{"id":11576,"date":"2023-02-08T19:03:01","date_gmt":"2023-02-08T18:03:01","guid":{"rendered":"https:\/\/razvedka.info\/rs\/2023-02-poljska-je-sestra-ukrajine-intervju-sa-seficom-fondacije-nes-vybor-myroslavom-keryk\/"},"modified":"2023-02-08T19:03:01","modified_gmt":"2023-02-08T18:03:01","slug":"poljska-je-sestra-ukrajine-intervju-sa-seficom-fondacije-nes-vybor-myroslavom-keryk","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/2023-02-poljska-je-sestra-ukrajine-intervju-sa-seficom-fondacije-nes-vybor-myroslavom-keryk\/","title":{"rendered":"Poljska je sestra Ukrajine. Intervju sa \u0161eficom Fondacije Ne\u0161 Vybor Myroslavom Keryk"},"content":{"rendered":"

Miroslava Kerjk je istori\u010darka, sociolog, ekspert za migracije i ukrajinska zajednica u Poljskoj. Predsednik Upravnog odbora Fondacije Ne\u0161 Vybor i urednik mese\u010dnik „Na\u0161 izbor“. Radi i na Institutu za filozofiju i sociologiju Poljske akademije nauka. U svom radu kombinuje akcije usmerene na integraciju ukrajinskih migranata i migranata u Poljsku sa sprovo\u0111enjem brojnih istra\u017eiva\u010dkih projekata na polju migracija.<\/em><\/p>\n

U intervjuu Jaroslavu Koci\u0161evskom, gospo\u0111a Kerjk poziva i Poljake i Ukrajince da razmi\u0161ljaju o problemima su\u017eivota. Ukrajinski migranti u Poljskoj moraju da nau\u010de da se prilagode poljskim uslovima. Me\u0111utim, prema njenim re\u010dima, promene bi trebalo da se odvijaju i na polovima i Poljacima.<\/em><\/p>\n

<\/div>\n

\u2013 Broj ukrajinskih izbeglica u Poljskoj se smanjuje. Da li je ovo stalan trend? Da li se oni koji su pobegli iz rata ose\u0107aju dovoljno bezbedno da se vrate?<\/strong><\/p>\n

\u2013 Od juna smo zabele\u017eili konstantno smanjenje broja ljudi koji ostaju ili dolaze u Poljsku. Do tog trenutka rat je dostigao svoju puno\u0107u, i bilo je jasno kuda ide linija fronta (mada se, naravno, nisu svi ose\u0107ali bezbedno, po\u0161to smo na jesen pre\u017eiveli talas ruskih raketnih napada na gradove). Ljudi su samo \u017eeleli da se vrate i vrate ako njihovi domovi ne budu uni\u0161teni i njihov region bude dovoljno bezbedan. Naravno, o\u010dekivali smo da \u0107e vi\u0161e ljudi do\u0107i u Poljsku na zimu zbog ruskih napada na infrastrukturu.<\/p>\n

U Ukrajini je uni\u0161teno 50-60 odsto ove energetske infrastrukture, a Rusija je dodatno napada i uni\u0161tava, \u0161to dovodi do nedostatka struje, nedostatka toplote, nedostatka vode, jer sve funkcioni\u0161e na struju. Ljudi \u010desto nemaju struju pola dana ili je imaju samo osam sati dnevno, a u selima \u010dak \u010detiri sata dnevno. Ako je zima hladna, ljudi \u0436e ponovo do\u0436i. Ili ako Rusija pokrene novu ofanzivu iz razli\u0438itih pravaca.<\/p>\n

\u2013 Da li je, po va\u0161em mi\u0161ljenju, Poljska sada bolje pripremljena za prijem izbeglica nego \u0161to je bila pre godinu dana? Da li \u0436e biti lak\u0459e da im pomognemo?<\/strong><\/p>\n

