U utorak, 4. marta, predsednica Evropske komisije Ursula von der Leien predstavila je plan u pet faza za jačanje odbrambene industrije i vojnog potencijala evropskih zemalja za 800 milijardi evra. O tome Prijavio na sajtu Evropske komisije.
„Živimo u eri ponovnog naoružavanja, a Evropa je spremna da značajno poveća svoju potrošnju na odbranu, kako da odgovori na kratkoročnu potrebu da deluje i podrži Ukrajinu, tako i da zadovolji dugoročnu potrebu da preuzme veću odgovornost za sopstvenu evropsku bezbednost,“ – rekao je predsednik Evropske komisije.
Prema planu ReArm Europe, predlaže se stvaranje fonda koji će obezbediti 150 milijardi evra u zajmovima državama članicama EU za finansiranje zajedničkih ulaganja u odbranu u panevropske sposobnosti i sposobnosti, uključujući vazdušnu i raketnu odbranu, artiljerijske sisteme, rakete i municiju, bespilotne letelice i sisteme protiv bespilotnih letelica, ili za zadovoljavanje drugih potreba od kibernetičke sigurnosti do vojne mobilnosti.
Pretpostavlja se da se fond može delimično finansirati neiskorišćenim kreditima u vrednosti od 93 milijarde evra od ukupno 291 milijardi evra zajmova iz Fonda za oporavak od Covid-19.
Predsednik Evropske komisije takođe je predložio da se ukinu ograničenja koja je Evropska unija nametnula na javnu potrošnju država članica u slučaju investicija u odbranu.
„Ako države članice povećaju potrošnju na odbranu u proseku za 1,5% BDP-a, to bi moglo stvoriti fiskalni prostor od oko 650 milijardi evra tokom četiri godine“, objasnila je von der Leien.
Pored toga, predsednik Evropske komisije je takođe predložio da se više regionalnih fondova preusmeri u odbrambene svrhe, otključa privatni kapital stvaranjem panevropskog investicionog prostora i promeni propisi Evropske investicione banke kako bi se omogućila veća potrošnja na odbranu.
Drugi predlog je da zemlje EU mogu da koriste za odbranu novac koji dobijaju iz budžeta EU u fondovima za održavanje istog životnog standarda u Evropi. Svih pet otkrivenih elemenata mogu vladama EU pružiti do 800 milijardi evra koje mogu potrošiti na projekte odbrane, rekla je von der Leien.
Šef Evropske komisije već je poslao pismo liderima EU sa ovim planom od pet faza za ponovno naoružavanje Evrope.
Suspenzija odbrambene pomoći Ukrajini od Sjedinjenih Američkih Država
Inače, 3. marta, visoki zvaničnici Bele kuće rekli su medijima da je američki predsednik Donald Tramp odlučio da obustavi vojnu pomoć Ukrajini. Amerikanci će obustaviti sve planirane, ali još ne završene isporuke odbrane – posebno govorimo o raketama za protivvazdušnu odbranu, municiji za raketne artiljerijske sisteme HIMARS i artiljeriji, itd. Treba napomenuti da Bela kuća nije zvanično najavila obustavu vojne pomoći Ukrajini.
Prema američkim zvaničnicima, Trumpova naredba će ostati na snazi sve dok ne odluči da se ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski obavezao da započne mirovne pregovore.
Prema Vall Street Journalu, vojna pomoć Ukrajini, koju je administracija Joea Bidena poslala ili ugovorila u poslednjim mesecima svog rada, trebalo bi da bude dovoljna barem do sredine godine. Istovremeno, neki ukrajinski analitičari sugerišu da će Ukrajina moći da izdrži duže.
Treba napomenuti da Evropa takođe snabdeva Ukrajinu nekim od najefikasnijih oružja, uključujući modernu artiljeriju, protivvazdušnu odbranu srednjeg dometa i krstareće rakete. Uprkos tome, Ukrajini će biti teško da zameni američke moderne sisteme protivvazdušne odbrane, balističke rakete zemlja-zemlja, navigacione sisteme i raketnu artiljeriju dugog dometa, jer Evropa ne proizvodi dovoljno ili nimalo takvog oružja, kažu analitičari.
Evropska komisija
