{"id":13506,"date":"2023-03-29T19:09:02","date_gmt":"2023-03-29T17:09:02","guid":{"rendered":"https:\/\/razvedka.info\/rs\/2023-03-ruski-pokolj-mora-biti-unisten\/"},"modified":"2023-03-29T19:09:02","modified_gmt":"2023-03-29T17:09:02","slug":"ruski-pokolj-mora-biti-unisten","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/2023-03-ruski-pokolj-mora-biti-unisten\/","title":{"rendered":"Ruski pokolj mora biti uni\u0161ten"},"content":{"rendered":"

Tokom studija u \u0161kolskim godinama Puni\u010dkih ratova izme\u0111u Rima i Pokolja u III-II veku pre Hrista, autor ovih redova obi\u010dno je imao mnogo vi\u0161e simpatija prema kartaginskoj strani. Mo\u017eda zato \u0161to je na kraju izgubila, ili mo\u017eda zbog izvanrednog Hanibala. U ulozi glavnog antiheroja, rimski politi\u010dar i orator Markus Portius Kato Stariji je percipiran svojom \u010duvenom re\u010denicom „Pokolj mora biti uni\u0161ten“ (latinica: Pokolj). Carthago delenda est<\/em>). Sa 12 godina, skoro suze su se dobro pocepale dok su \u010ditale opise kako okrutni Rimljani hvataju i uni\u0161tavaju nekada mo\u0107ni i procvetali grad. \u010cak i tada su simboli\u010dno orali brazde i sejali ih solju, da bi ovo mesto uvek bilo pustinja.<\/p>\n

Percepcija tih doga\u0111aja se promenila u odraslom dobu, kada je re\u010d o shvatanju da Kartejd\u017e ima imperijalne manire ni\u0161ta gore od rimskih i da u tim ratovima nije bilo „dobrih“ momaka. I ako dodate malo ma\u0161te i zamislite nas, Ukrajinci, na mestu Kato, a umesto u Kartid\u017e – Rusija, odmah \u017eelite da registrujete peticiju podr\u0161ke ideji da Karta\u017e-Rusija treba da bude uni\u0161tena.<\/p>\n

<\/div>\n

Svaka paralela ima svoje granice i svakako dovodi do pojednostavljenja. Situacija u duetu Rusija-Ukrajina o\u010digledno je druga\u010dija od Rima i Kartid\u017ea pre vi\u0161e od dve hiljade godina. Sukob izme\u0111u njih bio je neizbe\u017ean u pogledu njihove \u017eelje za politi\u010dkom i kulturnom ekspanzijom na Mediteranu. Samo je jedan morao da ostane, a ispostavilo se da je to Rim.<\/p>\n

Iz ukrajinske perspektive, sukob sa Rusijom ne bi trebalo da izgleda neizbe\u017eno, jer mi samo \u017eelimo da razvijamo sopstvenu dr\u017eavu i na\u0161e dru\u0161tvo kako \u017eelimo. A Rusija uop\u0161te nije trebalo da bude u ovoj jedna\u010dini. Ali Rusi misle druga\u010dije \u2013 u duhu „ili mi ili oni“. Oni nezavisnu i evropsku Ukrajinu do\u017eivljavaju kao presudu o sopstvenoj viziji sveta, gde bi trebalo da budemo klju\u010dni deo „ruskog sveta“. Dakle, ako je njihova volja, sudbina Kijeva i mnogih drugih gradova bi \u010dekala, ako ne Kartad\u017e, onda bar Marijupolj.<\/p>\n

Te\u0161ko je zamisliti adekvatan su\u017eivot Rusije sa Ukrajinom, s obzirom da se pristupi Rusa ukrajinskom pitanju opisanom iznad menjaju u formi, a ne u sadr\u017eaju ve\u0107 mnogo vekova. Za\u0161to bi taj trend odjednom morao da se promeni? Zbog Putinovog udaljavanja sa vlasti? Ruska istorija nas u\u010di da \u0107e pre ili kasnije jedan car\/autokrata\/diktator sigurno biti zamenjen drugim. I u jednom trenutku po\u010dinje da ujedinjuje „ikoni\u010dne Russkie zemli“, da \u0161titi „ruski govor“ i tako dalje. A rusko dru\u0161tvo nikako nije ono koje mo\u017ee (\u017eeli?) da uti\u010de na takav tok doga\u0111aja. Naravno, postoje izuzeci. I „dobri Rusi“ postoje. Taj broj njih je zanemarljiv, a uticaja na unutra\u0161nje ruske procese jo\u0161 manje. Bilo je i pravednih ljudi u Sodomi, ali to nije spasilo grad.<\/p>\n

