{"id":1039,"date":"2022-06-29T14:18:02","date_gmt":"2022-06-29T12:18:02","guid":{"rendered":"https:\/\/razvedka.info\/rs\/2022-06-odmakni-se-od-literature-ubica-kako-su-ruski-pisci-izbaceni-iz-skolskog-programa\/"},"modified":"2022-06-29T14:18:02","modified_gmt":"2022-06-29T12:18:02","slug":"odmakni-se-od-literature-ubica-kako-su-ruski-pisci-izbaceni-iz-skolskog-programa","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/2022-06-odmakni-se-od-literature-ubica-kako-su-ruski-pisci-izbaceni-iz-skolskog-programa\/","title":{"rendered":"„Odmakni se od literature ubica.“ Kako su ruski pisci izba\u010deni iz \u0161kolskog programa"},"content":{"rendered":"

Pronala\u017eenje spomenika Lenjinu u Ukrajini 2022. godine je gotovo nemogu\u0107e. Po\u010deli su aktivno da se ru\u0161e kao znak evropskog izbora i odvajanja od sovjetske (i ruske) pro\u0161losti posle Evromajdana. Tako je po\u010delo postepeno i oprezno de-rusifikacija, fokusiraju\u0107i se uglavnom na zabranu ulaska odre\u0111enih ruskih glumaca ili peva\u010da u Ukrajinu i blokiranje ruskih dru\u0161tvenih mre\u017ea i internet stranica.<\/p>\n

Sa po\u010detkom ruske invazije punih razmera, tempo se ubrzao: proruske politi\u010dke stranke po\u010dele su da zabranjuju, pokrenule proces preimenavanja ulica i kona\u010dno uvele vizni re\u017eim za Ruse. Naravno, ne ide bez opravdavanja odre\u0111enih „dobrih Rusa“, ali ovo je potpuno druga pri\u010da. U me\u0111uvremenu, veoma dugo je sfera obrazovanja ostala van vidokruga, u kojoj Rusi i dalje imaju zna\u010dajan uticaj.<\/p>\n

\u0160kolarci od 5 do 11 godina i dalje svake godine predaju odre\u0111enim predstavnicima „veli\u010danstvene“ ruske knji\u017eevnosti. Uop\u0161te, u programu strane knji\u017eevnosti ruskim piscima Verno<\/a> najve\u0107i broj sati studiranja, procenat radova Rusa u programu nadma\u0161uje udeo predstavnika svih drugih zemalja. I to je direktna pretnja odbrambenoj sposobnosti Ukrajine, kao i bilo kom drugom kulturnom nasle\u0111u agresora.<\/p>\n

„Bojkot ruske kulture je deo odbrane Ukrajine. Ruska kultura je temelj militaristi\u010dke imperijalne ideologije \u2013 to je ubedljivo dokazao direktor Sankt Peterburga „Ermita\u017e“ Mihail Piotrovskaja u stra\u0161noj iskrenosti Intervju<\/a>, koji je dao pre nekoliko dana. Jedna od tih stvari koja se tamo oglasila svodi se na \u010dinjenicu da je svaki kulturni projekat Rusije sproveden u spoljnom svetskom prostoru u su\u0161tini specijalna operacija, svrsishodna kao vojni teror“, ka\u017ee nam Olena Kor\u010dova, profesorka na Katedu za istoriju svetske muzike na NMAU, u kontekstu borbe za preimenujenost Nacionalne muzi\u010dke akademije Petera \u010cajkovskog.<\/p>\n

„Svi smo mi militaristi i imperijalisti… Kao ljudi kulture, sada moramo da razumemo na\u0161u ulogu u svemu \u0161to se de\u0161ava. Osoba koja je ume\u0161ana u pri\u010du, pre svega, mora dobro da uradi ono \u0161to radi. Prate\u0107i princip „kada oru\u017eje govori, muze tako\u0111e moraju da govore,“<\/em> \u2013 ka\u017ee Mihael Pjotrovski.<\/p>\n

Zbog toga je 13. juna radna grupa u Ministarstvu prosvete i nauke odlu\u010dila da preduzme radikalan put i izuzmi svojstvo<\/a> sve ruske pisce iz programa strane knji\u017eevnosti svih klasa. Samo je Nikolaj Gogol imao sre\u0107e, kome se nudi da bude preba\u010den na tok ukrajinske knji\u017eevnosti. Da ukrajinski \u0161kolarci vi\u0161e ne bi \u010ditali „militariste i imperijaliste“ od septembra, relevantnu odluku tek treba da donese Ministarstvo prosvete i nauke.<\/p>\n

