{"id":13127,"date":"2023-03-18T12:15:06","date_gmt":"2023-03-18T11:15:06","guid":{"rendered":"https:\/\/razvedka.info\/rs\/2023-03-vazduh-rata-kako-neprijateljstva-uticu-na-kvalitet-vazduha-u-lvivu\/"},"modified":"2023-03-18T12:15:06","modified_gmt":"2023-03-18T11:15:06","slug":"vazduh-rata-kako-neprijateljstva-uticu-na-kvalitet-vazduha-u-lvivu","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/2023-03-vazduh-rata-kako-neprijateljstva-uticu-na-kvalitet-vazduha-u-lvivu\/","title":{"rendered":"Vazduh rata: kako neprijateljstva uti\u010du na kvalitet vazduha u Lvivu"},"content":{"rendered":"

Statistika ka\u017ee da je 2022. kvalitet vazduha u Lvivu bio bolji nego u predratni 2021. Ovo bi moglo biti zavr\u0161eno. Ali, nau\u010dili smo da statistika mo\u017ee biti pogre\u0161na, a posledice rata, \u010dak i u zadnjem Lvivu, mogu dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema me\u0111u gra\u0111anima. \u0160ta treba da uradimo po tom pitanju i za\u0161to bi trebalo da pratimo kvalitet vazduha u gradovima?<\/p>\n

Ko i za \u0161ta meri kvalitet vazduha u Lvivu<\/strong><\/span><\/p>\n

<\/div>\n

U Lvivu postoje \u010detiri ta\u010dke posmatranja iz laboratorije za pra\u0107enje zaga\u0111enja vazduha Regionalnog hidrometeorolo\u0161kog centra Lviv. Rade od 80-ih. Na tim ta\u010dkama, instaliranim na raskrsnicama, periodi\u010dno se uzimaju uzorci vazduha, koji se ispituju za sadr\u017eaj opasnih materija – gasova, te\u0161kih metala itd. Laboratorijski specijalisti, ka\u017ee njena \u0161efica Oleksandra \u0160pak, ru\u010dno uzimaju uzorke, a zatim tako\u0111e sprovode hemijsku analizu vazduha \u2013 proces je pouzdan, ali ne i trenutni. Komunalno preduze\u0107e „Administrativno-tehni\u010dko upravljanje“ tako\u0111e uzima uzorke vazduha na raskrsnicama u Lvivu i reaguje na pritu\u017ebe gra\u0111ana na „lo\u0161“ vazduh.<\/p>\n


\n

U Lviv-u postoje i 74 automatizovane stanice za pra\u0107enje kvaliteta vazduha, koje su od 2019. godine instalirali gra\u0111ani u saradnji sa razli\u010ditim javnim inicijativama \u2013 SaveEcoBot<\/a>, LUN City Air<\/a>, EcoCity<\/a> Itd. Trenutno radi samo 15 ovakvih stanica. Oni prikupljaju fine podatke o zaga\u0111enju pra\u0161ine iz vazduha svake dve sekunde, a prose\u010dne cifre se a\u017euriraju iz sata u sat na onlajn mapi.<\/p>\n

Kada brojevi na mapi po\u017eute od zelenog, opasno je za ugro\u017eene grupe: malu decu, ljude sa bolesnim bronhijem, plu\u0107a itd. Za njih je bolje da se uzdr\u017ee od \u0161etnje ovim prostorom. A kada brojevi pocrvene, onda svi treba da zatvore prozore i izbegavaju da idu napolje. To se mo\u017ee dogoditi tokom po\u017eara i raznih emisija, koje pove\u0107avaju koli\u010dinu fine pra\u0161ine u vazduhu.<\/p>\n

Za\u0161to statistika nije u pravu<\/strong><\/span><\/p>\n

Prema podacima laboratorije za pra\u0107enje zaga\u0111enja vazduha, 2022. godine vazduh u Lvivu bio je \u010distiji nego 2021. godine. Postoji nekoliko razloga za to, ka\u017ee Aleksandra \u0160pak.<\/p>\n

„Glavni zaga\u0111iva\u010d atmosfere koju imamo je motorni transport. Leti je do\u0161lo do krize sa gorivom i u Lvivu je bilo upola manje automobila nego ina\u010de. Stoga se ispostavilo da su letnji meseci mnogo \u010distiji, \u0161to je tako\u0111e uticalo na prose\u010dnu godi\u0161nju koncentraciju zaga\u0111iva\u010da, posebno te\u0161kih metala, u vazduhu“, obja\u0161njava nau\u010dnik.<\/p>\n

