Uoči „istorijskog“ telefonskog razgovora između predsednika Sjedinjenih Država Donalda Trumpa i ruskog diktatora Vladimira Putina, stvoreno je mnogo različitih informacionih šumova. Ko ga je generisao: ruski propagandisti, korisni idioti ili samo teoretičari zavere? U principu, to nije važno, jer ovaj „beli šum“ nije imao značajan uticaj na proces. Iako je to mnoge lakoverne ljude zabrinulo.
Glasine su se posebno aktivno širile na društvenim mrežama, pa čak i u nekim medijima, da je, kažu, Tramp spreman da zvanično prizna Krim kao ruski. Štaviše, da daju Donjeck, Lugansk, Zaporižja i Herson oblasti Moskvi, jer su već upisani u Ustav Rusije. Ali šta ima, čak i neka Putin uzme Odesu sa celim regionom, makar samo da pristane na mir ili barem na primirje.
Za osobu koja je u stanju da kritički razmišlja, analizira prošle događaje i Trumpovo ponašanje tokom prethodnog predsedničkog mandata, bilo je jasno da su sve ove „ekskluzivne poruke“ bile gruba lažna, koja je, u stvari, odmah postala jasna na kraju američko-ruskih telefonskih razgovora. Ali ono na šta je zaista vredelo obratiti pažnju u odnosu na ovu medijsku pozadinu, onda, na primer, na izjave američkog senatora Lindzi Graham, koje je on dao tokom intervjua za TV kanal CBS Novosti. Konkretno, sledeće: „Savetovao bih Trumpovu administraciju da kaže Putinu: Da li ćete pristati na prekid vatre pod istim uslovima kao i Ukrajina ili ne? Ako ne, vratite se na maksimalni pritisak. Imam zakon koji će američki Senat usvojiti ogromnom većinom glasova koji će slomiti rusku ekonomiju, i spreman sam da krenem napred. „
Setimo se ko je taj Graham, republikanski senator koji se donedavno smatrao „velikim prijateljem Ukrajine“. I zaista je bilo, barem do Trampove pobede na izborima 5. novembra 2024. godine. Dosledno se zalagao za pružanje vojne pomoći Ukrajini, pobedivši prethodnog šefa Bele kuće da je Ukrajincima obezbeđivao premalo oružja i prekasno. Graham je oštro govorio o Putinu, zahtevao je najstrožu kaznu za njega. Jednom rečju, on je bio njegov dečko. Ali od određenog trenutka je „slomio“. Kao i mnogi njegovi kolege republikanci, koji su još uvek bili ugledni Reaganisti, a sada, poput vatre, plaše se Trampa. Ne, oni se još nisu u potpunosti pretvorili u Trumpiste, ali su sakrili svoje reaganističke vrednosti u duboke fioke za svaki slučaj i odlučili da podrže trenutnog vlasnika Bele kuće u svemu.
Iako s vremena na vreme probijaju se i artikulišu korisne stvari. Kao Graham u pomenutom intervjuu. Najvrednija stvar u tom razgovoru na CBS Novosti postojala je takva fraza Grahama: „Putin će zažaliti ako se ispostavi da manipuliše Trumpom!“. Odnosno, pretio je Putinu za američkog predsednika, čime ga je gurnuo da preduzme oštre akcije protiv svog ruskog kolege. U ovom konkretnom slučaju, prema Grahamovoj logici, ako Putin ne pristane na 30-dnevno primirje bez ikakvih preduslova, već počne da vodi Trampa za nos, izvlačeći ometajuće „alternativne predloge“, onda bi američki lider trebalo da bude odlučan da primeni svu polugu koja je na raspolaganju Vašingtonu na Rusiju – od snažnog naoružavanja Ukrajine do primene sankcija na skali od 10 od 10.
Dakle, pregovori su se odvijali. A Putin je očekivano poslao Trampa sa svojim predlogom za primirje „iza ruskog ratnog broda“. „U kontekstu inicijative američkog predsednika da uvede 30-dnevno primirje, ruska strana je iznijela niz značajnih tačaka kako bi se osigurala efikasna kontrola nad mogućim prekidom vatre duž čitave linije kontakta, potreba da se zaustavi prisilna mobilizacija u Ukrajini i ponovo naoružaju Oružane snage Ukrajine“, navodi se u saopštenju Kremlja nakon razgovora.
Lukavi čekista poslao je svog kolegu, ali on je to učinio, naravno, na prikriven način, praćen najslađim komplimentima Trampu, postavljajući a priori uslove neprihvatljive za Ukrajinu. Iako je Tramp želeo da prekid vatre ne bude praćen nikakvim uslovima na obe strane. Ukrajina je, s druge strane, prihvatila ponudu bez postavljanja bilo kakvih preduslova.