Za\u0161to je Nikolaj Gogol dobio popustljivost od knji\u017eevnih u\u010denjaka, da li je bilo sumnji u druge ruske pisce, kao i za\u0161to Ministarstvo prosvete i nauke jo\u0161 nije odobrilo nove programe u stranoj knji\u017eevnosti, rekla nam je \u010dlanica radne grupe, poslanica Glasa, sekretarka Odbora Verkhovna Rada za obrazovanje, nauku i inovacije Natalija Pipa.<\/p>\n


\n

***<\/strong><\/p>\n

Kako je ovaj proces uop\u0161te po\u010deo? Kako je formirana radna grupa, koliko dugo i kako je radila?<\/strong><\/p>\n

Mene je li\u010dno ohrabrio da se ovim temom zauzmem u eseju Oksane Zabu\u017eko u me\u0111unarodnom knji\u017eevnom \u010dasopisu TLS „Nema po\u010dinilaca na svetu? \u010citanje ruske knji\u017eevnosti posle masakra u Bjukenu“<\/a> (objavljen je prevod na ukrajinski Radio Svoboda<\/a> 25. april \u2013 oko. ed.). Razgovarali smo o tome sa timom, onda sa MOS-om, i upozorio sam da \u0107u poslati listu radova za a\u017euriranje. Tada je ve\u0107 bila osnovana zvani\u010dna radna grupa u Ministarstvu prosvete i nauke, koja je uklju\u010divala profesionalce u njihovu oblast \u2013 i prakti\u010dare i teoreti\u010dare na visokom nivou. Prve predloge sam poslao po\u010detkom maja, a ukupno je proces trajao oko dva meseca.<\/p>\n

Bio sam jedini poslanik u ovoj grupi. Moj tim i nastavnici Lviv \u0161kola i ja smo sastavili listu \u0161ta bi se ponudilo, a \u0161ta ta\u010dno zamenilo. Na primer, za\u0161to romantizam u\u010dimo preko Aleksandra Pu\u0161kina, a ne preko D\u017eord\u017ea Bajrona, \u010diji je rad imao mnogo ve\u0107i uticaj na svet? Sam Pu\u0161kin je rekao da je u\u010dio sa Bajronom. Jedno je u\u010diti „U Lukomoriju hrast je zelen“, a sasvim druga je pesma „Poltava“, u kojoj on opisuje Ukrajince kao \u0161to je Sada Putin \u2013 feral i bez sopstvenog jezika. Pu\u0161kin je bio \u0161ovinista koga su pevali rumeniTvoja autokratija. Za\u0161to ga onda prou\u010davati?<\/p>\n

Za mene je najve\u0107e otkri\u0107e bio Fjodor Dostojevski. Bila sam veoma zainteresovana za stranu literaturu u \u0161koli, ali nisam mogla da razumem za\u0161to Raskolnikov uop\u0161te treba da ubije tu baku. Kakva je ovo idiotizacija? Mislio sam da mo\u017eda jo\u0161 nisam dovoljno star da to razumem, ali nakon \u010ditanja Zabu\u017ekovog \u010dlanka i rada Milana Kundere, shvatio sam u \u010demu je poenta. U ukrajinskom dru\u0161tvu uop\u0161te nema dileme \u2013 biti ubica ili \u017ertva. Ukrajinsko dru\u0161tvo jednostavno bira da \u017eivi normalno. Dostojevski pravi ovaj izbor, a ovo je izbor ruskog naroda. Rusi nemaju pojma \u0161ta bi moglo biti druga\u010dije: u njihovoj viziji mo\u017ee se samo porobiti ili biti porobljen. Ali postoje mnogi drugi izbori koje civilizovani svet donosi.<\/p>\n

Da li su svi va\u0161i predlozi uzeti u obzir?<\/strong><\/p>\n

Skoro. Jedno delo prospera Merimee nije bilo u ukrajinskom prevodu, pa je zamenjeno. Kada smo razvili predloge, shvatili smo da svi ud\u017ebenici ne\u0107e biti odmah od\u0161tampani, pa smo uzeli u obzir da su svi predlo\u017eeni radovi u ukrajinskom prevodu i dostupni na internetu. Treba da napomenutu da smo mislili da \u0107emo morati da branimo mnoge poene, ali radna grupa je, naprotiv, ponekad bila radikalnija u svojim pristupima.<\/p>\n

