Ve\u0107ina ratova se zavr\u0161ava diplomatski. Me\u0111utim, doba diplomatije gotovo uvek dolazi nakon \u0161to je jedna od strana u sukobu pretrpela odlu\u010duju\u0107i poraz na bojnom polju ili izgubila sposobnost da vodi rat pod teretom unutra\u0161njih problema. U rusko-ukrajinskom ratu u sada\u0161njoj fazi nema znakova ni jednog ni drugog.<\/p>\n
Nedavno je kopredseda lider vladaju\u0107e Socijaldemokratske partije Nema\u010dke Lars Klingbail govorio u prilog diplomatskom re\u0161enju rata u Ukrajini. „Ponekad mi se vrti u glavi kada vidim da se razgovori vode samo o oru\u017eju. \u0160okiran sam kada vidim kako je danas gotovo prezren koncept diplomatije“, rekao je nema\u010dki politi\u010dar u Majncu.<\/p>\n
Izjave ove vrste su tipi\u010dne. Od prvog dana potpune ruske invazije \u010dujemo fraze mnogih stranih politi\u010dara o potrebi diplomatskog re\u0161enja sukoba. Ovi saveti se ponavljaju redovno i u razli\u010ditim zemljama sveta. Nekada ih ima vi\u0161e, a nekada ti glasovi gotovo da jenjavaju. Po pravilu, strani politi\u010dari apeluju na \u010dinjenicu da se svi ratovi zavr\u0161avaju diplomatskim re\u0161enjem i potpisivanjem neke vrste mira. A konflikti se bolje re\u0161avaju za pregovara\u010dkim stolom.<\/p>\n
U ovim savetima i pozivima na pregovore sa agresorom postoji mnogo cinizma, infantilizma i zanemarivanja o\u010diglednih \u010dinjenica. Poku\u0161aji da se ne primete odnosi uzroka i posledica moskovske invazije, a ne da se napravi razlika izme\u0111u agresora i \u017ertve. Elementi politike umirivanja agresora kombinuju se sa \u017eeljom da zauzmu poziciju iznad konflikta, da odbace nepotrebne moralne i eti\u010dke aspekte. Pitanje pravde i neminovnost ka\u017enjavanja za ratne zlo\u010dine stavljaju se pod znake navoda zarad po\u010detka nove faze diplomatije. Me\u0111utim, vi\u0161egodi\u0161nji pregovori sa moskovskim agresorom, koji su nastavljeni u razli\u010ditim formatima i na razli\u010ditim mestima od 2014. godine, nisu uspeli da spre\u010de rat. \u0160tavi\u0161e, diplomatija ne\u0107e mo\u0107i da postigne samo trajni mir i ka\u017enjavanje ruskih ratnih zlo\u010dinaca u trenutnoj fazi.<\/p>\n
Velikim ratovima \u010desto prethodi velika, ali besplodna diplomatija. Setite se Prvog i Drugog svetskog rata. Koliko je diplomatskih napora ulo\u017eeno da se izbegne sukob velikih sila. Koliko je poseta i pregovora sprovedeno. I sve uzalud. Jer za potencijalnog agresora, diplomatija je samo igra. Vreme potrebno za vojnu obuku. Kao i na\u010din da se sazna: da li je mogu\u0107e mirno dobiti ono \u0161to je planirao tokom vojne kampanje diplomatskim ucenama i pritiskom. Ponekad je uspevao. Nekad ne. Me\u0111utim, iskustvo pokazuje da nijedna diplomatija ne mo\u017ee da zaustavi one koji su krenuli u osvajanje drugih zemalja. Agresor se mo\u017ee zaustaviti samo vojno.<\/p>\n
Strani politi\u010dari su lukavi ili ne govore celu istinu kada tvrde da diplomatija na kraju okon\u010dava sve ratove. U stvari, diplomatija je poslednja faza rata koju je neko izgubio. Diplomatija bele\u017ei poraz ili pobedu jedne od stranaka. Skoro svi ratovi poslednjih vekova zavr\u0161ili su se diplomatskim re\u0161enjem, ali tek posle ne\u010dijeg ubedljivog poraza ili pobede na bojnom polju. Nasuprot tome, bilo je veoma malo sukoba koji su re\u0161eni diplomatski u vreme kada niko od ratobornih nije izgubio \u0161anse za pobedu ili ostvarenje ciljeva vojne kampanje. \u0418ak i ako je ilusno.<\/p>\n
