Slede\u0107a dodela nagrada Akademije filmskih umetnosti i nauka, poznatija kao Oskar, izazvala je burnu reakciju u ukrajinskom dru\u0161tvu. \u0160tavi\u0161e, postojala su \u010dak dva razloga za ogor\u010denje. Prvo, predsedniku Volodymyr Zelenskyy ponovo je uskra\u0107ena prilika da govori na ceremoniji kao pro\u0161le godine. Drugo, Oskar za najbolji dokumentarni film dobio je kasetom sa elokventnim imenom „Navaljni“. I to uprkos \u010dinjenici da se na listu dominantnih nalazi i dokumentarni film „Ku\u0107a ivera“, sa kojim je Ukrajina direktno povezana.<\/p>\n
Prvi (prema hronologiji) okida\u010d imao je ve\u0107i uticaj ne toliko na dru\u0161tvo kao na vlasti. Tako se ministar spoljnih poslova Kuleba izdvojio ljutom tiradom optu\u017euju\u0107i organizatore Oskara za licemerje. Ministar inostranih poslova nazvao je odbijanje Zelenskog licemerjem zajedno sa Oskarom za najbolji strani film nema\u010dkom filmu „Na zapadnom frontu nepromenjen“. Ka\u017eu da jednom rukom podr\u017eavate antiratnu temu, a drugom ne dozvoljavate predsedniku zemlje ratobornom agresoru da progovori.<\/p>\n
Drugi je uzbu\u0111io masovnu politizovanu Ukrajinu. Ono za \u0161ta Ameri\u010dka filmska akademija nije optu\u017eena je antiukrajinska pozicija, proruski narativi i stvarna podr\u0161ka Navaljnom stavu „Krimsko-sendvi\u010d“. \u010cak su se i mimovi pojavili odmah, iskreno, ponekad prili\u010dno duhovito \u2013 naro\u010dito, da odbijanjem Jevrejina (Zelenskog) da govori, Amerikanci nagra\u0111uju ksenofobi\u010dne i nacionalisti\u010dke (Navaljni, kao glavnog junaka filma istog imena)…<\/p>\n
Ukratko, Ukrajina tradicionalno gori vatrenom vatrom besa i \u017eeljom za pravdom \u2013 u smislu koncepta „pravde“, kojeg se pridr\u017eava. Za\u0161to se desilo da Ukrajinci, od obi\u010dnih korisnika dru\u0161tvenih mre\u017ea pa sve do \u010dlana Kabineta ministara, tako ozbiljno shvate banalni doga\u0111aj iz kinematografskog \u017eivota, tako\u0111e na suprotnom kraju planete?<\/p>\n
U proteklih godinu dana Ukrajina je do\u017eivela neo\u010dekivane promene u svojoj poziciji na svetskoj \u0161ahovskoj tabli. Osetio sam \u2013 i za to vreme, \u010dini mi se, ve\u0107 sam uspeo da se naviknem. Na\u0161a zemlja, njeni predstavnici su postali veoma popularni na Zapadu. Nakon \u0161to su politi\u010dke elite evroatlantske civilizacije postigle konsenzus o podr\u0161ci Ukrajini u ratu protiv Rusije (a delom i pre toga), pri\u010danje o nama na pozitivan na\u010din postalo je gotovo vladavina dobre forme.<\/p>\n
Podr\u0161ka Ukrajini, i to ne samo na politi\u010dkom nivou, \u010dak i na ovom prostoru. Pogledajte spisak sastanaka\/pregovora predsednika tokom rata \u2013 u njemu \u0107ete na\u0107i mnogo kulturnih i javnih li\u010dnosti, da ne pominjem politi\u010dare. Komplimenti se daju Ukrajini, kako o ratu, tako i o napretku (stvarnom ili ne) u evroatlantskim integracijama.<\/p>\n
Ukrajini i njenim predstavnicima uru\u010dene su razne nagrade \u2013 od mjuzikla „Evrovizija“ do Nobelove nagrade za mir. Ne, svi ovi slu\u010dajevi nisu nu\u017eno diktirani samo politi\u010dkim programom. Iste Evrovizijske Ukrajinke, ta\u010dnije Ukrajinke, pobedile su tri puta \u2013 i bar prva pobeda uop\u0161te nije imala politi\u010dku osnovu. I, na primer, Nobelovu nagradu za knji\u017eevnost po logici „Ukrajincima se daje sve samo zato \u0161to se oni, tako nesre\u0107ni, bore protiv izbezumljenog ruskog medveda“ \u2013 nominovani ukrajinski pisac Serhij Zadan nije dobio. Ali besmisleno je poricati uticaj svega \u0161to se desilo Ukrajini posle 24. februara 2022. godine, na odnos prema na\u0161oj zemlji i na\u0161im gra\u0111anima u zapadnom svetu.<\/p>\n
