„Od Ukrajine je kolektivni Zapad stvorio antiruski.“ Ova teza u proteklih 11 meseci ruskog punog rata protiv Ukrajine sa ekrana ruske televizije (ta\u010dnije propagandne ma\u0161inerije) ponovljena je vi\u0161e puta. Lansirao ga je u opticaj \u0161ef Ruske Federacije Vladimir Putin li\u010dno u svojoj zloglasnoj izleti\u0161tu \u010dlanaka (bar mu se \u010dinilo) do istorije Ukrajine, koja se pojavila u julu 2021. godine, a to je ponovio tokom obra\u0107anja 21. februara 2022. \u2013 dva i po dana pre invazije. A onda su ga poslu\u0161no pokupili novinari i publicisti svih vrsta prosipanja iz centralnih u regionalne medije.<\/p>\n
Ali, istini za volju, na ovaj ili onaj na\u010din, sli\u010dan stav Rusa prema na\u0161oj dr\u017eavi se i ranije sporadi\u010dno manifestovao \u2013 od \u017eigosanja ukrajinskog trozupca i \u017euto-plave zastave kao gotovo „neonacisti\u010dkih simbola“ do stvaranja imid\u017ea Ukrajine pred zapadnim dr\u017eavama kao nepouzdanog partnera i zaista „ve\u0161ta\u010dke dr\u017eave“ koja nema sopstvenu istoriju, njena sada\u0161nja je sinonim isklju\u010divo za korupciju A budu\u0107nost verovatno ne\u0107e biti. A \u010dak i u uslovno „prijateljskim vremenima“ Janukovi\u010devog predsednikovanja, ruski mediji, koji izve\u0161tavaju o odre\u0111enim doga\u0111ajima u ukrajinskoj areni, nikada nisu bili uzdr\u017eani, da ne bi ponovo bili ironi\u010dni od re\u010di „nezalezhnaja“ \u2013 ovaj epitet je \u010desto postao novinarska zamena za zvani\u010dno ime na\u0161e dr\u017eave (ovo \u0107e biti „kijevska vlast“ posle prole\u0107a 2014).<\/p>\n
Me\u0111utim, takvi kpini, a \u010desto i apsolutni uzorci na temu „kako najbolje falsifikovati istoriju“ ili „ve\u0161ta\u010dki konstruisati imid\u017e neprijatelja“, uvek su pokazali ne slabost ukrajinske strane ili njene nedostatke, ve\u0107 suprotno \u2013 bili su pokazatelj da zvani\u010dna Moskva ne voli ja\u010danje suvereniteta Ukrajine u unutra\u0161njim i spoljnopoliti\u010dkim arenama. Za ovo drugo, koje je planiralo da zadr\u017ei svoj uticaj na najmanje ve\u0107inu dr\u017eava \u2013 biv\u0161e sovjetske republike \u2013 i posle 1991. Naro\u010dito ako govorimo o Ukrajini – „bratski“, tako\u0111e „isto\u010dnoslovenski“, „pravoslavni“, sa Kijevom – „majka ruskih gradova“ pa \u010dak i sa pristupom moru i tranzitnoj lokaciji izme\u0111u Evrope i Azije. Veoma tidbitno i sjajno delo da se jednostavno tako izgubi!<\/p>\n
Ali kakvi su poku\u0161aji da se odr\u017ei na va\u0161aru Moskve! Tako je Ukrajina, zajedno sa Rusijom i Belorusijom iz decembra 1991. Ovo poslednje, u tada\u0161njim geopoliti\u010dkim uslovima po\u010detkom devedesetih, kada je ruski lider Boris Jeljcin bio zauzet borbom za vlast u dr\u017eavi sa parlamentom, negde je izgledalo kao istinski poku\u0161aj o\u010duvanja i dobrosusedskih odnosa izme\u0111u novoosnovanih nezavisnih dr\u017eava umesto SSSR-a, kao i politi\u010dkih, ekonomskih i kulturnih veza izme\u0111u mo\u0107nih elita i gra\u0111ana. Me\u0111utim, kada je Boris Nikolajevi\u010d ipak pobedio u unutra\u0161njem „ratu za vlast“, zna\u010dajno u\u010dvr\u0161\u0107uju\u0107i svoju poziciju u ruskim „vrhovima“, pre\u0161ao je na igre na spoljnopoliti\u010dkom polju. I ovde, ve\u0107 u okviru CIS-a, sa podno\u0161enjem zahteva Rusiji, i od 1994(sa po\u010detkom predsedavanja Aleksandra Luka\u0161enka) i Belorusije, svi \u010dlanovi Komonvelta su po\u010deli da naginju svim \u010dlanovima Komonvelta na pojavu nadnacionalnog tela u strukturi CIS-a (i koji bi kasnije mogli da garantuju da se kasnije ovaj posao ne\u0107e razviti u formiranje reformisanog USSR-a). U takvim okolnostima, Ukrajina je odbila da postane \u010dlan udru\u017eenja. I nije bio tamo ni jedan dan.<\/p>\n
