Nedavno je premijer Luksemburga Ksavijer Betel „neo\u010dekivano“ izneo kontroverzni predlog predsedniku SAD D\u017eou Bajdenu, blago re\u010deno. On je pozvao ameri\u010dkog lidera, po\u0161to je smirio svoja anti-pekin\u0161ka ose\u0107anja, da se sastane sa kineskim kolegom Sji \u0110inpingom, da pro\u0107aska i kona\u010dno se dogovori o mirovnom planu za Ukrajinu.<\/p>\n
„Moram iskreno da ka\u017eem… Ako danas \u017eelimo mir u Ukrajini, onda bi ameri\u010dki predsednik D\u017eo Bajden trebalo da se sastane sa Sji \u0110inpingom… Bilo bi sjajno kada bi se ameri\u010dki predsednik i kineski predsednik okupili i \u017eeleli da naprave zajedni\u010dki mirovni plan. I, po mom mi\u0161ljenju, drugi (lideri EU – ed.) bi ga tako\u0111e podr\u017eali, kao i u Rusiji, Ukrajini i drugim zemljama“, rekao je Betel.<\/p>\n
Ko je prvi pro\u010ditao ove re\u010di \u0161efa luksembur\u0161ke vlade, ne \u017eurite da date odu\u0161ka emocijama i po\u0161aljete ga po ruski brod. Hajde da poku\u0161amo da shvatimo za\u0161to se takvo pitanje uop\u0161te pojavilo u taboru saveznika Ukrajine, koliko masovnog odgovora pronalazi, i \u0161to je najva\u017enije \u2013 da li je, u principu, obezbe\u0111eno za implementaciju.<\/p>\n
Umor od rata<\/strong><\/p>\n Bez obzira koliko na\u0161i zapadni partneri to ponavljali, ka\u017eu, pomo\u0107i \u0107emo Ukrajini koliko god je potrebno, da \u0107e samo Kijev odrediti kada je vredno pregovarati i pod kojim uslovima \u2013 realnost i dalje nije tako svetla. Kriza izazvana ratom poga\u0111a bud\u017eete i d\u017eepove svih segmenata stanovni\u0161tva u Evrouniji, Sjedinjenim Dr\u017eavama i Velikoj Britaniji. Koliko jo\u0161 uvek imaju dovoljno margine sigurnosti poznato je Bogu. A opasnost da na slede\u0107im izborima „golubovi mira“ do\u0111u na vlast formalno, ali su „korisni idioti“ Kremlja ili politi\u010dke snage kojima se ona hrani prili\u010dno verovatna.<\/p>\n Politi\u010dari i dru\u0161tva na Zapadu prate de\u0161avanja u Ukrajini i vide zastoj, po njihovom mi\u0161ljenju, situaciju u toj zemlji. Vojni napredak Ukrajinaca zastao je u Kersonu, skoro pola godine front se zapravo nije pomerio. U Bakhmutu se nastavljaju te\u0161ke borbe, od kojih krv dosti\u017ee nivo Prvog ili Drugog svetskog rata. A ruski okupatori se polako ali sigurno penju napred.<\/p>\n Ukrajinci ve\u0107 nekoliko meseci govore o velikoj kontraofanzivci. Ali, da li \u0107e Oru\u017eane snage zaista imati dovoljno snaga i sredstava da ga sprovedu? Na kraju svega, kao \u0161to znate (bar za \u0161iru javnost), Ukrajina jo\u0161 uvek nije dobila dovoljnu koli\u010dinu oklopnih vozila. Pitanje savremenih borbenih aviona, koji su izuzetno neophodni za napada\u010dke akcije, generalno je zamrznuto. A ako postoji taj kontraofanzivan, koliko \u017eivota \u0107e morati da se polo\u017ei za oslobo\u0111enje teritorija?<\/p>\n Uzimaju\u0107i u obzir takvu sliku, ne samo prose\u010dna osoba, ve\u0107 i iskusni zapadni politi\u010dar mogu da zaklju\u010de da je za istu Ukrajinu sada bolje, nagaziti na vrat sopstvene pesme, razmi\u0161ljati o primirju. Se\u0107ate se, kako je jednom rekao predsedni\u010dki kandidat Volodymyr Zelensky, „zaustavite se negde u sredini“, zaustavite neprijateljstva, a onda pru\u017eite diplomatiji priliku da radi.