“ Dr\u017eava ima efikasan mehanizam za izgradnju skloni\u0161ta ili postavljanje \u0161atora gde ljudi mogu da dobiju privremenu podr\u0161ku. Vlasti ka\u017eu da mo\u017ee da prihvati 80-100 hiljada pojedinci za grupni sme\u0161taj odmah, ali mislim da ne\u0107emo biti spremni ako jo\u0161 ljudi \u017eeli da do\u0111e. Poma\u017eemo ve\u0107 skoro godinu dana, ljudi su umorni, vi\u0161e ne\u0107e biti prilike, kao i do sada, da se toliko posetilaca smesti u privatne apartmane.<\/p>\n

Ono \u0161to se dogodilo u februaru i martu posledica je podr\u0161ke civilnog dru\u0161tva. Bez te dobre volje i otvorenosti poljskog naroda, sama dr\u017eava se ne bi izborila. Bojim se da \u0107e sada biti te\u017ee zbog zamora dru\u0161tva i inflacije, \u0161to je dovelo do toga da ljudi imaju manje sredstava za \u017eivot, a ko\u0161ta i odr\u017eavanje \u010dak i dodatnih porodica. Postoji nedostatak mera podr\u0161ke od dr\u017eave, naro\u010dito ako neko do\u0111e drugi put.<\/p>\n

\u2013 \u0160ta, po va\u0161em mi\u0161ljenju, posebno nedostaje?<\/strong><\/p>\n

\u2013 Pre svega, imamo problem sa stanovanjem. To je jo\u0161 uvek skoro dva miliona ljudi koji su u Poljskoj. Mnogi od njih i dalje \u017eive u skloni\u0161tima, \u010dak i ako imaju posao. Na kraju svega, neki od njih imaju posao, na\u017ealost, ni\u017ei od svojih kvalifikacija, sa platama koje nisu dovoljne za iznajmljivanje stanova na tr\u017ei\u0161tu. Tako\u0111e postoji manjak iznajmljivanja stanova. I to je problem pretnje besku\u0107ni\u0161tva.<\/p>\n

Poljska bi ve\u0107 trebalo da ima strategiju podr\u0161ke. Tim koji predvodi ministar Agnieszka Szczygai (Agnieszka Szczygai \u2013 ministar bez portfelja, odgovoran za pitanja vezana za migracije\u2013 ZAKSID.<\/em>NETO<\/em>) radi na strategijama za uklju\u010divanje raznih dru\u0161tvenih grupa, uklju\u010duju\u0107i migrante i izbeglice, u dru\u0161tvo. Nadamo se da \u0107e rad ovog tima dovesti do stvaranja takve strategije. To \u0107e zahtevati finansijsku podr\u0161ku i posve\u0107enost svih ministarstava. Ostaje da se vidi koliko \u0107e ova vlada biti spremna za takve promene, jer se radi o reformi sistema podr\u0161ke ranjivim grupama \u0161irom Poljske. I to, me\u0111utim, zahteva tro\u0161kove i \u017eelju.<\/p>\n

S druge strane, neophodno je razviti migracionu politiku, politiku integracije koja se ne bi oslanjala samo na Ministarstvo unutra\u0161njih poslova, koje razmi\u0161lja samo u smislu bezbednosne politike i klasifikuje migrante kao pretnju. Migracija ima razli\u010dita lica i ti\u010de se razli\u010ditih sfera \u017eivota, a javnu politiku treba razvijati uz u\u010de\u0161\u0107e lokalnih i centralnih vlasti, nevladinih organizacija, institucija koje deluju u Poljskoj i samih migranata. Onda mo\u045bemo da pri\u0438amo o viziji kakva zemlja Poljska \u045beli da bude.<\/p>\n