To je ono \u0161to je izazvalo talas ogor\u010denja me\u0111u Ukrajincima \u2013 i obi\u010dnim gra\u0111anima i zvani\u010dnicima. Kako stvari stvari, mi – herojski Ukrajinci koji se ovde borimo ne samo za svoju nezavisnost, ve\u0107 i za ceo zapadni svet (a takve izjave se \u010duju od ukrajinskih vlasti, po\u010dev od Zelenskog), usudili smo se da odbijemo. \u0160tavi\u0161e, \u010dak su i pristalice opozicije, barem glavne opozicione stranke, EU, bile ogor\u010dene odbijanjem predsednika. Kao, razume\u0107emo sebe ovde, ali u spoljnoj areni, budite ljubazni da se pona\u0161ate prema nama u skladu sa tim.<\/p>\n
Pri\u010da o filmu „Navaljni“, s jedne strane, navodno nije o tome, ali zapravo isti narativ je i ovde jasno vidljiv. Na primer, kako mo\u017eete da dodelite nagradu za film o nekome ko nas je uvredio, posebno uz re\u010denicu da „Krim nije sendvi\u010d“?<\/p>\n
Na psihijatriji je odavno poznata tako retka bolest kao \u0161to je „Jerusalimski sindrom“. Ovaj sindrom se javlja kod nekih turista\/hodo\u010dasnika koji pose\u0107uju Jerusalim, zapravo, svece za sva tri velika avramska religija (islam, hri\u0161\u0107anstvo i judaizam) mesta. Ljudi obuhva\u0107eni ovim sindromom po\u010dinju sebe da smatraju mesijom, pona\u0161aju se u skladu sa tim, daju odre\u0111ene izjave i \u010dak se obla\u010de u stilu, recimo, hri\u0161\u0107anskih ideja o Isusu Hristu. I \u0161to je najva\u017enije \u2013 ovi ljudi prili\u010dno ozbiljno po\u010dinju sebe da smatraju centrom univerzuma. Pa, kako mogu da budem isti mesija koji \u0436e spasiti sve vas, gre\u0459nike, od \u045bine vatre!<\/p>\n
Ne\u0161to sli\u010dno se de\u0161ava i sa Ukrajincima. Naravno, ne mo\u017ee se re\u0107i da je ovaj, relativno govore\u0107i, „Kijevski sindrom“ obuhvatio deo na\u0161eg dru\u0161tva i politiku ravnopravno. Ne, Ukrajinci se bore, hrabro se bore i pokazuju neverovatne rezultate protiv jedne od ako ne i najja\u010dih, onda najmasovitijih armija na svetu sigurno. Me\u0111utim, setite se retorike i nacionalnih vlasti i ukrajinskog dru\u0161tva.<\/p>\n
Ovde imate brojne optu\u017ebe protiv Zapada, koji ukrajini ili daje malo oru\u017eja ili uop\u0161te ne poma\u017ee (najzgodnije glave su \u010dak do\u0161le do te logike). I beskrajne fle\u0161 rulje na dru\u0161tvenim mre\u017eama \u2013 bilo sa sloganima „Zatvori nebo“, zatim sa leopard ode\u0107om. Naravno, uz sve mane kolektivnog Zapada (koji je zapravo daleko od homogenog, \u010dak i unutar Evropske unije, a kamoli \u0161ireg izve\u0161tavanja o ovom terminu) na po\u010detku rata, to je pomo\u0107 evroatlantske zajednice \u2013 i ne samo vojske, uzgred, iako je prvenstveno \u2013 to nam omogu\u0107ava da i dalje sprovodimo manje ili vi\u0161e uspe\u0161nu odbranu, pa \u010dak i kontranapad. I ove godine nam je dato onoliko oru\u017eja koliko nismo o\u010dekivali, a sankcije, bez obzira \u0161ta ka\u017eu o njima, rade svoj posao, \u0161to je signal situacije u ruskoj ekonomiji.<\/p>\n
A na odluku Nema\u010dke da dozvoli prebacivanje „leoparda“ u Ukrajinu (kao i da obezbedi sopstvene tenkove) uticale su, naravno, ne zavodljive fotografije Ukrajinki u leopard haljinama i nogama, ve\u0107 pregovorima na najvi\u0161em nivou i promenama \u2013 kako kadrovskim tako i mentalnim \u2013 u aktuelnim nema\u010dkim vlastima. I, otvoreno re\u010deno, glavni lik civilizovanog sveta, koji se okupio, okupio i obe\u0107ao da \u0107e voditi ovu antiru\u0161nu koaliciju do pobede Ukrajine, jeste predsednik \u2013 ali ne Ukrajine, ve\u0107 Sjedinjenih Ameri\u010dkih Dr\u017eava. Pozicija D\u017eoa Bajdena je postala klju\u010dna u dana\u0161njoj istoriji. I bez podr\u0161ke Bele ku\u0107e, Ukrajina ne bi imala mali deo onoga \u0161to je dobila – na vojnom, humanitarnom, diplomatskom i drugim frontovima.<\/p>\n
