Kada se Volodimir Zelenski našao u „zamci“ koju su postavili iskusni politički spletkari predsednik Donald Tramp i potpredsednik JD Vance u Beloj kući, to je izazvalo frustraciju za obe strane. Ali kada je sadašnji američki predsednik nedavno govorio o ostavci ukrajinskog predsednika, dok je suspendovao vojnu pomoć zemlji, to je izazvalo iskreno iznenađenje. Zato što takve izjave pokreću pitanja koja su daleko od politike i navode vas na razmišljanje o tome kako ideja o popravljanju jedne osobe može uticati na sudbinu cele zemlje i njenih branitelja.
Ne budi neiskren. Predsednik Zelenski ima zbog čega da kritikuje, a u Ukrajini to često rade političari, novinari i obični građani. Međutim, činjenica da njegova ostavka treba da bude uslov za nastavak punopravne vojne pomoći zemlji koja krvari od spoljne agresije nije samo politički apsurd, već i moralna katastrofa. Situacija kada su životi ljudi u pitanju, a političke ambicije se pretvaraju u jedinstvenu smernicu, više nije samo politika. Ovo uopšte nije politika, u opšte priznatom smislu te reči. To je bio duboko lični izbor Trampa, diktiran nekim unutrašnjim uverenjem koje ga navodi da ignoriše stvarnost. A najstrašnija stvar u vezi ovoga je da on nije samo ignorisao stvarnost, već je izgledao kao da svesno nanosi štetu slabijoj strani.
Žao mi je, pa, čovek ne može da napravi tako primitivnu grešku pri zdravoj pameti i dobrom pamćenju. Na kraju krajeva, sve je na vidiku, bukvalno pred našim očima, zahvaljujući svetskim medijima. Rusija svakodnevno bombarduje ukrajinske gradove, nemilosrdno ubija civile, uključujući decu, a Tramp kaže da veruje u Putinovu želju da postigne „mir“ u Ukrajini.
„Iskreno, teže mi je da se nosim sa Ukrajinom. Nemaju mape … Verujemo da bi u smislu postizanja konačnog rešenja moglo biti lakše nositi se sa Rusijom. To je čudno, jer oni imaju sve karte“, američki lider je ležerno bacio, kao da je u Las Vegasu za stolom za kartama.
Čini se da je gospodin Tramp zaboravio da se Amerika decenijama pozicionira kao protivnik militantnih diktatura. Mogao bi postaviti pitanje da bi pozicija Ukrajine trebala biti ojačana prije početka mirovnih pregovora s Rusijom. To je ono što sve vodeće zemlje Evropske unije, dugogodišnjeg strateškog partnera Amerike, nameravaju da urade. Umesto toga, američki lider je besramno lagao da je rejting Zelenskog pao na gotovo nulu, nazvao ga „diktatorom“ i nežno nazvao pravog diktatora „pametnom osobom“ i „izvanrednim liderom“.
Vredi podsetiti Trumpa, ako je i sam zaboravio na to, da sada ne govorimo o političkoj sudbini Zelenskog, već o sudbini Ukrajine i njenog naroda. Ukrajina se očajnički bori za svoju nezavisnost, za svoju zemlju i za život koji nije pod petom takvih odvratnih neljudi kao što su Putin i kompanija.
Zašto američki predsednik stavlja ciljeve i ideale Ukrajinaca u drugi plan? Zašto ostavka Zelenskog može biti važnija za njega od spašavanja ljudskih života, podržavajući ukrajinski narod u njihovoj pravednoj borbi? Ne može se sve objasniti nijansama geopolitike ili „američkim interesima“. Mislim da imamo posla sa primerom opsesivne misli, kada osoba ne dolazi do izražaja pokušaj da se reši ozbiljan problem, već želja da se svede na nivo koji mu je udoban. Trumpovo ponašanje nakon drugog uspona na američki „tron“ tipična je manifestacija egocentrizma, kada se problemi koji postoje u svijetu posmatraju isključivo kroz prizmu ličnih preferencija i političkih igara, a ne kroz prizmu sudbine stvarnih zemalja i ljudi.
U stvari, sve ovo spada pod definiciju opsesivnog sindroma. Stručnjaci će potvrditi da su opsesivne misli često povezane sa nemogućnošću da se udalji od određene ideje, čak i ako je destruktivna ili nema racionalnu osnovu. U Trumpovom slučaju, to može biti ne samo politička želja da se stekne neizgovoreni status „kralja sveta“, već i način da se „pojednostavi“ svet, čineći ga upravljivijim i razumljivijim (kako da se ne setimo Trumpovih reči da mu je „lakše“ da se bavi Ruskom Federacijom). Pojednostavljenje takvih složenih i višeslojnih procesa kao što je rat dovodi do činjenice da je ljudski aspekt potpuno potisnut.
Kada Tramp insistira na ideji ostavke Zelenskog, čini se da ne vidi ili ne želi da vidi stvarnost u kojoj se ukrajinski narod bori za svoju nezavisnost. On vidi samo „figuru“ koja se može zameniti u skladu sa njegovim sopstvenim idejama i političkim interesima. Ovo je tipična manifestacija kako opsesivne misli utiču na ličnost osobe i mogu ga odvojiti od stvarne stvarnosti, zamenjujući je u mozgu te osobe samo površnom slikom.
