Glavni geopolitički događaj nedelje bili su, naravno, pregovori između ukrajinske i američke delegacije u Saudijskoj Arabiji. Pregovori, koji su, prema Amerikancima, bili prilično konstruktivni. U Ukrajini, barem na nezvaničnom nivou, situacija je još optimističnija. I postoje razlozi za optimizam.
Prvo, nema ni kapi laži u frazi „Ukrajina je spremna za mir“. Pitajte bilo kog ukrajinskog i oni će vam reći istu stvar. (Naravno, odgovori na sledeća pitanja mogu biti različiti, ali svi žele mir, to je činjenica.) Drugo, u očima svetske zajednice, sve se vratilo u normalu – agresori koji žele da se bore dalje, u Kremlju, a ne na Bankovi, kao što su Tramp i Musk pokušali da prodaju pre nekoliko nedelja. Treće, vojna saradnja sa Sjedinjenim Američkim Državama je nastavljena, što je, kao što sam već napisao, – srećom ili nažalost – glavni faktor opstanka demokratskih zemalja koje se graniče sa silama zla.
Naravno, biće i pesimista koji će, u polu-zavereničkim razmišljanjima, tražiti u celoj ovoj saudijskoj istoriji znakove predstojeće predaje. Ali biće ih veoma teško pronaći – i evo zašto. Vredi malo premotati sat, samo nekoliko sati pre početka pregovora u Džedi. I naići ćemo na jedinstveni događaj – najveći napad ukrajinskih bespilotnih letelica na teritoriju Rusije u istoriji rusko-ukrajinskog rata u punom obimu. Pre svega, u glavnom gradu. Čak je i ruska strana prepoznala ovu rekordnu skalu – prepoznala ju je u svom stilu, navodeći da su sve ili skoro sve bespilotne letelice oborene. Ali to nije važno, na kraju krajeva, laži Rusa više nikoga ne iznenađuju. Važan je broj bespilotnih letelica lansiranih na teritoriji zemlje agresora. I podudarnost u vremenu sa pregovorima na Bliskom istoku.
Utakmica koja zapravo nije slučajnost. Jasno i unapred planirana operacija. Ali zašto je ovaj mega-napad bio potreban pre nego što su počeli mirovni pregovori? Da bi vas podsetio na glavni postulat Zapada, koji, usput rečeno, nije odbacio Donald Tramp (uprkos svim njegovim neočekivanim i često kontroverznim izjavama nakon povratka u predsedništvo). Postulat koji zvuči jednostavno i neprijatno za Rusiju je „mir kroz snagu“.
Ova ideja o ponižavanju agresora danas se nije pojavila, ali je niko nije uklonio sa dnevnog reda. Čak, ponavljam, Tramp. Jer, uglavnom, ovo je jedini efikasan način da se okonča rat kako se dugoročno ne bi naškodilo ni Ukrajini ni Evropi. Ovo je zaustavljanje rata, ali takvo da Kremlj ne želi da ga nastavi ili započne novi, negde u blizini Evropske unije ili čak protiv jedne od zemalja Evropske unije. To je ono što je mir silom, o čemu su govorili G7, Tramp i Zelenski.
A napad ogromnog, zaista kolosalnog broja ukrajinskih bespilotnih letelica na Rusiju, pre svega na Moskvu, demonstracija je ove sile. Pored toga, obratite pažnju na trenutak u kojem je to učinjeno. U trenutku kada je pomoć Sjedinjenih Država Ukrajini obustavljena. Šta je ovo, ako ne demonstracija da su oružane snage naše države sposobne da sprovedu takve operacije čak i bez pomoći tako važnog, ključnog partnera. Pored toga, kako kažu ljudi „upućeni“, bespilotna komponenta ukrajinske vojske je možda najmanje zavisna od pomoći iz inostranstva. Sve u svemu, ovo je suprotna situacija od protivvazdušne odbrane – tamo ćemo biti nemoćni protiv ruskih raketa ako Zapad prestane da nas snabdeva oružjem, a ovde sve možemo sami.