Me\u0111utim, Ukrajinci tokom godine rata ne samo da su sazreli, ve\u0107 su bili uvereni u svoje sposobnosti. Tako\u0111e su verovali da se ceo svet vrti oko Ukrajine. Da je centar svetskog interesa \u2013 i politi\u010dki i dru\u0161tveno-kulturni \u2013 na\u0161a zemlja. Mada je u stvarnosti ovo daleko od slu\u0438aja. Na primer, obe sada\u0161nje supersile, Sjedinjene Dr\u017eave i Kina, o\u010digledno smatraju da su Kina i Sjedinjene Dr\u017eave njihova glavna pretnja. Ali ne i Rusija. I za sav zna\u010daj ukrajinskog slu\u010daja za svetsku stabilnost, pri\u010da sa Tajvanom je mnogo, mnogo va\u017enija za Va\u0161ington. Zato Tajpej, ne kao \u010dlan NATO-a, ima stvarnu (i ne deklarativnu, ve\u0107 la „Budimpe\u0161tanski memorandum“) podr\u0161ku Va\u0161ingtonu – i Kijevu, uprkos svim obe\u0107anjima da \u0107e podr\u017eati rat do pobede, za sada samo uveravanja da \u0107ete jednog dana u\u0107i u NATO. Uveravanja su, zgred, samo od predstavnika Demokratske stranke, pa bi u slu\u010daju promene vlasti u Beloj ku\u0107i i Kapitolu, posebno ne samo republikanac, ve\u0107 pro-Trampov, situacija mogla drasti\u010dno da se promeni. A sa Tajvanom to ne\u0107e uspeti, po\u0161to postoje relevantne zakonske obaveze. (Da ne spominjem zna\u010daj Republike Kine, kako Tajvan jo\u0161 uvek sebe naziva, za globalnu ekonomiju.)<\/p>\n
U pri\u010di o filmu „Navaljni“ postoji sli\u010dna situacija. Odmah \u0107emo se slo\u017eiti da verujemo da je nagrada filma zapravo uru\u010dena iz politi\u010dkih razloga, po\u0161to je malo verovatno da su je mnogi Ukrajinci videli, tako da nema smisla diskutovati o stvarnoj umetni\u010dkoj vrednosti filma. Dakle, tamo gde Ukrajinci mogu dobro da razmotre ovaj korak antiukrajinski i proruski, logika Amerikanaca je mo\u017eda potpuno suprotna.<\/p>\n
Zato \u0161to je Navaljni negativan lik u trenutnoj geopoliti\u010dkoj krizi samo ako se pogleda sa ukrajinskog tornja. Ako se uzdignete vi\u0161e i pogledate Navaljnu osobu sa stanovi\u0161ta Zapada, ispostavilo se da je to alternativa Putinovom re\u017eimu. Alternativa je, s jedne strane, prili\u010dno dobro poznata i uticajna \u2013 bar na nivou popularnosti me\u0111u ruskim gra\u0111anima \u2013 kako bi se dodatno uzdrmala vertikala mo\u0107i Kremlja i oslabio njen uticaj unutar Rusije. S druge strane, to je tako\u0111e prili\u010dno sna\u017ean okida\u010d za Vladimira Putina li\u010dno. Ina\u010de ne bi postojala potpuna zabrana \u010dak ni neutralnog pominjanja imena „Navaljni“ u kontrolisanim (to je gotovo svim) medijima Rusije, ne bi bilo krivi\u010dnog gonjenja i osude. Ni biv\u0161i oligarh i zek Mihail Kudorkovski, ni dugogodi\u0161nji opozicioni lider Grigorij Avamlinski \u2013 ne izazivaju takvu reakciju. Do nedavno je Jablinskom Jabloku \u010dak bilo dozvoljeno da se kandiduje (bez uspeha, ali sama \u010dinjenica) za Dr\u017eavnu dumu, na lokalnom nivou bilo je vi\u0161e od 250 poslanika samo u Lijevlinskom u Moskvi i Sankt Peterburgu 2021. godine.<\/p>\n
A politi\u010dka snaga Navaljnog ima sve to posle odre\u0111enog trenutka (pretpostavlja se na izborima za gradona\u010delnika Moskve 2013. godine, gde je umalo zavr\u0161io u prijateljuna turneji sa „jednorogom“ Sergejem Sobijaninom) nije dozvoljeno. To je tako, postoji neadekvatna reakcija Kremlja na ovaj lik. Zbog toga \u0107e pobeda prezimena „Navaljni“ na najpopularnijem filmskom doga\u0111aju na svetu pogoditi Putina mnogo ja\u010de od filma o „nekoj ukrajinskoj deci“ koje ni ne prime\u0107uje.<\/p>\n