Uzgred, to nikada nije bila monoetni\u010dka zemlja, ali posle Drugog svetskog rata manjina je bilo malo. Sada se slika promenila zbog migracije, zbog rata, zbog dolaska u Poljsku izbeglicaiz Ukrajine. Neki od njih \u0107e ostati zato \u0161to jednostavno nemaju gde da se vrate, ili zato \u0161to njihova deca idu u \u0161kolu i na\u0161la su put dovde. Gradovi, naro\u010dito, ne\u0107e biti monoetni\u010dki. Moramo da razmi\u0161ljamo o tome kako mo\u017eemo da \u017eivimo zajedno u ovoj ku\u0107i, \u0161to zna\u010di da nije samo da se izbeglice ili migranti prilagode poljskim uslovima. Promene tako\u0111e moraju da se odvijaju na delu polova i polova.<\/p>\n

\u2013 Brojevi lansiranja PESEL<\/em> (Powszechny Elektroniczny System Ewidencji Ludno\u015bci<\/em>, ili univerzalni elektronski sistem registracije stanovni\u0161tva, \u2013 Nas<\/em>Ispostavilo se da je to bio pucanj u oko bika. Na \u010demu mo\u017eemo da gradimo posle ove godine iskustva?<\/strong><\/p>\n

“ Dobro je \u0161to je vlada brzo reagovala i \u0161to je ljudima dozvoljen ulazak u zemlju bez potrebnih dokumenata, koje nisu mogli da obezbede, jer su pobegli jer nisu planirali da odu, nisu planirali da migriraju. Neki od njih nisu imali nikakva dokumenta, ve\u0107 samo unutra\u0161nja ukrajinska. U suprotnom, ne bi mogli da pre\u0111u granicu. Treba naglasiti da je za gra\u0111ane Ukrajine zakonitost prelaska granice i dalja mogu\u0107nost kretanja va\u017ena. To je bila klju\u010dna ta\u010dka, ta otvorenost koja je omogu\u0107ila ljudima da do\u0111u u Poljsku.<\/p>\n

Druga stvar su profesionalci COVID<\/em>. Nau\u010dili smo kako da radimo onlajn, pojednostavili odre\u0111ene sisteme, rad dr\u017eave, brzinu reagovanja, brzinu zakona. Postoji lo\u0161a strana u tome \u2013 konsultacije se ne odr\u017eavaju, pa se \u010desto prave gre\u0161ke i prave presude koje su u suprotnosti sa zakonom. S druge strane, imamo brzinu reakcije \u2013 davanje broja PESEL<\/em>, otvaramo pristup tr\u017ei\u0161tu rada, socijalnim slu\u017ebama. To je omogu\u0107ilo ljudima da se br\u017ee prilagode i istovremeno se ose\u0107aju bezbedno, da mogu da tra\u017ee podr\u0161ku.<\/p>\n

Vredi napomenuti da ne postoji takva situacija da Ukrajinci koriste obiman sistem socijalne za\u0161tite. Ovo je pau\u0161alna suma isplate 300 zlota, zatim uklju\u010divanje 500 zlota u program „500 plus“ za decu. Ali ako govorimo o nekim izbeglicama koje rade, prihodi koje ostvaruju za socijalno osiguranje su ve\u0107i nego \u0161to dobijaju. Oko 25.000 ljudi su iskoristili socijalnu pomo\u0107, \u0161to je u odnosu na pozadinu skoro dva miliona izbeglica mali broj.<\/p>\n

Poljska ima veoma liberalan sistem pristupa tr\u017ei\u0161tu rada za strance, ali tr\u017ei\u0161tu rada je potrebno vi\u0161e ljudi razli\u010ditih profesija. Na\u017ealost, migrantu je stalno potrebna dozvola za svaki posao, \u010dak i ako uvek radi za istog poslodavca, mora da podnese zahtev za posebnu dozvolu. To smanjuje mobilnost, stvara sedmu ekonomiju i mnoge druge patologije. Trenutna situacija, sa uvo\u0111enjem broja PESEL<\/em> i mogu\u0107nost stvaranja samostalnog vlasnika otvorila je pristup tr\u017ei\u0161tu rada, a ta mobilnost na tr\u017ei\u0161tu rada omogu\u0107ava ljudima da br\u017ee prona\u0111u svoj put, a sedma ekonomija opada. Poljsko tr\u017ei\u0161te rada se nije sru\u0161ilo ni sada, kada budemo imali inflaciju i bi\u0107e smanjenja. Vide\u0107emo kako \u0107e se oporaviti, ali za sada, prema re\u010dima stru\u010dnjaka, 400 hiljada ljudi su na\u0161li posao, ve\u0107ina njih su odrasli migranti. Poljsko tr\u017ei\u0161te rada mo\u017ee da apsorbuje duplo vi\u0161e.<\/p>\n

