{"id":10235,"date":"2022-12-31T08:03:04","date_gmt":"2022-12-31T07:03:04","guid":{"rendered":"https:\/\/razvedka.info\/rs\/2022-12-vise-necu-gadjenje-prema-vojsci-prica-o-vojnom-lekaru-andreju-zholobu\/"},"modified":"2022-12-31T08:03:04","modified_gmt":"2022-12-31T07:03:04","slug":"vise-necu-gadjenje-prema-vojsci-prica-o-vojnom-lekaru-andreju-zholobu","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/2022-12-vise-necu-gadjenje-prema-vojsci-prica-o-vojnom-lekaru-andreju-zholobu\/","title":{"rendered":"„Vi\u0161e ne\u0107u ga\u0111enje prema vojsci.“ Pri\u010da o vojnom lekaru Andreju Zholobu"},"content":{"rendered":"

Mnogi ljudi znaju Andrija Zholoba kao popularnog radio voditelja, solistu i gitaristu Lviv pankroka benda „Beton“ i doma\u0107ina raznih manifestacija. Pored toga, skoro 20 godina radi kao traumatolog u Klini\u010dkoj bolnici Lviv \u017delezni\u010dar. Kao medicinar dobio je poziv u maju \u2013 i oko \u0161est meseci je spasavao \u017eivote ukrajinskih vojnika u \u017eari\u0161tima.<\/p>\n

Andrej je komandant medicinske \u010dete jedne od brigada za vazdu\u0161ni napad. Ka\u017ee da je lekarima u ratu lak\u0161e, jer oni rade svoj posao, kao i u mirnom \u017eivotu, „samo ovde jo\u0161 uvek pucaju na vas paralelno“. Radni dani su veoma razli\u010diti: kod nekih mo\u017eete pljunuti nekoliko sati po plafonu, u drugim \u2013 od jutra do mraka da sprovodite slo\u017eene operacije za te\u0161ko povre\u0111ene vojnike. Za psiholo\u0161ko opu\u0161tanje, Andrij je po\u010deo da vodi svojevoljni ratni dnevnik na Fejsbuku pod ha\u0161tagom #\u0437\u0430\u043f\u0438\u0441\u043a\u0438\u0434\u043e\u043a\u0442\u043e\u0440\u0430\u0436\u043e\u043b\u043e\u0431\u0430<\/a>, a uve\u010de svira gitaru za kolege.<\/p>\n

<\/div>\n

Me\u0111u postavljenjima pacijenata, pitali su nas Andrij Zholob kako je uspeo da se prilagodi ratu, \u0161ta mu je tamo najvi\u0161e nedostajalo, kao i \u0161ta se promenilo u njegovoj percepciji ljudi i sveta nakon \u0161to je bio u zoni aktivnih neprijateljstava.<\/p>\n

***<\/strong><\/p>\n

Kakve ste misli imali 24. februara? Da li ste razumeli da mo\u017eete biti mobilisani i da li ste bili spremni za to?<\/strong><\/p>\n

Verovatno niko ne mo\u045be biti spreman za rat. Ja sam 24. februara, kao i ve\u0107ina Ukrajinaca, bio pod stresom. Moja \u017eena i ja smo gledali kroz prozore, jer se to do\u017eivljavalo kao da tenkovi sada po\u010dinju da se voze ulicom. Podsvesno sam razumeo mobilizaciju, ali je nisam tra\u017eio, jer nikada nisam povezao svoj \u017eivot sa vojskom. Ali kada je do\u0161ao poziv, za\u0161to bih pobegla? To ne bi bilo mu\u017eevno. Oti\u0161ao sam da studiram \u2013 i tako je po\u010dela moja transformacija iz civilnog doktora u vojnog.<\/p>\n

Pre mobilizacije, bili ste anga\u017eovani u tako ne\u017enoj Ukrainizaciji pacijenata. Kako je po\u0438elo? Kako su ljudi reagovali na ovo?<\/strong><\/p>\n

Kada je priliv imigranata po\u010deo na po\u010detku potpune invazije, mnogi od njih su povre\u0111eni usput, neki su imali hroni\u010dne bolesti, pa su se okrenuli ka nama za medicinsku pomo\u0107. Vrlo \u010desto, kod takvih pacijenata, prvo pitanje je bilo: „Mogu li da govorim ruski?“. Rekao sam: „Hajde da probamo ukrajinski zajedno?“ \u2013 i ispostavilo se da skoro svaka osoba zna da govori ukrajinski, glavno je da poku\u0161amo. Nije bilo onih koji bi nekako o\u0161tro reagovali na ovaj predlog. \u0160tavi\u0161e, nisam sebi postavio zadatak da zlonamerno insistiram na tome.<\/p>\n

\u0160ta si ponela sa s stobom u rat?<\/strong><\/p>\n

Uzeo sam mnogo svoje turisti\u010dke opreme. Od mladosti \u010desto idem u planine, i shvatila sam da \u0107e se ovde sve uklopiti. \u010cak i sada, hodam u planinarskim \u010dizmama dok zima ne bude mrazna. Uzela sam i malu gitaru, jer bez nje me nigde nema. Uzeo sam zalihu muzike na telefonu i stalno pratim sve\u017ee metal albume. Nemam ose\u0107aj da sam se potpuno ogradio od mirnog \u017eivota i da moram da patim u ratu \u2013 ovde se ne radi o meni.<\/p>\n


\n

Imate li posebne sate kada svirate gitaru?<\/strong><\/p>\n

Posebno sam raspolo\u017eena. Su (jo\u0161 jednu gitaru su andreju kasnije poklonili njegovi ro\u0111aci)<\/em> visim na ekserima iznad kreveta, a sada sam do\u0161la sa prijema, raspolo\u017eena sam \u2013 ne\u0161to je sviralo, pevala sam zajedno, a momci su tra\u017eili ne\u0161to drugo da sviraju \u2013 i takav improvizovani koncert na pola sata mo\u017ee biti lak.<\/p>\n

\u0160ta vam, osim porodice, najvi\u0161e nedostaje?<\/strong><\/p>\n

Za smirene, neobuzdane doru\u010dke, jer ovde obi\u010dno morate da tr\u010dite negde ujutru. Nedostaju mi dnevni rituali, na primer, da do\u0111em sa posla i sednem, opustim se sama. Ovde se uop\u0161te ne pose\u0107ujete \u2013 osim u toaletu i pod tu\u0161em. Nedostaju mi i probe i koncerti, jer je na\u0161a muzika tek po\u010dela da dobija na zamahu, a rat je prekinuo ovaj proces. Nedostaje mi Play Station, za prijatelje sa kojima ne mo\u017eete ni o \u010demu da pri\u010date, za obojenu ode\u0107u, jer \u0161etnja svaki dan u istom obliku je neka vrsta zadovoljstva.<\/p>\n

\n

\n