Postoji niz razloga zbog kojih pregovori izme\u0111u Kijeva i Moskve o okon\u010danju rata ne\u0107e uspeti ili se uop\u0161te ne\u0107e dogoditi \u2013 a kamoli obezbediti trajni mir. Glavna je fundamentalna konfrontacija izme\u0111u ukrajinskog i ruskog ustava.<\/p>\n
Nedavna ilegalna aneksija \u010detiri teritorije u jugoisto\u010dnoj Ukrajini, ta\u010dnije Donjecka, Luhanska, Zaporizhije i Kerson regiona, predstavlja ogroman izazov. To pogor\u0161ava problem koji je ve\u0107 nastao posle jednako skandalozne vojne zaplene i ilegalne aneksije Krimskog poluostrva od strane Rusije pre skoro devet godina.<\/p>\n
U slu\u010daju hipoteti\u010dkih pregovora, dve zemlje ne samo da \u0107e morati da razgovaraju o brojnim politi\u010dkim pitanjima izme\u0111u sebe, nego i da re\u0161e fundamentalni pravni spor. Ne samo da Rusija kr\u0161i me\u0111unarodno pravo skoro deceniju na na\u010din koji je ranije bio nezamisliv. Aneksije Moskve tako\u0111e su radikalno promenile rusko doma\u0107e zakonodavstvo. Na primer, ukrajinski i ruski ustav jasno defini\u0161u iste teritorije u isto\u010dnoj i ju\u017enoj Ukrajini, uklju\u010duju\u0107i Krim.<\/p>\n
Vladimira Putina i Vladimira Zelenskog kao predsednike svojih dr\u017eava, pored toga, njihovi narodi smatraju „garantima“ svojih ustava i du\u017eni su da ih ispo\u0161tuju. \u010cak i ako bi neko od njih ili oboje \u017eeleli da zaklju\u010de neku vrstu teritorijalnog kompromisa, osnovni zakoni njihove dve dr\u017eave izri\u010dito im zabranjuju da to urade. To zna\u010di da jedan ili oba ustava moraju da se izmene pre bilo kakvih su\u0161tinskih mirovnih pregovora. Me\u0111utim, to \u0107e zahtevati zna\u010dajnu ve\u0107inu glasova u relevantnom parlamentu. To je u najmanju ruku te\u0161ko u slu\u010daju Putinove Rusije i nerealno u slu\u010daju Ukrajine.<\/p>\n
Krimski presedan<\/strong><\/p>\n Ovaj pravni problem postoji od 18. marta 2014. godine, kada je Ruska Federacija zvani\u010dno anektirala Krimsko poluostrvo. Aneksiju je zvani\u010dno priznalo samo nekoliko zemalja, ali je Moskva predstavila svetu neverovatno obja\u0161njenje za kr\u0161enje me\u0111unarodnog prava u Crnom moru 2014. godine. Pored ostalih sumnjivih tvrdnji, Kremlj je saop\u0161tio da je ovaj ne\u010duveni \u010din opravdan istorijom Krima tokom carske i sovjetske imperije.<\/p>\n Narativ Kremlja bio je vodi\u010d u izboru samo onih istorijskih \u010dinjenica koje odgovaraju ovim ba\u010denim odozgo. Mnoge vlade \u0161irom sveta mogle bi \u2013 a neke od njih to i rade \u2013 da predstave sli\u010dne iredentisti\u010dke narative, misle\u0107i na odre\u0111enu istorijsku epizodu. Oni tako\u0111e mogu da izla\u045bu tvrdnje odre\u0111enim teritorijama koje su nekada pripadale njihovoj zemlji, a sada su , kao rezultat navodne istorijske nepravde, deo drugih dr\u045bava.<\/p>\n Uprkos istorijskoj sumnji\u010davosti i politi\u010dkoj eksplozivnosti ruske retorike 2014. godine, nezvani\u010dno mnogi politi\u010dari i diplomate, kao i neki stru\u010dnjaci \u0161irom sveta, pome\u0161ali su krimsku basnu za \u010dist nov\u010di\u0107. I to uprkos stvarnoj istoriji Krima i razaraju\u0107em uticaju priznanja ruskog narativa na stabilnost svetskog poretka. Implicitno priznavanje pretenzija Moskve na poluostrvo od strane mnogih neruskih posmatra\u010da \u2013 \u010dak i na Zapadu \u2013 bio je jedan od razloga \u0161to su me\u0111unarodne sankcije kao odgovor na vanredne akcije Rusije u februaru-martu 2014.