3. decembra 2020. godine, godinu dana pre Velikog rata, dokumentarni film „Juki“ objavljen je u ukrajinskoj distribuciji. Ovaj film, koji je režirao Volodimir Mula, bio je posvećen kanadskim hokejašima koji su imali ukrajinske korene. Bilo ih je mnogo, a glavni lik je bio izvanredan sportista, rekorder Nacionalne hokejaške lige Vejn Gretzki. Ko se u filmu zvao Ivan Gretskyi – tako je Vejnov otac, sin emigranata iz ukrajinske regije Brest i Galicije, Valter Gretzki, koji se po rođenju zvao Volodimir Gretskyi, navodno zvao Vejn u detinjstvu.
Naravno, ova traka nije mogla a da ne dotakne patriotske Ukrajince. Ipak, zvezda svetske klase, hokejaš, čije je ime generalno sinonim za ovaj sport, je Ukrajinac. Iako nije 100 posto, on je i dalje sin ukrajinskog Volodimira, razgovarao je sa svojom bakom, koja je rođena u selu u blizini Pidhaitsija, na ukrajinskom i čak je spomenuo nekoliko reči na našem (i njegovom jeziku).
2021. godine, u 82. godini, Valter Gretzki je preminuo. Godinu dana kasnije, počeo je veliki rat, u kojem je Kanada, njena vlada (u kojoj je jedno od vodećih mesta okupirao političar ukrajinskog porekla Christia Freeland) i društvo podržali našu državu. Kanada je generalno postala jedan od najvernijih saveznika Ukrajine, počevši da isporučuje smrtonosno oružje čak i pre pune invazije ruskih trupa.
U međuvremenu, neka vrsta Aleksandra Ovečkina igrao je u Nacionalnoj hokejaškoj ligi. Ovečkin, koji se u dobi od 20 godina preselio iz Rusije u Sjedinjene Američke Države, gdje je postigao sve što je mogao postići i o čemu nije mogao ni sanjati kod kuće. Ovečkin, koji je 2018. godine organizovao Putinov tim u znak podrške diktatoru na narednim železničkim izborima za predsednika Ruske Federacije. Ovečkin, koji je nakon 24. februara 2022. izjavio da je „Putin moj predsednik“.
Na kraju, Ovečkin, koji je 2025. bio blizu da pobedi naizgled večni rekord Vejna Greckog po broju postignutih golova u NHL-u. Naravno, to nije moglo a da ne izazove bljesak interesovanja ne samo za samog Rusa, već i za Kanađanina ukrajinskog porijekla, čije je dostignuće trebalo biti pobijeđeno. A šta je „Ivan Grk“ rekao kada je komentarisao ovaj događaj? Rekao je da mu je drago zbog toga, jer, kažu, njegov deda je bio Rus, pa je on, Vejn, zadovoljan što će njegov rekord oboriti i Rus.
Možete dugo raspravljati o „ruskom dedi“, dokazati ispravnost Gretzkijevih reči u smislu da se deda hokejaša Terentii Gretzki iz sela Ogdemer preselio u Kanadu sa teritorije koja je tada bila Ruska imperija. (Da, i baka Marija, dakle, je Austrijanka, jer je rođena i živela u Cisleitania, austrijskom delu Austro-Ugarske.) Ali evo u čemu je stvar.
Možete li zamisliti potomka poljskih emigranata, od kojih mnogi žive u Severnoj Americi (na nedavnim američkim predsedničkim izborima, ovaj etnički faktor je čak nazvan ključem pobede u jednoj od „najklimavijih“ država – Pensilvaniji), tako da bi ga uzeo i rekao – pa, kažu, moj deda je Rus, jer je pobegao u inostranstvo iz blizine Novogrudoka? Tako da ni ja ne mogu. Uzgred, Novogrudok se ovde pominje sa razlogom – nedaleko od ovog grada, izvesni Adam Mikevič je rođen u jednom trenutku. Očigledno, možete zapisati i ruske pesnike, zar ne? Dakle, šta ste napisali na poljskom? Pisao je i na francuskom – pa zašto ga onda sada zapisivati na francuskom?
