{"id":11153,"date":"2023-01-27T19:03:01","date_gmt":"2023-01-27T18:03:01","guid":{"rendered":"https:\/\/razvedka.info\/rs\/2023-01-koncentracioni-logor-u-donjecku\/"},"modified":"2023-01-27T19:03:01","modified_gmt":"2023-01-27T18:03:01","slug":"koncentracioni-logor-u-donjecku","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/2023-01-koncentracioni-logor-u-donjecku\/","title":{"rendered":"Koncentracioni logor u Donjecku"},"content":{"rendered":"

Nismo mogli ni da zamislimo da \u0107e autor logorske knji\u017eevnosti, napisane na osnovu sopstvenog iskustva, biti \u010dovek koji je ro\u0111en u Evropi 1989. godine, godina demokratskog proboja i po\u010detak „kraja istorije“. I tada se rodio Stanislav Asejev, autor knjige „U izolaciji“ (u poljskom prevodu, naslov knjige „Svetli put“ \u2013 \u015awietlana Droga).<\/em><\/p>\n

„Izolijatija“ je neformalno ime Koncentracionog logora u Donjecku, u delu Ukrajine koji je okupiran Rusijom, gde je Asejev proveo 28 meseci, od 2017. do 2019. godine. Njegova knjiga, koja se sastoji od memoara i fabularnih dela, objavljena je na poljskom prevodu Marcina Gachkowskia u izdava\u010dkoj ku\u0107i Kolegijum Europy Wschodniej.<\/em><\/p>\n

<\/div>\n

„Da li je ovo osoba?“ (Se questo \u0438 un uomo?) <\/em>– 1947. upitao je italijanski pisac Primo Levi, klasik pomenutog \u017eanra. Vi\u0161edecenijske pobede liberalnog sveta trebalo je da stave ta\u010dku na takva pitanja. Me\u0111utim, u romanu Szczepan Twardoh The Cold, objavljenom pro\u0161le godine, pro\u010ditali smo izjavu gulag zatvorenika: „Da li sam jo\u0161 uvek \u010dovek?“ Ova tema, za\u010dudo, vra\u0107a nam se iznova i iznova.<\/p>\n

Sli\u010dno pitanje o \u010dove\u010danstvu u zatvoru totalitarnog sistema postavlja Stanislav Asejev. „Ljudi, ljudi. A koji \u010dovek vam je ostao?“, citira svog cimera iz \u0107elije, prise\u0107aju\u0107i se nere\u0161enih dilema iz dvadesetog veka. I upozorava \u010ditaoca da ne pronalazi odgovore na ove probleme. „Osmislio sam suvu reporta\u017eu, li\u0161enu presuda i emocija, pri\u010du svedoka \u2013 kao da sam u ovom zatvoru ne kao zatvorenik, nego kao novinar“, ka\u017ee Asejev. Knjigom „U izolaciji“ poku\u0161ava da upozna \u010ditaoca sa pravilima koja preovla\u0111uju u ovom koncentracionom logoru, psihologijom zatvorenika koji je izlo\u017een surovoj fizi\u010dkoj i psihi\u010dkoj torturi, stalnom nadzoru i seksualnom nasilju, koje se primenjuje i na \u017eene i na mu\u0161karce. Govori o emocijama, moralnim problemima zatvorenika, reakcijama njihovih tela i psihi na mu\u010denje, pi\u0161e o odnosu izme\u0111u zatvorenika i metodama u kojima be\u017ee od gubitka duha: kroz humor, uzajamnu podr\u0161ku, misli o pobuni, bekstvu i smrti. Kona\u010dno, Asejev pokazuje kako zatvor ostaje u osobi \u010dak i posle njegovog pu\u0161tanja na slobodu. „Shvatio sam da ni\u0161ta nije gotovo“, navodi on, opisuju\u0107i iskustvo prilago\u0111avanja \u017eivotu na slobodi i traume koje mu se vra\u0107aju, bez obzira na to gde se nalazi \u2013 u Strazburu, Pragu ili Kijevu (gde je, prema re\u010dima autora, rat „vrebao u \u010dvarcima i pukotinama stepeni\u0161ta“ od 2018. godine).<\/p>\n

