Ukrajinci \u017eive u ratu punih razmera vi\u0161e od godinu dana i suo\u010davaju se sa raznim pote\u0161ko\u0107ama, strahovima i gubicima. Jedna od najugro\u017eenijih kategorija su deca koja vrlo suptilno ose\u0107aju sve \u0161to se de\u0161ava oko njih, ali u zavisnosti od uzrasta i okolnosti, mo\u017eda ne znaju kako da se nose sa svojim strepnjama.<\/p>\n
Glasovi dece su jedna od organizacija koja pru\u017ea besplatnu psiholo\u0161ku pomo\u0107 deci i njihovim roditeljima koji su propatili zbog rata. Postoje ogranci organizacije u nekoliko ve\u0107ih gradova Ukrajine, posebno u Kijevu, Lvivu, Ivano-Frankivsku, \u010cernivcima, Kryvyi Rih i Kharkiv.<\/p>\n
razgovarali smo sa Polinom Startsevom, psihologom dobrotvorne fondacije Glasovi dece, o pote\u0161ko\u0107ama sa kojima se deca naj\u010de\u0161\u0107e suo\u010davaju, kako roditelji mogu da ih podr\u017ee i u kom slu\u010daju vredi kontaktirati specijalistu.<\/p>\n
***<\/strong><\/span><\/p>\n Va\u0161a fondacija radi sa decom i roditeljima pogo\u0111enim ratom. Recite nam, molim vas, sa kakvim se situacijama deca naj\u010de\u0161\u0107e suo\u010davaju?<\/strong><\/p>\n Naj\u010de\u0161\u0107i zahtevi za decu obi\u010dno se odnose na pove\u0107anu uznemirenost, nivo anksioznosti i agresije. Mnogo je pitanja o \u010dinjenici da su deca po\u010dela vi\u0161e da se sva\u0111aju ili da se sukobe sa roditeljima. Ovo se odnosi na mla\u0111u decu i starije. \u0160to se ti\u010de tinejd\u017eera, ve\u0107a je verovatno da imaju apati\u010dna stanja, zaklju\u010davaju unutar onoga \u0161to im se de\u0161ava, i veoma je dobro kada imaju sa kim da to podele, kada prona\u0111u svoju grupu istoumnih ljudi.<\/p>\n Decu uznemiravaju strahovi, opsesivne misli i se\u0107anja na rat. To je slu\u010daj i kod dece i kod odraslih, ali ve\u0107a je ve\u0107a verovatno da \u0107e deca ma\u0161tati i ulep\u0161ati. Neke stvari nisu tako stra\u0161ne u stvarnosti kao kada ih krase u ma\u0161ti. Deca su veoma aktivna, moraju mnogo da se kre\u0107u. Kako na grupnim \u010dasovima, tako i u pojedina\u010dnom formatu, \u010desto se prime\u0107uju telesne manifestacije napetosti koja se akumulira u njima.<\/p>\n Tinejd\u045beri imaju samo-krivicu. Oni se ve\u0107 ose\u0107aju odgovornije za svoje \u017eivote i ma\u0161taju da su odgovorni i za tu\u0111i \u017eivot. Imaju pove\u0107an nivo odgovornosti i mogu sebe da okrive za ne\u0161to.<\/p>\n U kom uzrastu treba da po\u010dnete da razgovarate sa decom o ratu, i kako to da uradite kako treba?<\/strong><\/p>\n Neophodno je govoriti direktno i iskreno, ali zavisi od uzrasta deteta, u kom re\u010dima. Ako je dete pred\u0161kolskog uzrasta, onda bi ovo trebalo da budu neke jednostavne re\u010denice. Mo\u017eete objasniti \u0161ta je rat, koriste\u0107i primer bajke, pri\u010de, crtanog filma. Potrebno je objasniti jednostavnim primerom kako bi dete razumelo \u0161ta se de\u0161ava, kako bi znalo da je opasno, i razume kako da se brine o sebi u ovoj opasnosti.<\/p>\n Najstarijem detetu se mo\u017ee vi\u0161e govoriti. Mnoga deca imaju roditelje u ratu, pa razumeju \u0161ta je rat.<\/p>\n Kako dete mo\u017ee da se izdr\u017eava ako neko iz porodice slu\u017ei? \u0160ta raditi u situaciji kada osoba ne do\u0111e u kontakt na odre\u0111eno vreme?