Na po\u010detku rata, ameri\u010dki predsednik D\u017eo Bajden rekao je da, iako nije bio advokat, ali, po njegovom mi\u0161ljenju, postupci Rusa na teritoriji Ukrajine ukazuju na genocid, s obzirom da su usmereni na uni\u0161tavanje identiteta nacije. Sama izjava ruskog predsednika Vladimira Putina ukazuje na \u017eelju da se uni\u0161ti ukrajinska nacija, kao i na ponovljene izjave drugih ruskih politi\u010dara i publicista koji su naglasili da ukrajinska nacija ne postoji, ali da u obe zemlje \u017eive samo Rusi. Prema re\u010dima tvorca koncepta genocida, Rafaela Lemkina, rodom iz Lviva, to nije broj \u017ertava, ve\u0107 namera koja ukazuje na izvr\u0161enje ovog najte\u017eih zlo\u010dina protiv \u010dove\u010dnosti.<\/p>\n
„Prema Rafaelu Lemkinu, genocid se mo\u017ee po\u010diniti bez ubistva ijedne osobe“, ka\u017ee Liora Bilska, profesorka prava na Univerzitetu u Tel Avivu i \u0161efica Centra za ljudska prava. Minerwa<\/em>. “ Ako oduzmemo sve arhive, istoriju i jezik grupi ljudi, ne\u0107e ostati ni\u0161ta \u0161to bi moglo da se prenosi na budu\u0107e generacije. Sa Lemkinove ta\u010dke gledi\u0161ta, ovo je genocid.“<\/p>\n Prema izraelskim pravnim nau\u010dnicima, pristup Bajdena i drugih lidera zapadnih demokratija zlo\u010dinima koje su po\u010dinili Rusi u Ukrajini, a posebno da ih opi\u0161e kao genocid, ironi\u010dan je.<\/p>\n „Bajden nije mislio na masovno ubistvo, fizi\u010dko ili biolo\u0161ko uni\u0161tenje nacije“, rekla je profesorka Bilska. – Samo poku\u0161aj da se uni\u0161ti Ukrajina kao kulturni i politi\u010dki entitet. Brisanje odvojenog jezika koji razlikuje Ukrajince od Rusa“.<\/p>\n Me\u0111utim, to kulturno tuma\u010denje genocida odbacile su Sjedinjene Dr\u017eave i mnoge druge zapadne zemlje. Rafael Lemkin je po\u010deo da radi na konceptu genocida kada je izjavio da ne postoji pravna kategorija koja bi definisala novu vrstu zlo\u010dina koje je po\u010dinio nacisti\u010dki re\u017eim u prvoj polovini pro\u0161log veka. On je istakao da se ubistvo odre\u0111uje bez obzira da li se radi o stotinama, hiljadama ili milionima \u017ertava. Me\u0111unarodno pravo tako\u0111e defini\u0161e ratne zlo\u010dine, plja\u010dku, silovanje itd. S druge strane, nije postojao koncept da se razume op\u0161ta ideja o poku\u0161aju ubistva miliona ljudi, niti da se potpuno uni\u0161ti grupa ljudi. Istovremeno, to su bili tako nematerijalni elementi kao \u0161to su jezik, kultura, univerziteti, i predstavnici intelektualne elite koji su bili u sredi\u0161tu njegovih misli o potpunom uni\u0161tenju grupe ljudi.<\/p>\n „Dugo smo to zvali ‘kulturni genocid’, ali za Lemkina je to bilo u sredi\u0161tu koncepta genocida“, ka\u017ee ona. – Bajdenove re\u010di su bile ironi\u010dne prirode, po\u0161to su u to bili Amerikanci, Australijanci i druge zemlje sa kolonijalnom pro\u0161lo\u0161\u0107u ili oni koji su nasilno asimilirali manjine protive\u0107i se uvo\u0111enju koncepta „kulturnog genocida“ u Konvenciju UN o spre\u010davanju zlo\u010dina genocida iz 1948. godine. Njihovi predstavnici tvrdili su da samo totalitarne dr\u017eave po\u010dine genocid. Demokratije nikada ne rade ni\u0161ta sli\u010dno, a koncept „kulturnog genocida“ nepotrebno bi pro\u0161irio ovu pravnu kategoriju. Stoga nije uvedena u Konvenciju“, nagla\u0161ava prof. Edgar Huver. Bilska.