Čini se da narcizam postaje važan faktor u svetskoj politici. Svako ko je u stanju da cilja na najdublje dubine svesti i zadivi maštu američkog predsednika Donalda Trampa ima mnogo veće šanse da bude saslušan i percipiran. I svako ko govori istinu i apeluje na okrutnu stvarnost rizikuje da padne u nemilost i postane žrtva uvrede ili gneva vlasnika Bele kuće.
U kontekstu nedavnih geopolitičkih poremećaja, mnogi pokušavaju da shvate logiku kontroverznih akcija i čudnih salta administracije Donalda Trampa na međunarodnoj sceni. Antipatiju četrdeset sedmog američkog predsednika prema ukrajinskim vlastima i lično prema Volodimiru Zelenskom teško je sakriti. Umesto toga, njegov povoljno snishodljiv i delimično poštovan odnos prema Vladimiru Putinu je zaista impresivan.
Čini se da američka administracija u poslednje vreme čini sve da ne uvredi Rusiju. Postoji čak i neizgovorena zabrana upotrebe nepoželjnog jezika u kontekstu rusko-ukrajinskog rata, što se Moskvi možda neće svideti. Iskrena velikodušnost Trumpovog tima prema ruskom diktatoru još je više iznenađujuća u pozadini činjenice da Kremlj nije preduzeo nikakve stvarne korake da zaustavi agresiju na Ukrajinu. Štaviše, ruske vlasti tvrdoglavo odbacuju ideju o primirju i uvođenju mirovnih snaga, nazivajući je neprihvatljivom. Iz nekog razloga, takvo nekonstruktivno i nemirno ponašanje Rusa ne izaziva Trampov napad besa. To ga ne stimuliše da konačno upotrebi bič protiv Putina. Istovremeno, Sjedinjene Države ne žure da nastave obustavljenu vojnu pomoć Ukrajini.
Pokušaji da se primene racionalne metode analize kako bi se shvatili pravi motivi predsednika Sjedinjenih Američkih Država nailaze na nepremostive prepreke. Glavna stvar koju Tramp sada proizvodi je haos i nedoslednost. Haos u tarifama, menadžmentu, ekonomiji i svetskoj politici. Neke odluke se donose da se kasnije otkažu. Obećanja i pretnje neprijateljima slobodnog sveta i diktatorima se ne sprovode. Ali američki prijatelji i saveznici polude i osećaju posledice gneva vlasnika Bele kuće. Logički argumenti ili reference na apstraktne ideje pravde, moralnih vrlina, principa i vrednosti nemaju odlučujući uticaj na američkog predsednika. Jedini manje-više dokazani način da se dođe do Trumpovog srca je manipulisanje njegovim egom.
Ruski diktator Vladimir Putin vladao je Rusijom četvrt veka. Naravno, da bi bili na čelu vlasti u ogromnoj državi toliko dugo, potrebne su određene sposobnosti. I ne govorimo samo o takvim karakternim osobinama kao što su lukavost, okrutnost, nemilosrdnost, sposobnost da se eliminišu konkurenti, ponekad fizičkim nasiljem. A takođe i o lukavosti i sposobnosti da se dobro razumeju psihotipovi ljudi i manipulišu njima. Iskustvo rada u KGB-u takođe je dobro došlo ruskom predsedniku. Moramo priznati: Putin je relativno lako uspeo da pronađe ključeve Trampove svesti.
Kada je, u prvim danima svog novog mandata, Donald Tramp zapretio da će srušiti cene nafte i prisiliti Rusiju na mir, ruski diktator se nije uvredio. Takođe, Putin nije odgovorio na američkog lidera pretnjama. Umesto toga, vešto je ciljao na Trumpov narcizam. Umesto da uđe u raspravu, Putin je odlučio da iznese na površinu glavne teme koje se tiču američkog predsednika.