<\/strong><\/p>\n Da ne obe\u0107amo detetu ne\u0161to \u0161to ne znamo zasigurno. Ako ne postoji veza sa osobom, va\u017eno je da budete iskreni i da ka\u017eete da trenutno ne mo\u017eemo da stupimo u kontakt sa tatom, ve\u0107 da nastavimo da odr\u017eavamo de\u010diju nadu. Re\u0107i da tata brani zemlju, da naglasi pripremu, sigurnost, da ljude koji znaju kako da se za\u0161tite uzmu da slu\u017ee, da u blizini ima ljude koji ga podr\u017eavaju i rade sve \u0161to je u njihovoj mo\u0107i da \u0443\u0440e, vrate se ku\u0436i… Delimo odgovornost jer dete ne mo\u017ee da uti\u010de na ono \u0161to se tamo de\u0161ava.<\/p>\n Ponekad je gre\u0161ka kada ro\u0111aci ka\u017eu: „Tata je oti\u0161ao da te za\u0161titi.“ U ovom slu\u010daju, deca mogu ose\u0107ati mnogo odgovornosti, a onda i krivicu, ako se ne\u0161to desi tati. Dete misli da je tata oti\u0161ao da je za\u0161titi.<\/p>\n Mi ka\u017eemo da je to izbor pape, da je \u017eeleo da ode i brani zemlju, da smatra da je to njegova du\u017enost, da zna da se bori, da zna \u0161ta radi, a pored njega su ljudi koji mogu da ga podr\u017ee i za\u0161tite.<\/p>\n Kako nau\u010diti decu da razumeju i kontroli\u0161u svoje emocije?<\/strong><\/p>\n Postepeno. Ako su deca mala, onda mo\u017eete da objasnite nekim konkretnim primerima. \u0160to se ti\u010de sopstvenog emocionalnog stanja dece, nau\u010dite da pravite razliku izme\u0111u nje. Nazvati strah sa detetom, ako je to strah, tuga \u2013 ako je to tuga. Roditelji treba da budu spremni da se uklju\u0438e i da ne ignori\u0459u detetovo stanje. „Vidim da ti se ne\u0161to de\u0161ava, hajde da popri\u010damo o tome.“<\/p>\n Jo\u0161 jedna gre\u0161ka koju roditelji ponekad naprave: misle da ako ne primetite stanje deteta ili ako se ne fokusirate na \u010dinjenicu da je dete tu\u017eno ili da se pla\u0161i ne\u010dega, onda \u0107e to pro\u0107i. Ako se fokusiraju na to, onda \u0107e ova dr\u017eava biti oja\u010dana. Ovo je gre\u0161ka, jer je va\u017eno da dete pomogne, da to nazove nekom re\u010dju. Tada dete rasipa preteranu anksioznost.<\/p>\n Za decu, igre, crtanje, komunikacija sa vr\u0161njacima su dobri lekovi, na\u010din da skrenu pa\u017enju, prekida\u010dda obratim pa\u017enju na ne\u0161to, da budem u stanju da izrazim ose\u0107anja kroz igru ili crtanje. Ako ne znamo kako da pri\u010damo o emocijama sa decom, onda mo\u017eemo da vajamo o njima od plastelina, crtamo, igramo se.<\/p>\n Kako roditelji mogu da shvate da je detetu potrebna pomo\u0107 psihologa? Na \u0161ta vredi obratiti pa\u017enju?<\/strong><\/p>\n Za mene su to sve promene koje su se desile u pona\u0161anju deteta i koje nisu opravdane drugim logi\u010dkim faktorima. Mo\u045bda ne samo zbog rata. Ako posle stresnog doga\u0111aja dete ima druga\u010diji stil pona\u0161anja ili se pojavljuje sa odre\u0111enim simptomima. Sada mnoga mala deca po\u010dinju da \u0107ute, imaju kompulzivne postupke ili su roditelji primetili da je dete po\u010delo da se pla\u0161i ne\u010dega, da se raspita vi\u0161e o ne\u010demu. Ovo su ve\u0107 odre\u0111eni markeri na koje mo\u017eete obratiti pa\u017enju i pitati psihologa o tome.<\/p>\n Rad sa detetom se uvek radi sa roditeljima. Jedino \u0161to adolescenti ne moraju uvek direktno da uklju\u010de svoje roditelje. Oni sami \u010desto rade sasvim dobro, onda je roditeljima potrebna samo saglasnost za rad sa detetom.<\/p>\n U dana\u0161nje vreme, ne razumeju svi odrasli da je normalno okrenuti se psihologu. Kako objasniti detetu kuda ide da ne bi bilo otpora?