<\/p>\n Do nedavno je pitanje Krima verovatno bilo jedno od onih \u010dije bi re\u0161enje moglo ili da bude odlo\u017eeno za daleku budu\u0107nost, ili nekako delimi\u010dno re\u0161eno u skladu sa preferencijama Moskve. Ovo poslednje bi moglo da se uradi, na primer, kroz privremenu me\u0111unarodnu administraciju poluostrva ili daljim ja\u010danjem ionako velike autonomije Autonomne Republike Krim kao dela Ukrajine. Me\u0111utim, otkako je Rusija anektom esencipovala jo\u0161 \u010detiri ukrajinske teritorije u septembru 2022. godine, \u010dini se da ta opcija vi\u0161e nije relevantna.<\/p>\n Novi \u0107orsokokku<\/strong><\/p>\n Problem nije samo i ne toliko \u0161to su argumenti Kremlja u vezi sa nedavnom drugom aneksijom ju\u017enih i isto\u010dnih teritorija Ukrajine jo\u0161 daleko od argumenata za aneksiju Krima 2014. godine. \u010cinjenica je da se prethodno polu-otvoreno pitanje o poluostrvu sada pretvorilo u mnogo fundamentalnije i teritorijalno \u0161ire pitanje o identitetu, integritetu i budu\u0107nosti Ukrajine u celini. Krimski problem je sada sastavni deo \u0161ireg pitanja prava na postojanje osniva\u010da Ujedinjenih nacija (Ukrajinska Sovjetska Socijalisti\u010dka Republika bila je \u010dlanica UN od 1945. do 1991. godine). Kao rezultat toga, mnogo vi\u0161e ljudi i zemalja \u0161irom sveta sada se zala\u017ee za potpunu reviziju ilegalnog \u0161irenja Rusije na zapad u skladu sa \u017eeljama Ukrajine.<\/p>\n \u0160tavi\u0161e, odluke Moskve o aneksiji u septembru 2022. i odgovaraju\u0107i izmenjeni Osnovni zakon Rusije direktno navode tvrdnje ukrajinskim teritorijama da Rusija uop\u0161te nema kontrolu. Te teritorije su pod kontrolom Kijeva, a ne Moskve. Naime, nijedan od \u010detiri nedavno anektirana ukrajinska regiona jo\u0161 uvek nije u potpunosti okupiran od strane ruskih trupa. To je znati\u017eeljno u suprotnosti sa novim samoopredeljenjem ruske dr\u017eave i predstavlja kr\u0161enje ruskog ustava, kojim se te teritorije uvode na zvani\u010dnu teritoriju Ruske Federacije.<\/p>\n Sa formalne ta\u010dke gledi\u0161ta, Rusija se pretvorila u ono \u0161to politi\u010dki nau\u010dnici i me\u0111unarodne diplomate nazivaju neuspelo stanje<\/em>. Do 2022. godine Moskva je bila zauzeta podrivanjem suvereniteta i integriteta drugih dr\u017eava, kao \u0161to su Moldavija, Gruzija i Ukrajina, vojnim i ne-vojnim sredstvima. Sada je i sama Ruska Federacija \u2013 prema sopstvenom ustavu \u2013 dr\u017eava koja ne kontroli\u0161e u potpunosti svoje granice i teritorije. Ovo nije samo te\u0161ka politi\u010dka situacija za Kremlj, kako na unutra\u0161njem, tako i na me\u0111unarodnom planu. To tako\u0111e stvara \u010dudnu pravnu osnovu za pregovore izme\u0111u Kijeva i Moskve.<\/p>\n Bez izmene ruskog ustava, Putin ili neki drugi ruski predsednik ne samo da ne\u0107e imati ovla\u0161\u0107enja da vrati ukrajinske teritorije, koje sada kontroli\u0161e Moskva, pod kontrolu Kijeva. Ruski ustav izgleda ka\u017ee da \u0161ef ruske dr\u017eave treba da te\u017ei zauzimanju ukrajinskih teritorija. Zvani\u010dni ruski predstavnik na razgovorima bio bi u zakonskoj obavezi da insistira da Kijev ustukne deo ukrajinske teritorije Moskvi \u2013 kako bi se tekst ruskog ustava spojio sa politi\u010dkom realno\u0161\u0107u na terenu.