Onet.pl<\/em> predsednik spoljnopoliti\u010dkog odbora ma\u0111arskog parlamenta \u017dolt Nemet javno je izjavio da sam pisao kao „kao da \u017eelim da destabilizujem region“.<\/p>\nPomalo je paradoksalno da se ovaj tekst pojavio dva meseca pre po\u010detka rata. I to pokazuje da politika Ma\u0111arske u regionu zaista li\u010di na realizaciju vizije Kremlja: optu\u017eivanje NATO-a za olak\u0161avanje izbijanja rata, odr\u017eavanje bliskih odnosa sa Rusijom, ucenjivanje stavljanjem veta na sankcije, pomaganje Ruskoj me\u0111unarodnoj investicionoj banci da zaobi\u0111e sankcije, nekoliko poseta \u0161efa ma\u0111arske diplomatije Rusiji i nedavne (13. februara) Belorusiji. Peter Szij\u00e1rt\u00f3 je u Minsku kritikovao politiku sankcija EU. Ovo je slika moderne ma\u0111arske politike.<\/p>\n
Prema kojoj formuli \u0107e Ukrajina iza\u0107i iz rata \u2013 o Budimpe\u0161ti se ne govori. Prvo, prekid vatre i po\u010detak mirovnih pregovora, a sve ostalo \u0107e biti „re\u0161eno kasnije“, bez preduslova. U ma\u0111arskom narativu, Ukrajina nije tema koja sama odlu\u010duje o svojoj sudbini. To je samo sredstvo u rukama ve\u0107ih igra\u010da, posebno Sjedinjenih Dr\u017eava. To je nedavno izjavio ministar za nacionalnu odbranu Kristof Salai- Bobrovnicki u intervjuu portalu Indeks<\/em>, objavljeno 13. marta On je u njemu naveo da „Ukrajina nije u stanju da sama odlu\u010duje o svojoj sudbini, o \u0107i \u0107e odlu\u010divati drugi. Bez odluke SAD ne\u0107e biti mira, svi to ve\u0107 znaju.“ Uklju\u010divanje celog Zapada u rat danas \u0107e onemogu\u0107iti mir \u2013 ovako ga treba shvatiti bukvalno.<\/p>\nTokom nedavnog govora na uvodnom sastanku Ma\u0111arske privredne i industrijske komore (9. marta), Viktor Orb\u00e1n je rekao da su Poljska i Velika BritanijaReina \u0107e vojno, bezbednosno i ekonomski formirati ekonomski prostor. Prema njegovom mi\u0161ljenju, ona \u0107e biti ve\u0107a od Francuske i Italije, na drugom mestu, pored Nema\u010dke u Evropi. Njena podr\u0161ka bi\u0107e ogromna populacija teritorije: 60-70 miliona ljudi. Ova izjava deo je aktuelne diskusije u Poljskoj o mogu\u0107nosti pretvaranja dana\u0161nje poljsko-ukrajinske saradnje u ozbiljan politi\u010dki projekat. Me\u0111utim, ovu spekulaciju ostavljam iza sebe fokusiraju\u0107i se na matemati\u010dku dimenziju.<\/p>\n
Pitanje je kako Orban broji ove milione. Govori o \u010detrdeset miliona Poljaka \u2013 cifri koja se \u010desto nalazi u slu\u010daju na\u0161e zemlje. Ali \u0161ta je sa Ukrajinom? Ma\u0111arski premijer izjavljuje: „Ne znamo koliko \u0107e ostati od Ukrajine – nacije sa dvadeset, mo\u017eda trideset miliona.“ Prema statistici koju je dao Tadeu\u0161 Ol\u0161anski u komentaru Centru za isto\u010dne studije, broj stanovnika Ukrajine (bez Krima) od 1. decembra 2019. godine iznosio je 42 miliona. \u0160ta \u0107e biti sa 10-20 miliona ljudi? Ho\u0436e li nestati? Ho\u0436e li ispariti? Ovo je, na kraju, skoro polovina nacije. Naravno, ma\u0111arski premijer ne zna\u010di da se u tu cifru nalaze samo izbeglice, jer ih, prema podacima UN, od 7. marta 2023. godine ima manje od 4,9 miliona. A \u0459ta je sa ostalima?<\/p>\n