<\/strong><\/p>\n Prvo, ne vodite dete kod psihologa sa motivacijom da ne\u0161to nije u redu sa njim i vi idite da to popravite. Pre bi trebalo da postoji takav timski pristup. Roditelji mogu da ka\u017eu da im je stalo da dete ima odre\u0111ene strahove, i znaju da sa njima mo\u017ee da se postupa. Imam malu decu na terapiji kojoj moji roditelji to druga\u010dije obja\u0161njavaju. Na primer, da \u0107e dete sada imati lekciju govora i da mo\u017ee da ka\u017ee sve \u0161to mu smeta.<\/p>\n Ve\u0107 privatno obja\u0161njavam detetu \u010dime se vi\u0161e radim, da ljudi dolaze na ovo mesto koji imaju odre\u0111ene pote\u0161ko\u0107e ili u odnosima sa roditeljima, vr\u0161njacima, ili su zabrinuti zbog nekih strahova i briga. Zajedno odlu\u010dujemo kako da se nosimo sa tim kako bi nam \u017eivot bio bolji. Potrebno je objasniti jednostavnim re\u010dima, a ne re\u0107i detetu da je to problem. Moramo da zadr\u017eimo pozitivan fokus.<\/p>\n Tokom invazije punih razmera, vidimo mnogo primera kada se deca pridru\u017ee volontiranju, prodaju limunadu, prikupe sredstva za Oru\u017eane snage Ukrajine, ali ima i dece koja su zaklju\u010dana sama po sebi ili pokazuju agresiju. \u0160ta raditi u takvim slu\u010dajevima?<\/strong><\/p>\n Poku\u0161ajte vi\u0161e da razgovarate sa tom decom koja su bliska, da budu vi\u0161e zainteresovana, da pitaju, uklju\u010de se u igre sa drugom decom, da ih odnesete u neke odeljke. Mo\u017eete govoriti ne samo na temu rata, ve\u0107 i o drugim temama i tako izgraditi poverenje izme\u0111u odrasle osobe i deteta. Obi\u010dno, kada su deca zatvorena, jednostavno ne znaju kome to mogu da ka\u017eu, ko \u0107e im biti za\u0161titnik ili asistent.<\/p>\n Neophodno je iskreno razgovarati sa decom i ne devalvirati ih. Ako dete ka\u017ee da je upla\u0161eno, onda nemojte re\u0107i da je to besmislica, ne obra\u0107ajte pa\u017enju. Roditelji to mogu da ka\u017eu iz pozicije podr\u0161ke, ali ove re\u010di ne odla\u045bu anksioznost detetu. Neophodno je da se detetu vi\u0161e pridru\u017eite u onome \u0161to govori, da ga zanima njegov strah.<\/p>\n \u0160to se ti\u010de dece koja su agresivna, ne mo\u017eemo da zaustavimo to uzbu\u0111enje, ali ono mo\u017ee da se usmeri u konstruktivniji pravac, nau\u010deno zajedno sa decom na\u010dine na koje mo\u017eemo da se naljutimo, kako ne bismo samo nekoga tukli ili povredili. S tim u vezi, poma\u017eu i razli\u010dite sportske sekcije, kao i \u010dasovi sa psihologom, jer deca u\u010de da pri\u010daju o besu i to pokazuju.<\/p>\n Psiholozi \u010desto ka\u017eu da je za ljude pogo\u0111ene ratom, posebno raseljenim licima, va\u017eno stvoriti bezbedno okru\u017eenje. Na koje na\u010dine roditelji mogu da daju svojoj deci taj ose\u0107aj sigurnosti?<\/strong><\/p>\n Sigurnost se \u010desto stvara ose\u0107ajem stabilnosti, a to je o\u010duvanje odre\u0111enog ritma \u017eivota deteta. Ako je pre potpune invazije dete oti\u0161lo u krevet u odre\u0111eno vreme, onda moramo poku\u0161ati da se pridr\u017eavamo ovog re\u017eima. Ako je dete prisustvovalo nekim odeljcima, poku\u0161ajte da ih prona\u0111ete na novom mestu ili ih zamenite drugim opcijama. Uklju\u010dite je u komunikaciju sa drugom decom, gde \u0107e se ose\u0107ati uklju\u010denom u dru\u0161tvo.