<\/p>\n Najnoviji „Minsk“<\/strong><\/p>\n To jest, govorimo o nekim od novih „Minskih sporazuma“, koji \u0107e ponovo konsolidovati „realno stanje stvari“. Ukrajina \u0107e se vratiti mirnom \u017eivotu. Na\u0161e diplomate \u0107e na Generalnoj skup\u0161tini UN predlo\u017eiti nove deklaracije svaki put osu\u0111uju\u0107i okupaciju ukrajinskih zemlju. Oni \u0107e \u010dak biti odobreni velikom ve\u0107inom glasova, ali ih niko ne\u0107e sprovesti.<\/p>\n Me\u0111utim, sa\u010dekajte. Se\u0107ate li se \u0161ta se desilo odmah nakon potpisivanja „Minskih sporazuma“ 12. februara 2015. godine? Rusija ih je ukusno pljunula i pokrenula najve\u0107u ofanzivu u ratu u Donbasu \u2013 zarobljavanje Debaltsevea. Tako je, naime, i sam Putin prvi prezirao sporazume koje je potpisao, me\u0111utim, zalepio je budalu, navode\u0107i da su to bili voza\u010di traktora i rudari iz Donbasa. Posle Debaltseve, ti sporazumi su trebali potpuno da isteknu, ali iznena\u0111uju\u0107e je da su smatrani va\u017ee\u0107im do 24. februara 2022. godine.<\/p>\n Stoga, da potpi\u0161emo najnoviji „Minsk“, ali u mnogo ve\u0107em obimu, za Ukrajinu nema ni najmanje ta\u010dke. Jer, prvo, Rusija je u svom takozvanom ustavu ve\u0107 u svom takozvanom ustavu ispisivanja teritorija koje ne samo da su izgubile kao rezultat jesenje ukrajinske kontraofanzivne (Kersonova, desna banka Kerson regiona, Lyman), ve\u0107 \u010dak i one koje nikada nisu zarobile ili zarobile (na primer, grad Zaporo\u017eje). Drugo, Rusija je ve\u0107 pokazala svoju neosnovanu sposobnost, pa za\u0161to onda drugi put nagaziti na istu grabulje.<\/p>\n Interesi Kine i SJEDINJENIH DR\u017dAVA<\/strong><\/p>\n Ali da se vratimo na predlog luksembur\u0161ke premijerke. Tako se mo\u017ee pretpostaviti da, uprkos otvorenoj nespremnosti Kijeva da ide na primirje i skrivenoj nespremnosti Moskve da ga posmatra, Sjedinjene Dr\u017eave i Kina imaju dovoljno uticaja da nateraju zara\u0107ene strane da sednu za pregovara\u010dki sto. Ali, da li je to potrebno Va\u0161ingtonu i Pekingu?<\/p>\n Uzmimo u obzir ovu ta\u010dku: \u0161to rusija vi\u0161e slabi ratom i sankcijama, to je vi\u0161elak\u0161e pada pod uticaj Kine. I vrlo brzo, uticaj Pekinga na dono\u0161enje odluka u Kremlju posta\u0107e gotovo apsolutni. Ali \u010dak i sada, jedina osoba na svetu koja ima stvaran uticaj na Vladimira Putina je Sji \u0110inping. Druga najva\u017enija ekonomija na svetu jo\u0161 uvek nije osudila rusku invaziju na Ukrajinu. I dok Zapad uvodi sve o\u0161trije sankcije Rusiji, Kina pro\u0161iruje trgovinske odnose sa Moskvom.<\/p>\n Ukrajina, s druge strane, zavisi od zapadne vojne pomo\u0107i, gde je uloga SAD prioritet. Bez te pomo\u0107i bi\u0107e izuzetno te\u0161ko ukrajinskoj vojsci da se odbrani od ruske agresije. Stoga bi, ako je potrebno, Bela ku\u0107a mogla hipoteti\u010dki da ubedi Ukrajinu da pregovara, na primer, kao \u0161to je to nekada \u010dinio Donald Tramp, ucenjuju\u0107i vojnom pomo\u0107i. Za sada takve korake odobravaju samo biv\u0161i ameri\u010dki predsednik i pristalice njegove ideje. MAGA<\/em> (U\u010dini Ameriku ponovo velikom<\/em> – „U\u010dinimo Ameriku ponovo velikom“).