Naravno, sve je to ironija. Hajde da se uozbiljimo. Naravno, mnogi potomci ukrajinskih imigranata žive u Kanadi. Mnogi ljudi se sećaju svojih korena, neki su čak i sada „praktikuju Ukrajince“, žao mi je zbog takve fraze. Kao ista Christia Freeland, na primer. A za Ukrajinu, ovaj faktor bi mogao postati važan u procesu formiranja odnosa svetske zajednice prema nama uopšte, a posebno prema našem ratu sa ruskim okupatorima. Pored toga, u određenom trenutku, situacija je počela da se razvija na takav način da su čak i oni koji nisu pomenuli svoje ukrajinsko (iako etnički, ali čisto teoretski) poreklo iznenada iskopali izvod iz matične knjige rođenih u Černivcima. Da, radi se o Mili Kunis, koja je već 4. marta prve godine snimanja filmova u punom obimu snimila video koji poziva na podršku Ukrajini i Ukrajincima. Naravno, za Kunis, koja se ranije nije povezivala sa svojom prekomorskom domovinom, to je bio samo još jedan razlog da se promoviše (ako ne, ako se zaista setila svog ukrajinskog detinjstva i osetila tako nešto – izvinite, draga damo, biće nam samo drago). Međutim, budimo iskreni – zar nas nije briga za motive? Glavna stvar za nas je posledica ovih izjava.
A da bi ih bilo više, da bi zvučali glasnije, moćnije, za to, sama država Ukrajina je morala da radi u tom pravcu. Čak i pre 2022. godine. Pa čak i do 2014. godine. (Pa, u redu, do 2010. godine – jasno je da Janukoviču nije bila potrebna Ukrajina u Ukrajini, a kamoli ukrajinske dijaspore.)
Kad bi se samo ukrajinska ambasada u Kanadi bavila ovom temom aktivno, sistematski, na nivou poznatih ličnosti poput VeGretzky – onda bi posledice bile drugačije. Ne, naravno, hokejaška legenda bi morala da komentariše obaranje svog rekorda na ovaj ili onaj način. Ali možda bi zvučalo potpuno drugačije – negde u stilu „Pa, vidim, Ovečkin je proizvod našeg, severnoameričkog hokeja, momak igra u NHL već dvadeset godina, tako da je nešto naučio.“ Jer osoba koja bi shvatila (možda čak i donekle snažno i javno) da je Ukrajinac ne bi ni pomislila da svog dedu nazove „Rusom“. Amerikancima poljskog porekla, čiji su dedovi pobegli u inostranstvo iz dela prvog poljsko-litvanskog Komonvelta pod ruskom kontrolom, rastrgani na komade, ne pada na pamet da ih nazovu ovim odvratnim etnonimom.
Da potomci Ukrajinaca ne bi zaboravili na svoje korene, samo porodični foto albumi nisu dovoljni. Mi nismo Irska, nemamo takvu popularnost ili čak modernost u istim državama (koji ukrajinski praznik se tamo slavi barem u polovini opsega Dana svetog Patrika? Dakle). Ali šta da kažem – još uvek nismo diferencirani od Rusa, u vreme kada su Irci uvek bili Irci, a ne Englezi. Možda čak i na štetu samih domorodaca sa Smaragdnog ostrva, da – ali oni su uvek bili percipirani kao Irci. Sa nama nije bilo tako. A da bi se situacija promenila, naša država mora da radi. Da podsetim, ohrabrimo, promovišemo. I za novac, da, i ono što ste mislili.
U međuvremenu, imamo ono što imamo. Međutim, kažu da Gretzki nije baš omiljen u Kanadi zbog podrške Donaldu Trumpu, upravo onome koji vidi Kanadu kao 51. državu Sjedinjenih Država. Tako da možete da se utešite da smo malo izgubili. I konačno možete početi da promovišete Ukrajinu i ukrajinskost u svetu. Štaviše, naši preci su učinili nešto za to, tako da samo treba da iskopamo ove porodične foto albume, a ne da izmišljamo priču iz vedra neba…
(OznakeToTranslate)Top vesti
