Sećate li se kako je u aprilu prošle godine francuski predsednik Emanuel Makron predložio „olimpijsko primirje“? Pariz je tada bio domaćin Letnjih olimpijskih igara, pa je pozvao ceo svet, a pre svega Ukrajinu i Rusiju, da pristanu na privremeni prekid vatre. Barem za sada, dok je svetski sportski festival trajao u glavnom gradu Francuske – od 26. jula do 11. avgusta.
Jasno je da je Macronova ideja bila prilično utopijska, iako lepa. Sećate li se šta je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski odgovorio svom francuskom kolegi? Odbio je i dao sledeće opravdanje: „Ne verujem u ovo sa Rusijom. Ne u ovom formatu – u primirju u celini. Ne verujem ni u jedan format primirja sa Rusijom. To je laž i Emanuel to zna, i on sam je svedok toga. Bili smo zajedno u normandijskom formatu, zajedno smo prošli kroz proces u Minsku. Francuska, Nemačka, Ukrajina – svi smo živi svedoci činjenice da nema zamrznutog sukoba sa Rusijom.“
Da li je izjava Zelenskog tačna? Definitivno. Ali da li je to mudro? Tu nastaju sumnje. Mudrost je zahtevala malo drugačiji odgovor. Čak i potpuno drugačija. Ko sam ja da savetujem predsednika Ukrajine, ali, ipak, da sam predsednički savetnik, preporučio bih mu da odmah pristane na Macronov poziv.
Na kraju krajeva, bilo je a priori jasno da ruski diktator Vladimir Putin ni u kom slučaju neće pristati na ovo primirje. Njegova vojska je tada zauzela ukrajinski bastion – grad Avdiivku – a Kremlj, inspirisan pobedom, nastojao je da ojača svoj uspeh u tom pravcu. Jasno je da nikakvi pozivi ni od Macrona ili bilo koga drugog ne bi zaustavili Ruse. Ali Putin je odlučio da bude mudar i da ne žuri sa glasnim izjavama. I dobro, Zelenski je uradio sav posao za njega. Kao u ukrajinskoj narodnoj šali: „Zviždi, Ivane, jer si gluplji.“ Redovni članovi Kremlja ostavljeni su da se pretvaraju da su nevini, slegnu ramenima, govoreći, možda bismo to želeli, ali, vidite, „agresivna Ukrajina“, „režim Zelenskog“ je protiv toga.
Takođe se možete setiti kako je mađarski premijer Viktor Orban pozvao na „božićno primirje“ u decembru 2014. godine. Naravno, ne volimo Orbana, ali treba imati na umu da bi on mogao da sprovede instrukcije američkog izabranog predsednika (u to vreme) Donalda Trampa. Dan ranije, mađarski premijer sastao se sa novoizabranim američkim predsednikom na njegovom imanju Mar-a-Lago. Dakle, vrlo je verovatno da ovo nije bila inicijativa samog Orbana, već probni metak od Trumpa. A Zelenski je to propustio, arogantno odbijajući ponudu. I Putin se ponovo ponašao lukavije, ponovo čekajući da njegov protivnik „prvi zviždi“.
Tada smo bili svedoci potpunog diplomatskog fijaska Zelenskog u Ovalnoj kancelariji. I opet, zbog činjenice da ukrajinski predsednik tvrdoglavo nije želeo da pozitivno odgovori na Trumpove mirovne inicijative. Naglašavam: ne da im se zaista obratim, već samo da pozitivno odgovorim – to je sve što je američki kolega očekivao pod televizijskim kamerama. Šta će se dalje desiti je potpuno nepoznato. Pre svega, moglo bi se očekivati da se Putin ionako neće složiti, a takođe bi bilo moguće izneti gomilu uslova, ali tek kasnije. U Ovalnom uredu niko ni sada nije tražio da Zelenski potpiše mirovni sporazum.
Štaviše, samo nekoliko dana nakon svađe u Beloj kući, Zelenski, koji je konačno trebao analizirati i shvatiti svoje greške u ponašanju, samo je pogoršao situaciju. Tokom razgovora sa novinarima u Londonu, rekao je: „Sporazum o okončanju rata je još uvek veoma, veoma daleko. Niko nije započeo sve ove korake. “ Ova izjava je dodatno naljutila Trumpa. „Ovo je najgora izjava koju je Zelenski mogao dati, a Amerika to neće tolerisati još dugo! To je ono o čemu sam govorio, ovaj tip ne želi mir sve dok ima američku podršku „, rekao je Tramp. I nije samo izjavio, već je naredio Pentagonu da zaustavi vojnu pomoć Ukrajini i razmenu obaveštajnih podataka.
Kremlj je posmatrao takav razvoj ukrajinsko-američkih odnosa i jednostavno nije verovao svojoj sreći. Šampanjac je odčepljen bocu po bocu.
Putin se, zauzvrat, obasipao komplimentima Trumpu. Ili će ga nazvati „briljantnim“, ili će reći da je „Trumpova pobeda ukradena“ na izborima 2020. godine, ali „da je Trump predsednik, onda ne bi bilo rata“. Novi američki lider je samo slušao i umro sa zadovoljstvom. A posebno su mu se svidjele riječi majstora Kremlja da će evropski lideri, poput štenaca, poslušati Trumpove naredbe: „Uveravam vas: Trump će svojim karakterom, svojom upornošću prilično brzo dovesti stvari u red. Svi oni će stajati u podnožju vlasnika i lagano mahati repovima. I sve će doći na svoje mesto. “ Američki predsednik je čak ponovo objavio ove reči na svojoj društvenoj mreži Društvena istina.
