Sukob između predsednika Sjedinjenih Država i Ukrajine, Donalda Trumpa i Volodimira Zelenskog, koji se dogodio u Beloj kući prošlog petka, 28. aprila, bio je živopisan primer kako lične osobine lidera, njihov način komunikacije i politička kultura mogu značajno uticati na međunarodne odnose. I ovde je važno razumeti koji se od učesnika u ovom sukobu pokazao sa ne najbolje strane, sa ljudske tačke gledišta. Na osnovu toga, možete napraviti prognozu o najverovatnijem razvoju događaja.
Zaista, dovoljno je osvrnuti se u prošlost da bi se shvatilo koliko su se često postupci političara, koji su se činili opravdanim sa stanovišta interesa svojih zemalja, u stvari pokazali nemoralnim ili sebičnim. Kada postane očigledno da se političar pokazao sa „najgore strane, sa ljudske tačke gledišta“, to obično znači da su njegovi postupci bili sebični, okrutni ili nepošteni, što krši osnovne moralne principe, bez obzira na to da li se te akcije mogu opravdati u političkom kontekstu.
Gledajući situaciju iz ove perspektive, ne može se ne obratiti pažnja na činjenicu da je tokom ovog sastanka gospodin Trump više puta iskrivio činjenice vezane za američku pomoć Ukrajini. Najavio je značajnu vojnu i finansijsku pomoć koju je Vašington pružio Ukrajini, ali brojke koje je izneo bile su previše očigledno neistinite. Ovaj trenutak je bio jedan od najotkrivajućih, jer je Tramp zapravo namerno stvorio iluziju da je Amerika navodno već ispunila sve svoje obaveze prema Ukrajini, iako je u stvari iznos pomoći bio mnogo manji nego što je tvrdio. Naravno, iskrivljavanje činjenica nije bilo slučajno, imalo je ili problema sa pamćenjem kod 78-godišnjeg čoveka ili političkih prizvuka. Prvo ćemo ostaviti lekarima. Što se tiče drugog, Tramp je pokušao da prikaže situaciju na takav način da pokaže da je Ukrajina navodno već dobila dovoljno podrške, a pošto joj to nije pomoglo da pobedi agresora, navodno nema smisla produžavati pomoć. Ovaj pokušaj vlasnika Bele kuće može se protumačiti kao manipulacija, želja da se smanji značaj ukrajinskog zahteva za dalju pomoć. Sve ovo, čisto ljudski, nije moglo a da ne izazove razočarenje u ukrajinskoj delegaciji. Takvo očigledno iskrivljavanje činjenica, i napravljeno na tako visokom nivou, nije moglo a da ne dovede u pitanje elementarnu pristojnost američke administracije i njenu spremnost da reši probleme Ukrajine, koju su se Sjedinjene Države obavezale da štite od spoljne agresije prema Budimpeštanskom memorandumu.
Takođe ne treba zaboraviti da je Zelenski bio gost u Beloj kući, i to pozvan. A u Ukrajini, znate, nekako nije uobičajeno da se prema gostima ponašaju onako kako su to učinili domaćini sastanka. Donald Tramp, poznat po svom arogantnom načinu komunikacije, pokazao je takvo demonstrativno nepoštovanje prema svom ukrajinskom kolegi da se javlja ideja o namernoj provokaciji. Grubo je prekinuo Zelenskog, pokazujući potpuni nedostatak interesovanja za njegove reči. U jednom trenutku, Tramp je čak rekao da „ne dozvoljava“ Zelenskom da govori. To se jednostavno ne uklapa u tvoju glavu! Takve izjave na međunarodnom sastanku, čak i u neformalnom okruženju, jasno su kršenje diplomatskog bontona. Ali takvo ponašanje Trampa treba nazvati ne samo nediplomatskim, već i iskreno grubim. Sve ovo je stvorilo uslove za prelazak razgovora na visoke tonove. Nije mogao a da ne stvori.
Nakon ovog događaja, Benn Hall, evropski urednik Financial Timesa, sugerisao je da je to verovatno unapred pripremljena zamka da se ukrajinski lider stavi u slabiju poziciju u pregovorima. Bilo je razloga za to. „Predsednik (Tramp, – ur.) a njegove pristalice bile su ogorčene odbijanjem Zelenskog da pruži kompromitujuće dokaze o sinu Joea Bidena Hunteru uoči predsedničkih izbora 2020. godine i kako je njegov pritisak na Ukrajinca postao osnova za postupak opoziva“, prisetio se urednik FT-a događaja iz davno prošlih dana, ali naizgled nije zaboravio sadašnji vlasnik Bele kuće.