\u2013 Na po\u010detku rata Poljaci su bili neverovatno posve\u0107eni pomaganju. Me\u0111utim, privatni resursi imaju granice, umor se name\u0161ta, a neprijateljska propaganda poku\u0161ava da podeli Poljake i Ukrajince. Koliki je ovo problem sada?<\/strong><\/p>\n

\u2013 Umor je prirodan proces. Jer koliko dugo mo\u045bemo da primimo nekoga, \u0438ak i rodbinu, kod ku\u0436e? Uvek je te\u0161ko. Sre\u0107om, studija koju je nedavno sprovela publikacija Krytyka Polityczna<\/em>, pokazuje da je podr\u0161ka Ukrajini i njenim pobedama u ovom ratu veoma velika, a to va\u017ei i za razli\u010dite dru\u0161tvene strate. Jo\u0161 gore uz podr\u0161ku izbeglica. Na\u017ealost, ljudi koji su i sami u te\u0161koj situaciji, koji pripadaju isklju\u010denim, marginalizovanijim i manje bogatim grupama, na\u017ealost, do\u017eivljavaju Ukrajince kao pretnju pristupu zdravstvenoj za\u0161titi, raznim slu\u017ebama, veruju da se zbog njih formiraju redovi, da zbog njih postoji inflacija, da je zbog njih ote\u017ean pristup vrti\u0107ima i \u0161kolama.<\/p>\n

Stvaraju se la\u017ene vesti koje \u017eive \u2013 navodno je neko nekome rekao da neko sve zahteva besplatno, stvara se negativan stereotip o Ukrajinki i Ukrajinki kao onima koje \u017eele da zloupotrebe sistem socijalne za\u0161tite, zahtevaju sve besplatno, ne \u017eele da rade ili oduzmu tu\u0111a radna mesta. A ti poslovi koje obavljaju migranti i izbeglice su najpristupa\u010dniji i najnekvalifikovaniji, na primer, u oblasti usluga ili doma\u0107ih zadataka, odnosno \u010di\u0161\u0107enja, nege ili ugostiteljskog. Poljakinje i mu\u0161karci su tako\u0111e prisutni na ovom tr\u017ei\u0161tu i pla\u0161e se konkurencije.<\/p>\n

Sa druge strane, vidimo problem sa nedovoljnom podr\u0161kom \u0161kolama, obrazovnom sistemu u radu sa nastavom sa stranim Decu. Kako raditi u u\u010dionicama sa u\u010denicima iz razli\u010ditih kultura? Ovo vi\u0161e nije monoetni\u010dka grupa. Nastavnici i direktori deluju i usavr\u0161avaju svoje ve\u0161tine u skladu sa svojim mogu\u0107nostima, ali su ovde potrebne sistemske akcije, podr\u0161ka nastavnicima u naprednoj obuci kako bi nastavni plan i program bio prilago\u0111en.<\/p>\n

Sami nastavnici postavljaju pitanje da ako \u017eele da unaprede svoje ve\u0161tine, onda, na\u017ealost, moraju da plate iz svog d\u017eepa. Plus ograni\u010davanje pristupa nevladinih organizacija \u0161kolama koje nude takvu obuku. Na\u017ealost, ovo postaje veliki problem za nastavnike, posebno iz malih gradova gde je takav pristup manji nego u Var\u0161avi. Jer mi, sa stanovi\u0161ta Var\u0161ave, imamo vi\u0161e znanja, vi\u0161e mogu\u0107nosti, vi\u0161e institucija.<\/p>\n

