U kontekstu diskusije o situaciji sa ruskim „opozicionim“ TV kanalom „Dozhd“ u Letoniji i li\u0161avanju dozvole, vredi razmotriti osnovni problem ovog medija i njegovih aktivnosti u Rigi. Kao i problem sa bilo kojim drugim „opozicionim“ medijskim projektom koji su u inostranstvu napravili ruski dr\u017eavljani. Oni su osu\u0440ini na neuspeh od samog po\u0438etka.<\/p>\n
Pa, glavni problem ovih medija nije u tome \u0161to je njihov novinar rekao ne\u0161to na etru ili nije rekao, pogre\u0161no ili ne, pokazao na ekranu mapu Rusije sa Ili bez Krima, da li je rukovodstvo TV kanala bilo prisutno na sastanku Letonske nacionalne komisije za regulisanje radiodifuzne i televizijske televizije bez prevodioca, o\u010dekuju\u0107i da \u0107e biti mogu\u0107e \u0107askati na ruskom (to, \u010dak i da su \u010dlanovi Komisije spremni i da svi znaju ruski, suprotno zakonu Republike Letonije). Najve\u0107i problem je \u0161to je ovaj projekat bio neuspeh od samog po\u010detka. Za\u0459to? Pre svega, zbog potpunog razila\u017eenja interesa.<\/p>\n
U razgovoru ukrajinskog novinara Vitalija Portnikova i knji\u017eevnog kriti\u010dara Aleksandra Boi\u010denka nai\u0161ao sam na citat Petroa Stolipina, koga u Rusiji smatraju velikim reformatorom: „Potrebni su vam veliki preokreti \u2013 potrebna nam je velika Rusija“. Ova \u010duvena fraza oglasila se na sastanku ruske Dume 10. maja 1907. godine. Zna\u010dajno je da, iako se generalno rasprava vrtela oko reforme zemlji\u0161ta, Stolipin je u „poljskom pitanju“ video jednu od glavnih prepreka njegovoj implementaciji.<\/p>\n
Poljski jezik kao prepreka sprovo\u0111enju istorijskih zadataka Rusije<\/strong><\/p>\n Zamenici iz takozvanih. Poljski krug u Dumi uop\u0161te se nije izdvajao ni po jednom izuzetnom radikalizmu, jedan od njihovih najva\u017enijih postulata bio je zahtev da se obnovi op\u0161te obrazovanje na poljskom u oblasti Nadvis\u0142an regiona \u2013 to jest onoga \u0161to je ostalo od takozvanog. Kongresna kraljevina Poljska, nastala posle Kongresa u Be\u010du 1815, kada je ruski car obe\u0107ao da \u0107e po\u0161tovati njegovu autonomiju. Ruska represija, koja je pala na Poljake posle krvavih potisnutih pobuna 1830. i 1863. godine, li\u0161ila ih je ne samo obrazovanja i obuke na maternjem jeziku, ve\u0107 \u010dak i prava da imenuju svoju domovinu.<\/p>\n „Ovde su, gospodo, pouke istorije koje, po mom mi\u0161ljenju, prili\u010dno ubedljivo pokazuju da dr\u017eava poput Rusije ne mo\u017ee i, \u0161tavi\u0161e, nema pravo da neka\u017enjeno uskra\u0107uje sebi svoje istorijske zadatke. [\u2026] Zaista, bilo bi zanimljivo pratiti kako uticajni poljski krugovi u zapadnoj Rusiji [\u0442\u043e\u0431\u0442\u043e \u041f\u043e\u043b\u044c\u0449\u0456, \u2013 \u043f\u0440\u0438\u043c. \u041d. \u0429.] reagovao na velike preokrete koje je Rusija do\u017eivela 1905. [\u2026] Stvorena je prilika da poljsko stanovni\u0161tvo stupi u interakciju sa nama, tako da je ona, od stopala do nogu, i\u0161la zajedno sa Rusima putem kulture, u mirnom toku dr\u017eavnosti. Ali kako je poljska inteligentnosia iskoristila ovu priliku? Pa, kao i pre: izuzetno jak porast neprijateljstva prema svemu ruskom. Desilo se ono \u0161to je trebalo da se desi: kad god ruska kreativna sila u zemlji oslabi, poljska sila se intenzivira i istupi.