Koja je poenta svega ovoga?<\/strong><\/p>\nZa\u0161to Ma\u0111arska ide protiv Zapada? Za\u0161to je neophodno potpisati protokol neslaganja sa Budimpe\u0161tom za skoro svaku akciju u korist Ukrajine? Za\u0161to Ma\u0111arska na sve na\u010dine odla\u017ee ratifikaciju pro\u0161irenja Severnoatlantske alijanse na ra\u010dun \u0160vedske i Finske? Oni su to prvobitno objasnili potrebom da se usvoje zakoni kojima se ma\u0111arsko zakonodavstvo pribli\u017eava evropskom zakonu kako bi se pove\u0107ali izgledi za otklju\u010davanje sredstava EU. Kada su racionalni razlozi iscrpljeni, \u010detvoro dece poslata je u \u0160vedsku i Finsku. Njen zadatak je bio da vodi zapravo obrazovne pregovore sa krugovima koji dovode u pitanje kvalitet vladavine zakona u Ma\u0111arskoj.<\/p>\n
Viktor Orb\u00e1n je ve\u0107 obe\u0107ao na samitu Vi\u0161egradske grupe u Ko\u0161icama u novembru 2022. godine da \u0107e parlament odmah razmotriti ratifikaciju pro\u0161irenja NATO-a na prole\u0107nom zasedanju parlamenta. Izjave o skorom usvajanju neophodna dva zakona \u010dule su se unutar vladaju\u0107e koalicije Fidesz-KDNP<\/em>. Zanimljivo je da je dva dana posle samita Bukure\u0161ta devet u Var\u0161avi (22. februara), premijer Orb\u00e1n neo\u010dekivano izjavio da postoji sve ve\u0107e oklevanje u strana\u010dkim krugovima da prihvate zemlje koje su navodno vi\u0161e puta nepravedno optu\u017eivali Ma\u0111arsku za NATO. Otuda i ideja o slanju delegata u \u0160vedsku i Finsku da odagnaju te sumnje.<\/p>\nKako se ispostavilo 14. Jednostavno je otkazano. Ovaj gest potvr\u0111uje sve pretpostavke da \u0107e proces biti odlo\u017een. Pored Ma\u0111arske, tu je i Turska, ali govorimo i o \u010dlanici Evropske unije, koja, za razliku od Ankare, nije dala nikakve zahteve \u0160vedskoj i Finskoj.<\/p>\n
\u0160tavi\u0161e, u Ma\u0111arskoj, uprkos godini rata, Orbanova uredba da nijedna baza NATO-a ne mo\u017ee da bude izgra\u0111ena zapadno od Dunava jo\u0161 uvek je na snazi. To zna\u010di da je svako prisustvo trupa NATO-a du\u017e granice sa Ukrajinom mogu\u0107e samo kao „trajno“.<\/p>\n
Kako objasniti sva ova re\u0161enja? Zapravo, postoji samo jedno obja\u0161njenje \u2013 nespremnost da se nervira Rusija. Zbog politike Ma\u0111arske, Vi\u0161egradska grupa je zapravo prestala da postoji. U me\u0111uvremenu, to je bila organizacija koja je godinama ostala glavna tema regionalne saradnje. Od stranih lidera, ma\u0111arski premijer se uglavnom sastaje sa austrijskim kancelarom i predsednikom Srbije. U strukturama NATO-a Budimpe\u0161ta se vi\u0161e ne posmatra kao partner od poverenja. Situacija nije olak\u0161ana \u010distkama, koje ve\u0107 dva meseca u ma\u0111arskoj vojsci.<\/p>\n