\u2013 Ukrajinci su trenutno najve\u0107a grupa migranata i izbeglica u Poljskoj, ali ne i jedina. Ranije smo imali zna\u010dajan priliv iz Belorusije i drugih zemalja. Da li postoji konkurencija izme\u0111u migranata i izbeglica iz razli\u010ditih zemalja ili kontinenata?<\/strong><\/p>\n

\u2013 Izbeglice iz drugih zemalja ose\u0107aju se malo lo\u0161ije, jer su Poljaci ra\u0161irenih ruku reagovali na izbeglice iz Ukrajine posle 24. februara pro\u0161le godine, i to sasvim druga\u010dije \u2013 izbeglicama sa poljsko-beloruske granice, sa kojima su se iste slu\u017ebe pona\u0161ale na potpuno druga\u010diji na\u010din. Oni tako\u0111e be\u017ee od rata i potrebna im je podr\u0161ka. Negativna slika izbeglica, posebno onih kulturolo\u0161ki razli\u010ditih, za razliku od drugih, crnaca ili Azijata, na\u017ealost, uti\u010de na spremnost da pomognu.<\/p>\n

Tako\u0111e moramo imati na redu da nisu samo Ukrajinci pobegli iz Ukrajine. Bilo je i dr\u017eavljana drugih zemalja koji su morali da pobegnu od rata, ali nisu dobili podr\u0161ku. Na primer, dr\u017eavljani afri\u010dkih zemalja koji su studirali u Ukrajini imali su velike probleme. Njima je dat 14 dana da kontaktiraju svoje ambasade i eventualno odu ili na drugi na\u010din re\u0161e zakonitost svog boravka. Bila je to veoma te\u0161ka situacija za izbeglice u Ukrajini. Tamo su imali status, do\u0161li su ovde, ali ne mogu da podnesu zahtev svojoj ambasadi jer su pobegli iz svoje zemlje zbog progona.<\/p>\n

Vidimo i druge signale: beloruske izbeglice se ose\u0107aju gore, u pore\u0111enju sa Ukrajincima. Tako\u0111e sada imamo problem u ukrajinsko-beloruskijskim odnosima, jer se rat nastavlja u Ukrajini, a Belorusija je agresor. Ukrajincima je veoma te\u0161ko da odvoje jednog od drugog \u2013 da su mnoge Beloruskinje i Beloruske \u017eene izbeglice koje su napustile zemlju i ne podr\u017eavaju Luka\u0161enkov re\u017eim, ali do sada nismo videli nikakve otvorene sukobe.<\/p>\n

\u2013 Na kraju, \u017eeleo bih da pitam o dugoro\u010dnim posledicama dolaska Ukrajinaca u Poljsku i anga\u017eovanju Poljaka u onome \u0161to se de\u0161ava u Ukrajini. Da li \u0107e se ovo pretvoriti u poznanstvo, koje \u0107e tako\u0111e biti pra\u0107eno uni\u0161tavanjem stereotipa i nekom \u0161ansom za dugoro\u010dnu saradnju u budu\u0107nosti, ili \u0107e sve biti obrnuto? Ozloje\u0111enost \u0107e tako\u0111e biti dodata umoru dok nam se putevi ponovo ne razilaze. Kako ti to vidi\u0459?<\/strong><\/p>\n