“<\/p>\n Zato je na putu modernizacije Rusije (\u010diji je veliki pristalica bio Stolipin), bilo neophodno potisnuti sve kulturne impulse Poljaka, koji nisu bili ni\u0161ta drugo do „pove\u0107anje neprijateljstva prema svemu ruskom“. Zvu\u0438i poznato, zar ne? „Rusofobija“ je jedna od omiljenih fraza, neka vrsta buzzword-a, koju danas tako spremno ponavljaju i re\u017eim i opozicioni mediji Rusije. Optu\u017ebe o „neprijateljstvu prema svemu ruskom“ \u010duju se i danas protiv letonske vlasti i dru\u0161tva u kontekstu opoziva dozvole pomenutog TV kanala.<\/p>\n Nedavno sam u\u010destvovao na seminaru za prevodioce u jednoj od evropskih zemalja, relativno bezbedno udaljenoj od granica Rusije. Jedna od u\u010desnica, koja je do\u0161la iz Rusije i po\u017ealila se kako je njeno putovanje bilo komplikovano zbog neshvatljivog i \u010dak apsurdnog, po njenom mi\u0161ljenju, zabrane letova iz Rusije za Evropsku uniju (uz napomenu da je „protiv rata“), na jednoj od klasa pomenula je „veli\u010dinu“ Pu\u0161kinovog talenta u pore\u0111enju, recimo, sa istim Adamom Mickiewiczom. Ruskinja (sa akademskom pozadinom) je ovo rekla sasvim iskreno, o\u010digledno ne shvataju\u0107i da u njenim re\u010dima uop\u0161te ima ne\u010deg neprikladnog. Na kraju svega, „o\u010digledno“ je da postoje „velike“ i „male“ kulture, jezici, a samim tim i „velika“ i „mala“ poezija i knji\u017eevnost. Zna\u010dajno je da je, na primer, „mala“ u njenim o\u010dima bila knji\u017eevnost i poezija zemlje koja nas je primila.<\/p>\n \u0160to se ti\u010de Pu\u0161kinove „veli\u010dine“, vredi pomenuti bar ovaj njegov izraz:<\/p>\n „Dugo je Rusija ostala stranac u Evropi. Njene ogromne ravnice apsorbole su snagu Mongola i zaustavile njihovu invaziju na samoj ivici Evrope; varvari se nisu usudili da zadr\u017ee porobljenu Rusiju u zadnjici i vratili su se u stepe svog istoka. Tako je Hri\u0161\u0107ansko prosvetljenje spasila poni\u017eena i umiru\u0107a Rusija, i nikako Poljska, jak je prisvojio evropske \u010dasopise. Me\u0111utim, Evropa je uvek ostajala neupu\u0107ena kao nezahvalna prema Rusiji.“<\/p>\n Veliki ruski pesnik nikada nije krio svoj neprijateljski odnos prema Poljacima, izra\u017eavaju\u0107i ga, na primer, u propagandnoj pesmi „Klevetnicima Rusije“, u kojoj je nedvosmisleno uputio apel stanovnicima zapadne Evrope, pokazuju\u0107i svoj stav prema poljsko-litvanskom ustanku iz 1830. godine, zajedno sa savetima da se ne me\u0161aju u unutra\u0161nje stvari Rusije, koje navodno ne razumeju: Uzbu\u0111enje Litvanije? Prestanite: ovo je spor izme\u0440u Slovena.“ Pu\u0161kin, naravno, sebe nije smatrao neznalicama, iako verovatno nije u potpunosti znao koji narodi carske imperije pripadaju slovenskoj jezi\u010dko-etni\u010dkoj grupi, a koja ne. Uostalom, u kontekstu veli\u010dine Rusije, to mu verovatno nije bilo va\u017eno.<\/p>\n „Ako \u017eelite da \u010dujete besmislice, pitajte stranca \u0161ta misli o Rusiji“, napisao je on u jednom od svojih pisama.