Ma\u0111arska se redovno sklanja sa strate\u0161kog razmi\u0161ljanja Zapada, njen pristup ratu je kao da je van Evrope. Me\u0111utim, Evropa nije uspela da ubedi ve\u0107i deo sveta da je rat u Ukrajini koji vodi Rusija ne\u0161to posebno va\u017eno. Ne\u0161to za gledanje i reagovanje sa velikom zabrinuto\u0161\u0107u. Me\u0111utim, \u010dak ni pominjanje pozicije koja dominira ne-evroatlantskim regionom jo\u0161 uvek nije dovoljan izgovor za osporavanje zajedni\u010dke politike Zapada. Pre svega zbog jakih politi\u010dkih i ekonomskih veza.<\/p>\n
Na mirovnim konferencijama koje su odr\u017eane posle dva svetska rata, ma\u0111arske delegacije, kao predstavnici dr\u017eave koja je izgubila, nisu imale pravo glasa. Preko njihovih glava su donete odluke o novim oblicima granica. Sprovode\u0107i politiku koja se mo\u017ee opisati kao „pseudo-pacifista“ ili „pseudo-neutralna“, Ma\u0111arska ne \u017eeli da ka\u017ee na kojoj strani stola mo\u017ee da sedi. Istovremeno, Ma\u0111ari nagla\u0161avaju da Ukrajina ne\u0107e mo\u0107i sama da odlu\u010duje , tako da ne u\u010de nikakve pouke iz sopstvene istorije. Osuda u Budimpe\u0161ti svodi se na tvrdnju da \u0107e Rusija iza\u0107i iz ovog rata ne samo ne pora\u017eena, ve\u0107 ni oslabljena. \u0160tavi\u0161e, ma\u0111arska javnost ne\u0107e saznati za probleme sa kojima se Rusija suo\u010dila kao rezultat sankcija EU. Jer ako bi se verovalo da te sankcije nekako funkcioni\u0161u, onda bi se sru\u0161io va\u017ean stub vladine komunikacije. Prema njenim re\u010dima, sankcije EU uvedene Rusiji su te koje su krive za inflaciju ve\u0107u od 25 posto, dok Putinova dr\u017eava ne ose\u0107a nikakve posledice. Paradoks je da je inflacija u februaru u Ukrajini bila ne\u0161to manja nego u Ma\u0111arskoj.<\/p>\n
Ako \u0161ef ma\u0111arske diplomatije veruje da se sada odvija ameri\u010dko-ruski okr\u0161aj, onda bi njegov zavr\u0161etak mogao da dovede do nove podele Evrope na zone uticaja. Ma\u0111arska se nada da \u0107e Budimpe\u0161ta postati mnogo ja\u010da u izradi nove mape uticaja. Me\u0111utim, pitanje je u kakvoj \u0107e se „zoni“ na\u0107i. U narativu vlasti, Ma\u0111arska se na\u0161la na strani „mira“, saveza koji se ne mo\u017ee definisati. Na kraju svega, njegov pristalica u Evropi, osim njih, je samo Vatikan. Tokom nedavne posete predsednika Spoljnopoliti\u010dkog odbora Kineske komunisti\u010dke partije Vang Jia Budimpe\u0161ti (19. februara), on i Peter Szij\u00e1rt\u00f3 rekli su da su spremni da sara\u0111uju „sa zemljama koje vole mir“. Nekoliko dana kasnije objavljen je kineski plan za postizanje mira izme\u0111u Rusije i Ukrajine.<\/p>\n
Dovoljno je da bude „mala dr\u017eava“<\/strong><\/p>\nMa\u0111arska verovatno o\u010dekuje da \u0107e njen stav, koji danas do\u017eivljavamo kao „protiv struje“, na kraju biti prepoznat kao jedini glas razuma u Evropi. Ova teza se zasniva na pretpostavci da je nekada pravo Ma\u0111arske ve\u0107 prepoznato u situaciji sa migracionom krizom 2015. godine. Podse\u0107amo da je izgradnja ograde na srpsko-ma\u0111arskoj granici nedvosmisleno kritikovana od strane Evropske unije, a godinama kasnije Brisel je prepoznao da zemlje imaju pravo da pribegnu takvim merama.<\/p>\n