<\/p>\n Pa ipak, moramo priznati da u Sjedinjenim Dr\u017eavama, kao i u Evropi, umor od rata raste, a tamo se tra\u017ei i mir. I to ose\u0107anje o\u010digledno ve\u0107 uti\u010de na Bajdenove administracije. Ove nedelje, Antoni Blinken, koga u Bajdenovom timu i dalje smatraju „jastrebom“, odgovaraju\u0107i na pitanje republikanskog kongresmena, prvi put je nagovestio da Ukrajina mo\u017eda ne\u0107e mo\u0107i da vrati sve teritorije koje je okupirala Rusija. Do nedavno je ovo bila tabu tema.<\/p>\n Kina tako\u0111e pati od rata, lokalni politi\u010dari su vi\u0161e puta izneli potrebu za pomirenjem i \u010dak predstavljali mirovni plan od dvanaest ta\u010daka.<\/p>\n Ali hajde da poku\u0161amo da analiziramo koliko je realna mogu\u0107nost da d\u017eo Bajden i Sji \u0110inping \u017eele da se sastanu i \u010dak zajedni\u010dki razviju mapu puta za pomirenje Rusije i Ukrajine. U tom kontekstu, vredi obratiti pa\u017enju na komentar urednika \u010dasopisa Internationale Politik Quarterly <\/em>Henning Hoff, koji je dao TV kanalu Doj\u010de vele<\/em>: „Zapravo, brutalni rat koji vodi Rusija nije u interesu Kine. Rat podriva ekonomski oporavak Kine posle tri godine posle politike „nulte kovid“. I, s obzirom na tok rata, Peking rizikuje da stao na stranu gubitnika. S druge strane, Kina poku\u0161ava da „dobije ekonomsku korist od rata i njegovih posledica“.<\/p>\n To je, uprkos negativnim aspektima, Peking dobija mnogo pozitivnih na sebe od rata. Na primer, kupuje rusku naftu i gas po neverovatno niskim cenama. Kina maksimalno pove\u0107ava izvoz u Rusiju, koja trpi sankcije, tako da ne mo\u017ee da dobije relevantne proizvode sa Zapada. Kao rezultat toga, Rusija postaje sve zavisnija od Kine, koja igra u ruke ovog drugog.<\/p>\n Istovremeno, Kini je potrebna Rusija kao partner da promovi\u0161e model svetskog poretka u kojem Zapad ne dominira. Stoga je korisno za Peking da se rat nastavi, preusmeravaju\u0107i zapadne resurse da pomognu Ukrajini. Ova igra je, naravno, prili\u010dno opasna, jer je Kini o\u010dajni\u010dki potreban Putinov re\u017eim da ne padne kao rezultat ovog rata u Rusiji i uslovne demokrate da ne do\u0111u na vlast. To bi zna\u010dilo gubitak uticaja na Rusiju i istovremeno neuspeh autoritarnog modela upravljanja kojeg se Kina pridr\u017eava.<\/p>\n Hajde da poku\u0161amo da analiziramo motive Va\u0161ingtona. Da, umor od rata tamo raste, bez obzira koliko se bravura govori \u010duju sa tribina. Dugoro\u010dno gledano, to bi moglo sve vi\u0161e da zategne rejting predsednika D\u017eoa Bajdena, koji je nedavno u Kijevu jo\u0161 jednom obe\u0107ao da \u0107e podr\u017eati Ukrajinu „onoliko koliko je potrebno“.<\/p>\n Dakle, sa jedne strane, Bela ku\u0107a je u isku\u0161enju da stavi ta\u010dku na rat pronalaze\u0107i na\u010dine da zara\u0107ene strane stavi za pregovara\u010dki sto. Ali sada je to upravo ono \u0161to Moskva \u017eeli: pregovori bez preliminarnih uslova, uzimaju\u0107i u obzir trenutnu teritorijalnu realnost. To jest, uz konsolidaciju okupiranih ovih zemlju za Rusiju, \u010dak i privremeno, u nekom tranzicionom dokumentu poput „Minskih sporazuma“.<\/p>\n