<\/p>\n Odavde \u0107emo pretiti \u0160ve\u0111anima<\/strong><\/p>\n Od vremena Pu\u0161kina, koji se smatra tvorcem knji\u017eevnog ruskog jezika i osniva\u010dem velike ruske knji\u017eevnosti, slogan „potrebna nam je velika Rusija“ je i jeste su\u0161tina ruske nacionalne ideje, koja i danas podle\u017ee svim vizijama budu\u0107nosti ove zemlje, kao i viziji uloge Rusije. Sve te vizije su uvek bile sprovedene i sprovedene o na\u0161em tro\u0161ku. Na\u0161i \u2013 to jest svi narodi koji su patili od „velikih preokreta“, \u0161to je bilo direktno u korelaciji sa \u017eeljom Rusije za „veli\u010dinom“.<\/p>\n Drugi veliki ruski mislilac Pjotr \u010caadaev smatrao je da „Rusija, ako samo realizuje svoju vokaciju, treba da preuzme inicijativu da sprovodi sve velikodu\u0161ne misli, jer nema naklonost, strasti, ideje i interese Evrope“.<\/p>\n Dakle, s jedne strane, Rusi vole da ka\u017eu svetu da su sastavni deo svetske kulture, kao i da uka\u017eu na svoje „nerazdvojne veze“ sa evropskom kulturom, a sa druge strane, demonstriraju neskrivenu tendenciju potpunog nepo\u0161tovanja ove (navodno „zajedni\u010dke“) kulture, isti\u010du svoju kulturnu odvojenost i „superiornost“, a posebno „male“ evropske narode koji su njihovi susedi. Na svaku optu\u017ebu protiv njih, oni imaju gotov odgovor: „Uma Rusija se ne mo\u017ee razumeti“, to jest „jednostavno ste previ\u0161e glupi da nas razumete“ u osnovnoj verziji i „previ\u0161e ste mundijalni i nemate potrebnu duhovnost da shvatite \u0161ta oko ne mo\u017ee da shvati“ \u2013 u sofisticiraniju verziju.<\/p>\n S obzirom na sve to, postaje jasnije za\u0161to je anti-re\u017eimska televizija iz Rusije izabrala Rigu za svoje sedi\u0161te. To je bila neka vrsta predstave \u2013 evo nas tamo gde zaista treba da budemo, gde ruska re\u010d i ruska misao i dalje „\u017eive“, jer je ovo deo „na\u0161eg“, „ruskog sveta“. Kao \u0161to je Aleksandar Pu\u0161kin pisao o Sankt Peterburgu, upravo na osnovu osvojenih zemlju na Balti\u010dkom moru, „odavde \u0107emo pretiti \u0160ve\u0111anima“.<\/p>\n Drugim re\u010dima, dana\u0161nja Letonija, bezbedna pod NATO ki\u0161obranom i relativno bogata unutar EU, u svojim vizijama i percepcijama, jednostavno je alternativa Rusiji. Prema re\u010dima „opozicionih“ Rusa, ovo je zemlja \u010dije se postojanje tuma\u010di kao mera njihovih potreba, sa jednim zadatkom \u2013 da slu\u017ei njihovoj viziji „nove Rusije za bolju budu\u0107nost“ (fraza koja se \u010desto \u010duje na „Dozhdu“). Bez Putina na vlasti, ali i bez razmi\u0161ljanja o svojoj ulozi u svetu. Na\u017ealost, ovo nije novi fenomen u istoriji ruske ideje. Ovo je prili\u010dno lako proveriti tako \u0161to \u0107ete se ponovo okrenuti „velikoj ruskoj knji\u017eevnosti“. Dovoljno je podsetiti se u tom kontekstu, na primer, „Ostrvu Krima“ Vasilija Aksjonova. Ovo je roman iz 1979, objavljen dve godine posle autorske emigracije iz SSSR-a u SAD. Ovo je neka vrsta alternativne istorije i geografije, \u010diji je osnovni princip da je poluostrvo Krim punopravno ostrvo. Ovaj detalj igra va\u017enu ulogu u istoriji gra\u0111anskog rata u Rusiji: ostrvo Krim se poredi sa pravim ostrvom Tajvan, \u0161to je, prema re\u010dima autora, veoma dobro iskustvo suprotstavljanja alternativnim politi\u010dkim i ekonomskim sistemima unutar jedne nacije.