Verzija unapred pripremljene „zamke“ potvrđena je ovom činjenicom. Kada je potpredsednik JD Vance dozvolio sebi da podigne glas na čelu Ukrajine, Tramp nije pravilno reagovao. U diplomatskoj komunikaciji, posebno tokom tako važnih i simboličnih sastanaka, svako nepoštovanje sagovornika nije samo kršenje normi, već i podrivanje poverenja. Nedostatak reakcije šefa Sjedinjenih Država na brutalnost njegovog zamenika bio je još jedan dokaz da je imao potpuno drugačije planove od zaključivanja obostrano korisnog sporazuma o partnerstvu.
Američki predsednik očigledno nije bio raspoložen za konstruktivan dijalog sa Zelenskim. Umesto da održava komunikaciju u cilju produbljivanja saradnje, stvorio je atmosferu napetosti i nesporazuma. A kulminacija svega ovoga bio je Trumpov zahtev da Zelenski napusti Belu kuću. To nije bilo samo netačno i nepristojno, bilo je apsolutno ponižavajuće za ukrajinskog liderakoji su došli u Sjedinjene Države u nadi da će diplomatski sastanak koji bi mogao ojačati odnose između dve zemlje. Ovaj trenutak je bio bolan ne samo za Zelenskog i čitavu ukrajinsku delegaciju. Postojao je osećaj da ljudi koji su sada na vlasti u Sjedinjenim Državama pokušavaju da vređaju i ponižavaju Ukrajinu i njen narod.
Sve je to bilo u oštroj suprotnosti sa načinom na koji je Tramp govorio o Rusiji i njenom vladaru Putinu, koji voli fašističke ideje, uoči ovog sastanka i tokom njega. Dok je vlasnik Bele kuće vređao i ponižavao ukrajinskog predsednika, izražavajući jasno nepoštovanje Ukrajine kao države, nastavio je da se divi svom „prijatelju“, rekavši da veruje da nikada neće prekršiti primirje. U svojim izjavama, dozvolite mi da vas podsetim, Tramp je često primetio Putinovo „snažno vođstvo“ i izrazio divljenje njegovoj odlučnosti i efikasnosti. Ovaj kontrast – između odnosa prema demokratskoj, suverenoj državi i odnosa prema međunarodnom banditu koji je pokrenuo rat u Evropi – jedan je od najuznemirujućih elemenata Trampove spoljne politike. Ovo ne samo da dovodi u pitanje sposobnost Sjedinjenih Država da budu objektivan i dosledan partner za Ukrajinu, već i ugrožava njenu moralnu poziciju na međunarodnoj sceni.
Javna podrška Putinu, uprkos njegovoj očiglednoj krivici za podsticanje rata i smrti miliona ljudi, postavlja ozbiljna pitanja o ciljevima i vrednostima koje stoje iza Trumpove politike. Ko je on, gospodine Tramp? Vođa slobodnog sveta ili prerušeni saučesnik diktatora i autokrata?
Nakon onoga što se dogodilo u Beloj kući, svet se smrznuo od uznemirenosti. Nije slučajno što je šef odeljenja za spoljnu politiku Evropske unije Kaja Kallas, reagujući na skandalozni sastanak, rekao: „Slobodnom svetu je potreban novi lider.“ Pitanje je da li su vodeće zemlje zapadne Evrope spremne za takvu ulogu.
Po mom mišljenju, skandal koji je izazvao Tramp jedna je od najneprivlačnijih stranica u istoriji Amerike, kada se ova velika zemlja, koja je dugi niz godina tvrdila da je lider u održavanju mira i stabilnosti na planeti, iznenada našla na strani agresora, javno ponižavajući one koji se bore za svoju nezavisnost. Trumpovo ponašanje tokom sastanka sa Zelenskim ne samo da je dovelo u pitanje snagu bilateralnih odnosa sa Ukrajinom, već je i jasno stavilo do znanja celom svetu da američka spoljna politika može biti nepredvidljiva i zavisiti od ličnih ambicija i stavova njenog lidera. Za evropske zemlje ovo bi trebalo da bude hladan tuš koji će naterati političare da se kreću i više razmišljaju o nezavisnosti Evropske unije od hirova „Ujka Sema“ i povećanju sopstvene odbrambene moći.
Ali kakva se prognoza može napraviti o daljem razvoju događaja na osnovu činjenice da su se Tramp i njegov zamenik, tokom najvažnijeg sastanka za svet, pokazali kao gomila gopnika koji su sakrili kamenje u svojim grudima? Odgovor na ovo pitanje je lakše pronaći nego što se čini.