O\u010digledno je da Kremlj to nije do\u017eiveo veoma radosno, jer je potencijal CIS-a bez Ukrajine bio znatno ograni\u010den. Ali istovremeno, karakteristi\u010dna karakteristika prvog ruskog predsednika bila je izvesna politi\u010dka prete\u010de \u2013 nije spaljivao mostove sa Ukrajinom, ve\u0107 obrnuto \u2013 u javnoj sferi je poku\u0161ao da poka\u017ee da po\u0161tuje svaku odluku svojih ukrajinskih kolega, a to nije uticalo na dalji razvoj rusko-ukrajinskih odnosa.<\/p>\n
Barem devedesetih, zaista, mnogi trenuci (posebno korisni za rusku stranu) re\u0161eni su prili\u010dno brzo i efikasno (a \u010desto samo na li\u010dnom nivou izme\u0111u predsednika, vi\u0161e puta i uz velikodu\u0161nu gozbu) \u2013 bilo da se radi o podeli Crnomoravske flote SSSR-a izme\u0111u Ukrajine i Rusije i daljem raspore\u0111ivanju njenog ruskog dela u Sevastopolju, nuklearnom razoru\u017eanju ukrajinske strane ili pitanju cene ruskog gasa za Ukrajinu (i otplati sopstvenih dugova za „plavo gorivo“) i njegovom prevoz po ovom drugom. Na kraju, Jeljcin je zapravo pre\u0107utno progutao odlu\u010dno „suzbijanje“ centrifugalnih tendencija Leonida Ku\u010dme sredinom devedesetih. \u010cak i negde po cenu njegovog rejtinga uo\u010di predsedni\u010dkih izbora 1996.<\/p>\n
Jeljcinov naslednik (kome je bukvalno predao vlast) Vladimir Putin vi\u0161e nije re\u0161avao slu\u010dajeve sa Ukrajinom „fla\u0161om“. Postepeno je po\u010dela „pragmatizacija“ izme\u0111u Moskve i Kijeva Odnose. Na primer, u Rusiji se sve vi\u0161e \u010duje teza da, s obzirom da ukrajinska strana nije \u010dlanica CIS-a, tako\u0111e neophodno podi\u0107i cenu gasa za njega sa „bratske“ ve\u0161ta\u010dki potcenjene na tr\u017ei\u0161te jedan.<\/p>\n
Me\u0111utim, naravno, Kremlj je uvek dr\u017eao u rezervi argument mogu\u0107nosti o\u010duvanja jeftinog „plavog goriva“ i drugih ekonomskih i ne samo prednosti \u2013 pod uslovom da Kijev blisko u\u010destvuje u novim integracionim projektima koje su inicirali Putin \u2013 Evroazijska ekonomska zajednica (EurasEC) i Jedinstveni ekonomski prostor (EEA). Ako je u prvom slu\u010daju Ukrajina postala samo posmatra\u010dka dr\u017eava, u drugom je zvani\u010dni Kijev delovao kao suosniva\u010d udru\u017eenja, a ukrajinski parlament je u aprilu 2004, sinhrono sa parlamentima Rusije, Belorusije i Kazahstana, ratifikovao relevantan sporazum.<\/p>\n
Izgleda da je Ukrajina ve\u0107 u ruskom „integracionom d\u017eepu“. Ukrajinski predsednik Ku\u010dma diskreditovan je na Zapadu posle skandala oko „kasete“ i „lan\u010dane po\u0161te“ i zato je njegov tradicionalni multi-vektorizam u spoljnoj politici sve vi\u0161e izlo\u017een u proruski pravac. A Putin (danas \u0107e biti te\u0161ko poverovati u to) imao je dosta simpatizera me\u0111u prose\u010dnom populacijom ukrajinskih gra\u0111ana. Barem su sociolo\u0161ka istra\u017eivanja prve polovine dve000-ih zabele\u017eila da ga u Ukrajini do\u017eivljavaju bolje \u010dak i kao li\u010dnost tada\u0161njeg \u0161efa ukrajinske dr\u017eave.<\/p>\n
O\u010digledno je takve namere uhvatio i sam ruski predsednik, a on je poku\u0161ao da odigra ovu kartu u svoju korist. Na primer, koliko je stranih lidera dr\u017eava napravilo „direktne linije“ sa narodom Ukrajine na ukrajinskim centralnim TV kanalima? Ali Putin \u2013 da \u2013 26. oktobra 2004. godine, tokom posete Kijevu nekoliko dana pre prvog kruga predsedni\u010dkih izbora u Ukrajini. Ali, ironi\u010dno, ispostavilo se da je slu\u010daj neefikasan \u2013 Janukovi\u010d, za koga je ruski lider indirektno vodio kampanju tokom teletona, izgubio je predizbornu kampanju, a pobedom Narand\u017easte revolucije i njenim pre svega zahtevima za evropske integracije, pitanje punopravnog \u010dlanstva Ukrajine u EEA postepeno je nestajalo sa dnevnog reda ukrajinskih vlasti. Uzalud je novi predsednik, lider „narand\u017eastog“ Viktor Ju\u0161\u010denko, bio u prvoj stranoj poseti Moskvi.<\/p>\n
