u010ditaoca, o\u010digledno, generalovo vi\u0111enje Putinove Rusije bi\u0107e najdelevantnije i najinteresantnije. Ovde demonstrira dalekovidost ve\u0107u od ve\u0107ine ameri\u010dkih ili evropskih analiti\u010dara pre februara 2022. Mekmaster kritikuje politiku „resetovanja“ odnosa sa Rusijom tokom Obamine ere, koja se odvijala u pozadini ruske agresije na Gruziju 2008. godine, zavisnosti Evrope od ruskog gasa, posebno Nema\u010dke. Mnogo pi\u0161e i o takozvanom „ruskom ratu nove generacije“, koji se pre svega oslanja na nemilosrdnu propagandu, kampanje dezinformisanja, me\u0161anje u poslove drugih dr\u017eava i, gde bez toga negira sopstvenu ume\u0161anost u sve navedeno. Zvu\u0438i poznato bolu. Jer, mnoge stvari o kojima je Mekmaster pisao 2020. godine (godine kada je knjiga objavljena u SAD) dobile su tragi\u010dan, ali logi\u010dan razvoj doga\u0111aja u periodu 2022-2023.<\/p>\n

Razumevaju\u0107i agresivnu prirodu ruskog re\u017eima, Mekmaster je krajem 2017. poku\u0161ao da ubedi Trampa da snabdeva Ukrajinu sa vi\u0161e oru\u017eja i naglasio manjkav pristup prethodne administracije Baraka Obame, koja je posle ruske agresije 2014. godine obezbedila samo nesme\u0161na sredstva. Jedna od vode\u0107ih autorki u svim delovima knjige je verovanje da kada potencijalni agresor shvati neminovnost odlu\u010dnog otpora svojim postupcima, to ga mo\u017ee obeshrabriti od ishitrenih koraka. Mo\u017eda, da Rusi nisu imali poverenja da \u0107e lako „uzeti Kijev za tri dana“, onda bi se doga\u0111aji odvijali druga\u010dije. Mada nije \u0438injenica, jer Mekmaster misli logi\u0438ki i racionalno. A ove dve komponente nisu ba\u0161 \u010dudne za Putina.<\/p>\n

Mekmaster veliki deo krivice sle\u0107e na \u010dudovi\u0161te koje je Putinova Rusija postala na Sjedinjenim Dr\u017eavama zbog preovla\u0111uju\u0107e posthladnoratovske predstave o skorom „kraju istorije“ \u2013 trijumfu liberalne demokratije i slobodnih tr\u017ei\u0161ta, posebno u Rusiji. Stoga je velikodu\u0161na pomo\u0107 devedesetih godina i u\u010de\u0161\u0107e u me\u0111unarodnim institucijama i smanjenje sopstvenog vojnog potencijala. Sve su to manifestacije fenomena na koji Mekmaster stavlja glavnu krivicu za ve\u0107inu neuspeha ameri\u010dke politike poslednjih decenija: strate\u0161ki narcisoidnost. Pod tim, autor podrazumeva ameri\u010dku tendenciju da me\u0111unarodne izazove razmatra isklju\u010divo u sopstvenom kontekstu, ignori\u0161u\u0107i uticaje drugih faktora. To ponekad ra\u0111a samopouzdanje i prenagla\u0161avanje, kao u slu\u010daju invazije na Irak 2003. I \u010desto, naro\u010dito nedavno, pasivnost i pesimizam, kada su i ameri\u010dki politi\u010dari i dru\u0161tvo sve uvereniji da je aktivno me\u0161anje u inostranstvo, posebno vojno, priori \u0161tetno.<\/p>\n

Ameri\u010dka pasivnost, posebno razmetljivo u Obaminoj eri o Rusiji ili Siriji, daje sve karte u rukama destruktivnih faktora, bilo da su dr\u017eave koje se „di\u017eu sa kolena“ (Rusija, Kina), fundamentalisti\u010dki teroristi na Bliskom istoku ili u Avganistanu. Ro\u0111en ili samopouzdanjem ili neodlu\u010dno\u0161\u0107u, i uvek \u017eeljama, narcisoidnost iznova i iznova dovodi do tu\u017enih posledica. Ruska potpuna invazija na Ukrajinu dobro se uklapa u ovu logi\u010dku seriju, koju sam autor priznaje u predgovoru napisanom u leto 2022. godine specijalno za ukrajinsko izdanje.<\/p>\n