I još jedna važna stvar. Na pregovorima koji su započeli u Saudijskoj Arabiji, pregovorima posvećenim budućnosti mira, Amerikanci ni na koji način nisu mucali o ukrajinskom noćnom napadu bespilotnih letelica na Moskvu. To je, prvo, odbrambene snage Ukrajine nanose veoma ozbiljan udarac drugoj strani vojnog sukoba, a onda američka delegacija, kao ništa drugo, izjavljuje da Ukrajina teži i spremna je za mir. Šta bi to moglo značiti? Samo jedna stvar. Ovaj napad je deo mirovnog procesa. Da, bez obzira koliko čudno zvučalo, najveći napad ukrajinskih bespilotnih letelica na rusku teritoriju tokom čitavog rata u punom obimu je signal za okončanje rata. Jer u suprotnom, ukrajinske akcije i elokventno ćutanje Sjedinjenih Država u vezi sa ovim akcijama više nego transparentno nagoveštavaju, moglo bi biti i gore. I ima nešto da se uradi „gore“, jer je Ukrajina sada jedan od lidera na globalnom polju vojnih bespilotnih letelica. Poraz Rusije u Crnom moru je to već više nego pouzdano ilustrovao.
Dakle, vraćajući se na pregovore između Ukrajine i Sjedinjenih Država, zašto to nije bio uvod u predaju naše države. (Iako moramo priznati da ovo nikako nije pobeda koju bismo svi želeli – sa granicama barem 23.02.22 ili čak 1991.) Zato što je Ukrajina istovremeno proglasila svoju želju za mirom i nanela najsnažniji udarac teritoriji Rusije. Pokazujući da je spremna za više. Uzgred, niko ne zna da li je ona zaista spremna – Ali ovaj geopolitički poker sa podizanjem uloga, kako se ispostavilo, može se igrati zajedno. A za jednog Oreshnika, bilo je stotine bespilotnih letelica, čija je šteta mnogo veća.
I nakon 11. marta, Rusija se našla u veoma zanimljivoj situaciji. S jedne strane, moramo potvrditi naš blef o želji za mirom, jer je Ukrajina već iskoristila ovaj adut u svoju korist. S druge strane, imamo više nego transparentan nagoveštaj bespilotnih letelica da Ukrajina „može ponoviti“. (I, usput, ako su Rusi u blizini Kijeva i Harkovske oblasti bili u stanju da tokom sadašnjeg punog obima ponove samo zločine Crvene armije počinjene na okupiranim teritorijama Zapadne Ukrajine, Poljske i Istočne Nemačke, onda Ukrajina zaista može ponoviti, pa čak i nadmašiti ovaj njihov napad bespilotnim letelicama.
A tu je, blago rečeno, kritična situacija u ruskoj ekonomiji, gdje je u prva dva mjeseca deficit saveznog budžeta dostigao 2,7 biliona Poređenja radi, za celu 2024. godinu (12 meseci, šest puta duže), ovaj deficit je iznosio 3,5 biliona. Inače, Kremlj je postepeno počeo da smanjuje ili potpuno otkazuje deo plaćanja za vojsku. Pitam se zašto? Takođe, prema glasinama, proces regrutovanja osuđenika je zaustavljen, a u nekim regionima, čak i oni koji su već bili regrutovani vraćeni su u kolonije.
Ukratko, kratkoročna euforija koja se pojavila u Rusiji nakon skandala u Beloj kući, pregovora Moskva-Džeda (insistiram na tome da je to tačno reći, jer su ova dva događaja delovi jedne globalne celine), nestaje kao rosa na suncu. I postoji samo nesporazum – i šta dalje? Borba do poslednje rublje – šta postaje sve realnije svakog meseca? Da dobije nove sankcije koje je najavio Tramp u slučaju odbijanja mira protiv naftne industrije, jedina stvar koja nekako održava Rusiju na površini? I – da prežive još jedan masovni, rekordni napadi bespilotnih letelica na Moskvu? Ovde se možemo samo prisetiti da protivvazdušnu odbranu Ruske Federacije obezbeđuju nerazvijene zapadne tehnologije. I uopšte, veliki broj sistema protivvazdušne odbrane nekada je bio poslan na front ili u okupirane ukrajinske regione (gde su neki od njih, uključujući ultramoderni S-400, već uništeni)…
Vojna pomoć Ukrajini