<\/p>\n Zna\u010dajno je i to \u0161to je do invazije na februar Ukrajinu 24, Kijev, i u \u0161irem kontekstu, cela Ukrajina, za mnoge „opozicione“ Ruse, igrala ulogu takve alternativne Rusije. A sada, pored Rige, Tbilisija, Almatija, Talin, Viljnusa, Helsinkija, na kraju svega, tako\u0111e Var\u0161ava ili Krakov su pogodni za ovu ulogu \u2013 i za\u0161to da ne. Gde god mogu da deluju blisko Rusima i okupljaju se oko njih kriti\u010dna masa ljudi koji govore ruski, a koji su spremni da deluju zajedno i opa\u017eaju svet samo kroz prizmu svog jezika. Dozhd je tako\u0111e tra\u017eio takve ljude u Letoniji \u2013 i definitivno ih je prona\u0161ao.<\/p>\n Rusiji se ne mo\u017ee staviti \u0161e\u0161ir<\/strong><\/p>\n Pre sto godina, Mihail Bulgakov, tako\u0111e vatreni pristalica alternativne Rusije (to jest druga\u010dije od tada\u0161njeg bolj\u0161evika), vrlo prikladno i neobi\u010dno je prihvatio fenomen imperijalizma u svom romanu „Bela garda“. U u jednom od poglavlja opisuje let „belih“ Rusa za Kijev (nazvan u tekstu Grad) u zimu, prole\u0107e i leto 1918. Oni su pobegli iz bolj\u0161evica iz Moskve i Sankt Peterburga u tada nezavisnu Ukrajinu, gde je ukrajinska dr\u017eava nastala pod vo\u0111stvom Hetmana Pavla \u0160korpadskog \u2013 sa alternativnim konceptom Centralne Rade na \u010delu sa takozvanom. Direktorijum identifikovan, po pravilu, sa figurom Sajmona Petliure.<\/p>\n Sam Bulgakov nikada nije emigrirao na Zapad, \u010deznu\u0107i za „novom Rusijom“ u Kijevu, gde je sa potpunim nerazumevanjem i besom posmatrao poku\u0161aje Ukrajinaca da stvore sopstvenu dr\u017eavnost. „Rusija ne mo\u017ee da se stavi u \u0161e\u0161ir“, jednom je odgovorio kada su ga pitali o mogu\u0107oj emigraciji. Aleksej Navaljni, koga Rusija smatra dominantnom figurom aktuelne ruske opozicije, u intervjuu radiju Ekho Moskvy nekoliko meseci nakon aneksije Krima od strane Rusije, odgovorio je na direktno pitanje voditelja ko je vlasnik poluostrva: „Krim pripada ljudima koji \u017eive na Krimu“ i dodao: „Krim \u0107e ostati deo Rusije i nikada vi\u0161e ne\u0107e biti deo Ukrajine u doglednoj budu\u0107nosti“. Na kraju razgovora, Navaljni je dodao frazu koja se \u010desto citira kao pokazatelj njegovog odnosa prema krimijskoj temi: „Krim je sendvi\u010d sa kobasicama, ili \u0161ta ga doneti napred-nazad?“<\/p>\n Ukrajina, koju je Bulgakov opisao pre sto godina, bila je alternativa ili \u010dak privremena Rusija u o\u010dima ve\u0107ine kulturnih Rusa i protivljenja bolj\u0161evi\u010dku re\u017eimu pre njenog kolapsa ili poraza u Moskvi. Mr\u017enja bolj\u0161evica koju je autor opisao ni na koji na\u010din nije bila u korelaciji sa percepcijom geopoliti\u010dkih promena koje su se dogodile u okolini. Promene koje su uticale na ceo na\u0161 deo Evrope \u2013 nezavisna, „problemati\u010dna“ Poljska odnosila se na tekst, novostvorene balti\u010dke dr\u017eave, Finsku i Ukrajinu \u2013 zemlje za koje su Rusi \u010dak smislili poseban pogrdni izraz \u2013 „limitrofs“.