\u2013 Pro\u0161la godina, ako je ne protra\u0107imo, bi\u0107e pomak u ukrajinsko-poljskim odnosima zbog na\u010dina na koji poljske \u017eene i mu\u0161karci poma\u017eu, i koliko su svi istorijski sukobi gurnuti u stranu. Sa ovim se suo\u010davamo. Ali funkcioni\u0161e druga\u010dije ako postoji otvorenost. Sada smo u trenutku uzajamne podr\u0161ke i radi\u0107emo druga\u010dije na onome \u0161to je bilo te\u0161ko u na\u0161oj vezi. Nadam se da na predstoje\u0107im izborima niko ne\u0107e zloupotrebiti „ukrajinsko pitanje“, da Ukrajinci ne\u0107e biti kori\u0161\u0107eni u negativnom kontekstu u politi\u010dkoj kampanji.<\/p>\n

Bio je jedan stariji brat koji sada \u010dini tako veliki prekr\u0161aj Ukrajini, a ispostavilo se da je Poljska sestra.<\/p>\n

Sada nam predstoji mnogo posla da se suprotstavimo ruskoj propagandi, ultranacionalisti\u010dkim snagama ili politi\u010dkim partijama koje \u017eele da nastave da se vra\u0107aju u pro\u0161lost i sukobe i proklamuje da nema mesta za razgovor. Mislim da je to veoma va\u017eno \u2013 a sve je na nama.<\/p>\n

Ho\u0107e li ne\u0161to dobro proi\u0107i iz toga? Nadam se, jer smo postali veoma bliski i upoznati jedni sa drugima. To zna\u010di razumevanje da smo u istoj geopoliti\u010dkoj situaciji, imamo sli\u010dne probleme, moramo zajedno da branimo svoje granice i budemo jedan glas na me\u0111unarodnoj sceni. I ne\u0107emo ga protra\u0107iti, u\u010dini\u0107emo sve \u0161to je u na\u0161oj mo\u0107i da ovo preto\u010dimo u dugoro\u010dno prijateljstvo i saradnju. Mislim da \u0107e, kada se rat zavr\u0161i, biti mnogo poslovnih i li\u010dnih veza koje \u0107e onda biti te\u0161ko prekinuti. To samo zahteva mnogo rada i sa ukrajinske i sa poljske strane.<\/p>\n

Prevod sa poljskog<\/em><\/p>\n

Tekst je objavljen u sklopu projekta saradnje izme\u0111u nas i poljskog \u010dasopisa Nowa Europa Wschodnia.<\/em><\/p>\n

Prethodni \u010dlanakProjekt: Ukrajina – EU: vru\u0107 fini\u0161 pregovora, Ukrajina – bekstvo od izbora, isto\u010dno partnerstvo posle arapskih revolucija, U iskrivljenom ogledalu, prezren, Luka\u0161enko ide u rat sa Putinom, izme\u0111u Moskve i Kijeva, Kobasica je kobasica, Moj Lviv, Putin na galijama, Polovinaostrvo straha, Ukrajina izmi\u0161ljena na Istoku, Novo staro otkri\u0107e, i trebalo je da bude tako lepo, novogodi\u0161nji poklon rusiji, da li da se razgovara o istoriji, zastoj u Minsku<\/em><\/p>\n

Originalni naslov \u010dlanka: Polska, siostra Ukrainy<\/a><\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Miroslava Kerjk je istori\u010darka, sociolog, ekspert za migracije i ukrajinska zajednica u Poljskoj. Predsednik Upravnog odbora Fondacije Ne\u0161 Vybor i urednik mese\u010dnik „Na\u0161 izbor“. Radi i na Institutu za filozofiju i sociologiju Poljske akademije nauka. U svom radu kombinuje akcije usmerene na integraciju ukrajinskih migranata i migranata u Poljsku sa sprovo\u0111enjem brojnih istra\u017eiva\u010dkih projekata na […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":11577,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[97,165,258,7,587,5],"class_list":["post-11576","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-rat","tag-izbeglice","tag-migracije","tag-poljska","tag-rusko-ukrajinski-rat","tag-ukrajinsko-poljski-odnosi","tag-vrhunske-vesti"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/11576","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=11576"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/11576\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media\/11577"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=11576"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=11576"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=11576"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}