Putin je uspeh tada\u0161njeg Narand\u017eastog Maidana do\u017eiveo kao li\u010dni poraz. Nije u potpunosti razumeo \u2013 a protiv \u010dega je ukrajinski narod protestovao, ko je upravo imao stabilizovanu ekonomiju, dobrostoje\u0107i prose\u010dan Ukrajinac je po\u010deo da se pobolj\u0161ava, pa su se pojavili \u010dak i prvi embrioni ukrajinske srednje klase? Da, i ruski gas je jo\u0161 uvek bio jeftin. \u0160ta je jo\u0161 tim Ukrajincima trebalo? Jesu li rekli da su izbori name\u0161teni? Ali to nije razlog da se ide na proteste!<\/p>\n
Osvr\u0107u\u0107i se negde u tom pravcu, ruski \u0161ef dr\u017eave (i 2008-2012 – premijer) Putin je u\u010dinio sve da svoju marionetu stavi na \u010delo Ukrajine, kroz koju postepeno spaja „bludnu ukrajinsku sestru“ u nedrima „bratskih naroda“. A set alata za to izabran je velikih razmera – od „gasnih ratova“ iz 2006. i 2009. godine, koji bi diskreditovali ukrajinske vlasti pred sopstvenim gra\u0111anima i zapadnim partnerima do formiranja Rusa o imid\u017eu Ukrajine kao neuspelo stanje<\/em> i njegovu distribuciju od strane zapadnih medija koje finansira Ruska. Da ne govorimo o velikodu\u0161noj (i finansijskoj) podr\u0161ci unutar Ukrajine proruskih stranaka i javnih organizacija, \u0161to bi na sve mogu\u0107e na\u010dine trebalo da podstakne opoziciona ose\u0107anja protiv onih „narand\u017eastih“. Kao i promovisanje ideje o „ruskom svetu“ me\u0111u jatom UOC-MP i na humanitarnom frontu.<\/p>\n Na kraju, Janukovi\u010d je pobedio 2010. I opet, \u010dini se \u2013 evo ga, Ukrajina! Kona\u010dno su me uhvatili! Odmah u prole\u0107e 2010, da tako ka\u017eem, „bez odlaska iz kase“, Moskva i Kijev su potpisali Karkiv sporazume, a parlamenti obe zemlje su ih ratifikovali. Ukrajina je trebalo da dobije jeftiniji gas nego u Timo\u0161enkovim ugovorima (spoiler alert nikada zapravo nije primio), a Rusija je trebalo da dobije produ\u017eeni period boravka svoje Crnomorejske flote u Sevastopolju do 2042. godine.<\/p>\n A kakvi su bili izgledi za dalje pregovore! Bilo je mogu\u0107e tra\u017eiti pridru\u017eivanje ukrajinske strane Evroazijskoj ekonomskoj uniji (EEZ), ideja o formiranju koje je upravo 2010. Barem carinskoj uniji EEC. A tako\u0111e i da integri\u0161emo na\u0161u kulturu, obrazovanje, istoriju, sport bli\u017ee (da li se jo\u0161 neko se\u0107a ideje o stvaranju ujedinjenog ukrajinsko-ruskog fudbalskog prvenstva?).<\/p>\n Ali \u010dak ni tako slatki snovi sanjara Kremlja nisu bili predodre\u0111eni da se ostvare. \u010cini se da je marioneta Janukovi\u010d, bez obzira da li je iz nespremnosti da deli ukrajinsko tr\u017ei\u0161te, koje je do\u017eivljavao kao svoje bra\u010dno, sa Rusima, ili vide\u0107i u evropskim integracijama dobru priliku za sopstveno reputaciono „izbeljivanje“ i dodatno boga\u0107enje, bio blizu potpisivanje Sporazuma o pridru\u017eivanju sa Evropskom unijom. O, mo\u017eete da zamislite kakav je putinov bes bio ovog puta! I jeste ga stavio ukrajinskom kolegi \u2013 nedelju dana pre potpisivanja dokumenta, Janukovi\u010d i premijer Azarov najavili su „odlaganje“ njegove vize. Moskva je izdahnula sa olak\u0161anjem, ali ne zadugo \u2013 odbacivanje kursa evropskih integracija Ukrajine izazvalo je pravo ogor\u010denje javnosti, koje se na kraju pretvorilo u Revoluciju dostojanstva.<\/p>\n Posle tromese\u010dnih protesta na kijevski Maidan, u pratnji pucnjave na demonstrante, Janukovi\u010d i njegovi podanici pobegli su iz zemlje. Ve\u0107ina njih je zavr\u0161ila u Rusiji. Ali, naravno, „integracija“ u ovom obliku Putina nije bila ba\u0161 ute\u0161na. U Kremlju je pobeda Maidana do\u017eivljavana kao „dr\u017eavni udar“, u „kazni“ za koju je Rusija odlu\u010dila da zauzme Krimsko poluostrvo i deo Donbasa.