<\/p>\n Paradoksalno, Bulgakov je bio u pravu kada je napisao da se takvo bekstvo Rusa i stvaranje alternativne Rusije u drugim zemljama ne\u0107e ponoviti u dvadesetom veku. Me\u0111utim, u XXI veku, skoro ta\u010dno vek posle doga\u0111aja koje je opisao Bulgakov, to se ponovilo. To je ono \u0161to se jo\u0161 uvek de\u0161ava pred na\u0161im o\u010dima, a vicisitudi ruske opozicione televizije u Rigi su \u017eivopisan primer toga.<\/p>\n „A sada, u zimu 1918, Grad je \u017eiveo \u010dudnim, neprirodnim \u017eivotom koji se mo\u017eda ne\u0107e ponoviti u dvadesetom veku. Iza kamenih zidina svi stanovi su bili pretrpani. Njihovi drevni iskonski stanovnici su po\u017enjeli i nastavili da se smanjuju dalje, pu\u0161taju\u0107i nove vanzemaljce koji su i\u0161li ka gradu. I upravo su do\u0459li sa ovim mostom u obliku strele odatle, gde je misteriozna siva izmaglica. Sivi bankari i njihove supruge su pobegli, talentovani biznismeni su pobegli, koji su ostavili pouzdane asistente u Moskvi, kojima je nalo\u017eeno da ne izgube kontakt sa novim svetom koji je ro\u0111en u moskovskom kraljevstvu, vlasnicima ku\u0107a koji su ostavili ku\u0107e lojalnim tajnim \u010dinovnicima, industrijalcima, trgovcima, advokatima i javnim li\u010dnostima. Novinari, Moskva i Sankt Peterburg, sele\u017eni, pohlepni, kukavi\u010dki pobegli.[\u2026]<\/p>\n Odmah su se pojavile nove novine, a najbolje olovke u Rusiji po\u010dele su da pi\u0161u feuilletone u njima i u ovim feuilletonima da osramote bolj\u0161evice. [\u2026]<\/p>\n Vozili su pisma u jednu uti\u010dnicu, kroz problemati\u010dnu Poljsku (nijedan \u0111avo nije znao, uzgred, \u0161ta se u njemu de\u0161ava i kakva je to nova zemlja – Poljska), preko Nema\u010dke, velike zemlje po\u0161tenih Teutona, mole\u0107i za vize, prebacuju\u0107i novac, ose\u0107aju\u0107i da \u0107e mo\u017eda morati da idu dalje i dalje, gde ni u kom slu\u010daju ne bi do\u0161lo do stra\u0161nog odjeka bolj\u0161evi\u010dkih borbenih pukova. Sanjali su o Francuskoj, o Parizu i \u010deznuli za samom mi\u0161lju da je dolazak tamo veoma te\u017eak, gotovo nemogu\u0107.<\/p>\n Da li \u045belimo demokratsku Rusiju?<\/strong><\/p>\n Vratimo se u XXI vek. Nedavno se sve \u010de\u0161\u0107e postavljalo pitanje da li \u017eelimo (odnosno „kolektivni Zapad“ \u2013 termin koji tako spremno koristi propaganda ruskog re\u017eima) demokratske Rusije ili ne. A ako to \u017eelimo, onda je na\u0161a du\u017enost da podr\u017eimo i pomognemo onim Rusima koji to tako\u0111e navodno \u017eele. Jednostavno je, zar ne?<\/p>\n Da. Ali samo kao da, jer odgovor na ovo pitanje zahteva da znamo \u0161ta Rusi koji \u017eele demokratsku Rusiju zaista \u017eele, i \u0161ta o\u010dekuju od nas?<\/p>\n Kratak odgovor je opet jednostavan: \u017eele Rusiju bez Putina. Me\u0111utim, oni koji to \u017eele uglavnom o\u010dekuju da se njihova zemlja su\u0161tinski vrati na ono \u0161to je bila pre 24. februara 2022. i dalje me\u0111unarodne izolacije. Pre svega da ne\u0107e biti primorana da ozbiljno preispita svoju ulogu u svetu i preispita svoje odnose sa drugim narodima i dr\u017eavama.