Sve ukazuje na to da se ruska invazija na Ukrajinu ne\u0107e zavr\u0161iti u skorije vreme. Stoga je klju\u010dno pitanje da li \u0107e Zapad biti u stanju da pru\u017ei politi\u010dku podr\u0161ku odr\u017eivom snabdevanju Ukrajine neophodnom opremom. S obzirom na intenzitet borbi, moramo biti spremni da odr\u017eimo zalihe u narednim mesecima, pa \u010dak i godinama.<\/p>\n
Krajem 2022. godine, posle oslobo\u0111enja Kersona i dela regiona Kerson zapadno od Dnjepera, linija fronta se stabilizovala. Me\u0111utim, tu nije kraj rusko-ukrajinskom ratu. Od po\u010detka potpune ruske invazije, Ukrajina je uspela da oslobodi vi\u0161e od 45 hiljada tona. Km2<\/sup> njihove zemlje.<\/p>\n Uprkos tome, prema podacima Instituta za prou\u010davanje rata, Rusija i dalje kontroli\u0161e oko 17 odsto teritorije Ukrajine, uklju\u010duju\u0107i Krim i Donbas. Trenutno kre\u0107e u prole\u0107nu ofanzivu. Njena ekonomija se preusmerava na rat i prilago\u0111ava se ograni\u010denjima sankcija. Mobilizacija 300 hiljada vojno osoblje, uklju\u010duju\u0107i desetine hiljada zatvorenika, i veliki gubici ukazuju na to da Moskva \u017eeli da se rat nastavi.<\/p>\n Pristup ad hoc<\/em><\/strong><\/p>\n Ve\u0107ina zapadnih ekonomija jo\u0161 uvek nije imala vremena da se prilagodi novoj realnosti. Nema\u010dka je odobrila paket vojne potro\u0161nje u iznosu od 100 milijardi evra i najavila da \u0107e bud\u017eet nema\u010dkog Ministarstva odbrane nastaviti da raste, ali da \u0107e biti potrebno vi\u0161e godina da se dostigne cilj NATO-a od dva procenta BDP-a. Tek krajem decembra 2022. godine Sjedinjene Dr\u017eave su najavile da \u0107e utrostru\u010diti proizvodnju artiljerijskih granata od 155 mm kako bi zadovoljile veliku potra\u017enju iz Ukrajine. Me\u0111utim, proizvodnja jo\u0161 uvek nije sustigla potra\u017enju.<\/p>\n Va\u017eno pitanje je da li \u0107e zapadna koalicija biti u stanju da Ukrajini obezbedi municiju, rezervne delove, novu opremu i sisteme naoru\u017eanja potrebne za nastavak odbrane u narednim mesecima, a mo\u017eda i godinama u budu\u0107nosti. Prebacivanje ameri\u010dke komande u Evropu je dobar signal. Vreme je da se pomo\u0107 koja se pru\u017ea transformi\u0161e iz situacione u stabilniju i strate\u0161ku. Bez stalnog protoka municije i obuke za ukrajinske vojnike, Kijevu \u0107e biti te\u0161ko da upotrebi oru\u017eje koje je ve\u0107 isporu\u010deno, uklju\u010duju\u0107i nedavno obe\u0107ane tenkove, i oslobodi sve teritorije koje je okupirala Rusija. Klju\u010dno pitanje je, me\u0111utim, da li je Zapad dovoljno ujedinjen i da li ima dovoljno jaku politi\u010dku volju da zadr\u017ei ne samo kriti\u010dnu vojnu pomo\u0107 u kratkom roku, ve\u0107 i da pru\u017ei doslednu politi\u010dku, diplomatsku, finansijsku, ekonomsku i humanitarnu podr\u0161ku tokom cele 2023. godine i \u0161ire.<\/p>\n Ruski vojni ratovi<\/strong><\/p>\n Maksimalisti\u010dki ciljevi Rusije nisu se promenili, uprkos njenom odlasku iz Kersonovog i regiona Karkiv. Rusija i dalje poku\u0161ava da pot\u010dini celu Ukrajinu, \u010dak i ako sada deluje nemogu\u0107e. Putinova teorija pobede zasnovana je na pretpostavci da \u0107e re\u0161enost Zapada oslabiti i da \u0107e pomo\u0107 vremenom prestati. Samo u takvom scenariju Rusija ima \u0161ansu da realizuje svoje ambicije. Mobilizacija je stabilizovala situaciju na frontu, a sa pogibije ruskih vojnika, Rusija kupuje vreme da pripremi ekonomiju i prilagodi se sankcijama.