Ponekad postoje izuzeci. Poraz u ratu mo\u017ee biti izazvan ne toliko neuspesima na bojnom polju kao unutra\u0161njom politi\u010dkom kataklizmom u jednoj od zara\u0107enih dr\u017eava. Revolucije, pobune, pu\u010devi, smrt vladara \u010desto slu\u017ee kao prolog izlasku iz rata \u010dak i pre kona\u010dnog kolapsa na frontu. Ponekad se ratovi zaustavljaju zbog iscrpljenosti resursa da se oni nastave. U istoriji Rusije, to se ve\u0107 desilo. Neuspesi na frontu, pomno\u017eeni teretom sprovo\u0111enja dugih neprijateljstava, doveli su do kolapsa dr\u017eavnog mehanizma, prevrata u palati, gra\u0111anskih sukoba i previranja. Me\u0111utim, predvi\u0111anje takvih doga\u0111aja mo\u017ee biti te\u0161ko. Tako da ne treba da se nadate ne\u010demu \u0161to se mo\u017eda ne\u0107e desiti.<\/p>\n
Ponekad se ratovi zavr\u0459e \u0438injenicom da nijedna strana ne mo\u045be da ostvari svoje ciljeve. Ili ograni\u010den na delimi\u010dan uspeh. Me\u0111utim, dalja diplomatija u ovom slu\u010daju \u010desto ne dovodi do stabilnog i trajnog mira, s obzirom da postoji velika opasnost od nastavka neprijateljstava.<\/p>\n
Ratovi su druga\u010dije prirode. Nema\u010dki teoreti\u010dar iz devetnaestog veka, general Karl fon Klausevic, rekao je: „Rat je nastavak politike drugim sredstvima.“ Ruski rat protiv Ukrajine je nastavak njene politike \u010diji je cilj da obnovi „ruski svet“ i uni\u0161ti ukrajinsku naciju i identitet. Po\u0161to Moskva nije uspela da pretvori Ukrajinu u drugu Belorusiju i li\u0161i je svog suvereniteta ne-vojnim sredstvima, Kremlj je uz pomo\u0107 oru\u017eja izabrao put „kona\u010dnog re\u0161enja ukrajinskog pitanja“. Ovo je agresivni rat krutog carstva, od kojih se ideolo\u0161ka osnova vra\u0107a u duboku pro\u0161lost i proizi\u010de iz ekspa.nacisti\u010dka totalitarna su\u0161tina ruske kolonijalne sile. Neobi\u010dnost takvih ratova je da samo odlu\u010duju\u0107i vojni poraz agresora mo\u017ee da utre put trajnom miru. Otvorite prozor diplomatije. Sve ostalo je samoobmana i samo-hipnoza. Na\u017ealost, mnogi ne razumeju ili ne \u017eele da razumeju ovu istinu.<\/p>\n
Analiti\u010dari vole da povla\u010de paralele. Neki porede Putinovu Rusiju sa Hitlerovom Nema\u010dkom. I ekstrapolira tok Drugog svetskog rata do rusko-ukrajinskog rata. U tom aspektu \u010desto se prave previ\u0161e optimisti\u010dne pretpostavke. Ka\u017eu da je sudbina rata ve\u0107 kona\u010dno re\u0161ena i da je sada Rusija na korak od potpunog poraza, kao \u0161to je bio Tre\u0107i rajh 1944. Ali u sada\u0161njoj fazi rusko-ukrajinskog rata ne mo\u017ee se govoriti o ne\u010dijem odlu\u010duju\u0107em porazu ili pobedi. Ta\u010dnije, figurativno smo 1942. Kada Hitlerov blickrig nije uspeo, ali je ipak imao dovoljno snage da poku\u0161a da pokrene novu ofanzivu i osveti se za pro\u0161logodi\u0161nje neuspehe. Mada ne na celoj liniji fronta.<\/p>\n