<\/p>\n Tako\u0111e, za decu je va\u017eno bar neko minimalno planiranje, na primer mesec dana. Za decu koja u\u010de u \u0161koli, roditelji \u010desto planiraju \u0161ta \u0107e se desiti, na primer, tokom raspusta. Nema potrebe da obe\u0107avate ne\u0161to fantasti\u010dno, ali vredi deliti odre\u0111ene planove i biti zainteresovan za \u017eelje deteta.<\/p>\n Kako se nositi sa detetom koje je bilo svedok neprijateljstava? <\/strong><\/p>\n Roditelji treba da pamte o sebi i svojoj deci ako se desiti bilo kakve promene. To mogu biti radikalno pozitivne promene. Na primer, pre invazije u punom obimu, dete nije \u017eelelo da u\u010di u \u0161koli, ali se desio stresan doga\u0111aj i on je po\u010deo dobro da u\u010di, postao je motivisan, odgovoran. Iako naj\u010de\u0161\u0107e promene smetaju roditeljima na negativan na\u010din, deca postaju agresivnija ili je komunikacija sa drugima poreme\u0107ena. Vredi pogledati promene i, ako je potrebno, postavljati pitanja: psiholog, stru\u010dnjak, osoba koja mo\u017ee ne\u0161to da posavetuje.<\/p>\n Tako\u0111e je va\u017eno razgovarati sa detetom, potra\u017eiti spozo zajednouspostavio bi \u017eivot, zajedno izradimo akcioni plan. Dr\u017eite dete svesno, nemojte ga izolovati od onoga \u0161to radi jedan od roditelja. Dete bi trebalo da bude deo plana koji porodica gradi, a mo\u017eda \u010dak i da donese ne\u0161to na ovaj plan.<\/p>\n Ako su roditelj ili porodica umrli od posledica neprijateljstava, kako re\u0107i o tome i podr\u017eati dete?<\/strong><\/p>\n Ako je neko od \u010dlanova porodice umro, onda je definitivno neophodno da se javi. Pitanje je u kom re\u0438ima. Malom detetu \u0107e biti lak\u0161e da to uradi na primeru bajki ili nekih pri\u010da, jer mala deca imaju malo mitskog razmi\u0161ljanja i mitska obja\u0161njenja im ponekad poma\u017eu. Na primer, taj neko nas gleda sa neba. Starijoj deci je potrebno objasniti na realniji na\u010din, bez opisivanja kako se to dogodilo ukoliko dete ne postavlja takva pitanja.<\/p>\n Obavezno uklju\u010dite dete u ritual opro\u0161taja. To, na\u017ealost, nije uvek mogu\u0107e, jer nisu sva tela vra\u0107ena, ili ne mogu biti prona\u0111ena. Ali mora da jo\u0161 uvek postoji neki opro\u0161tajni ritual. Mo\u017ee\u0161 da ode\u0161 u crkvu da sastavi\u0161 sve\u0107u, moli\u0161 se, napi\u0161e\u0161 opro\u0161tajno pismo zajedno. Ne stidite se da poka\u017eete svoje emocije pored deteta. Ne pla\u010du sva deca samo kada saznaju neke lo\u0161e vesti, postoje deca koja po\u010dinju da se pona\u0161aju agresivno \u2013 a ovo je tako\u0111e normalna reakcija, poricanje onoga \u0161to se dogodilo. Reakcije su mo\u017eda druga\u010dije, ali je roditeljima va\u017eno da to prihvate, a re\u010di \u010dak mogu biti i suvi\u0161ne, ali prisustvo i zagrljaji su va\u017eni.<\/p>\n Ako su roditelji umrli, a dete ostaje sa ro\u0111akom ili starateljem koji mu nije blizak. Kako izgraditi poverenje izme\u0111u odrasle osobe i deteta u budu\u0107nosti?<\/strong><\/p>\n \u0418esto preko psihologa. Ovo je trenutak kada dete \u017eivi u \u017ealosti, a ovaj proces mo\u017ee biti dugo trajan, dete mo\u017ee da oseti i otpor i srodstvo. Da bi ovaj proces bio \u0161to pa\u017eljiviji za dete, jer ro\u0111aci do\u017eivljavaju tugu, bolje je konsultovati specijalistu.<\/p>\n Neophodno je stvoriti bezbedno okru\u017eenje za dete i biti strpljiv. Deca ne\u0107e biti sa drugim ljudima isto kao sa svojim roditeljima, pa je neophodno biti strpljiv i prihvatiti razli\u010dite manifestacije pona\u0161anja deteta koje mogu nastati.