Podr\u0161ku joj je suosniva\u010d SaveEcoBot inicijative Iryna Chernysh.<\/p>\n

„Grafikon za 2022. godinu pokazuje podstanastvo na leto \u2013 to je uzrokovano manjom proizvodnjom i kori\u0161\u0107enjem vozila zbog krize sa gorivom“, ka\u017ee ona.<\/p>\n


\n

Me\u0111utim, ovog leta „\u010disto\u0107a“ mo\u017ee da se nadoknadi emisijom zaga\u0111enja vazduha u jesen i zimu, \u0161to se ne bi moglo pratiti iz prostog razloga \u2013 i laboratorijske ta\u010dke i nadzorne stanice funkcioni\u0161u samo od elektri\u010dne energije (a za ovo drugo, internet je i dalje va\u017ean).<\/p>\n

Pored pove\u0107anja broja automobila na jesen, u ovom periodu dolazi do zaga\u0111enja iz gradskih kotlarnici i pojedina\u010dnih kotlara, i, na\u017ealost, od zapaljenog li\u0161\u0107a. Pro\u0161le godine je do\u0161lo do zna\u010dajnog uticaja generatora na koje su se ljudi masovno uklju\u010dili tokom pomra\u010denja.<\/p>\n

Kakve veze imaju generatori sa tim?<\/strong><\/span><\/p>\n

„Ali sada nema problema sa svetlom, generatori ne rade, vazduh je \u010dist. U \u010demu je problem?“, pitate i \u017eelite da zatvorite ovu karticu.<\/p>\n

Svi sagovornici nam govore da je uticaj emisija iz generatora na kvalitet vazduha i, shodno tome, zdravlje ljudi, \u017eivotinja i biljaka, definitivno tu.<\/p>\n

„Generatori nisu samo fina pra\u0161ina, ve\u0107 i gasovi. Postoji takva aplikacija \u2013 Windy, koja analizira satelitske snimke za sadr\u017eaj raznih supstanci. Kada sam ga otvorila tokom pomra\u010denja, videla sam visoku koncentraciju ugljen-monoksida (ugljen-monoksid \u2013 ed.), \u0161to je osloba\u0111anje generatora“, ka\u017ee Oleksandra Sladkov, \u0161efica Odeljenja za ekologiju Gradskog ve\u0107a Lviva.I.<\/p>\n

Iryna Chernysh nam obja\u0161njava kako nam generatori nanose \u0161tetu. Prvo, sve \u0161to se spali se osloba\u0111a u atmosferu. Drugo, tokom rada oni su na mestu \u2013 lokalni udar se pove\u0107ava na svakih 30 minuta rada generatora. Tre\u0107e, emisije su na nivou lica osobe: idemo i udi\u0161emo sve \u0161tetne materije.<\/p>\n

Vla\u017eno vreme, magla i guste zgrade u centralnom delu Lviva, gde je, mo\u017eda, tokom pomra\u010denja bilo najvi\u0161e generatora po kvadratnom metru, doprinose formiranju smoga od zaga\u0111iva\u010da: ugljen-monoksida, sumpor-dioksida, fine pra\u0161ine, azot-dioksida itd. Zadr\u017eavaju se jer ne mogu da se uzdignu do vi\u0161ih slojeva atmosfere.<\/p>\n


\n

Novac je u minusu, budu\u0107nost je u minusu<\/strong><\/span><\/p>\n

Po Podataka<\/a> CDC (Ameri\u010dki centri za kontrolu i prevenciju bolesti), jedan prenosivi generator generi\u0161e 100 puta vi\u0161e emisija od jednog automobila. Naravno, ovo je prose\u010dno. Da, \u010dak i ako je koncentracija ugljen-monoksida mala, ali osoba je udi\u0161e du\u017ee vreme, bi\u0107e zdravstvenih posledica.<\/p>\n

Jedna od zemalja sa najve\u0107im iskustvom u pra\u0107enju uticaja i zakonodavne regulacije upotrebe generatora su Sjedinjene Ameri\u010dke Dr\u017eave, ka\u017ee koordinator projekta NVO „Plato“<\/a> Dajana Popfalu\u0459i.<\/p>\n

Prema podacima Komisije za bezbednost potro\u0161a\u010da SAD, ka\u017ee ona, u periodu 2005-2017. vi\u0161e od 900 ljudi umrlo je od trovanja ugljen-monoksidom od prenosivih generatora, a 15.400 ljudi je u istom intervalu podnelo zahtev za trovanje emisijama iz generatora na liniji hitne pomo\u0107i.<\/p>\n