Ali to je ako procenimo situaciju sa globalne ta\u010dke gledi\u0161ta. U ukrajinsko-centri\u010dnom svetu, koji su ukrajinski politi\u010dari i gra\u0111ani izgradili za sebe, sve izgleda potpuno druga\u010dije. I zato su, zbog tog „Kijevskog sindroma“, na\u0161i sunarodnici od ministra do prose\u010dnog saradnika Facebook<\/em> \u2013 tako burno i nervozno reaguju na ovogodi\u0161nju dodelu Oskara.<\/p>\n I ovo ne bi bila velika stvar da nije bilo kraja rata, koji bi pre ili kasnije do\u0459ao. \u0160tavi\u0161e, najverovatnije, sa uslovno pozitivnim rezultatom za nas. Dakle, po zavr\u0161etku rata, Ukrajina \u0107e neminovno po\u010deti da nestaje sa naslovnih strana svetskih medija, sa dnevnog reda evropskih i ameri\u010dkih politi\u010dara (i dobro je ako uspemo da u\u0111emo u EU i NATO, ili bar dobijemo neke „tajvanske“ ili „\u0161vedsko-finske“ bezbednosne garancije od zapadnih nuklearnih sila). Ovo \u0436e biti apsolutno logi\u0438an proces.<\/p>\n Na primer, Kosovo, zarad koje su oru\u017eane snage zemalja \u010dlanica NATO-a izvele operaciju bombardovanja vojnih objekata u Jugoslaviji, ne samo da nije \u010dlanica Evropske unije ili Severnoatlantske alijanse, ve\u0107 je jo\u0161 uvek nije priznala ni ceo zapadni svet. \u010cak pet zemalja EU \u2013 Gr\u010dka, \u0160panija, Kipar, Rumunija i Slova\u010dka \u2013 nije priznalo nezavisnost ovog dr\u017eavnog entiteta od Srbije. \u010cak je i Hrvatska, iako ne tako otvoreno kao Kosovo ili sada Ukrajina, bila podr\u017eana od strane Zapada u borbi za nezavisnost od Beograda, postala \u010dlanica Evropske unije 2013. godine, a u \u0160engensku zonu u\u0161la je tek ove godine.<\/p>\n Ukrajinci koji su, s jedne strane, navikli da veruju razli\u010ditim politi\u010dkim \u0161arlatanima, a sa druge strane, verovali u svoju „mesijansku“ ulogu u aktuelnom svetu, mogu da dobiju veoma bolan udarac. Zato se isplati \u0161to pre si\u0107i sa neba na zemlju. I da nau\u010dimo da procenjujemo \u0161ta se de\u0161ava u svetu, ne samo sa stanovi\u0161ta „Mi smo ovde glavni, svi smo krivi \u2013 i onda odmah“. U suprotnom, otre\u017enjenje, koje \u0107e pre ili kasnije do\u0107i, pretvori\u0107e se u te\u017eak mamurluk.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Slede\u0107a dodela nagrada Akademije filmskih umetnosti i nauka, poznatija kao Oskar, izazvala je burnu reakciju u ukrajinskom dru\u0161tvu. \u0160tavi\u0161e, postojala su \u010dak dva razloga za ogor\u010denje. Prvo, predsedniku Volodymyr Zelenskyy ponovo je uskra\u0107ena prilika da govori na ceremoniji kao pro\u0161le godine. Drugo, Oskar za najbolji dokumentarni film dobio je kasetom sa elokventnim imenom „Navaljni“. I […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":13009,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[1405,817,527,1532,7,1894,180,5],"class_list":["post-13008","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-rat","tag-aleksej-navaljni","tag-evroviziji","tag-film","tag-nobelova-nagrada","tag-rusko-ukrajinski-rat","tag-serhiy-zhadan","tag-volodymyr-zelenskyy","tag-vrhunske-vesti"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/13008","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=13008"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/13008\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media\/13009"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=13008"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=13008"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=13008"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}