Koncentracioni logor Izolyatsia, koji su napravili ruski saradnici u Donjecku 2014. godine na mestu nekada\u0161nje fabrike izolacionih materijala, a potom i umetni\u010dkog centra, bio je poznat kao najstra\u0161nije mesto pritvora u gradu. Autor memoara privukao je pa\u017enju lokalnih lidera zbog izve\u0161tavanja o svakodnevnom \u017eivotu okupiranog Donbasa u ukrajinskim medijima, a zvani\u010dno se na\u0161ao iza re\u0161etaka zbog onoga \u0161to se mo\u017ee nazvati zlo\u010dinom interpunkcije, ta\u010dnije zbog kori\u0161\u0107enja citata u naslovu „Donjecka Narodna Republika“. Tako je novinar u svojim tekstovima istakao da ovu formaciju nije prepoznao kao legitimnu dr\u017eavu (na kraju svega, kao i ceo svet u to vreme, uklju\u010duju\u0107i i Rusku Federaciju).<\/p>\n

„Prilaganje re\u0161etaka ne \u010dini zatvor zatvorom“, prise\u0107a se Aseev u nekom trenutku. Za one koji su bili tamo, najragi\u010dnije je bilo to \u0161to Izolyatsia nije zvani\u010dno operacioni zatvor. Ne samo da je uklonjen iz normi me\u0111unarodnog prava, ve\u0107 nije postojao ni „koncept“, to jest nepisana pravila postsovjetski zatvorskog \u017eivota. Despotska zatvorska uprava poku\u0161ala je da uvede „imitaciju razmetljivog kodeksa“ u toj instituciji, sadisti\u010dku parodiju koja je naru\u0161avali ustanovljene tradicije funkcionisanja u zoni. Stoga, kako pi\u0161e autor, „ono \u0161to se desilo u „Izolaciji“ prestravilo je \u010dak i ljude sa dvadeset godina iskustva u kampu“. Svi zatvorenici, uklju\u010duju\u0107i Aseva, sanjali su da budu preba\u010deni u „podrum“ Donjeckog KGB-a, ili jo\u0161 bolje \u2013 u zvani\u010dni zatvor u Ruskoj Federaciji. Kako autor pokazuje, logor bez pravila, na \u010delu sa sadisti\u010dkim diktatorom, pretvorio se u ma\u0161inu za mlevenje mozgova. „Zatvorenici „Izoljatsije“ demonstrirali su do kraja najve\u0107u (od svih institucija zatvora) utu\u010denost i skepticizam“, \u2013 ovako autor opisuje posledice njihovog boravka u komori za mu\u010denje Donjecka.<\/p>\n

Stari zatvorenici Izolijatsije, Asejevi cimeri iz \u0107elije, na kraju su do\u0161li do zaklju\u010dka da: „nema ko drugi da \u017eali, nema ko da oprosti“. Ove re\u010di nestrpljivo odjekuju uzdr\u017eavanje od „Internat“ Serhiy Zhadana. „Nema ko da \u017eali“, ponavlja u\u010diteljica-pa\u0161a, koju je „ruski svet“ izbacio iz ku\u0107e. Veza izme\u0111u ove dve fraze pokazuje tragediju situacije u celom Donbasu. U svakom trenutku, ispostavilo se da su svi stanovnici okupiranih teritorija Ukrajine izolovani \u2013 od priznatih pravila javnog \u017eivota, od pa\u017enje medija, od sveta, na kraju, od bilo kakvog zdravog razuma. Na\u0161li su se u razli\u010ditim krugovima donbas pakla, prvi se mo\u017ee smatrati boravkom u „slobodi“, za slede\u0107e – u „podrumima“ ili predsudskim pritvorskim centrima KGB-a, i poslednjem, najgorem, u nehumanoj „Izolaciji“. Nakon \u010ditanja „U izolaciji“ i „Internata“, \u010dini se da zatvorenici „ruskog sveta“ \u2013 svako svojim tempom, na razli\u010dite na\u010dine, u zavisnosti od kruga u koji su poslati \u2013 prolaze kroz sli\u010dne psiholo\u0161ke transformacije, padaju\u0107i u ravnodu\u0161nost i dru\u0161tvenu inertnost, zahva\u0107eni ose\u0107ajem bezna\u0111a.<\/p>\n

Pristup izdava\u010da razli\u010ditih jezi\u010dkih verzija naslovu knjige mnogo govori o tome kako se Ukrajina do\u017eivljava u svetu. Ukrajinski urednici beskompromisno navode u naslovu da je „Izolyatsia“ „koncentracioni logor“, dok sam Aseev vi\u0161e puta koristi termin „Donetsk Dachau“. Engleski izdava\u010d je zauzeo uzdr\u017eaniji pristup, nazivaju\u0107i mesto „Kampom za mu\u010denje“ (Logor za mu\u010denje),<\/em> kao da Zapad ne \u017eeli da prepozna da u XXI veku mo\u017eda postoji koncentracioni logor u Evropi. Nema\u010dki izdava\u010d, s druge strane, nije imao takvih primedbi, napisav\u0161i na naslovnoj strani „Koncentracionog logora“ (Konzentrationslager).<\/em><\/p>\n

