Petro T. (ime promenjeno iz bezbednosnih razloga) je iz Stakhanova, Luhansk regiona. Grad je 2014. bio pod okupacijom, iste godine kada je Petro diplomirao na Nacionalnoj akademiji Dr\u017eavne grani\u010dne garde Ukrajine i oti\u0161ao da se bori u ATO zoni. Piter je tada imao samo 21 godinu.<\/p>\n
„Nismo bili dodeljeni ATO zoni, iako smo tra\u017eili vi\u0161e puta, neko vreme je slu\u017eio u operativno-pretresnim jedinicama Dr\u017eavne grani\u010dne slu\u017ebe u regionu Sumi. Nakon izvesnog vremena, moji izve\u0161taji su uzeti u razmatranje, a u septembru 2014. sam oti\u0161ao u jednu od konsolidovanih jedinica Slu\u017ebe dr\u017eavne grani\u010dne garde, koja je obavljala zadatke u oblasti tada\u0161njeg ATO-a“, ka\u017ee Petro.<\/p>\n
Tokom slu\u017ebe u oblasti grani\u010dnog odreda Luhansk dobio je pozivni znak „Avganistanac“. On obja\u0161njava da su u to vreme u ATO borci zvali luhanska regija Avganistan, i region Donetsk \u2013 Dagestan.<\/p>\n
„Moje kolege su mislile da imam avganistanske korene, iako sam zapravo imao par\u010de kavkaske krvi, pa sam dobio pozivni znak“, ka\u017ee Piter.<\/p>\n
Posle rotacije, on je nastavio da slu\u017ei u jedinicama za operativnu pretragu odreda granice Sumy, a tako\u0111e je slu\u017eio u jedinicama na zapadnoj granici. Godine 2021, na kraju ugovora, Petar se penzionisao.<\/p>\n
O invaziji Rusije u punom obimu<\/strong><\/p>\n Nakon osloba\u0111anja, Petro je planirao da ode da radi u inostranstvo \u2013 u Finsku, a tokom februara je samo pravio neophodna dokumenta za to. Me\u0111utim, rat je intervenisao u tim planovima i u 29. godini Petar je ponovo uzeo oru\u017eje.<\/p>\n „23. februara sam jo\u0161 uvek bio na slu\u017ebenom poslu u \u010cernihivu, gde sam proveo no\u0107 sa prijateljem sa kojim sam slu\u017eio zajedno. U to vreme svi tamo su ve\u0107 pri\u010dali o pripremi sa beloruske strane za mogu\u0107u rusku invaziju, a voza\u010di kamiona su rekli da su na strani Belorusije bile vojne kolone“, ka\u017ee Petro.<\/p>\n Odmah je pozvao vojnu kancelariju za registraciju i upis, a potom zamolio sestru, koja je \u017eivela u Irpenu, da pokupi njegove stvari i vojnu opremu i iz \u010cernihiva oti\u0161ao u drugi regionalni centar, gde je po\u010deo rat na ulazu u grad ujutru.<\/p>\n „Na ulazu u grad po\u010deo je rat. Svi putnici u vozu su pro\u010ditali vest i pogledali snimak, a sam voz je tog dana kasnio tri sata. Odmah iz stanice, ponovo sam pozvao vojnu kancelariju za registraciju i upis u Sumy, gde sam bio na vojnoj registraciji, ali se vi\u0161e nisu javljali. Shvativ\u0161i da ne mogu da do\u0111em do Kijeva, okrenuo sam se najbli\u017eoj grani\u010dnoj jedinici, gde su rekli da stignem 25. februara ujutru na mobilizaciju. Naravno, vi\u0161e mi ne preostoje misli da odem u Finsku“, prise\u0107a se Petro svog prvog dana rata.<\/p>\n U vojnoj jedinici upoznao je svoje prijatelje, koji su tako\u0111e stigli na obavezni vojni rok. U roku od dva dana, data mu je oprema i oru\u045bje, nalo\u045beno. Piterovu jedinicu su \u010dinili uglavnom oficiri koji su ve\u0107 imali iskustvo slu\u017ebe u ATO ili JFO zoni.<\/p>\n „27. februara sam oti\u0161ao u Kijev, gde sam nedelju dana \u010duvao jedan od vojnih objekata zajedno sa Nacionalnom gardom. Tako\u0111e, u sklopu odvojenih grupa, oni su patrolirali gradom, tra\u017eili sabota\u017ene grupe, od kojih je mnogo toga ve\u0107 oti\u0161lo“, ka\u017ee vojska.<\/p>\n Po\u010detkom marta, Petar i njegovi drugovi su oti\u0161li u odbranu Hostomela. Njegova jedinica je stavljena na raspolaganje jednoj od brigada Oru\u017eanih snaga Ukrajine u tom pravcu i morala je da obavlja zadatke na kontrolnim punktovima. Me\u0111utim, do tada su ve\u0107 vo\u0111ene \u017eestoke bitke u Gostomelu.