Ukrajina je 2022. uspela da poremeti planove ruskih osvaja\u010da. Moskva je pretrpela nekoliko zna\u010dajnih poraza. Agresor je izgubio mnogo osoblja i opreme. Ipak, uvek je bolje preceniti nego potceniti neprijatelja. Naro\u010dito kada imate posla sa tako podmuklim i podlim osvaja\u010dem.<\/p>\n
Na\u017ealost, zbog ograni\u010denih vojnih sposobnosti, Oru\u017eane snage Ukrajine nisu mogle da nanesu strate\u0161ke poraze ruskim osvaja\u010dima, koji obezbe\u0111uju opkoljenje i potpuni poraz \u010ditavih vojski. Nedostatak ofanzivnog oru\u017eja zna\u010dajno ograni\u010dava na\u0161u sposobnost da sprovodimo velike ofanzivne operacije. Agresivna zver je ranjena i nije ubijena. Rusija nije ostvarila svoj cilj. Me\u0111utim, Ukrajina je sada daleko od osloba\u0111anja i de-okupacije svih teritorija. A \u010dak i ako ruski osvaja\u010di budu proterani sa cele ukrajinske teritorije, nije \u010dinjenica da \u0107e to staviti ta\u010dku na rat.<\/p>\n
Verovatno\u0107a potpisivanja mirovnog sporazuma izme\u0111u agresora i \u017ertve agresije deluje sumnjivo. Po pravilu, sa agresorom koji je izgubio rat, potpisuju \u010din predaje i propisuju mehanizam za pla\u0107anje od\u0161tete. I mo\u017ee li iko da zamisli da bi rusko politi\u010dko rukovodstvo potpisalo dokument gde je neophodno napustiti aneksirane teritorije, koje su, prema ustavu, formalno uklju\u010dene u Rusku Federaciju? Ako je agresor pobedio, onda nikakvi dogovori nisu potrebni. U ovom slu\u010daju, diplomatija ili ne postoji ili slu\u017ei kao ekran za aneksiju i gubitak pravne li\u010dnosti zemlje koja je pora\u017eena.<\/p>\n
Sada se obe strane pripremaju za nove vojne kampanje 2023. Stoga su diplomatska re\u0161enja gotovo nerealna, bez obzira \u0161ta neki strani politi\u010dari rekli. Dok Rusija vojno ne bude pora\u017eena, diplomatija je osu\u0111ena na propast. Ako neko na Zapadu iskreno \u017eeli da okon\u010da rat, mora da shvati da najkra\u0107i put do ovoga le\u017ei kroz poraz agresora.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Ve\u0107ina ratova se zavr\u0161ava diplomatski. Me\u0111utim, doba diplomatije gotovo uvek dolazi nakon \u0161to je jedna od strana u sukobu pretrpela odlu\u010duju\u0107i poraz na bojnom polju ili izgubila sposobnost da vodi rat pod teretom unutra\u0161njih problema. U rusko-ukrajinskom ratu u sada\u0161njoj fazi nema znakova ni jednog ni drugog. Nedavno je kopredseda lider vladaju\u0107e Socijaldemokratske partije Nema\u010dke […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":10752,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[546,1098,1424,8,7,159,60,5],"class_list":["post-10751","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-rat","tag-drugi-svetski-rat","tag-petro-gerasymenko","tag-prvi-svetski-rat","tag-rusija","tag-rusko-ukrajinski-rat","tag-sankcije-rusiji","tag-vojna-pomoc-ukrajini","tag-vrhunske-vesti"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/10751","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=10751"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/10751\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media\/10752"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=10751"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=10751"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=10751"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}