A po\u0161to pri\u010damo o prevodu, ne mogu a da ne \u010destitam kolegi prevodiocu Marcinu Gachkovskyju. Prevodilac briljantno reprodukuje (tra\u017ei ili stvara sebe) zatvorski re\u010dnik na poljskom, konstrui\u0161u\u0107i svet koji se sastoji od kasti „razma\u017eenih“ (skiepszczonych),<\/em> „izostavljeno“ (cweli), <\/em>„podrum“ (piwniczne),<\/em> „poseban“ (szczeg\u00f3lne),<\/em> „sve\u017ee“ (\u015bwie\u017caki)<\/em> i „pokriveno“ (krytych).<\/em><\/p>\n

Prepri\u010davanje pri\u010de o Asejevoj „Izolaciji“ (mnogo uspe\u0161nije u dokumentarnom delu nego u fabularnom delu) nije bio lak zadatak. Postojanje pseudo-zatvora u pseudo-dr\u017eavi jedan je od najstra\u0161nijih zlo\u010dina koje je ruski re\u017eim po\u010dinio pre po\u010detka rata punih razmera, koji \u0107e se, na\u017ealost, svakako ponoviti na teritorijama nove okupacije posle 24. februara 2022. godine. Autor \u010duva se\u0107anje na \u017ertve „Donetsk Dahaua“, pri\u010daju\u0107i o ljudskoj dimenziji patnje onih \u010diju je istoriju nau\u010dio. On tako\u0111e napominje da „ni dan-danas nema pouzdanih podataka o broju le\u0161eva u Izolijatsiji. Me\u0111utim, to je bilo dovoljno da se u\u0111e u tu\u0161 kabinu, koja se nalazi pored ventilacije jednog od rudnika, jer je otrovni miris le\u0161eva koji se raspadao pogodio nozdrve. To je podsetnik da nikada ne\u0436emo saznati za mnoge tragedije. Kao \u0161to je Oksana Zabu\u017eko s pravom primetila u pro\u0161logodi\u0161njem intervjuu za portal Ukrajinci,<\/em> „Najstra\u0161niji doga\u0111aji u ratu nikada ne\u0107e biti poznati, jer njihovi u\u010desnici jednostavno nisu pre\u017eiveli.“ Asejeva knjiga vam omogu\u0107ava da se pribli\u017eite razumevanju onih \u010dije je se\u0107anje sa\u010duvano.<\/p>\n

Prevod sa poljskog<\/em><\/p>\n

Tekst je objavljen u sklopu projekta saradnje izme\u0111u nas i poljskog \u010dasopisa Nowa Europa Wschodnia.<\/em><\/p>\n

Prethodni \u010dlanakProjektivno ogledalo: Ukrajina – EU: vru\u0107 fini\u0161 pregovora, Ukrajina – bekstvo od izbora, Isto\u010dno partnerstvo posle arapskih revolucija, U iskrivljenom ogledalu, prezren, Luka\u0161enko ide u rat sa Putinom, Izme\u0111u Moskve i Kijeva, Kobasica je kobasica, Moj Lviv, Putin na galijama, poluostrvo straha, Ukrajina izmi\u0161ljena na Istoku, Novo staro otkri\u0107e, i trebalo je da bude tako lepo, Da li diskutovati o istoriji, zastoj u Minsku<\/em><\/p>\n

Originalni naslov \u010dlanka: Ob\u00f3z koncentracyjny w Doniecku<\/a><\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Nismo mogli ni da zamislimo da \u0107e autor logorske knji\u017eevnosti, napisane na osnovu sopstvenog iskustva, biti \u010dovek koji je ro\u0111en u Evropi 1989. godine, godina demokratskog proboja i po\u010detak „kraja istorije“. I tada se rodio Stanislav Asejev, autor knjige „U izolaciji“ (u poljskom prevodu, naslov knjige „Svetli put“ \u2013 \u015awietlana Droga). „Izolijatija“ je neformalno ime […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":11154,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[275,1723,1608,20,8,7],"class_list":["post-11153","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-rat","tag-donetsk","tag-dpr","tag-glavne-vesti","tag-ratni-zlocini-rusije","tag-rusija","tag-rusko-ukrajinski-rat"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/11153","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=11153"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/11153\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media\/11154"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=11153"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=11153"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=11153"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}