Uprkos ratu, neki predstavnici ukrajinskih vlasti aktivno modeluju politi\u010dku budu\u0107nost i izla\u017eu pasijans verovatnog rejtinga politi\u010dkih snaga i predsedni\u010dkih kandidata. Visoke li\u010dnosti poverenja u predsednika Zelenskog protiv pozadine veoma skromnih pokazatelja popularnosti njegovih politi\u010dkih protivnika hvataju ma\u0161tu mnogih. Me\u0111utim, istorijsko iskustvo pokazuje da je predvi\u0111anje rezultata predstoje\u0107ih izbora na vrhuncu rata nezahvalno i rizi\u010dno.<\/p>\n
Krajem 2022. godine u informativnom prostoru pojavili su se podaci iz navodno zatvorene sociologije iz Kabineta predsednika. Navodi se da me\u0111u opozicijom hipoteti\u010dka stranka Serhij Prajtula sada ima najve\u0107i rejting (u rasponu od 12-14 odsto). Rejting stranke Petro Poro\u0161enka pao je na 6-7 odsto. \u0160to se ti\u010de ostalih protivnika vlade, o njima se nije pominjalo. Najverovatnije je izborna situacija u njima jo\u0161 gora.<\/p>\n
Protiv ove pozadine, \u0161ef kabineta predsednika Andrij Jermak rekao je u velikom intervjuu za TV kanal 1+1 da smatra da je ekspeditivno da Zelenski ode na drugi mandat. Pona\u0161anje vladinih zvani\u010dnika pokazuje da su uvereni u svoje sposobnosti i veoma optimisti\u010dni u pogledu izbornih perspektiva. Oni se mogu razumeti: rejting podr\u0161ke Zelenskom je van skale. I teleton „Ujedinjenih vesti“ i ga\u0161enje nekoliko opozicionih TV kanala na digitalnom pristupu zna\u010dajno su ograni\u010dili PR mogu\u0107nosti za sve politi\u010dke protivnike sluga naroda. Ipak, nije \u010dinjenica da su prognoze vlasti predodre\u0111ene da se ostvare.<\/p>\n
Rat je poseban period koji ne podle\u017ee op\u0161tim pravilima politi\u010dkog \u017eivota. Davanje politi\u010dkih prognoza ili pretvaranje podr\u0161ke za delovanje \u0161efa dr\u017eave u procenat glasova na izborima je rizi\u010dan i nezahvalan zadatak. Sociolo\u0161ka istra\u017eivanja ratnog perioda za politi\u010dki rejting i preferencije imaju veliku gre\u0161ku i ne odra\u017eavaju stabilna uverenja bira\u010da. Ta\u010dnije, njihovo emotivno stanje i iskustva. A potpuna politi\u010dka aktivnost i konkurencija raznih politi\u010dkih snaga, koje smo nekada posmatrali u mirnodopsko vreme, jednostavno sada ne postoji.<\/p>\n
Ispred ukrajinskog dru\u0161tva ima mnogo nepoznanica. Po\u010detkom 2023. niko ne mo\u017ee precizno da predvidi trajanje rata i kako \u0107e se ta\u010dno zavr\u0161iti. Koja \u0107e biti cena pobede? Da li \u0107e sve teritorije biti dekupa\u045bne od vremena izbora i kako \u0436e se to desiti? Da li \u0107e agresor odgovarati? Kakva \u0107e onda biti socijalna i ekonomska situacija u dr\u017eavi? Sada nema odgovora na ova pitanja. Me\u0111utim, oni \u0107e imati direktan uticaj na doma\u0107i politi\u010dki rejting. A iskustvo Vinstona \u010cer\u010dila i njegove Konzervativne partije pokazuje da vam \u010dak ni pobeda u ratu ne garantuje pobedu na slede\u0107im izborima.<\/p>\n
U julu 1945. Pre dva meseca rat na evropskom kontinentu se zavr\u0161io i potpisana je predaja Vermahta. Velika Britanija, predvo\u0111ena \u010cer\u010dilom, bila je u stanju ne samo da stane sama protiv napada Tre\u0107eg rajha tokom te\u0161kih dana vazdu\u0161ne bitke za Englesku 1940, ve\u0107 i, zajedno sa saveznicima, da pobedi neprijatelja i pobedi ga.<\/p>\n
Istorijska veli\u010dina li\u010dnosti \u010cer\u010dila je van svake sumnje. Uspeo je da okupi celu naciju da odbije agresora. Postao je simbol borbe i invictusa slobodnog sveta suo\u010den sa pretnjom tiranije. Put do pobede je bio dug i trnovit. Ali \u010cer\u010dil je adekvatno vodio svoju zemlju kroz te\u0161ke ratne godine. A njegovi inspirisani govori jo\u0161 uvek inspiri\u0161u nacije koje se bore za svoju slobodu i nezavisnost. Nekoliko meseci pre parlamentarnih izbora 1945. Me\u0111utim, uprkos tome \u0161to su igrali istaknutu ulogu tokom Drugog svetskog rata, britanski premijer i njegova Konzervativna partija do\u017eiveli su te\u017eak poraz.<\/p>\n