Knjiga je puna primera ovog sudbonosnog pristupa. Uverenje da \u0107e ekonomski rast promeniti kineski komunisti\u010dki re\u017eim na bolje; nedostatak jasne strategije za raseljavanje Avganistana ili Iraka posle zbacivanja re\u017eima talibana i Sadama Huseina; nerazumevanje kulturnog i verske specifi\u010dnosti bliskoisto\u010dnog regiona; pola\u017eu\u0107i nade u efikasnost pregovora sa talibanima; \u017eelja da se „umiri“ iranski ili severnokorejski re\u017eim, itd. Mekmasterova analiza pru\u017ea uvid u to za\u0161to je toliko stvari oti\u0161lo u pogre\u0161nom smeru.<\/p>\n

Za ukrajinsku realnost va\u017ena su njegova upozorenja o Kini. Na kraju svega, imali smo i jo\u0161 uvek imamo dosta simpatizera „kineskog na\u010dina“ \u2013 sastanke poslanika sa Kinezima i elemente njihove propagande, i objavljivanje knjige Sji \u0110inpinga na ukrajinskom jeziku, a ponekad i \u017eelju da budu isku\u0161eni navodno velikodu\u0161nim kineskim ponudama ekonomske saradnje. Pa \u010dak i Replika<\/a> jedan od lidera „Sluge naroda“ Dejvida Arakhamija, da „iskustvo Kineske komunisti\u010dke partije u upravljanju dr\u017eavom zaslu\u017euje da bude imitirano“. Ovo su sve primeri samo iz novije istorije.<\/p>\n

Mekmaster dosledno pokazuje da je su\u0161tina kineskog re\u017eima totalitarna i agresivna i da ima za cilj da „obnovi drevnu veli\u010dinu Nebeskog carstva“. Zato stalno provocira kom\u0161ije, mami sve vi\u0161e zemalja u ekonomsku zamku i zavisnost sa mamcem pod nazivom „Jedan pojas, jedan put“, besramno krade svu tehnologiju koju mo\u017ee, i raspore\u0111uje sve rasprostranjeniju represiju kod ku\u0107e, posebno protiv Ujgur muslimana. I, naravno, sanja o „ponovnom ujedinjenju“ Tajvana sa kopnenom Kinom. Te\u0161ko da je ovo ne\u0161to \u0161to je vredno usluge i imitacije Ukrajinaca.<\/p>\n

Relevantnost ukrajinskog izdanja Mekmasterove knjige je u tome \u0161to prikazuje \u0161iru panoramu sveta, gde je rusko-ukrajinski rat samo jedan od elemenata izuzetno slo\u017eene slagalice, od kojih je svaki deo povezan sa ostalima. Samo-uklanjanje SAD iz Sirije odagnalo je ruke za rusko-iransko zbli\u017eavanje u regionu. To je, kao i decenije nedoslednog i iluzija zasnovanog na strate\u0161kom narcizmu ameri\u010dke politike prema Iranu, dovelo do pojave iranskih „\u0160aheda“ nad ukrajinskim gradovima. Inherentno haoti\u010dno i sramno povla\u010denje ameri\u010dkih trupa iz Avganistana 2021. godine uverilo je Rusiju u ameri\u010dku slabost i podstaklo potpunu invaziju na Ukrajinu.<\/p>\n

Istovremeno, u knjizi se obja\u0161njava za\u0161to su mnogi Amerikanci obi\u010dno protiv vojne intervencije u drugim zemljama ili \u010dak zna\u010dajne vojne pomo\u0107i. „Vijetnamski sindrom“ izazvan katastrofom tog rata doveo je do porasta mi\u0161ljenja, poja\u010danog polo\u017eajem prete\u017eno levi\u010darskih intelektualnih elita, da je Amerika uzrok ve\u0107ine problema. Da je agresivnost Sjedinjenih Dr\u017eava ta koja navodi iranske ajatolahe ili diktatore DPRK da nabave nuklearno oru\u017eje; da je to pro\u0161irenje predvo\u0111eno SAD primoralo Rusiju da se „brani“; da su Amerikanci i njihovi saveznici u isto\u010dnoazijskom regionu ti koji ohrabruju Kinu da bude agresivna. Zvu\u0438i kao apsurd. Ovo je apsurdno. Me\u0111utim, mnogi Amerikanci tako misle, posebno posle razo\u010darenja u kampanje u Iraku i Avganistanu. Dodajte tome Trampov princip „Amerika na prvom mestu“ \u2013 i razumemo da je na\u0161 slu\u010daj i dalje veoma sre\u0107an. Jer, uprkos svemu navedenom, ve\u0107ina Amerikanaca trenutno podr\u017eava Ukrajinu. Za istoriju Sjedinjenih Dr\u017eava posle Vijetnama, ovo je veoma neobi\u010dno.<\/p>\n