Za\u0161to je odjednom taj za\u010darani krug ruske istorije trebalo da se razbije smr\u0107u ili bar gubitkom vlasti od strane Putina nije jasno. Odjednom se u Rusiji pojavilo sna\u017eno demokratsko civilno dru\u0161tvo? Ne. Glavna alternativa Putinu danas \u2013 Aleksej Navaljni \u2013 definitivno je demokrata, a ne imperijalista? Ne izgleda tako (mada je, sede\u0107i u zatvoru, promenio retoriku „sendvi\u010da“ u izjavu o potrebi da se Ukrajini daju sve okupirane teritorije, uklju\u010duju\u0107i Krim). Da li se „duboki“ ruski narod promenio i sada ne tra\u017ee „sna\u017enu ruku“, „red“ ili „veli\u010dinu“, ve\u0107 reforme i demokratizaciju? Sude\u0107i po reakcijama Rusa na dru\u0161tvenim mre\u017eama na pogodak njihovih raketa u ukrajinskim stambenim zgradama ili uzimaju\u0107i u obzir motive i pona\u0161anje ruske vojske – aniskile\u010dka. Poslednje pitanje je: za\u0161to bi, onda, Rusija budu\u0107nosti trebalo da bude druga\u010dija, osim \u017eelje mnogih ljudi van nje da se to desi tako jednostavno?<\/p>\n

\u010cak i me\u0111u najodanijim zapadnim saveznicima Ukrajine u ovom ratu za na\u0161 opstanak, te\u0161ko je prona\u0107i one koji bi ozbiljno razmotrili potencijal za reformu aktuelne ruske dr\u017eave. Timoti Snajder u jednom od svojih intervjua Rekao<\/a>: „Da sam Ukrajinac, iskreno ne bih govorio o propasti Rusije. Tako\u0111e mislim da Amerikanci ne bi trebalo da pri\u010daju o tome“, ka\u017eu oni, sudbina budu\u0107e Rusije treba da zavisi od samih Rusa.<\/p>\n

Iz raznih razloga, sli\u010dno mi\u0161ljenje izra\u017eavaju i mnogi drugi politi\u010dari, intelektualci, eksperti. Neki se pla\u0161e ruskog nuklearnog oru\u017eja, drugi ne veruju u tako odlu\u010dan uspeh Oru\u017eanih snaga Ukrajine na bojnom polju, neko drugi tvrdoglavo poku\u0161ava da prona\u0111e „drugu“ Rusiju i „druge“ Ruse, da u tome nikako ne vidi ne\u0161to evropsko. Me\u0111utim, glavni i zajedni\u010dki razlog za sve je, \u010dini se, jedna stvar \u2013 nemogu\u0107nost samo zami\u0161ljanja takve fundamentalne promene na politi\u010dkom i ekonomskom pejza\u017eu.<\/p>\n

O\u010digledno je da ne govorimo o invaziji na rusku teritoriju \u2013 ovo je besmislen poduhvat od samog po\u010detka. Govorimo o spremnosti za situaciju u kojoj, pod pritiskom spolja\u0161njih neuspeha i unutra\u0161njih preloma, Ruska Federacija mo\u017ee do\u017eiveti sudbinu SSSR \u2013 Umetnost.Rimmy propadanje. U jednom trenutku, Sjedinjene Dr\u017eave i Zapad kao celina te\u017eili su o\u010duvanju sovjetske imperije do kraja i nisu bili spremni za njen kolaps. A onda, podle\u017eu\u0107i sopstvenim iluzijama o „kraju istorije“ i kratkoj demokratizaciji Rusije po\u010detkom devedesetih, sve do 24. februara 2022. godine, ignorisani su gotovo svi znaci da se Rusija ne kre\u0107e u pravcu demokratije i ljudskih prava. Da se gre\u0161ke ne bi ponovile od pre trideset godina, za po\u010detak vredi uraditi prvi, najte\u017ei, korak \u2013 zamisliti da propast Rusije mo\u017ee postati stvarnost. A onda \u2013 da imamo akcioni plan za takav slu\u010daj.<\/p>\n

