„U Ternopilu su zavidne kom\u0161ije postigle nestanak struje u ku\u0107i koja je uvek imala svetlost.“ Vesti sa sli\u010dnim naslovima poslednjih nedelja preplavile su medijski prostor. Nemogu\u0107anja struje zbog ruskog granatiranja izazvala su na raznim nivoima diskusije o konceptima koji su \u010desto pogre\u0161no identifikovani i neshva\u0107eni, uglavnom u sopstvenom interesu, percipirani \u2013 jednakost i pravda. U tim diskusijama, ta\u010dke gledi\u0161ta koje nas otvoreno brinu o na\u0161oj budu\u0107nosti kao dr\u017eave i dru\u0161tva i koje mogu da negiraju mnoge plodove budu\u0107e pobede nad Rusijom su previ\u0161e popularne. Govorimo o ljudima koji svet oko sebe do\u017eivljavaju kao igru nula suma: „ako je nekome bolje, onda mi je gore od toga“.<\/p>\n
Odmah je neophodno razumeti koncepte. Mo\u017ee se zamisliti jednakost na razli\u010dite na\u010dine \u2013 sve do utopije komunizma. Ali jedina mogu\u0107a verzija jednakosti, i te\u0161ko da se mo\u017ee posti\u0107i savr\u0161eno, jeste jednakost pred zakonom. Svi poku\u0161aji da se nametne jednakost imovine, jednakost ne prilika, ve\u0107 rezultata, zavr\u0161eni su u istoriji koncentracionim logorima i masovnom represijom. Dru\u0161tvo koje je postalo mo\u017eda glavna \u017ertva komunisti\u010dkog sovjetskog eksperimenta trebalo je da bude dobro zbunjeno. U me\u0440uvremenu, ispalo je lo\u0459e. To se manifestuje i identifikacijom pravde sa jednako\u0161\u0107u. Kao, kada su svi u istim uslovima \u2013 onda je to fer. Ovo je fundamentalna zabluda. Ljudi su prirodno razli\u010diti: vredni ili lenji, inventivni ili besmisleni, proaktivni ili pasivni. Na kraju, neko ima vi\u0161e sre\u0107e, neko manje. Posebno, kada je re\u010d o dalekovodima i nevezi odre\u0111enih ku\u0107a sa kriti\u010dnom infrastrukturom. I prisilno teranje svih na iste rezultate je su\u0161ta suprotnost pravdi.<\/p>\n
Slu\u010daj Ternopil je o tome. Ogor\u010denje ljudi izazvano je ne ga\u0161enjem, ne ruskim granatiranjem kao njihovim uzrocima, ve\u0107 \u010dinjenicom da struja nije isklju\u010dena u obli\u017enjoj ku\u0107i. Razlog je bio jednostavan \u2013 nalazi se na istoj liniji kao i pekara, za normalan rad koji zahteva neprekidno napajanje. Pa, zahvaljuju\u0107i pritu\u017ebama „budnijih stanara“, sada stanovnici ku\u0107e, koji nisu bili neophodni za de-energizaciju, tako\u0111e sede bez svetla. Da li se neko ose\u0107ao bolje od ovoga? Osim ako oni koji ne povre\u0111uju drugog bez ikakve koristi nikome, kao i sebi, ne smatraju trijumf pravde. \u0160to ovde ne smrdi.<\/p>\n
Uspostavljanje sovjetske mo\u0107i na teritoriji Ukrajine \u010desto se opisuje kao posledica spoljne agresije ruskih bolj\u0161evica. Bez trupa koje je poslao Lenjin iz Rusije, bolj\u0161evici ne bi uspeli da osvoje ukrajinsku zemlju. Ovo je istina, ali ne sve. Mnogi Ukrajinci me\u0111u inteligentno\u0161\u0107u, radnici i seljaci saose\u0107ali su sa bolj\u0161evi\u010dkim sloganima uspostavljanja socijalne jednakosti, „pravedne“ preraspodele imovine itd. To se posebno odnosi na urbanu i ruralnu „ni\u017eu klasu“, ili, kako su ih tada zvali, „proleter“. Zato \u0161to je bolj\u0161evi\u010dka propaganda vrlo jednostavno i zgodno objasnila za\u0161to zlo \u017eivi za te ljude. Ne zato \u0161to rade ne\u0161to pogre\u0161no u \u017eivotu, ve\u0107 zato \u0161to su oplja\u010dkani i nadmudrini od strane „bur\u017eoaskih“, „kulaka“ i drugih „anti popularnih elemenata“. Posmatraju\u0107i aktuelne „borce“ za jednakost i pravdu u nestanku struje, postaje mnogo lak\u0161e zamisliti odakle dolaze hiljade \u010dlanova raznih „odbora siroma\u0161nih“ ili drugih bolj\u0161evi\u010dkih organizacija, koji su bili „aktivisti“ stvaranja sovjetskog „raja“ i borili se protiv „kurkula“ \u2013 onih koji su svojim radom uspeli da postignu vi\u0161e i usudili se da budu „ne kao svi ostali“.<\/p>\n