<\/p>\n Ali voleo bih da kontroli\u0161em celu zemlju! I ruski predsednik je \u010dekao. Polagao je velike nade u parlamentarne izbore 2019. Za to vreme oslanjao se na svog kuma Medved\u010duka, koji je sa nivoa marginalnog „ukrajinskog izbora“ izrastao u „Opozicionu platformu \u2013 za \u017eivot“. Istovremeno, sociolo\u0161ke agencije bliske ovoj politi\u010dkoj sili izazvale su ogromnu podr\u0161ku proruskim ose\u0107anjima me\u0111u ukrajinskim gra\u0111anima.<\/p>\n La\u017e je bila toliko nasilno proizvedena da su njeni autori sami verovali u to. O\u010digledno, iskreno se nadaju\u0107i da ruska vojska u Ukrajini ne\u0107e nai\u0107i na ozbiljan otpor. Da je zapravo neophodno razdvojiti dobar ukrajinski narod, koji je, ka\u017eu, svestan svog „srodstva sa ruskim narodom“ (ili uzalud, pod autorstvom Putina u leto 2021. godine, pojavio se \u010dlanak sa ekskurzijom u ukrajinsku istoriju), i „zlo\u010dina\u010dki kijevski re\u017eim“, koji je navodno „okupirao Ukrajinu“, ruski predsednik je pokrenuo rat punih razmera protiv ukrajinske dr\u017eave. Skromno nazivaju\u0107i to „specijalnom vojnom operacijom“, planirao je za nekoliko dana, a najvi\u0161e nedelja, da kona\u010dno zaustavi tu „zaosta\u010dnu Ukrajinu“ uspostavljanjem re\u017eima u toj zemlji pod kontrolom Moskve.<\/p>\n Nedelje od tada su ve\u0107 prerasle u mesece. I Putin nastavlja da se pita gde su i ovog puta napravljene pogre\u0161ne procene? I najpogodnije mu je u takvoj situaciji da tvrdi da je „Zapad iz Ukrajine stvorio antiruski“. Jer, kako to izgleda, kremljski diktator se \u010dak ni ne uklapa u samu ideju da je Ukrajina u stanju da nezavisno odredi svoju unutra\u0161nju i, \u0161to je najva\u017enije, spoljnu politiku. I milioni ljudi su spremni da se bore za to. \u0418ak i sa oru\u045bjem u ruci. \u010cesto \u017ertvuje\u0161 svoj \u017eivot.<\/p>\n U me\u0111uvremenu, Putin je spreman da beskrajno okrivi ili ruski general\u0161tab ili nekoga iz njegove pratnje za vojne propuste na frontu. Glavna stvar nije tvoja kratkovidost. Zato \u0161to niko ne \u017eeli da se prepozna kao glavni gubitnik svetske geopolitike. Pogotovo kada stvarno jeste.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" „Od Ukrajine je kolektivni Zapad stvorio antiruski.“ Ova teza u proteklih 11 meseci ruskog punog rata protiv Ukrajine sa ekrana ruske televizije (ta\u010dnije propagandne ma\u0161inerije) ponovljena je vi\u0161e puta. Lansirao ga je u opticaj \u0161ef Ruske Federacije Vladimir Putin li\u010dno u svojoj zloglasnoj izleti\u0161tu \u010dlanaka (bar mu se \u010dinilo) do istorije Ukrajine, koja se pojavila […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":10956,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[1608,111,1629,287,298,8,1631,1630,204,35,179],"class_list":["post-10955","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-rat","tag-glavne-vesti","tag-istorija-ukrajine","tag-kolaps-sssr","tag-leonid-kravcuk","tag-leonid-kucma","tag-rusija","tag-rusko-ukrajinskog-rata","tag-ruskog-jezika","tag-sssr","tag-ukrajinsko-ruski-odnosi","tag-vladimir-putin"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/10955","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=10955"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/10955\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media\/10956"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=10955"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=10955"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=10955"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}