Vredi polaziti od ovoga. Bez obzira na to kako se procenjuje sposobnost Zelenskog i njegovih saradnika da vode međunarodne pregovore, kao i druge aspekte njihovih aktivnosti, u ovom slučaju, moralna prednost je na ukrajinskoj strani. Legitimno izabrani i priznati od strane celog svetskog lidera zemlje, Ukrajine, koja je krvarila pod napadom okrutnog agresora, obratila se za pomoć onima koji se pozicioniraju kao branitelji slabih i protivnici prekršitelja međunarodnog poretka. On je stigao na sastanak čistog srca, i tamo… „Zamka“ ga je čekala. U istoriji međunarodnih odnosa ne postoji čak ni nagoveštaj da se takvo ponašanje američkih zvaničnika smatra pristojnim i poštenim.
Ovaj smrdljivi incident je sasvim ispravno procenjen od strane mnogih svetskih lidera. Konkretno, francuski predsednik Emmanuel Macron i nemački kancelar Olaf Scholz naglasili su potrebu da se nastavi podržavati Ukrajina u njenom sukobu sa ruskom agresijom. O istom su govorili britanski premijer Keir Starmer, premijeri Poljske i Kanade i lideri niza drugih zemalja.
Indikativna u tom pogledu je topla dobrodošlica koju je Zelenskom nedavno pružio kralj Velike Britanije Charles III. Činjenica da se ovaj sastanak održao u pozadini diplomatskih tenzija nakon sukoba između Zelenskog i vlasnika Bele kuće jasno i nedvosmisleno pokazuje da Ukrajina neće ostati sama pred podlim agresorom.
Inače, gotovo ubrzo nakon odlaska Zelenskog iz Vašingtona, svetski mediji počeli su da izveštavaju o tome kakvu pomoć Ukrajini pripremaju njeni pravi prijatelji. Konkretno, predsednik Macron je rekao da će se na vanrednom samitu EU zakazanom za 6. mart razgovarati o dodeli velikog paketa finansijske podrške Ukrajini, koji se procenjuje na stotine milijardi evra. Naglasio je da je jačanje podrške Ukrajini prioritet EU.
Pored toga, predsednica Evropske komisije Ursula von der Leien najavila je predstojeći transfer 3,5 milijardi evra Ukrajini u martu. Ona je napomenula da je jačanje otpornosti Ukrajine apsolutnoprioritet za EU.
Vredi dodati da nakon incidenta u Beloj kući neki šefovi država nisu izrazili direktnu podršku Ukrajini, već su govorili o potrebi da se što pre okonča jedan od najstrašnijih ratova u modernoj Evropi i o važnosti poštovanja međunarodnog prava. A međunarodno pravo, kao što znate, u kontekstu rata koji je u toku, potpuno je na strani Ukrajine.
Imajući sve ovo na umu, može se očekivati da će se u bliskoj budućnosti održati nova runda pregovora između predsednika Trumpa i Zelenskog. Na to će ih uporno gurati ne samo lideri zapadnih zemalja (britanski premijer Starmer, na primer, već je govorio u tom duhu), već i okolnosti. A okolnosti su sledeće. Dok Tramp hvali Putina kao „pametnog čoveka“, taj nehumani nastavlja da bombarduje ukrajinske gradove i sela, ubija civile i uništava vitalne objekte. Glavni ubica u Kremlju očigledno ne namerava da odustane od svojih planova da zauzme veći deo Ukrajine, da nastavi rat. I to uprkos činjenici da je njegov američki „prijatelj“ više puta rekao da namerava da zaustavi krvoproliće. Gledajući ove igre, evropske zemlje jedva da žele pasivno čekati da se Rusija približi njihovim granicama: niko ne želi da ima tako podmuklog suseda od koga će postojati stalna pretnja. U Evropskoj uniji i Velikoj Britaniji sve jače mišljenje da bi se tekući rat trebao završiti zaključivanjem takvog mirovnog sporazuma, tako da ustupke čini agresor, a ne žrtva.
Kako će sve ispasti dalje, nažalost, niko ne može sa sigurnošću reći, ali… Možda grešim, ali Tramp teško da želi da uđe u istoriju kao osnivač nove „osovine zla“: Sjedinjene Države – Rusija – Severna Koreja – Iran… Ovaj starac sa slabim pamćenjem i sumnjivim manirima želi da izgleda kao mirotvorac, tako da i dalje može (pod pritiskom evropskih lidera) da se vrati u Ukrajinu, iako će verovatno još malo flertovati. Na ukrajinskoj strani, da komuniciraju sa takvim političkim likovima, strpljenje, izdržljivost i sposobnost da odbaci strano i sekundarne u cilju postizanja glavnog cilja – očuvanje života ljudi, državnosti, slobode i nezavisnosti Ukrajine.
Vojna pomoć Ukrajini