<\/p>\n Univerzalno mi\u0161ljenje<\/strong><\/p>\n Stvaraju\u0107i koncept genocida, Lemkin je ulo\u017eio mnogo napora u razvoj univerzalne kategorije. Na kraju svega, on nije bio samo profesor koji je proveo \u017eivot iza burke i osvrnuo se na ono \u0161to nedostaje kodovima. Bio je izbeglica iz Poljske koji je tokom bekstva sakupljao uredbe i zakone svih zemalja koje su okupirali nacisti, ube\u0111en da genocid mo\u017ee da potegne oblik ne samo masakra koji je zadio jevrejski narod i njihovu porodicu (izgubio je oko 50 ro\u0111aka). On je verovao da genocid mo\u017ee da bude program usmeren na razli\u010dite nivoe prema razli\u010ditim nacijama i zato je govorio o ekonomskom, kulturnom i politi\u010dkom genocidu.<\/p>\n Ubrzo posle Drugog svetskog rata jevrejske organizacije su po\u010dele da govore o „zlo\u010dinima protiv jevrejskog naroda“, dok se Lemkin nije slo\u017eio sa tako ograni\u010denom izjavom. On je naglasio da je do\u0161lo do genocida koji je fizi\u010dki uticao pre svega na Jevreje, ali da su druge nacije do\u017eivele ne\u0161to sli\u010dno. On je smatrao da koncept „genocida“ ne bi trebalo da bude ograni\u010den na Holokaust, s obzirom da \u0107e takvi zlo\u010dini nastaviti da prate \u010dove\u010danstvo.<\/p>\n „U Izraelu smo odrasli na ideji da se iz Holokausta preselimo na ponovno ro\u0111enje“, ka\u017ee Liora Bilska. “ Ako posmatramo Holokaust sa stanovi\u0161ta kulturnog genocida, vide\u0107emo da je zamrznuti jezik bio Jedi\u0161 \u2013 jezik ve\u0107ine jevrejskih \u017ertava, jezik mesta odakle su te \u017ertve do\u0161le. Postoje zajednice i mesta gde postoji odre\u0111eno o\u017eivljavanje, ali je Yiddish kao \u017eivi jezik, jezik kulture i istorije nestao zajedno sa genocidom. To sugeri\u0161e da je Lemkinova intuicija da tra\u017ei su\u0161tinu koncepta genocida tamo bila ta\u010dna.“<\/p>\n U tekstu „Prvi genocid: antisemitizam i univerzalizam u mislima Rafaela Lemkina“ (The First Genocide: Antisemitism and Universalism in Raphael Lemkin’s Thought<\/em>), objavljeno u prole\u0107e 2022. godine, prof. D\u017eejms \u0160tefler, istori\u010dar na Univerzitetu u Vird\u017einiji, rekao je da je u svojoj autobiografiji Lemkin stvorio univerzalnu, apoliti\u010dnu sliku upravo da bi promovisao pojam genocida i konvenciju protiv nje. Iz tog razloga, Lemkin je vrlo jasno prikrivao sopstveno iskustvo i iskustvo svoje porodice sa Holokaustom, njegovim cionizmom i jevrejskom tradicijom koja je oblikovala njegov pogled na svet. Zahvaljuju\u0107i ovoj aktivnosti postigao je takav uspeh da je decenijama koncept genocida bio povezan sa univerzalnim razmi\u0161ljanjem, a doktrina genocida bila je odvojena od u\u010denja Holokausta.