Kritikuju\u0107i iluzije brojnih ameri\u010dkih politi\u010dara i vojnih zvani\u010dnika, Mekmaster nije bez nekih od njih. Na primer, nada se „druga\u010dijoj“, boljoj Rusiji koja \u0107e se pojaviti posle Putina. Mekmasterovo verovanje u „rastu\u0107u \u017eelju ruskog naroda da u\u010destvuje u vladi“, s obzirom na svu pro\u0161lost i sada\u0161njost Rusije, donosi prili\u010dno ironi\u010dan osmeh. \u010cak ni kriti\u010dari strate\u0161kog narcizma nisu bez ikakvog uboda ove zaraze. U svakom slu\u010daju, da ima vi\u0161e Mekmastera u ameri\u010dkim krugovima mo\u0107i, svet bi danas mogao da bude bolje mesto.<\/p>\n

Uprkos odre\u0111enim iluzijama o budu\u0107nosti Rusije izazvane nerazumevanjem njene istorije, istorija zauzima istaknuto mesto u Mekmasterovu knjigu. Obja\u0161njavaju\u0107i svom budu\u0107em zete za\u0161to je, zau\u010de\u0107i se na novoj funkciji savetnika za nacionalnu bezbednost predsednika SAD, spakovao sa njim mnogo vi\u0161e knjiga nego ode\u0107e, rekao je: „Objasnio sam mu da nameravam da iskoristim istoriju da artikuli\u0161em trenutne izazove sa kojima se suo\u010dava nacionalna bezbednost. Po mom mi\u0161ljenju, va\u017ean prvi korak u razvoju politike i strategije je razumevanje kako je sada\u0161njost nastala iz pro\u0161losti.“ Na drugim mestima, Mekmaster pi\u0161e da je neznanje ili zloupotreba istorije \u010desto dovelo do zanemarivanja lekcija nau\u010denih po visokoj ceni. Jedan od primera iz knjige: Tokom predizborne debate 2012. godine, Barak Obama je ismejao svog republikanskog protivnika Mita Romnija zbog procene Rusije kao geopoliti\u010dkog neprijatelja: „To su osamdesete godine, oni insistiraju na povratku u svoju spoljnu politiku. Ali Hladni rat je zavr\u0161en za dvadeset godina.“ Fenomenalno naivna i la\u017ena izjava. Napravljena posle ruske invazije na Gruziju i neposredno pre agresije na Ukrajinu. To se de\u0161ava kada je po\u017eeljno da se prenese kao validan.<\/p>\n

Mekmaster zavr\u0161ava najve\u0107i deo knjige opaskom o klju\u010dnoj ulozi obrazovanja u budu\u0107nostiTny svetska bezbednost. I poziva na inicijativu sli\u010dnu Ameri\u010dkom zakonu o obrazovanju nacionalne odbrane iz 1958. Obe stranke su odobrile prioritet obrazovanju ne samo na tehni\u010dkom i prirodnom polju, nego i u istoriji, politi\u010dkim naukama i jeziku. Ameri\u010dki zakonodavci su, bar tada, jasno shvatili da je znanje u tim oblastima, posebno istorija, pitanje nacionalne bezbednosti. Mo\u017eda \u0107e pojavljivanje ukrajinskog izdanja knjige „Bojna polja“ preneti dovoljnom broju narodnih poslanika Ukrajine ili slede\u0107em ministru prosvete da prou\u010davanje istorije treba da postane prioritetan zadatak dru\u0161tva, za \u0161ta razumevanje pro\u0161losti u kombinaciji sa sada\u0161njo\u0161\u0107u nije samo po\u017eeljno, ve\u0107 klju\u010d opstanka. Ali za sada, imamo \u0409karletov pristup da roditelji treba da nau\u0438e pri\u0438e. Na kraju svega, dr\u017eavu nije briga za to.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

„Sve \u0161to je potrebno da zlo trijumfuje je da dobri ljudi ne urade ni\u0161ta.“ Ove re\u010di Edmunda Burka su ve\u0107 stare dva i po veka, ali njihova relevantnost je uvek u najboljem izdanju. Istorija pokazuje da Burkova misao mo\u017ee imati razli\u010dite varijacije u praksi. Ponekad pogre\u0161ni postupci doprinose zlu ni manje ni vi\u0161e nego ne\u010dinjenju. […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":13841,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[1838,1318,20,1142,8,1954,9,5],"class_list":["post-13840","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-rat","tag-barak-obama","tag-donald-tramp","tag-ratni-zlocini-rusije","tag-roman-lekhniuk","tag-rusija","tag-ruso-ukrajinski-rat","tag-sjedinjene-drzave","tag-vrhunske-vesti"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/13840","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=13840"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/13840\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media\/13841"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=13840"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=13840"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=13840"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}