Kolaps SSSR-a je zaista postao geopoliti\u010dka katastrofa. Jer ruski narod, za razliku od sovjetskog, vi\u0161e ne mo\u017ee da ide na Crveni trg.<\/p>\n
2. januara, poznati sovjetski aktivista za ljudska prava, disident Viktor Fajnberg, preminuo je u Francuskoj. Rodom iz Ukrajine (i sam Viktor je ro\u0111en u Karkivu, a njegovi roditelji \u2013 u Znamenki i Kremen\u010duku) u\u0161li su u svetsku istoriju 25. avgusta 1968. godine. Tada su on i jo\u0161 \u0161estorica istih o\u010dajnika oti\u0161li na Crveni trg u Moskvi, organizuju\u0107i jedan od prvih javnih protesta u istoriji Sovjetskog Saveza \u2013 protiv okupacije \u010cehoslova\u010dke od strane Crvene armije.<\/p>\n
Cela sedmica je, naravno, odlo\u017eena nekoliko minuta posle po\u010detka akcije. Fajnbergu su tokom hap\u0161enja izbijeni prednji zubi, pa je odlu\u010deno, za razliku od drugih demonstranata, da mu se ne sudi. Ali to ne zna\u0438i da je imao sre\u0436e. Naprotiv, poslat je na obavezno le\u010denje u specijalnu psihijatrijsku kliniku. I kaznena sovjetska psihijatrija je ve\u0107 bila poznata po svom zaista neljudskom odnosu prema „pacijentima“.<\/p>\n
Fajnberg je izdr\u017eao ova mu\u010denja \u010detiri godine, a onda su, zbog publiciteta na Zapadu, vlasti Kremlja bile primorane da ga puste u inostranstvo, gde je \u017eiveo do po\u010detka 2023. godine.<\/p>\n
Druga u\u010desnica akcije, Natalija Gorbanevskaja, u\u0161la je u „psihu“, ostalih pet je osu\u0111eno na razne uslove zatvora ili izgnanstva. Kaznena ruka sovjetskog „zakona“ nije zaobi\u0161la nijednu od ovih hrabrih sedam…<\/p>\n
I to je ono \u0459to je interesantno. Iako kasnije nije bilo uobi\u010dajeno da se pominje etni\u010dka pripadnost u\u010desnika tog legendarnog protesta, \u010dak je i \u010duveni ruski TV publicista Leonid Parfjonov u svom projektu „Ruski Jevreji<\/a>“ prisetio se da su od tih sedam, \u010detvorica bili Jevreji. Konstantin Babitsky, Larisa Bogoraz-Bruchman, Pavel Litvinov (unuk legendarnog Narodnog komesara za spoljne poslove SSSR Maksim Litvinov, n\u00e9e Meyer-Genoch Wallach) i Viktor Fajnberg. Zapravo, \u010dak pet \u2013 Natalija Gorbanevskaja je imala jevrejskog oca. A u ovoj sedmorici postojao je Rus francuskog porekla, Vadim Delaunaj.<\/p>\n Zato je za ceo ruski narod, koji je izmislio ne polovinu, ve\u0107 relativnu ve\u0107inu stanovni\u0161tva SSSR-a, postojao samo jedan Vladimir Dremljuga, koji se nije pla\u0161io da podigne slogan „Za va\u0161e (\u010cehe i Slovake \u2013 autora) iznad glave. i na\u0161u slobodu.“<\/p>\n Naravno, u disidentskom pokretu, titularnu naciju Sovjetskog Saveza predstavljalo je vi\u0459e od jednog Dremlyuga. Vredi pomenuti bar akademika Andreja Saharova, ulice po kojima je ime dobilo \u010dak i u Ukrajini. Ali ako izmerimo procente disidenata u odre\u0111enim narodima SSSR-a, Rusi \u0107e biti na kraju liste. Dugo mo\u017eemo govoriti o razlozima ove situacije \u2013 ovo je genetsko se\u0107anje na ve\u010dno ropstvo ruskog naroda ili zadovoljstvo prisustvom sopstvene dr\u017eave (a Sovjetski Savez od ranih tridesetih je zapravo obnovljen od strane Ruske imperije pod crvenom zastavom), dok su Ukrajinci, Litvanci, Jermeni nisu imali svoje zemlje, a Jevreji nisu imali ni simulakrum u obliku republike Unije (postojala je samo Jevrejska autonomna oblast na Dalekom istoku, gde Jevreji nikada nisu sa\u0438injeni vi\u0459e od nekoliko procenata populacije. Me\u0111utim, ne govorimo o uzrocima, ve\u0107 o posledicama.<\/p>\n A posledice su bile slede\u0107e. Posle otvaranja jevrejske emigracije, „Lyceums odgovaraju\u0107e nacionalnosti“ su oti\u0161li u Izrael, gde su se pridru\u017eili izgradnji sopstvene etni\u010dke dr\u017eave (Natan \u0160aranski, rodom iz Donjecka, radili su desetak godina u raznim izraelskim vladama na ministarskim pozicijama), ili u Sjedinjene Dr\u017eave i Evropu, gde tako\u0111e nisu bili izgubljeni. Kolonije su se transformisale u sindikalne republike na kraju su stekle ili povratile nezavisnost, a ju\u010dera\u0161nji disidenti postali su politi\u010dari nacionalne demokratske vrste i tako\u0111e aktivno doprineli razvoju svojih mladih dr\u017eava. \u010cak i u prili\u010dno konzervativnoj Ukrajini, Nacionalne demokrate su uvek bile uticajna sila koju su tako proruski orijentisani predsednici kao leonid Ku\u010dma morali da razmotre. Nema \u0161ta da se ka\u017ee o balti\u010dkim dr\u017eavama \u2013 udaljenost koju su prevazi\u0161li u proteklih 30 godina je odli\u010dna ilustracija uticaja boraca za nezavisnost na budu\u0107nost ovih dr\u017eava.