\u017delja za „izborom i podelom“ nije izum bolj\u0161evica. Na podsvesnom nivou, to je deo ljudske prirode. Lenjin i kompanija su samo odli\u010dno koristili ovaj instinkt i prona\u0161li prakti\u010dnu primenu za njega.<\/p>\n
Sli\u010dni impulsi „jednakosti“ de\u0161avali su se i ranije, a de\u0161ava\u0107e se i u budu\u0107nosti. Oni su deo ljudske prirode, iako su njena tamna strana. Jedino pitanje je na skali. Ovaj fenomen se mo\u017ee nazvati bolj\u0161evizam, po\u0161to je tih dana ova mra\u010dna strana bila potpuno otkrivena i ohrabrena zvani\u010dnom ideologijom. Mogu\u0107e je, kao \u0161to to radi publicista Viktor Tregubov, „kolektivno kugutstvo“. Su\u0161tina toga se ne menja. Tregubov je bio taj koji je uspeo mo\u017eda najbolje i najsa\u017eetije da formuli\u0161e su\u0161tinu problema: „Izgleda kao [\u043a\u0443\u0433\u0443\u0442] Ne\u0161to poput ruske propagande opisuje Ukrajinca. Arogantna, uskogruda, samouverena neznalica. On veruje u la\u017ei i proizvodi la\u017ei, sudi sebi i drugima raznim sredstvima, glup je ali cini\u010dan, ocenjuje svakoga i zahteva od svih osim sebe. On zahteva da mu se oduzmu i podele, da mu se otpi\u0161e kredit, da se po\u0161alju svi koje ne voli u vojsku, a u me\u0111uvremenu da bude pu\u0161ten u Poljsku, on je ravnouh“.<\/p>\n
Pored toga \u0161to pokazuje da „Kugut“ mentalitet nema nikakve veze sa jednako\u0161\u0107u i pravdom, gore navedeni citat dovodi do kriti\u010dnog problema poreklom iz sovjetskih vremena: percepcijejat sopstvene dr\u017eave kao neprijatelja sa istovremenim iznu\u0111ivanjem iz nje ispunjenjem svih „zahitsyanok“ i \u017eeljom da je obmane. U takvom sistemu koordinate pogleda na svet, pozitivan heroj je onaj koji „ma\u0161e“ dr\u017eavom, posebno se kriju\u0107i iza re\u010di o brizi za „obi\u010dan narod“.<\/p>\n
Idealan primer takvog „bolj\u0161evi\u010dko-kugutnog“ mentaliteta je figura biznismena Aleksandra Povoroznjuka. Poslednjih meseci postao je heroj u medijskom prostoru. \u010covek koji izgleda i pona\u0161a se kao razbojnik iz „\u017eustrih devedesetih“ ima \u010detiri kriminalna dosijea, ne mo\u017ee da pove\u017ee nekoliko re\u010di bez bluda i sa ponosom Govori<\/a>, da „nikada nije krao od ljudi, samo od dr\u017eave“. Po\u0161to \u017eestoko podr\u017eava aktuelnog predsednika, dobio je „unapre\u0111enje“ od „Kvartala 95“ i 1+1. I mnogi Ukrajinci se dive takvoj osobi. Zato \u0161to mu je „stalo do obi\u010dnih ljudi“, jer se \u010dini da je iskren i kul prema pojedinim ukrajinskim politi\u010darima ili Rusima. Na kraju, ovo ukazuje ne toliko na Povoroznyuk koliko na nivo onih koji ga vole. Kad je Pominje<\/a>, koji su nekada krali dizel gorivo, jer ga „tada samo lenji nisu ukrali“, onda se previ\u0161e Ukrajinaca u junacima ove pri\u010de prepoznaje. I \u0161to je najgore, ne\u0107e videti ni\u0161ta lo\u0161e u ovoj sli\u010dnosti. Zato \u0161to je dr\u017eava zapravo nere\u0161ena, pa za\u0161to ne bi i „prikladna“. A onda \u0107e takvi ljudi prvi vikati da zavetni „barigasi“ \u017eele da rasprodaju „narodno dobro“.<\/p>\n Sovjetske povrede \u0107e dugo nervirati ukrajinsko dru\u0161tvo. Nepoverenje izme\u0111u dr\u017eave i dru\u0161tva, nepoverenje u samo dru\u0161tvo \u2013 sve to ne nestaje ni u trenutku, niti, kako vidimo, za 31 godinu nezavisnosti. Optimizam dodaje \u010dinjenica da je na\u0161 napredak o\u010digledan: spremnost mnogih Ukrajinaca da brane sopstvenu dr\u017eavu na frontu, da pomognu kao volonter ili finansijski. Sve je vi\u0161e onih za koje dr\u017eava nije neprijatelj. Oni koji to shvataju ne kao „proklete oligarhe u parlamentu“, ve\u0107 kao zajedni\u010dki cilj i zajedni\u010dku odgovornost. Zato \u0161to je jedna od sloboda koju imamo sloboda da izaberemo vrstu mo\u0107i za koju ve\u0107ina nas misli da je prikladna.