Zapravo, tako\u0111e je bilo interesantno da li je bilo takvih pisaca o kojima je bilo sumnji – da ih isklju\u010de ili ne.<\/strong><\/p>\n

Bilo je diskusije o Vasiliju Bajkovu. Ovo je beloruski pisac koji se suprotstavio Luka\u0161enku, ali je ipak sovjetski pisac i u kontekstu svetske knji\u017eevnosti njegovo delo nije izuzetan fenomen koji treba prou\u010diti. Zbog toga smo ipak odlu\u010dili da ga isklju\u010dimo iz programa. Razgovarali su o tome \u0161ta da rade sa Nikolajem Gogoljem, ili da isklju\u010de Antona \u010cehova. Umesto toga, nije bilo razgovora o zameni Ivana Krajlova sa \u017danom de Lafontajnom, pogotovo \u0161to u ukrajinskoj knji\u017eevnosti imamo velike basne Leonida Hlibova.<\/p>\n

Postoji zgodan Telegram bot „\u0160ta si uradio Pu\u0161kinu?“<\/a>, gde mo\u017eete uneti ime osobe za koju postoje sumnje da li zaslu\u017euje spomenike, ulice ili trgove nazvane po njima u Ukrajini, i dobiti kratke informacije o njima. Kada \u010ditate esej, ne znate uvek kojih stavova se autor pridr\u017eava. Na primer, „U Lukomoriju hrast je zelen“ nema ukrajinsku antitezu, ali u drugom delu Pu\u0161kinovog rada jesu. Za mene je ovo bilo otkri\u0107e, jer ga mnogi vole, u Kijevu su stavili cve\u0107e na njegov spomenik.<\/p>\n

Zapravo, mnoga dela ruskih pisaca na\u0161la su se na listi izbora nastavnika, a mnogi nastavnici su ih sami izabrali. Upravo smo oduzeli ovu opciju. Razgovori o odre\u0111enim piscima treba da se odlo\u017ee dok Rusija ne kapitulirala. I tek tada mo\u017eete da razgovarate o tome da li da se vratite, na primer, Borisa Pasternaka, ili ne.<\/p>\n

Nastavnici \u010desto biraju ruske pisce za studiranje, jer su mnogi od njih u pro\u0161losti bili nastavnici ruske knji\u017eevnosti. Da li ve\u0107 postoji vizija kako re\u0161iti problem osoblja?<\/strong><\/p>\n

Kadrovi su uvek stvar obuke, plata i li\u010dne motivacije. Na\u017ealost, malo je na\u010dina da se proveri \u0161ta nastavnik u\u010denika predaje na \u010dasu. Direktori uglavnom znaju takve stvari, ali kodeks rada \u0161titi i dobre i lo\u0161e nastavnike. Potrebne su i druge metode, kao \u0161to je sertifikacija nastavnika, koju smo predlo\u017eili, ali jo\u0161 uvek nismo odobrili. Me\u0111utim, ako iz programa izuzmete ne\u0161to, a nastavnik sve to nau\u010di, onda ve\u0107 postoje pitanja za njega. Ako to ne uradite, dajte mu izbor koji koristi. Bilo mi je \u010dudno da na Fejsbuku pro\u010ditam optu\u017ebe nekih nastavnika u stilu: „\u010cime se vi uop\u0161te radite? Kakav PR? Mi smo ovo odavno sami uklonili iz programa.“ Ako je uklonjen \u2013 zahvaljujem vam, ali da li ste sigurni da su svi ostali nastavnici to uradili?<\/p>\n

Za\u0161to ste odlu\u010dili da prebacite Mikolu Gogolj u ukrajinsku knji\u017eevnost? Jo\u0161 uvek postoje pome\u0161ana mi\u0161ljenja o njemu.<\/strong><\/p>\n