Istorija kolapsa SSSR-a je indikativna u jednom aspektu. Svi klju\u010dni geopoliti\u010dki igra\u010di to nisu \u017eeleli. Sindikat je, \u010dak i u vreme smrti, bio dr\u017eava sa kolosalnim nuklearnim arsenalom i ogromnom vojskom (me\u0111utim, bez diktatora na \u010delu, \u017eiveo je u paralelnoj stvarnosti). I uprkos svemu, SSSR je nestao sa svetske mape pod pritiskom istorijskih, politi\u010dkih, nacionalnih i ekonomskih procesa.<\/p>\n

Da li postoje neki preduslovi za takav razvoj doga\u0111aja u modernoj Rusiji? Putinova mo\u0107 mo\u017eda deluje sna\u017eno, a centrifugalne tendencije su minimalne i jedva primetne. Ali propast vi\u0161e imperija je bila iznenadna, \u010dak i u ruskoj istoriji. Posle \u010dinjenice, mo\u017eete da pri\u010date koliko god \u017eelite o logici Februarske revolucije 1917. Me\u0111utim, za savremenike tih doga\u0111aja, sve ovo je \u010desto bilo potpuno iznena\u0111enje. U dana\u0161njoj Rusiji postoji ogromna ekonomska nejednakost izme\u0111u regiona, postoji oslanjanje Moskve na lokalne elite \u2013 na primer, u \u010ce\u010deniji \u2013 koje \u0107e biti lojalne samo dok traje velikodu\u0161no finansiranje iz prestonice. Mada postoje rudimentarni, ali nacionalni pokreti. Pod povoljnim okolnostima, oni mogu brzo da dobiju na zamahu. Bez obzira na to koji od ovih ili drugih faktora mo\u017ee igrati klju\u010dnu ulogu, ne \u010dini se da je to neuni\u0161tivi kolos Ruske Federacije.<\/p>\n

Fikcija je prosto fikcija. Me\u0111utim, ponekad njegovi autori uspevaju da budu precizniji u svojim predvi\u0111anjima i hipotezama od specijalizovanih stru\u010dnjaka. U poslednjoj knjizi ukrajinskog pisca Maksa Kidruka „Kolonija“ doga\u0111aji se odvijaju sredinom XXII veka. Rusija (sada \u0107e biti spojler) u svetu ovog romana nau\u010dne fantastike du\u017ee od jednog veka, odvajaju\u0107i eru knjige od na\u0161e, pro\u0161la je kroz niz diktatura, od kojih jedna postoji u vreme doga\u0111aja iz „Kolonije“, a \u010dak je izgubila i brojne teritorije – Altai, Ba\u0161kortostan, Tatarstan. Ali, po\u0161to je sa\u010duvala svoje su\u0161tinske i kolosalne prirodne resurse, Rusija je u ovoj verziji budu\u0107nosti i dalje gotovo glavni podstreka\u010d mira, \u017eele\u0107i jo\u0161 jednom da „ustane sa kolena“. A najpo\u017eeljnije par\u010de torte za nju je, naravno, Ukrajina.<\/p>\n

To je samo umetni\u010dka knjiga. Ali mnogo vi\u0161e vere u takav scenario nego u pri\u010du o „druga\u010dijoj“, demokratskoj Rusiji negde i jednom posle Putina. Ako stru\u010dnjaci \u010de\u0161\u0107e \u010ditaju drevne klasike, mo\u017eda bi bilo mogu\u0107e izbe\u0107i mnoge nevolje, uklju\u010duju\u0107i i trenutnu.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Tokom studija u \u0161kolskim godinama Puni\u010dkih ratova izme\u0111u Rima i Pokolja u III-II veku pre Hrista, autor ovih redova obi\u010dno je imao mnogo vi\u0161e simpatija prema kartaginskoj strani. Mo\u017eda zato \u0161to je na kraju izgubila, ili mo\u017eda zbog izvanrednog Hanibala. U ulozi glavnog antiheroja, rimski politi\u010dar i orator Markus Portius Kato Stariji je percipiran svojom […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":13507,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[20,1142,8,753,7,159,5],"class_list":["post-13506","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-rat","tag-ratni-zlocini-rusije","tag-roman-lekhniuk","tag-rusija","tag-ruski-placenici","tag-rusko-ukrajinski-rat","tag-sankcije-rusiji","tag-vrhunske-vesti"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/13506","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=13506"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/13506\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media\/13507"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=13506"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=13506"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=13506"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}