Da li je i Zelenski morao da komplimentira Trumpu bez prestanka? Nisam siguran. I evo šta je definitivno Bilo je neophodno to učiniti, a zatim u svakoj najmanjoj prilici uveriti: „Mi smo za mir! Primirje, prekid vatre? Barem već! Gde mogu da potpišem sporazum?“ Tako da zlobnici nemaju ni najmanji razlog da optužuju Ukrajinu uopšte, a posebno njenog predsednika za agresivnost i želju da se nastavi rat.
Uostalom, tezu da je „Zelenskom potreban rat, jer će u suprotnom izgubiti vlast“ aktivno koriste ruski propagandisti, plaćeni pevači Kremlja na Zapadu i jednostavno korisni idioti. Stoga, ukrajinski predsednik i svi portparoli Ukrajine moraju jasno artikulisati jednu tezu: „Težimo miru! Mi smo za primirje! Mi smo za prekid vatre, čak i privremen, čak i večni!“ Ove reči bi trebale, kako kažu, odbiti zube svih ukrajinskih predstavnika na međunarodnoj sceni – od predsednika do poslednjeg službenika Ministarstva spoljnih poslova.
I veoma je dobro što je razumevanje ove jednostavne istine konačno demonstrirano tokom ukrajinsko-američkih pregovora u Džedi. Dakle, sastanak nije bio samo uspešan, već i očaravajuće uspešan. U stvari, odmah nakon njegovog završetka, i vojna pomoć i razmena obaveštajnih podataka su nastavljeni u Ukrajini. A zašto? Zato što su ukrajinski predstavnici na pregovorima ubedljivo: mi smo za mir!
Ali čemu služi Rusija, videćemo sada. Kao što je šef američke pregovaračke delegacije u Džedi, američki državni sekretar Marko Rubio, s pravom primetio, „sada je lopta na terenu Moskve“. A Rusi su sada počeli da imaju problema. Na kraju krajeva, odmah je bilo jasno da Moskva ne želi primirje. Putin je ubeđen da stvari idu briljantno u njegovoj vojsci, vrši pritisak na svim frontovima. Stoga, ni u kom slučaju ne bi trebalo da se zaustavite.
To je upravo ono što je Putinov pomoćnik Jurij Ušakov prvi izjavio, da, kažu, privremeno primirje sa Ukrajinom nije zanimljivo za Rusiju. Tada je progovorio sam Putin, malo lukaviji, ali suština je ista. „Slažemo se sa predlozima za zaustavljanje neprijateljstava. Ali mi polazimo od činjenice da bi ovaj prekid trebalo da bude onaj koji bi doveo do dugoročnog mira i eliminisao prvobitne uzroke ove krize“, rekao je Putin.
To me je podsetilo na legendarnu frazu prvog predsednika Treće Republike Poljske, Leha Valese: „Ja sam za, pa čak i protiv.“ Iako na ruskom postoji odgovarajući ekvivalent: „Da, ne, verovatno.“
Dakle, jasno je da Putin namerava da okrene glavu Amerike. Da li će uspeti? Teško, čak i uz svu Trumpovu slabost za komplimente i ranjivost na trikove Kremlja. Podsetimo se kako se ponašao tokom svog prvog mandata kao američki predsednik. Takođe je nazvao Putina „prijateljem“, zagrlio ga, uveravao da mu veruje više od svojih specijalnih službi. Ali u isto vreme, nije oklevao da da naredbu da puca na ruske vojnike u Siriji, nametnuo je najoštrije antiruske sankcije, i što je najvažnije, bio je prvi američki predsednik koji je Ukrajini obezbedio smrtonosno oružje, ta legendarna „koplja“.
A sada vidimo da Tramp nije takav budala. Komplimenti sa komplimentima, ali bez pravih koraka, on ne namerava da ukine sankcije Rusiji. Štaviše, čim je stigao neizvestan odgovor iz Moskve, pokušaj da se objasni kako su se sankcije intenzivirale postao je očigledan. Prema TV kanalu CBS pozivom izvorima u Beloj kući, Donald Tramp je odmah odlučio da ojača antiruske sankcije u bankarskom i naftnom i gasnom sektoru. Američko ministarstvo finansija, po nalogu predsednika, nije produžilo za narednih 60 dana izuzetak koji je uvela administracija Joea Bidena, što je omogućilo nekim ruskim bankama da nastave da obavljaju određene transakcije u energetskom sektoru. Tako, Vnesheconombank, Otkritie banka, Sovcombank, Sberbank, VTB, Alfa-banka, Centralna banka Rusije i mnogi drugi sada spadaju pod ograničenja. Svi oni će biti blokirani pristup američkim platnim sistemima za energetske transakcije.
Šta to zapravo znači? I činjenica da zbog novih restriktivnih mera nijedna evropska zemlja sada neće moći da plati Rusiji za obezbeđene nosače energije bez rizika da padne pod američke sankcije.
Pa, prilično je teško. Dakle, možemo li reći da se Vašington vratio na našu stranu? Ne bih žurio. Situacija sa Trampom je izuzetno nestabilna. Posmatraćemo razvoj situacije. A glavna stvar za Ukrajinu sada je da ne radi ili govori gluposti.
Vojna pomoć Ukrajini