Ma\u0111arska igra „all-in“, stavljaju\u0107i sopstvenu reputaciju na mapu. Ovde se ne radi samo o savezu sa Putinom, pogotovo \u0161to su, kako statistika pokazuje, ugljovodonici iz Rusije daleko od atraktivnih kao \u0161to je obe\u0107ano (4. mart, list N\u00e9pszava<\/em> izvestio je da bi Ma\u0111arska u\u0161tedela 265 milijardi forinti, odnosno vi\u0161e od 3 milijarde zlota, da je kupila gas na tr\u017ei\u0161tu). Blokiranje razgovora Evropske unije sa Ukrajinom, kao i Komisije NATO-a i Ukrajine, tako\u0111e ne doprinosi pobolj\u0161anju situacije ma\u0111arske manjine u transkarpatskoj regiji, koja je trebalo da bude u srcu tenzija izme\u0111u Budimpe\u0161te i Kijeva od 2014. godine.<\/p>\nMa\u0111arska ima \u0161ansu da kona\u010dno okon\u010da ulogu „male dr\u017eave“ koju igra i sa kojom Orb\u00e1n ne mo\u017ee da se pomiri, smatraju\u0107i da je post-Tvijanonova realnost krajnje nepravedna. U tom smislu, ovo je prekretnica, a o stavu Budimpe\u0161te govori\u0107e se jo\u0161 mnogo godina koje dolaze. Kako \u0107e se ta politika zavr\u0161iti zavisi\u0107e od razvoja vojne situacije.<\/p>\n
Prevod sa poljskog<\/em><\/p>\nTekst je objavljen u sklopu projekta saradnje izme\u0111u nas i poljskog \u010dasopisa Nowa Europa Wschodnia.<\/em><\/p>\nPrethodni \u010dlanakProjektivno ogledalo: Ukrajina – EU: vru\u0107 fini\u0161 pregovora, Ukrajina – bekstvo od izbora, Isto\u010dno partnerstvo posle arapskih revolucija, U iskrivljenom ogledalu, prezren, Luka\u0161enko ide u rat sa Putinom, Izme\u0111u Moskve i Kijeva, Kobasica je kobasica, Moj Lviv, Putin na galijama, poluostrvo straha, Ukrajina izmi\u0161ljena na Istoku, Novo staro otkri\u0107e, i trebalo je da bude tako lepo, Da li diskutovati o istoriji, zastoj u Minsku<\/em><\/p>\nOriginalni naslov \u010dlanka: Da nie nasza wojna<\/a><\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"Ma\u0111ari 15. Jedan od najva\u017enijih slogana koji je pratio ovu borbu (1848-1849) bio je „Za na\u0161u i va\u0161u slobodu“. Posle 175 godina, nema ni traga ovom narativu. „Ovo nije na\u0161 rat“, „ovo je rat dva slovenska naroda“, „zalihe oru\u017eja i sankcije ne doprinose miru“. Tako ma\u0111arski politi\u010dari govore o onome \u0161to se de\u0161ava na drugoj […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":13278,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[163,474,396,1463,644,7,159,575,179,5],"class_list":["post-13277","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-rat","tag-eu","tag-madjarska","tag-nato","tag-peter-szijarto","tag-rusko-ministarstvo-spoljnih-poslova","tag-rusko-ukrajinski-rat","tag-sankcije-rusiji","tag-viktor-orban","tag-vladimir-putin","tag-vrhunske-vesti"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/13277","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=13277"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/13277\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media\/13278"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=13277"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=13277"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=13277"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}