<\/p>\n Od februara 2022. znamo koliko su Putin i njegove obave\u0161tajne slu\u017ebe nisko procenjivali odbrambenu sposobnost i spremnost Ukrajine da se odupre agresiji. Kao i mnogi zapadni obave\u0161tajci i vojni planeri, rusko rukovodstvo je verovalo da \u0107e se Ukrajina sru\u0161iti pod naletom iznenadne invazije. Pored toga, Putin je potpuno potcenio spremnost i sposobnost Zapada da uvede sankcije i podr\u017ei Ukrajince. Me\u0111utim, Putinove nade da \u0107e oslabiti podr\u0161ku Zapada mogle bi da budu validne ako nije mogu\u0107e prevazi\u0107i rastu\u0107e ekonomske i socijalne tenzije i stvoriti koherentni narativ o tome za\u0161to je pobeda Ukrajine u skladu sa na\u0161im zajedni\u010dkim \u2013 evropskim i transatlantskim \u2013 interesima. Na\u0161 zadatak je da objasnimo javnosti za\u0161to je va\u017eno da budemo na strani Ukrajine i odr\u017eimo na\u0161u podr\u0161ku na duge staze. Ukrajinci su dokazali da \u017eele i mogu da se suprotstave Putinu po svaku cenu, ali da li smo mi na Zapadu u stanju da uradimo isto i da ih zaista podr\u017eimo?<\/p>\n Nema\u010dka i rat<\/strong><\/p>\n Politika Berlina prema ratu je od posebnog zna\u010daja s obzirom na snagu i aktivnost Nema\u010dke u isto\u010dnoj Evropi. Slika ove politike nije nedvosmislena. Nema\u010dko dru\u0161tvo se sve vi\u0161e brine o unutra\u0161njim problemima, ali je spremnost da se podr\u017ei Ukrajina i dalje velika. Me\u0111utim, podr\u0161ku nema\u010dke javnosti ne treba uzimati zdravo za gotovo.<\/p>\n Trenutno nema\u010dki i ameri\u010dki lideri, uklju\u010duju\u0107i kancelara Olafa \u0160olca, ponavljaju da Ukrajina mora da pobedi i da \u0107e je Nema\u010dka podr\u017eati „onoliko koliko je potrebno“. Ove deklaracije su ta\u010dne, ali nedovoljne.<\/p>\n Javnosti je sve vi\u0161e tra\u017ei\u0107e smanjenje finansijskih sredstava za pomo\u0107 Ukrajini ako se neko ne podseti stalno na razloge zbog kojih je ta podr\u0161ka vredna nastavka. Bez doslednog narativa o tome za\u0161to je pobeda Ukrajine u strate\u0161kom interesu Nema\u010dke i Evrope, mo\u017eemo o\u010dekivati zna\u010dajno smanjenje podr\u0161ke u narednim nedeljama ili mesecima.<\/p>\n Ukrajinska ekonomija u ratu<\/strong><\/p>\n Od prvog dana rata Rusija je napala energetsku infrastrukturu Ukrajine. Njen cilj je da velike ukrajinske gradove u\u010dini nenaseljivim, kao i da testira i eventualno prekine re\u0161enost Ukrajine i Zapada i zna\u010dajno oslabi sposobnosti ukrajinske protivraketne odbrane. Saveznici Ukrajine poma\u017eu u prevazila\u017eenju kratkoro\u010dnih efekata ruskog energetskog terora. Izazov ostaje obnova energetske infrastrukture dok ne postane potpuno operativna.<\/p>\n Ukrajina \u0107e nastaviti da zavisi od podr\u0161ke Zapada. Na\u017ealost, ona prakti\u010dno nema pristup me\u0111unarodnim finansijskim tr\u017ei\u0161tima, a odnos njenog duga prema BDP-u ve\u0107 je dostigao vi\u0161e od 100 odsto. Evropska banka za obnovu i razvoj predvi\u0111a da \u0107e BDP Ukrajine ove godine opasti za najmanje 30 odsto. I, prema podacima Svetske banke, ove godine \u0107e pasti za 35 odsto i slede\u0107e godine \u0107e porasti za samo 8 odsto. U septembru je godi\u0161nja inflacija dostigla 25 odsto, a Narodna banka Ukrajine predvi\u0111a da \u0107e slede\u0107e godine dosti\u0107i 28 odsto. Bud\u017eet Ukrajine za 2023. godinu ima\u0107e zna\u010dajan deficit, koji se mo\u017ee popuniti samo me\u0111unarodnom finansijskom pomo\u0107i. Ako ne bude obezbe\u0111ena na vreme, Ukrajina \u0107e biti primorana da od\u0161tampa vi\u0161e novca, \u0161to \u0107e dodatno pove\u0107ati ionako visoku stopu inflacije. Stabilan priliv zapadnog novca je linija spasa za prezasi\u0107eni ukrajinski bud\u017eet. Ako bude ograni\u010dena, to bi moglo zna\u010dajno da oslabi sposobnost Ukrajine da nastavi da se opire ruskoj agresiji.<\/p>\n Prevod sa poljskog<\/em><\/p>\n Tekst je objavljen u sklopu projekta saradnje izme\u0111u nas i poljskog \u010dasopisa Nowa Europa Wschodnia.<\/em><\/p>\n Prethodni \u010dlanakProjektivno ogledalo: Ukrajina – EU: vru\u0107 fini\u0161 pregovora, Ukrajina – bekstvo od izbora, Isto\u010dno partnerstvo posle arapskih revolucija, U iskrivljenom ogledalu, prezren, Luka\u0161enko ide u rat sa Putinom, Izme\u0111u Moskve i Kijeva, Kobasica je kobasica, Moj Lviv, Putin na galijama, poluostrvo straha, Ukrajina izmi\u0161ljena na Istoku, Novo staro otkri\u0107e, i trebalo je da bude tako lepo, Da li diskutovati o istoriji, zastoj u Minsku<\/em><\/p>\n