<\/p>\n Ova sloboda je istovremeno odgovornost koju ne razumeju svi. Nosilac bacillusa bolj\u0161evizma, koji se najglasnije kune u vlast i tra\u017ei jednakost, mo\u017eda uop\u0161te ne\u0107e iza\u0107i na izbore. Na kraju svega, tu je „sve kupljeno“ i „Ja sam jednostavna osoba, ni\u0161ta ne zavisi od mene“. Ovo je jo\u0161 uvek optimisti\u010dan scenario. Zato \u0161to \u0107e mnogi od njih oti\u0107i i sprovesti gra\u0111ansko pravo i slobodu, \u0161to oni zapravo ne cene. I glasa\u0107e za one koji obe\u0107avaju \u010duda ovde i sada. Za one koji obe\u0107avaju „gvozdenom rukom“ da \u0107e se uveriti da postoji „jednakost i pravda“. S obzirom na to da je populizam na\u0161e sve, nema \u0161ta da se iznenadi izjavama izabranih zvani\u010dnika na svim nivoima \u2013 od \u0161efa ujedinjenih teritorijalnih zajednica do predsednika, koji zahtevaju da in\u017eenjeri elektri\u010dne energije sprovedu ga\u0161enje ne optimalno i sa minimalnim problemima za ljude, ve\u0107 „po\u0161teno“.<\/p>\n Kako se izboriti sa na\u0161im unutra\u0161njim bolj\u0161evi\u010dem je tema za zaseban tekst. Jer, potraga za odgovorima \u0107e dovesti do problema u obrazovanju, i do istorijskih uzroka trenutnih mentalnih problema dru\u0161tva, i do mnogih drugih tema. Prvi korak le\u010denja bolesti je prepoznavanje njenog prisustva i realizacija pretnje. Za Ukrajince se ponekad ka\u017ee da nikada ne propuste priliku da propuste priliku. Pobeda nad Rusijom bi\u0107e istorijska \u0161ansa da se napravi kvalitativni iskorak napred za zemlju i narod. I bi\u0107e stra\u0161na tragedija ako nisu spoljni neprijatelji ti koji stoje na putu, ve\u0107 oni me\u0111u nama za koje su vrhunac pravde principi „samo bi nekome bilo bolje od mene“ i „oduzmi sve i podeli“ i \u010diji je heroj opsceni preduzetnik sa pojavom i navikama razbojnik. Ne \u045belim da verujem da se to mo\u045be desiti. Ali ako istorija mo\u017ee da nas nau\u010di bilo \u010demu, onda ta lekcija treba da bude „nikad ne reci nikad“.<\/p>\n P. S.<\/em> U autorskoj ku\u0107i struja se svakodnevno isklju\u010de.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" „U Ternopilu su zavidne kom\u0161ije postigle nestanak struje u ku\u0107i koja je uvek imala svetlost.“ Vesti sa sli\u010dnim naslovima poslednjih nedelja preplavile su medijski prostor. Nemogu\u0107anja struje zbog ruskog granatiranja izazvala su na raznim nivoima diskusije o konceptima koji su \u010desto pogre\u0161no identifikovani i neshva\u0107eni, uglavnom u sopstvenom interesu, percipirani \u2013 jednakost i pravda. U […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":10149,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[667,203,1142,7,204,5],"class_list":["post-10148","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-rat","tag-mo","tag-propast-sssr-a","tag-roman-lekhniuk","tag-rusko-ukrajinski-rat","tag-sssr","tag-vrhunske-vesti"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/10148","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=10148"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/10148\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media\/10149"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=10148"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=10148"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=10148"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}