<\/p>\n Va\u017enije mi\u0161ljenje<\/strong><\/p>\n Liora Bilska smatra da se prisustvo Lemkinovih misli u me\u0111unarodnom pravu vremenom pove\u0107ava. Decenijama su njegove ideje bile gotovo zaboravljene u studijama genocida. Profesorka iz Tel Aviva prise\u0107a se sopstvenog iznena\u0111enja kada je, dok je radila sa studentima u Poljskoj, shvatila da skoro niko od njih nije \u010duo za Lemkina.<\/p>\n Jedan od razloga po\u010detnog zaborava bili su tenzije i podele hladnoratovskog perioda. Tada su, pre svega, zemlje, advokati i grupe ljudi iz isto\u010dne Evrope poku\u0161ali da defini\u0161u i odupru se zlo\u010dinima po\u010dinjenim tokom Drugog svetskog rata. Prema izraelskoj \u017eeni, jedno od najinteresantnijih mesta u tom kontekstu su Poljska i Vrhovni nacionalni tribunal, osnovani u februaru 1946. Za dve godine tribunal je odr\u017eao sedam izuzetno va\u017enih su\u0111enja protiv nema\u010dkih nacisti\u010dkih kriminalaca. Izme\u0111u ostalih, izme\u0111u ostalih, Amon Get, d\u017eelat iz Plazoua, prikazan u \u010duvenom filmu „\u0160indlerova lista“, ili Rudolf Get, komandant logora Au\u0161vic-Birkenau.<\/p>\n U leto 1946, prvi optu\u017eeni koji se pojavio pred Vrhovnim nacionalnim tribunalom, koji se tada nalazio u auditorijumu Univerziteta u Poznanju, bio je Artur Grizer, guverner Rajha u Zemlji garde. Su\u0111enje je odr\u017eano istovremeno sa nirnber\u0161kim su\u0111enjima, gde je su\u0111eno glavnim kriminalcima Tre\u0107eg rajha.<\/p>\n „U Nirnbergu je priznata nova pravna kategorija, odnosno zlo\u010dini protiv \u010dove\u010dnosti, a tu\u017eila\u0161tvo je koristilo koncept genocida samo da opi\u0161e doga\u0111aje, a ne kao zasebnu ta\u010dku optu\u017enice ili kao zasebnu pravnu kategoriju“, rekla je Bilska. „Istovremeno, poljsko tu\u017eila\u0161tvo je odlu\u010dilo da koncept novog zlo\u010dina koji je definisao Lemkin treba da se primeni u srcu prvog su\u0111enja nacisti\u010dkim kriminalcima, ta\u010dnije protiv Artura Greisera.“<\/p>\n Tu\u017eila\u0161tvo u Poznanju optu\u017eilo je Greisera za genocid u \u0161irokom smislu tog termina jer je \u017eeleo da mu se sudi kao guverneru koji je odgovoran za pravosu\u0111e i, samim tim, za zlo\u010dine nad etni\u010dkim Poljacima i Jevrejima. Stoga su sudije smatrale genocid ne samo kao masakr, ve\u0107 i kao kulturni genocid koji vodi ka germanizaciji i depolonizaciji.<\/p>\n „Ubistva se mogu izneti pomo\u0107u ma\u010deta i sekire“, rekao je izraelski ekspert. “ Zajednica i njena kultura ne mogu biti uni\u0161teni bez velikog broja zakona i propisa koji dele ljude, zabranjuju upotrebu jezika, stvaraju univerzitete za jednu grupu, ali ne i za drugu. „Uloga pravosu\u0111a u obezbe\u0111ivanju platforme za genocid bila je u sredi\u0161tu su\u0111enja Grizeru u kojem u\u010destvujem.