Gogol se prepoznao kao Ukrajinac, ali je pisao na ruskom. „Taras Bulba“ je ve\u0107 u ukrajinskoj knji\u017eevnosti, a verujemo da se „Inspektor“, „Mrtve du\u0161e“, „Ve\u010deri na farmi kod Dikanke“ tako\u0111e mogu preneti u ukrajinsku knji\u017eevnost i tako prepoznati da je potpuno ukrajinski pisac, pro\u010ditati u adaptiranom prevodu, kako predajemo, na primer, Grigorij Skovoroda. „Inspektor“ i „Mrtve du\u0161e“ su zapravo kritika Ruske imperije, tako da mislim da jo\u0161 uvek mo\u017ee da bude priznat kao ukrajinski pisac.<\/p>\n

Mo\u017eda \u0107e jednog dana u ukrajinskoj knji\u017eevnosti postojati odeljak „Ukrajinski pisci koji su pisali na ruskom“, gde \u0107e prou\u010davati i Gogolja i Vladimira Korolenka. Mo\u017eda \u0107e se, kona\u010dno, Jozef Rot pojaviti u ukrajinskoj knji\u017eevnosti kao pisac iz Ukrajine koji je pisao na stranom jeziku. Tu je i Aleksandar Granak, poznati glumac i pisac poreklom iz okruga Gorodenkivsky u regionu Ivano-Frankivsk, koji je sebe nazvao ukrajinskim Jevrejinom. Mogu\u0436eOh, i mi \u0107emo jednog dana do\u0107i do ovog diskursa, ali prvo moramo da se udaljimo od ubita\u010dne literature u sofisticiraniju, svetsku.<\/p>\n

Mo\u017eda bi ovo priznanje, pozicioniranje sebe kao Ukrajinca ili Ukrajinca, trebalo da bude obele\u017eje da li prihvatiti nasle\u0111e odre\u0111enog pisca kao ukrajinskog? Zato \u0161to \u010desto volimo da se prise\u0107amo ko je gde ro\u0111en, ne obra\u0107aju\u0107i pa\u017enju na to kako se osoba onda identifikuje. Bulgakov je ro\u0111en u Kijevu, ali ga to nije spre\u010dilo da bude Ukrajinskofob.<\/strong><\/p>\n

Mo\u017eda je ovo pitanje za istra\u017eiva\u010de. Ali veliko nasle\u0111e ruske knji\u017eevnosti, koje nam je do\u0161lo u inostranstvu, definitivno moramo da ra\u0161\u010distimo. Jer kako objasniti detetu \u010diji je otac ubijen od strane ruskog vojnika da bi dokazao da nije „stvorenje tromog“, da treba da podu\u010dava literaturu ubice njenog oca?<\/p>\n

Mnogo toga zavisi od diskursa. Kada sam studirao, 1998-2000, imao sam previ\u0161e ruske knji\u017eevnosti. A mi u Lvivu smo ga predavali u ukrajinskom prevodu. Ali razumem za\u0161to je nekim Ukrajincima koji govore ruski jezik jo\u0161 uvek te\u0161ko da pre\u0111u na ukrajinski i shvate va\u017enost toga. Jedno je kada ti majka peva uspavanku na ukrajinskom, a sasvim je drugo ako je na ruskom. I ovde je va\u017eno razumeti za\u0161to se to dogodilo: da je postojao Emski dekret, Vrednosni cirkular, Holodomor, da su u sovjetsko vreme oni koji su posedovali Rusa dobijali bolje pozicije \u2013 to jest, to je bio na\u010din da uni\u0161te nas, Ukrajince. Onda \u0436e osoba doneti odluku. I ja sam za to da se ne sva\u0111amo, ve\u0107 da vodimo pravu politiku na ukrajinskom jeziku.<\/p>\n

Nedavno je upotreba ruskog jezika u \u0161kolama zabranjena u Mikolaivu od nove \u0161kolske godine, dok je u Odesi zabranjeno da predaje ruski jezik i knji\u017eevnost. Za\u0161to je studiranje na ruskom jeziku i tim predmetima uop\u0161te jo\u0161 uvek bilo u programu?<\/strong><\/p>\n