„U zemlji se \u010desto de\u0161avaju prirodne katastrofe \u2013 tornada, cunamiji (ne najmanje zbog klimatskih promena). Elementi uzrokuju uni\u0161tavanje dalekovoda, stambenih zgrada. Da bi se stanovni\u0161tvu obezbedila struja, koriste se generatori. U nekim delovima zemlje prirodne katastrofe postale su toliko poznate da njihovi stanovnici stalno imaju generatore kod ku\u0107e“, ka\u017ee Dajana Popfalu\u0161i.<\/p>\n

Tu je i odlo\u017eeni efekat zaga\u0111iva\u010da, koji mogu da „puze postrance“ ne odmah. SZ UN i druge evropske i ameri\u010dke organizacije prvenstveno izra\u010dunavaju indeks kvaliteta vazduha po sadr\u017eaju fine pra\u0161ine sa deli\u0107em od 2,5 mikrona (\u010destica materije koja je rezultat sagorevanja), \u0161to je najopasnije po ljudsko zdravlje.<\/p>\n

„Ova pra\u0161ina se tako\u0111e zove nevidljivi ubica. Glavna opasnost je njena akumulacija. U zavisnosti od toga \u0161ta je izgorelo, pra\u0161ina mo\u017ee da sadr\u017ei i te\u0161ke metale, kancerogene itd. Iritira bronhopulmonarni sistem, napre\u017ee imuni sistem i zapu\u0161a krvne sudove. Slabo se izlu\u010duje iz tela i ve\u0107i deo ostaje zauvek sa nama“, ka\u017ee Irina \u010cernja\u0161.<\/p>\n


\n

I to nije sve. Izduvni gasovi iz benzinskih i dizel agregata sadr\u017ee policikli\u010dne aromati\u010dne ugljovodone (PAV), koji pripadaju jakim kancerogenima i povezani su sa razvojem raka plu\u0107a.<\/p>\n

Objavljeno jo\u0161 2013. godine na sajtu Medicinske biblioteke Nacionalnih instituta za zdravlje SAD Rezultate<\/a> Studije kod mi\u0161eva ka\u017eu da generatori mogu dovesti do ozbiljnih bolesti, pa \u010dak i do smrti.<\/p>\n

37 mi\u0161eva, podeljenih u \u010detiri grupe, bili su izlo\u017eeni emisijama generatora 42 dana tokom 8 sati dnevno. Grupe su bile postavljene na razli\u010ditim udaljenostima od izvora zaga\u0111enja, jedna je bila kontrola i nije bila izlo\u017eena. Tokom studije umrlo je \u0161est mi\u0161eva izlo\u017eenih auspuhu. Nau\u010dnici upozoravaju da male koncentracije PAV-a mogu da se akumuliraju tokom du\u017eeg vremena.<\/p>\n

Pored toga, zaga\u0111enje izduvnih gasova u zemljama u kojima je bilo problema sa snabdevanjem elektri\u010dnom energijom i stanovni\u0161tvom koje je koristilo generatore benzina i dizela, doprinosi pove\u0107anju smrtnosti novoro\u0111en\u010dadi, sr\u010danom udaru, problemima sa razvojem plu\u0107a kod dece od 10-18 godina. Tako\u0111e, ovo zaga\u0111enje doprinosi \u010dinjenici da su respiratorne bolesti te\u017ee \u2013 sve do smrtnosti.<\/p>\n

I fina pra\u0161ina i nestabilni zaga\u0111iva\u010di iz generatora mogu doprineti mutacijama \u0107elija, naro\u010dito kada su kreteniZaga\u0111enje lo je otprilike (manje od 6-7 metara od vrata, prozora i zidova) i radi dugo (6-10 sati).<\/p>\n

„Ako barista konstantno koristi agregat ispod prozora, onda \u0107e ga danas ekonomski oja\u010dati, ali u budu\u0107nosti \u0107e mu to umnome pogor\u0161ati zdravlje i izgubi\u0107e vi\u0161e, jer ne\u0107e mo\u0107i u potpunosti da radi. Stalno razboljeti je stalna neprijatnost i lo\u0161e posledice za sve u \u017eivotu“, ka\u017ee Irina \u010cerini\u0161.<\/p>\n

\u0160ta da radim sa ovim u\u017easom?<\/strong><\/span><\/p>\n

Ako Rusi nastave da napadaju energetsku infrastrukturu Ukrajine i moramo ponovo da izvla\u010dimo generatore iz ostava, onda \u0107e pravilna upotreba i plasman, ka\u017ee Dajana Popfalu\u0161i, biti klju\u010dni u spre\u010davanju ponekad \u010dak i smrtnih slu\u010dajeva.<\/p>\n

Sjedinjene Dr\u017eave su razvile niz preporuka kako bi se izbeglo trovanje ugljen-monoksidom i spre\u010dili po\u017eari u zgradama zbog nepravilne upotrebe ili plasmana generatora:<\/p>\n