“<\/p>\n Presuda je izre\u010dena 9. jula 1946. godine, a kona\u010dna odluka je bila slede\u0107a:<\/p>\n „Artur Grizer treba da bude progla\u0161en krivim za sve zlo\u010dine i zlo\u010dine koji su mu inkriminisani, uz opasku da Artur Grizer nije li\u010dno po\u010dinio ubistvo, telesne povrede i lo\u0161e postupanje. Za pomenute zlo\u010dine osuditi Artura Grizera na smrt, tako\u0111e trajno li\u0161iti javnih i gra\u0111anskih prava i zapleniti svu njegovu imovinu; da ga izuzmu od pla\u0107anja sudskih tro\u0161kova i sudskih taksi. Materijalni dokazi treba da budu ostavljeni u dosijeu slu\u010daja.“<\/p>\n Sudija Boles\u0142aw Berut nije odobrio zahtev za pomilovanje od samog po\u010dinioca i od pape Pijusa XII. Kazna je izvr\u0161ena na padinama citadele Poznanj, a to je bilo poslednje javno pogubljenje u Poljskoj.<\/p>\n Koncepti inflacije<\/strong><\/p>\n Trenutno je koncept genocida od velikog zna\u010daja, \u010diji je primer njegova upotreba u kontekstu ruske agresije na Ukrajinu. Istovremeno, postoji odre\u0111ena inflacija ovog koncepta zbog tenzija izme\u0111u njegove upotrebe na polju me\u0111unarodnog prava i politike.<\/p>\n Genocid je priznat kao pravna kategorija u me\u0111unarodnom pravu, oslikan Rimskim statutom iz 1998. Prof. Bilska napominje da je tokom godina genocid postao najte\u017ei zlo\u010din u me\u0111unarodnom pravu i kao rezultat toga, grupe \u017ertava poku\u0161avaju da doka\u017eu da nije bilo samo masakra, pogroma ili masakra, ve\u0107 i genocida.<\/p>\n Vartako\u0111e treba zapamtiti da genocid nije zlo\u010din koji se ka\u017enjava vi\u0161e od zlo\u010dina protiv \u010dove\u010dnosti ili bilo \u010dega drugog. Ne postoji takva razmera. Pored toga, genocid je veoma te\u0161ko dokazati, s obzirom da je zasnovan na nameri da se uni\u0161ti. Istovremeno, poku\u0161aji da se genocid posmatra kao ne\u0161to najgore \u0161to mo\u017ee da se desi grupi ljudi postali su izuzetno politi\u010dki popularni.<\/p>\n „U politi\u010dkom kontekstu vidimo da, koriste\u0107i koncept genocida, poku\u0161avaju da defini\u0161u grupe koje su marginalizovane u drugim kontekstima“, ka\u017ee prof. Edgar Huver. Bilska. – To su etni\u010dke, verske, ali ne i politi\u010dke ili kulturne grupe. Ovaj mehanizam se koristi sa nadom da \u0107e upotreba koncepta genocida privu\u0107i pa\u017enju svetskog javnog mnjenja. Mislim da se to uklapa u dana\u0161nju konceptualnu inflaciju i uverenje da ako se ne\u0161to ne defini\u0161e kao najgore, to se uop\u0161te ne ra\u010duna.“<\/p>\n Prevod sa poljskog<\/em><\/p>\n Tekst je objavljen u sklopu projekta saradnje izme\u0111u nas i poljskog \u010dasopisa Nowa Europa Wschodnia.<\/em><\/p>\n Prethodni \u010dlanakProjekcioni projekat: Ukrajina – EU: vru\u0107 fini\u0161 pregovora, Ukrajina – bekstvo od izbora, Isto\u010dno partnerstvo posle arapskih revolucija, U iskrivljenom ogledalu, prezren, Luka\u0161enko ide u rat sa Putinom, izme\u0111u Moskve i Kijeva, Kobasica je kobasica, Moj Lviv, Putin na galijama, poluostrvo straha, Ukrajina izmi\u0161ljena na Istoku, Novo staro otkri\u0107e, i trebalo je da bude tako lepo, Da li diskutovati o istoriji, zastoj u Minsku<\/em><\/p>\n