Ruski jezik i knji\u017eevnost kao subjekti mogli bi da se uvedu kao izborni predmeti, to nije bilo zabranjeno. Kao obavezni subjekti, oni odavno nisu u programu. \u0160to se ti\u010de nastave na ruskom, situacija je druga\u010dija. Postoji Evropska povelja za regionalne ili manjinske jezike i trebalo bi, na zahtev predstavnika manjina, da ih u\u010dimo na njihovom jeziku. Ali imamo zloupotrebe: prilikom ulaska u vrti\u0107 i osnovnu \u0161kolu, aplikacija ima kolonu „druga“, a ako je tamo stavljen krpelj, postojao je \u010das ili grupa koja govori ruski. Ako nije bilo aktivnih roditelja koji su se protivili, onda se ni\u0459ta nije promenilo. I samo od 1. jula jezi\u010dki ombudsman \u0107e mo\u0107i da izrekne nov\u010danu kaznu nastavnicima koji ne predaju na dr\u017eavnom jeziku. Sada radimo na izmenama prijava za upis u vrti\u0107 i \u0161kolu, tako da kolona „druga“, u najmanju ruku, zvu\u010di „pripadanje manjini“. A onda \u0107emo videti koliko je ljudi sada spremno da sebe naziva Rusima.<\/p>\n

Koliko god pa\u017eljivo da radimo, niko se nije pridr\u017eavao ove Povelje, posebno u pogledu ruskog jezika. Ne postoji nijedna \u0161kola koja govori ukrajinski u Rusiji. U Kanadi mo\u017eete studirati na ukrajinskom samo u \u0161koli koju ste sami organizovali, u Poljskoj su do nedavno Ukrajinci tako\u0111e u\u010dili poljski i, mo\u017eda, postojale su samo odre\u0111ene grupe koje govore ukrajinski. Da bismo to popravili, ne moramo da menjamo \u010dak ni zakone, jer imamo dobar jezi\u010dki zakon: moramo da promenimo njegovu implementaciju.<\/p>\n

Koji su slede\u0107i koraci da predlozi radne grupe funkcioni\u0161u?<\/strong><\/p>\n

Njih mora da odobri Ministarstvo prosvete i nauke, ali postoji problem – Ministarstvo prosvete i nauke se ba\u0161 i ne sla\u017ee sa ovom odlukom, posebno ministar Serhii \u0160kalet. Na primer, on je protiv isklju\u010divanja Lava Tolstoja iz programa, koji je ve\u0107 7 godina samo u preporu\u010denoj literaturi, a tako\u0111e i protiv isklju\u010denja Dostojevskog i Pasternaka. Mo\u017eda ih \u0160kalet jednostavno voli, jer nije specijalista za stranu knji\u017eevnost. To je odluka radne grupe u Ministarstvu prosvete i nauke, a Ministarstvo prosvete i nauke trebalo je da je usvoji bez rasprave. Ali kada je ministar mali Rus, to je te\u0459ko. Ve\u0107 smo napisali \u017ealbu, prou\u010davamo pravne aspekte i zalaga\u0107emo se za te promene u budu\u0107nosti kako bi ostale u predlozima koje je odobrila radna grupa, bar do kraja rata.<\/p>\n

Materijal je nastao uz asistenciju nevladine organizacije „Lviv Media Forum“ u okviru projekta „LMF podr\u0161ka mre\u017ei novinara“.<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Pronala\u017eenje spomenika Lenjinu u Ukrajini 2022. godine je gotovo nemogu\u0107e. Po\u010deli su aktivno da se ru\u0161e kao znak evropskog izbora i odvajanja od sovjetske (i ruske) pro\u0161losti posle Evromajdana. Tako je po\u010delo postepeno i oprezno de-rusifikacija, fokusiraju\u0107i se uglavnom na zabranu ulaska odre\u0111enih ruskih glumaca ili peva\u010da u Ukrajinu i blokiranje ruskih dru\u0161tvenih mre\u017ea i […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":1041,"comment_status":"","ping_status":"","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[421,112,422,326,423,327,8,81,158,424,219,221,425,35,5,220],"class_list":["post-1039","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-rat","tag-knjige","tag-knjizevnost","tag-ministar-prosvete","tag-ministarstvo-prosvete","tag-natalija-pipa","tag-obrazovanje","tag-rusija","tag-ruska-agresija","tag-ruski-jezik","tag-serhii-shkarlet","tag-skolsko-obrazovanje","tag-studenti","tag-ukrajinska-skola","tag-ukrajinsko-ruski-odnosi","tag-vrhunske-vesti","tag-kolu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1039","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1039"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1039\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1041"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1039"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1039"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1039"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}