<\/p>\n \u0160ta se desilo sa titularnom sovjetskom nacijom, upravo „Ruskimi“, koju je predstavljao jedan Vladimir Dremljuga 25. avgusta 1968. godine na Crvenom trgu? Neko kao Saharov je umro pre kolapsa SSSR-a. Neko, kao Dremljuga ili Sol\u017eenitsin, je izba\u010den iz Unije. I na kraju, postojala je takva situacija da se disidentski pokret, koji je u Sovjetskom Savezu bio prili\u010dno mo\u0107an i primetan, istopio kao rosa na suncu bez svojih nacionalnih komponenti. Istopio se, ne ostavljaju\u0107i nikakav trag u politi\u010dkom \u017eivotu svoje zemlje.<\/p>\n Uporedite situaciju u Ukrajini i Rusiji krajem prve postsovjetskog decenije. Postojala je frakcija Narodnog pokreta u ukrajinskoj Verkhovnoj Radi, vo\u0111a NRU, Vja\u010deslav \u010cornovil, bio je tako zna\u010dajna li\u010dnost u ukrajinskom dru\u0161tvu, da je njegova tragi\u010dna smrt (koju neki nazivaju ubistvom, koja sama po sebi nagove\u0161tava zna\u010daj osobe Vja\u010deslava Maksimovi\u010da \u2013 ba\u0161 kao \u0161to niko ne bi bio ubijen) izazvala pravi \u0161ok. Narodni pokret \u0107e za nekoliko godina kao specifi\u010dan znak prestati da uti\u010de na politi\u010dku situaciju, ali \u0107e u\u010denici ove politi\u010dke snage formirati osnovu bloka „Na\u0161a Ukrajina“, koji \u0107e po\u010detkom XXI veka pobediti i na parlamentarnim i na predsedni\u010dkim izborima, radikalno menjaju\u0107i tok istorije u na\u0161oj zemlji.<\/p>\n U ruskoj Dr\u017eavnoj dumi u to vreme, \u010dak ni liberali novog vremena, Jabloko i Unija desni\u010darskih snaga, nisu igrali nijednu ozbiljnu ulogu, pro\u017eivljavali su svoje poslednje mesece. Godine 2003, godine kada su ukrajinski potomci Pokreta zapo\u010deli novu fazu nacionalne istorije, zavr\u0161enu Narand\u017eastom revolucijom, \u010dak su i ostaci biv\u0161ih nacionalnih demokratskih projekata devedesetih nestali sa politi\u010dke mape Rusije.<\/p>\n A onda je novi diktator Kremlja postepeno toliko stezao orahe, skoro do sovjetskog ideala, da jednostavno nije bilo nikoga da protestuje protiv nove okupacije, ovog puta ve\u0107 Ukrajine. Ispostavilo se da bez Jevreja (Ukrajinaca, Litvanaca i drugih slobodarih naroda imperije) nema ko da ode na Crveni trg sa starim, ali tako relevantnim sloganom. Viktor Fajnberg je 2018. posetio Prag, u\u010destvuju\u0107i u doga\u0111ajima posve\u0107enim 50. godi\u0161njici sovjetske okupacije (i njegovom protestu). Tamo u jednom od Intervju<\/a> on je izjavio: situacija u Rusiji je mo\u017eda gora nego u SSSR-u tokom njegove mladosti. Jedino \u0161to nije rekao bilo je jo\u0161 gore, ne samo zbog postupaka vlasti, ve\u0107 i zbog toga \u0161to su ljudi koji su spremni da idu na Crveni trg \u010dak i pod strahom zatvorske \u0107elije ili odeljenja mentalne bolnice okon\u010dani.<\/p>\n Bori\u0107emo se, u stvari, ve\u0107 se sami borimo za na\u0161u slobodu. Za na\u0161e \u2013 ali ne i za va\u0161e. Po\u0161to se \u010dak i njihova sloboda ispostavila kao nepotrebna za Ruse, lako su je promenili u krimsku carsku euforiju iz 2014.<\/p>\n Lider krimskog tatarskog disidentskog pokreta Mustafa Dzhemilev \u017eiveo je u novoj okupaciji svoje domovine \u2013 ali i o\u010dajni\u010dkom otporu, \u0161to \u0107e pre ili kasnije rezultirati kona\u010dnim osloba\u0111anjem Krima od ruskih okupatora. Vja\u010deslav \u010cornovil, jedan od simbola ukrajinskog raseda, nije do\u017eiveo da ga vidi, ve\u0107 je postavio takve temelje da su potomci uspe\u0161no podigli na njih zgradu sopstvene, ukrajinske dr\u017eave.<\/p>\n