Poljska, kao i Litvanija, Letonija i Estonija, najavile su povlačenje iz Otavske konvencije, koja predviđa zabranu proizvodnje, upotrebe i prenosa protivpešadijskih mina. Odluke zemlje su argumentovane potrebom da ojača svoje granice, Kaћe u zajedničkoj izjavi lidera zemalja, objavljenoj u utorak, 18. marta.
Odluka o povlačenju iz konvencije o minama povezana je sa vojnim pretnjama zemljama članicama NATO-a iz Rusije i Belorusije. Zemlje potpisnice priznale su da se bezbednosna situacija u regionu značajno pogoršala.
„Verujemo da je u trenutnom bezbednosnom okruženju izuzetno važno da se našim odbrambenim snagama pruži fleksibilnost i sloboda da izaberu potencijalnu upotrebu novih sistema naoružanja i rešenja za jačanje odbrane ranjivog istočnog krila Alijanse. U svetlu ovih razmatranja, mi, ministri odbrane Estonije, Letonije, Litvanije i Poljske, jednoglasno preporučujemo povlačenje iz Otavske konvencije. Tekst izjave kaže.
Prema zemljama, povlačenje iz Otavske konvencije je jasna poruka da su Poljska i baltičke države „spremne i sposobne da preduzmu sve neophodne mere“ kako bi zaštitile svoju teritoriju.
Zemlje su uverile da će, uprkos povlačenju iz konvencije o minama, ostati „posvećene međunarodnom humanitarnom pravu“. Konkretno, govorimo o zaštiti civila tokom oružanih sukoba.
Treba napomenuti da je Otavska konvencija o prestanku upotrebe protivpešadijskih mina kao sredstva oružane borbe potpisana 1997. godine. Ukupno, 133 države su potpisnice Otavske konvencije.
Ukrajina, koja je u to vreme imala peti svetski arsenal protivpešadijskih mina, postala je potpisnica konvencije 1999. godine i ratifikovala je 2005. godine. Treba napomenuti da Rusija nije potpisala ili ratifikovala Otavsku konvenciju.
Belorusija
