Jedan od najpoznatijih britanskih političara devetnaestog veka i dvostruki premijer ove tada dominantne svetske sile, lord Palmerston, teško da bi bio ponosan na poređenje sa Donaldom Trampom. Međutim, skoro sve akcije sadašnjeg američkog predsednika od kada je preuzeo dužnost podstiču nas da se prisetimo možda najpoznatijeg citata iz Palmerstona, koji je on rekao kao ministar spoljnih poslova: „Nemamo večne saveznike i nema večnih neprijatelja. Samo su naši interesi večni i nepromenljivi, i mi smo dužni da se pridržavamo tih interesa.“ Međutim, Trumpova „Amerika na prvom mestu“ zvuči previše slično.
Iz određene perspektive, politike sredine i druge polovine devetnaestog veka bile su iskrenije od svojih prethodnika i naslednika. Došli su u eru posle romantičnih, ali ne realističnijih slogana „slobode, jednakosti, bratstva“ i posle takođe romantične reakcije na njih u duhu „vratimo pravi poredak“. Još veći kontrast nastaje kada se uporede Palmerstonove reči sa principima svetske politike proglašenim na Zapadu posle Drugog svetskog rata. Nazovimo ih „politikom vrednosti“.
Donedavno je bilo teško zamisliti američkog ili zapadnoevropskog političara na visokim pozicijama koji bi tako otvoreno cinično objasnio svoje motive. Ako bi bilo koji od Trumpovih prethodnika u proteklih 80 godina imao ideju da uspostavi kontrolu nad Grenlandom, oni bi to barem opravdali nekim „višim dobrom“ – zaštitom demokratije, na primer.
Zapadna društva i oni koji će se ugledati na njih u ostatku svijeta navikli su da govore o univerzalnim „zapadnim vrijednostima“: individualnoj slobodi, jednakim pravima, demokratiji… Nije li to postavljeno u ovom ili onom obliku koji mi, Ukrajinci, obično zamišljamo kada govorimo o tome šta je Zapad, kojom bi se međunarodna politika pod njegovim vođstvom trebala rukovoditi i šta mi, posebno, štitimo od ruske invazije? Neophodno je poštovati pravo naroda na samoopredeljenje, međunarodno priznate granice država, ljudska prava i kažnjavati one koji krše ovaj moralno opravdani poredak stvari.
Ova šema je zvučala dobro, a ponekad je čak i radila tokom Hladnog rata sa svojim bipolarnim svetom. Ali „kraj istorije“ u koji su mnogi ljudi na Zapadu verovali nakon pada Berlinskog zida i raspada SSSR-a odigrao je veoma, veoma okrutnu šalu. Odsustvo jasno definisanog protivnika, verovanje u večnost sopstvenog modela i postmoderne ideje u duhu „pluralnosti istina“ učinili su politiku, posebno međunarodnu politiku, nesposobnom da odgovori na nove izazove deklarisanim vrednostima. Ukrajina u 2014. i 2022. godini je veoma svetao, ali samo jedan od mnogih primera.
Nijedno pravilo neće funkcionisati bez neizbežnosti kazni za njihovo kršenje. Ako se aneksije i masovno nasilje nad civilima smatraju zločinima, onda kriminalci moraju biti kažnjeni. Gde god da je i ko god da je počinilac. Kršenje pravila uvek daje prednost onome ko to radi. Ako efikasne sankcije ne dođu kao odgovor, zašto ih ne prekršiti ponovo. I opet, opet, opet… A onda ono što Rusija može da uradi, drugi režimi za koje ne postoje moralne vrednosti – Iran, Kina, Severna Koreja, itd. – želeće da ponove.
Sa takvim realnostima, postoje dva načina da se odgovori. Prvi je da se pokušaju ispraviti praznine u političkom poretku, koji se još uvijek zasniva na dobrim i moralno ispravnim vrijednostima, kako bi se vratila njegova efikasnost i prestiž. Drugi je da prestanete da pravite dobar rudnik sa lošom igrom i prepoznate kao novu normu ono što se donedavno smatralo odstupanjem od njega. Izgleda da Donald Tramp radi ovo drugo. Stoga on mnogo bolje razume Putina, Kim Džong Una i slične od demokratski izabranih lidera.
Najnovija zavera sa Trumpovim uvođenjem mnogo tarifa za različite zemlje takođe se uklapa u ovu logiku. Na kraju krajeva, veličina tarifa za određenu zemlju ni na koji način ne zavisi od njenog ponašanja na međunarodnoj sceni, geografskog položaja, društvenih normi i moralnih vrijednosti njenog društva. Ova i druge akcije trenutne administracije Bele kuće podstiču malo uređivanje Palmerstonove fraze: „Nemamo večne saveznike, nema večnih neprijatelja, nema večnih vrednosti. Samo su naši interesi večni i nepromenljivi.“ Čarls Darvin bi bio zadovoljan. Na kraju krajeva, on je iz iste ere kao Palmerston ili Bizmark.
Za Ukrajinu je sve ovo loša vest. Jedan od najvažnijih aspekata naše borbe protiv Rusije je zasnovan na vrednostima. Mi smo na strani dobra, branimo ono što je moralno po svim principima zapadne civilizacije (i drevne i hrišćanske) – Otadžbina, sloboda, način života. A sa njima i onaj redosled vrednosti stvari koji se donedavno smatrao ispravnim na globalnom nivou. To je ono što je omogućilo međunarodnu podršku Ukrajini, dovoljnu za naš opstanak, iako ne (još) pobedu. Što je manje moralnih vrednosti u međunarodnoj politici i razmišljanju, čak i na nivou deklaracija, to će nam biti teže.
Da li će ovaj trend postati Nova norma – vreme će pokazati. Sve je više razloga da se govori o „novom mračnom dobu“, „novom srednjem veku“, o pravu jakih, a ne o moralnom. Glavni tvorac i garant prethodne „politike vrednosti“ koju su predstavljale Sjedinjene Države već se direktno odriče. Da li će biti moguće sačuvati moralno i vrednosno ispravan sistem sveta u proteklih 80 godina, ili je to bilo samo privremeno odstupanje od tradicionalno darvinističkih međunarodnih odnosa kroz ljudsku istoriju, zavisi pre svega od Evrope.
U tome postoji određena simbolika – uprkos svoj linearnosti, istorija pravi puni krug. Sudbina i vrednosti Zapada zavisiće od dela sveta u kome su formirani i odakle su donedavno krenuli u trijumfalnu kampanju širom sveta – na Evropu. Ako izađe iz tako prijatne, ali efemerne zone komfora i brani svoje vrednosti ne samo rečju već i delom, onda ima dovoljno ekonomskog, vojnog i, što je još važnije, moralnog i ljudskog potencijala da doda više optimizma slici bliske budućnosti.
(OznakeToTranslate)Top vesti