<\/p>\n „Po\u0161to su se pridru\u017eile braniocima Hostomela, odvojene grupe su izvr\u0161ile zadatak pokrivanja tenkova – posmatrali su i suprotstavljali se neprijateljskim grupama koje su bile kilometar od nas. Prema le\u0161evima Ra\u0161ista, kroz koje je most bio prepun, kroz koji su se kretali pribli\u017eavaju\u0107i se pozicijama, shvatili su da se protivimo Rosgvardiji i padobrancima. Jedan od njih, poreklom iz Ulijanovska, uhva\u0107en je tog dana“, prise\u0107a se grani\u010dar.<\/p>\n Slede\u0107eg dana, njegovoj jedinici je nare\u0111eno da ode u prvi plan i pripremi se za bitku u gradu. Vatrene pozicije su bile raspore\u0111ene direktno u cvetnim posteljama Hostomela. Zajedno sa bratom Sa\u0161om sa pozivom „Zamenik“, na\u0161li su se na udaru kritika i povre\u0111eni su.<\/p>\n „Nakon \u0161to sam prevazi\u0459ao oko 40 metara i rov, onesvestio sam se. Zatim jo\u0161 jedno masivno granatiranje, fragmenti se\u0107am se evakuacije, bola, pocepanog ramena, jo\u0161 jednog padaju\u0107ih kamikaza drona, skloni\u0161ta, civila i prve pomo\u0107i. Momci koji su nas izveli kasnije su pri\u010dali o zabludama i bolovima“, ka\u017ee Petar.<\/p>\n O rehabilitaciji<\/strong><\/p>\n Nakon \u0161to je ranjen, prvo je le\u010den u bolnici u Kijevu, a kasnije je le\u010den u Nema\u010dkoj, gde je podvrgnut nekoliko operacija.<\/p>\n Piterovi ro\u0111aci u po\u010detku nisu znali gde ta\u010dno slu\u017ei, a majku je o povredama ispri\u010dao tek posle nekoliko operacija koje su dale nadu za oporavak.<\/p>\n „Pre rata, moja sestra je \u017eivela i radila u Irpenu, i 9. marta, zajedno sa ostalim stanovnicima grada, gospodine.Ishki se povukao iz ratne zone. O svemu je saznala i kasnije, kada sam ve\u0107 bio u bolnici Slu\u017ebe dr\u017eavne grani\u010dne garde“, saop\u0161tila je vojska.<\/p>\n Posle bolnice ima\u0107e dugu rehabilitaciju na klinici u Nema\u010dkoj. Nakon \u0161to se oporavi, ka\u017ee Piter, vrati\u0107e se u slu\u017ebu.<\/p>\n „Mogu da budem ne\u0161to korisno u ratu \u2013 naravno da \u0107u oti\u0107i, bi\u0107e prilike \u2013 voleo bih da se vratim na granicu. Razumem da vi\u0161e ne\u0107u biti aktivan kao ranije, ali sam uvek spreman da pozajmim zdravo rame“, zaklju\u010duje on.<\/p>\n * Publikacija je pripremljena u saradnji sa pres centrom Dr\u017eavne grani\u010dne slu\u017ebe Ukrajine<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Petro T. (ime promenjeno iz bezbednosnih razloga) je iz Stakhanova, Luhansk regiona. Grad je 2014. bio pod okupacijom, iste godine kada je Petro diplomirao na Nacionalnoj akademiji Dr\u017eavne grani\u010dne garde Ukrajine i oti\u0161ao da se bori u ATO zoni. Piter je tada imao samo 21 godinu. „Nismo bili dodeljeni ATO zoni, iako smo tra\u017eili vi\u0161e […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":1259,"comment_status":"","ping_status":"","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[81,247],"class_list":["post-1258","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-rat","tag-ruska-agresija","tag-sluzba-drzavne-granicne-straze"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1258","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1258"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1258\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1259"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1258"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1258"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1258"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}