<\/p>\n Prema ovom konceptu, Rusija bez Putina u odnosima sa ostatkom sveta je jednostavno automatski povratak modelu posao kao i obi\u010dno<\/em>. Prema prethodno utvr\u0111enoj \u0161emi, „Dajemo vam ugljovodonici i pristup na\u0161em ogromnom tr\u017ei\u0161tu (i malo na\u0161egth „velika kultura“), a vi nama \u2013 vize i direktni letovi za Pariz, Njujork i London, pristup modernoj tehnologiji i priznanje da smo jednaki, pa \u010dak i donekle „jednaki“. Na kraju svega, velikanost obavezuje \u2013 „potrebna nam je velika Rusija“, se\u0107ate se?“<\/p>\n „Opozicioni Rusi“ zapravo o\u010dekuju tri stvari: 1) pristup izvorima finansiranja njihovih ideja (oni ve\u0107 govore o „Mar\u0161alovom planu“ za „novu“ Rusiju); 2) mogu\u0107nost neograni\u010denog „\u017eivotnog prostora“ za ruski jezik gde god Rusi to \u017eele i trebaju (svaka druga odluka je manifestacija „Rusofobije“); 3) ovde \u0107u upotrebiti jo\u0161 jedan citat, ovog puta filozofa Nikolaja Berdjajeva: „Poricanje Rusije zarad \u010dove\u010danstva je plja\u010dka \u010dove\u010danstva.“ Ova re\u010denica savr\u0161eno odjekuje aktuelnim narativom o „odbrani velike ruske kulture“ suo\u010deni sa brojnim napadima izazvanim „rusofoijom“, kao \u0161to je navodni „varvarizam“ koji su po\u010dinili Ukrajinci kada su demontirali spomenike carici Ketrin II i generalu Aleksandru Suvorovu u Odesi. To poslednje je, pored kolonizacije Ukrajine, postalo poznato, izme\u0111u ostalog, za masakr u var\u0161avskom okrugu u Pragu u novembru 1794. otkazivanje kulture<\/em>. To jest: prepoznajte na\u0161u kulturnu veli\u010dinu i ne poku\u0161avajte da nas nau\u010dite, jer nas ipak, po definiciji, ne\u0107ete razumeti.<\/p>\n Stoga je odgovor na pitanje da li \u017eelimo demokratsku Rusiju direktno povezan sa odgovorom na pitanje da li pristajemo na sprovo\u0111enje takve vizije nove Rusije, koju o\u010dekuju same strane. Drugim re\u010dima, da li bismo prihvatili ulogu nove granice XXI veka, koju su nam pridr\u017eava\u010di ovog koncepta unapred dali?<\/p>\n Zna\u010dajno je to \u0161to je slogan koji je nekada bacio Stolypin („Potreban vam je veliki \u0161ok \u2013 potrebna nam je velika Rusija“ \u2013 originalni pred-revolucionarni pravopis) ugraviran na njegovom spomeniku, otvorenom 6. septembra 1913. negde drugde, ali u Kijevu na tada\u0161njem Trgu Dumskaja. Spomenik je sru\u0161en tokom revolucije \u010detiri godine kasnije, a trg na kojem je stajao danas se zove Maidan Nezalezhnosti i bio je svedok dve ukrajinske revolucije: Narand\u017easte revolucije 2004. i Revolucije dostojanstva 2013-2014.<\/p>\n Veliki preokreti \u0107e se nastaviti sve dok je ideja o „Velikoj Rusiji“ \u017eiva.<\/p>\n Prevod sa poljskog<\/em><\/p>\n Tekst je objavljen u sklopu projekta saradnje izme\u0111u nas i poljskog \u010dasopisa Nowa Europa Wschodnia.<\/em><\/p>\n Prethodni \u010dlanakProjektivno ogledalo: Ukrajina – EU: vru\u0107 fini\u0161 pregovora, Ukrajina – bekstvo od izbora, Isto\u010dno partnerstvo posle arapskih revolucija, U iskrivljenom ogledalu, prezren, Luka\u0161enko ide u rat sa Putinom, Izme\u0111u Moskve i Kijeva, Kobasica je kobasica, Moj Lviv, Putin na galijama, poluostrvo straha, Ukrajina izmi\u0161ljena na Istoku, Novo staro otkri\u0107e, i trebalo je da bude tako lepo, Da li diskutovati o istoriji, zastoj u Minsku<\/em><\/p>\n