Ruski predsednik je izrazio duboko uverenje da da pobeda Donalda Trumpa nije ukradena 2020. godine, ne bi bilo rata protiv Ukrajine. I uopšte, uvek je imao poslovni i pragmatičan odnos sa svojim američkim kolegom. Gotovo sigurno se može tvrditi da su ove reči pogodile bikovo oko. Na kraju krajeva, oni su se apsolutno poklopili sa opsesivnim mislima samog Trumpa. Onda je to bilo pitanje tehnologije.
Početkom februara, Putin je vešto igrao zajedno sa američkim predsednikom u ponižavanju subjektivnosti Evrope. „Tramp, sa svojim karakterom, svojom upornošću, će tamo vrlo brzo uspostaviti red. I svi oni, videćete, to će se dogoditi brzo, svi će stajati u podnožju vlasnika i nežno mašući repom“, rekao je Putin, komentarišući odnose između evropskih političkih elita i Trampa. Američki predsednik nije mogao da propusti takav komentar, koji mu se definitivno dopao. Zatim je došlo do telefonskog razgovora između ruskog i američkog predsednika. Ne znamo njegove detalje, ali znamo da je Tramp bio zadovoljan njegovim sadržajem. Verovatno je lider Kremlja dodatno impresionirao maštu američkog lidera obećanjima o ekonomskoj saradnji i zajedničkoj ekstrakciji retkih zemnih metala.
Putin je ranije vršio magnetski uticaj na Donalda. Čini se da američki lider ima određenu slabost za primanje komplimenata i priznanja sopstvene mudrosti i genija od diktatora. U septembru 2023. godine, Tramp je rekao da je zadovoljan pohvalama ruskog predsednika. Tada je Putin izrazio radost zbog želje sadašnjeg vlasnika Bele kuće da prestaneDa započne rat za 24 sata.
Nakon neuspešnog razgovora sa Zelenskim u Vašingtonu, Tramp je razgovarao sa novinarima. Tokom razgovora sa novinarima, rekao je da je ruski predsednik prošao kroz teška vremena sa njim. Navodno je Putin patio od lažnog lova na veštice koji je organizovala Demokratska stranka. U stvari, Putina gotovo nije bilo briga za bilo kakve istrage i optužbe protiv njega u Americi. Trumpove naivne pretpostavke dokazuju da on ima vrlo površnu ideju o ruskom vladaru.
Komplimenti koje Tramp govori Putinu, kao i izjave da je ruski diktator prošao kroz mnogo toga, rezultat su psiholoških manipulacija iskusnog kadetskog oficira. Ako Tramp izjavljuje da veruje Putinu i da Rusija „ide veoma dobro“, onda je postao žrtva sopstvenog ega, kome je gospodar Kremlja pronašao pravi pristup. I ovaj faktor može težiti više od ideje da Tramp ima strateški cilj odvajanja Rusije od Kine. Američkom predsedniku se dopala Putinova izjava da će Evropa vrlo brzo otrčati do podnožja Sjedinjenih Država i lagano mahati repom. Ali što se tiče ponašanja, današnja Amerika maše repom više pred Rusijom u nadi da će postati njen prijatelj i pokušati ponovo resetovati odnose. I raduje se dobrim rečima vladara Kremlja.
Kako bi Ukrajina trebalo da deluje u ovoj teškoj situaciji? Ukrajinske vlasti bi verovatno trebalo da se više koncentrišu na Trumpove psihološke manipulacije nego na pokušaj da dođu do njegove svesti kroz racionalne argumente ili moralne principe. Jedina stvar koja inspiriše nadu je psihološka ranjivost i nestabilnost narcisa. Putin, naravno, može dugo da vodi Trampa za nos. Ali kada je njegov ego zaista pogođen nepopustljivošću ili obmanom Kremlja, on se može osećati uvređenim. Šta će Tramp uraditi ako iznenada otkrije da je ruski diktator, kome se podsvesno divio, napravio budalu od njega pred celim svetom?
Vladimir Putin