<\/p>\n Neki mo\u017eda misle da je o\u010digledan apsurd takvog diplomatskog pozornika dovoljan da ga odbaci bez oklevanja. Me\u0111utim, ruski predsednik ili drugi pregovara\u010d rizikuje da bude optu\u017een za izdaju ako predlo\u017ei kr\u0161enje ruskog ustava, pristane na njega ili podlegne pritisku. Isto va\u017ei i za bilo kog ukrajinskog predsednika ili drugog pregovara\u010da, koji je tako\u0111e du\u017ean, po svom Ustavu, da te\u017ei brzoj obnovi punog teritorijalnog integriteta Ukrajine i politi\u010dkog suvereniteta.<\/p>\n Ovaj zastoj je razlog nedostatka ozbiljnih pregovora izme\u0111u Ukrajine i Rusije o Krimu skoro devet godina. Za razliku od danas, Kijev i Moskva su intenzivno pregovarali jedni sa drugima od leta 2014. do po\u010detka 2022. godine, posebno u okviru Minsk trilateralne kontakt grupe i normandijskog formata. Me\u0111utim, po\u0161to je pitanje statusa Crnomoravskog poluostrva postalo igra nula suma izme\u0111u Moskve i Kijeva posle zvani\u010dne aneksije Rusije, pitanje Krima nije bilo na dnevnom redu. Od septembra 2022. godine Moskva je izazvala istu pregovara\u010dku blokadu na \u010detiri regiona na jugoistoku Ukrajine.<\/p>\n Budu\u0107nost je u pitanju<\/strong><\/p>\n Mnogi posmatra\u010di smatraju da postizanje primirja izme\u0111u Moskve i Kijeva zavisi od politi\u010dke volje nekoliko politi\u010dara, kao \u0161to su predsednici Rusije, Ukrajine, Sjedinjenih Dr\u017eava, Francuske ili \u0161efa Evropske komisije itd. Ovim stavom ignori\u0161e se \u010dinjenica da su amandmani na Ustav Rusije 2014. i 2022. godine u vezi sa zvani\u010dnom teritorijom Ruske Federacije stvorili strukturne prepreke produktivnim mirovnim pregovorima sa Ukrajinom. Stoga \u0107e rasprostranjena pretpostavka da \u0107e bolje ili bar druge politi\u010dke akcije i diplomatski napori Zapada i Kijeva biti dovoljni za postizanje dugoro\u010dnog sporazuma sa Moskvom naivna.<\/p>\n Ustavni zastoj nije jedina prepreka konstruktivnim pregovorima. Me\u0111utim, to je dovoljno da budete skepti\u010dni u pogledu mogu\u0107nosti dugoro\u010dnog, ne-vojnog re\u0161enja trenutnog sukoba. Takav kraj aktuelnog rata bio bi mogu\u0107 \u2013 pod uslovom da Rusija nastavi da bude neprelazna \u2013 samo ako Ukrajina revidira sopstveni Ustav.<\/p>\n To ne bi samo \u2013 pored \u010dinjenice da je malo verovatno \u2013 bilo neprihvatljivo za ve\u0107inu Ukrajinaca. Njime bi se tako\u0111e dovelo u pitanje budu\u0107a stabilnost i postoje\u0107e granice drugih dr\u017eava. Njihove sada\u0161nje teritorije, u skladu sa strategijom Moskve od 2014. godine, tako\u0111e mogu da aneksiju svojih suseda kroz vojnu intervenciju i politi\u010dku aneksiju.<\/p>\n Prevod sa poljskog<\/em><\/p>\n Tekst je objavljen u sklopu projekta saradnje izme\u0111u nas i poljskog \u010dasopisa Nowa Europa Wschodnia.<\/em><\/p>\n Prethodni \u010dlanakProjektivno ogledalo: Ukrajina – EU: vru\u0107 fini\u0161 pregovora, Ukrajina – bekstvo od izbora, Isto\u010dno partnerstvo posle arapskih revolucija, U iskrivljenom ogledalu, prezren, Luka\u0161enko ide u rat sa Putinom, Izme\u0111u Moskve i Kijeva, Kobasica je kobasica, Moj Lviv, Putin na galijama, poluostrvo straha, Ukrajina izmi\u0161ljena na Istoku, Novo staro otkri\u0107e, i trebalo je da bude tako lepo, Da li diskutovati o istoriji, zastoj u Minsku<\/em><\/p>\n