<\/p>\n Da bi roditelji pomogli svojoj deci, oni sami moraju da budu u resursu…<\/strong><\/p>\n Ovo je princip maske sa kiseonikom. Stalno obja\u0161njavamo roditeljima: ako ne vodite ra\u010duna o sebi, prvo, deca ne\u0107e videti nijedan primer kako mo\u017eete da vodite ra\u010duna o sebi. Drugo, ne\u0107e biti snage da se pomogne va\u0161em detetu, a to mo\u017ee da pogor\u0161a situaciju. Ovo je takva motivacija da do\u0111u u roditeljske grupe (koje deluju u Fondaciji Glasovi dece \u2013 ed.), psihoedukcija se javlja i istovremeno, to jest, roditelji u\u010de koje stvari da nazovu kojim re\u010dima, kako da razgovaraju sa decom, kako da se nose sa sopstvenim iskustvima. Roditelji tako\u0111e razmenjuju informacije jedni sa drugima, podr\u017eavaju jedni druge.<\/p>\n \u017delim da formuli\u0161em takvu poruku da je rad sa psihologom o radu sa zdravim ljudima sa kojima je sve u redu. Ovo poma\u017ee da se pobolj\u0161a kvalitet \u017eivota. Ponekad, kada do\u017eivimo stresne doga\u0111aje, na\u0161a svest se su\u017eava i nemamo pristup da uradimo ne\u0161to druga\u010dije za sebe. U takvim trenucima bi\u0107e prikladno konsultovati specijalistu. Ponekad \u010dak i samo pogled na \u017eivot ili situaciju spolja ili neke specifi\u010dne preporuke \u0161ta da se radi mogu da ubrzaju adaptaciju osobe na mesto gde sada \u017eivi, da pomognu da se pre\u017eive neka unutra\u0161nja stanja. Onda \u0107e postojati mesto gde \u0107e osoba osetiti ne\u0161to drugo osim tuge, besa, straha. Pristup radosti se malo otvara.<\/p>\n ***<\/strong><\/span><\/p>\n Ako va\u0161e dete ima odre\u0111ene strahove ili anksioznosti koje su povezane sa ratom, ili biste vi sami \u017eeleli da razgovarate sa psihologom, mo\u017eete pozvati vru\u0107u liniju Fondacije Glasovi dece (0800 210 106). Vi\u0161e informacija o granama organizacije dostupno je na Lokacije<\/a>.<\/p>\n Postoje razni projekti psiholo\u0161ke podr\u0161ke u Ukrajini, posebno, mo\u017eete se obratiti i vru\u0107oj liniji Nacionalne psiholo\u0161ke asocijacije (0-800-100-102).<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Ukrajinci \u017eive u ratu punih razmera vi\u0161e od godinu dana i suo\u010davaju se sa raznim pote\u0161ko\u0107ama, strahovima i gubicima. Jedna od najugro\u017eenijih kategorija su deca koja vrlo suptilno ose\u0107aju sve \u0161to se de\u0161ava oko njih, ali u zavisnosti od uzrasta i okolnosti, mo\u017eda ne znaju kako da se nose sa svojim strepnjama. Glasovi dece su […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":13222,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[127,97,564,1913,92,81,7,1282,30,5],"class_list":["post-13221","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-rat","tag-decu","tag-izbeglice","tag-mentalno-zdravlje","tag-polina-startseva","tag-pomoc","tag-ruska-agresija","tag-rusko-ukrajinski-rat","tag-vesti-o-cernivtsiju","tag-vesti-o-ivano-frankivsku","tag-vrhunske-vesti"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/13221","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=13221"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/13221\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media\/13222"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=13221"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=13221"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=13221"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}