Evo vremena da se setimo knjige sadašnjeg šefa Sjedinjenih Američkih Država, ovlašćenog psihologa Mari Trump. Godine 2020. objavila je rad u kojem je istraživala stanje psihe svog ujaka. Knjiga ima vrlo karakterističan naslov, koji jednostavno viče: „Previše Mnogo i nikad dovoljno: kako je moja porodica stvorila najopasniju osobu na svetu“ (Previše i nikad dovoljno. Kako je moja porodica stvorila najopasnijeg čoveka na svetu). U ovom radu, Meri Tramp stručno tvrdi da Donald Tramp pati od psiholoških problema kao što su klinički narcizam, antisocijalni poremećaj ličnosti, i „dugoročna nedijagnostikovana poteškoća u učenju koja je ometala njegovu sposobnost da obrađuje informacije decenijama.“
U Sjedinjenim Američkim Državama, ovo već počinje da se razume. Na primer, u oktobru prošle godine, kada je Tramp tek počeo da šokira sve svojim izbornim obećanjima, u članku Finansijski tajms Razgovaralo se o znacima njegovih kognitivnih problema, uključujući impulsivno ponašanje i poteškoće u koncentraciji. U članku se navodi da njegove izjave i postupci izazivaju zabrinutost zbog sposobnosti da efikasno obavljaju dužnosti šefa države.
A nedavno, početkom marta, demokratski kongresmen Al Grin najavio je da radi na opozivu predsednika. To se dogodilo tokom Trumpovog govora u Kongresu. „Ovaj predsednik je nesposoban. On ne bi trebalo da drži ovu poziciju. 34 krivična dela, opoziv dva puta“, rekao je Grin novinarima nakon što je ispraćen iz sudnice.
Nije nam bilo suđeno da razumemo slobodne Amerikance koji su glasali za političara sa takvim očiglednim „preporukama“ policajaca i psihologa. Možda je ogroman novac koji je odvratni milijarder Musk bacio u Trumpovu izbornu kampanju odigrao ulogu ovde. Nadajmo se da će se velika Amerika i dalje nositi sa obojicom.
Što se tiče Ukrajine i sudbine njene vladajuće elite, bez obzira koliko bi Tramp i Putin želeli da se bave ukrajinskim predsednikom koji im je pogodniji, a ne sa Zelenskim, apsolutno je nemoguće slediti njihovo vođstvo. Nije na njima da odlučuju kada i kako će se održati izbori u Ukrajini.
Ali kada se rat završi, ukrajinski narod će, nadamo se, strogo tražiti od Zelenskog sve: za slabu brigu za vojsku, i za neblagovremeno upozorenje stanovništva o invaziji Putinove vojske, i za smrt hiljada vojnika u nepripremljenoj kontraofanzivi, i za dugotrajnu korupciju, i za ekscese tokom „busifikacije“, i za mnoge druge neiznuđene greške vlasti. Ali to neće biti učinjeno po uputstvima iz inostranstva i, štaviše, ne iz Kremlja, već po volji ukrajinskog društva. Budućnost zemlje će zavisiti od toga.
Danas, kada se svakodnevno odvijaju stotine smrtonosnih borbenih sukoba između Oružanih snaga Ukrajine i ruske vojne sile, svi moramo jasno shvatiti da je Trumpova prokremaljska logika o okončanju rata opasna i jednostavno ljudski nepristojna. Ako šef Bele kuće nastavi da insistira na zaključivanju primirja bez jasnih bezbednosnih garancija za Ukrajinu, to će zapravo dati ruskom diktatoru vremena da diše i priliku da izbegne pravnu odmazdu za počinjene zločine. Skroz napred, ova dva lika, koji se dobro razumeju, verovatno to vide na ovaj način. Ako civilizovane zemlje insistiraju na suđenju Putinu (a ne možete bez toga!), On će verovatno nastaviti neprijateljstva, štaviše, sa još većim besom. A Ukrajina će se, bez stvarnih bezbednosnih garancija, ponovo naći u istoj situaciji, ako ne i goroj. A onda narcis Vašingtona ponovo može da kaže: Ukrajina je bila ta koja je pokrenula rat, ali upozorio sam vas da ne dirajte Putina…
Nadajmo se da planovi nećaka iz Kremlja nisu predodređeni da se ostvare. Vodeće zemlje Evropske unije, politički blok sa razvijenom ekonomijom, na strani su Ukrajine, a uz njihovu pomoć i dalje ostaju šanse za jaču poziciju Ukrajine tokom budućih mirovnih pregovora sa Rusijom. Ukrajinski zvaničnici i diplomate treba da neumorno rade u tom pravcu. Ove šanse se ne mogu ignorisati. To zahteva sećanje na one koji su dali svoje živote braneći Ukrajinu.
(TagsToTranslate)Volodimir Zelenski