Na kraju izbora 1945, laburisti su dobili 47,7 odsto, a Konzervativci 36,2 odsto glasova. Vi\u0161e od tri miliona bira\u010da glasalo je za pobednike izbora nego za \u010cer\u010dilovu stranku. Kao rezultat toga, laburisti su osvojili 393 mesta, a Konzervativci samo 197 mesta. Ovaj doga\u0111aj je jedan od najneverovatnijih politi\u010dkih doga\u0111aja u britanskoj istoriji. Ipak, ima potpuno logi\u010dno obja\u0161njenje.<\/p>\n
Konzervativci su 1945. Imali su osnova za ovo. Pobedni\u010dki rat i li\u010dna harizma i popularnost Vinstona \u010cer\u010dila, prema konzervativcima, trebalo bi da im obezbede neupitnu izbornu prednost. Poverenje u pozitivan ishod parlamentarne trke bilo je toliko veliko da se \u010cer\u010dil nije ni uklju\u010dio u predizbornu kampanju, ve\u0107 se koncentrisao na spoljnopoliti\u010dke poslove. Izborni rezultati do\u0161li su kao pravi \u0161ok za njega.<\/p>\n
Britanski glasa\u010di, naravno, nisu zaboravili \u010cer\u010dilovu ulogu u pobedi nad Hitlerom. Me\u0111utim, oni tako\u0111e nisu zaboravili poziciju Konzervativne partije i njenih lidera pre nego \u0161to je \u010cer\u010dil do\u0161ao na vlast u maju 1940. A polo\u017eaj \u010cer\u010dilovih prethodnika imao je za cilj pacifikovanjeagresor. I Stenli Boldvin i, naro\u010dito, Nevil \u010cemberlen su uspeli da oslobode Hitlerove ruke za novi rat. Pregovarali su sa njim i potpisali sporazume. Za\u017emurili su na razvoj Vermahta i nisu primetili ekspanzionisti\u010dke planove Tre\u0107eg rajha.<\/p>\n
Konzervativna vlada 30-ih godina XX veka snosi punu odgovornost za nespremnost Britanije za rat, odbijanje ponovne naoru\u017eavanja sopstvene vojske i neadekvatnu procenu pretnje od nacisti\u010dke Nema\u010dke. Britanci nisu zaboravili poni\u017eavaju\u0107e pregovore sa Hitlerom, sramota Minhena 1938. i \u010cemberleuna neslavna izjava da je doneo mir celoj generaciji. Uprkos pobedi Velike Britanije, bira\u010di smatraju posleratnu Konzervativnu partiju odgovornom za njenu predratnu politiku umirivanja neprijatelja.<\/p>\n
Rat \u010desto \u010dini politiku previ\u0161e personalizovanom. Konzervativci su se previ\u0161e fokusirali na \u010cer\u010dila. Njegovi govori su bili mo\u0107ni i izazvali su emotivno divljenje. Imao je odli\u010dne oratorske sposobnosti. Me\u0111utim, po zavr\u0161etku rata, bira\u010di su odlu\u010dili da bi \u010cer\u010dil mogao da bude previ\u0161e fokusiran na spoljna pitanja i da ne\u0107e biti adekvatno anga\u017eovan na obnovi zemlje. Kult li\u010dnosti upozorio je Britance umesto da ih ubedi da glasaju za premijerovu stranku. Sli\u010dan scenario mogu\u0107 je i na predstoje\u0107im izborima u Ukrajini.<\/p>\n
\u010cak ni najiskusniji sociolozi ne mogu precizno da predvide kakvo \u0107e biti javno mnjenje Ukrajinaca po zavr\u0161etku rata. \u0160ta \u0107e prevladati u dru\u0161tvu: zahvalnost za mir i ponos pobede ili \u017eelja za razumevanjem predratnih gre\u0161aka i pogre\u0161nih procena. Analogije nisu uvek prikladne, ne funkcioni\u0161u uvek. Ali u pona\u0161anju ukrajinskih vlasti do 24. februara 2022. postoje neki elementi koji donekle podse\u0107aju na pona\u0161anje zvani\u010dnika britanske vlade uo\u010di Drugog svetskog rata. Sada je jasno da je Ukrajini bilo potrebno da posveti vi\u0161e pa\u017enje razvoju ofanzivnog naoru\u017eanja i manje nade za pregovore sa Rusijom. Tu su i pitanja korupcije, neefikasnog dr\u017eavnog aparata, skandaloznih kadrovskih postavljenja, nepotizma i odugovla\u010denja brojnih reformi. Kako \u0107e bira\u010di procenjivati postupke vlasti posle rata?<\/p>\n