Putin je, s druge strane, pokušao da dokaže da postoji i „alternativni predlog“, koji je još više Trumpov od Trumpovog prvobitnog predloga. Alternativa je da se ograničimo na uzajamno odbijanje Rusije i Ukrajine na 30 dana od udara na energetsku infrastrukturu. Putin se čak pretvarao da je već dao takvu komandu svojim trupama. U stvari, to je bila potpuna manipulacija. Zato što uopšte nije jasno da li takav sporazum znači mogućnost granatiranja drugih miroljubivih objekata, posebno stambenih zgrada, škola, bolnica, kao što su Putinovi pristalice više puta radili. Konačno, u roku od nekoliko sati od Putinove izjave, stotine ruskih bespilotnih letelica odletelo je u UkrajinuKamikaze Ives, koji je još jednom pokazao cenu svojih obećanja.
Činjenica da ruski diktator sada nema ni najmanju nameru da zaustavi neprijateljstva bila je unapred jasna. Kao i činjenica da se neće usuditi da direktno kaže „ne“ Trumpu. Pa čak ni ne toliko zbog mogućeg jačanja sankcija ili povećanja vojne pomoći Ukrajini. Putinu, kao gutljaj vode izgubljene u pustinji, sada je očajnički potreban kontakt sa američkim liderom. Na kraju krajeva, ovo je živopisan dokaz da je međunarodna izolacija ratnog zločinca Kremlja završena. Čak i ako će za ostale zapadne zemlje i dalje ostati bez ruku. Mada, naravno, Putin bi voleo da se oslobodi sankcija.
Nakon telefonskih razgovora, Tramp je napisao na svojoj društvenoj mreži Istina Društveni: „Moj današnji telefonski razgovor sa ruskim predsednikom Putinom bio je veoma dobar i produktivan.“ Da li to znači da je operacija da se sadašnji američki predsednik drži za nos bila uspešna za Kremlj? Da uprkos uveravanjima Lindzi Grejem, Putin neće „zažaliti“, iako „manipuliše Trampom“? Zanimljivo je da su u ruskim propagandnim emisijama, odmah nakon pregovora, govornici oduševljeno govorili kako je ruski lider pametno pobedio „glupog Amerikanca“.
Ne bih žurio sa takvim zaključkom. Pre svega, morate shvatiti da, prvo, Tramp zaista ne voli da prizna poraz. Drugo, njegove javne izjave često ne vrede ni peni. Juče je rekao da je Volodimir Zelenski „diktator“, a sada već negira da bi mogao tako nešto reći. Sada govori o bliskoj saradnji sa Rusijom, a sutra će objaviti „paklene“ antiruske sankcije. Njegova verbalna nedoslednost već je postala njegova druga priroda.
Treće, Tramp, iako je planirao da ode u štampu nakon telefonskog razgovora, nije to učinio. Dakle, nije bilo čime da se hvalim. Dakle, razgovor sa Putinom ga je razočarao. Stoga je apsolutno prerano da vičemo: „Sramota! Izdaja!“ U više navrata smo videli kako je Tramp, uprkos svojim ljubaznim rečima i osmehu prema Moskvi, učinio veoma neprijatne stvari za Moskvu. Stoga, pratimo sledeće akcije američke administracije i nadajmo se da redovni članovi Bele kuće imaju zdrav razum i strateško razmišljanje.
U tom kontekstu, veoma je značajno da je predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski bio u zvaničnoj poseti Helsinkiju tokom „istorijskog“ telefonskog razgovora. Ovde možemo govoriti o dvostrukoj simbolici. Prvo, zato što je u glavnom gradu Finske održan prvi sastanak između Trumpa i Putina. Zatim, u julu 2018. godine, dvojica lidera su se međusobno obasipali komplimentima, nazivali jedni druge „prijateljima“ i razgovarali o bliskoj saradnji. Ali naknadne akcije jednog i drugog pokazale su da je sve to bila igra za javnost.
Drugo, Finska je dugo bila model zapadnog pomirenja sa Rusijom, demonstrativno neutralna zemlja koja nikada nije gajila neprijateljske planove za Moskvu, i, ne daj Bože, nikada se ne bi pridružila NATO-u. Zbog toga se pojavio termin „finlandizacija“. A Kremlj je, zajedno sa svojim pristalicama na Zapadu, tvrdoglavo pokušavao da „finlandizuje“ Ukrajinu. Ali nedavno, ovaj termin je potpuno izgubio svoju prvobitnu suštinu. A sada bi bilo sasvim dobro za nas da „Finnishize“.
Šta bi Zelenski trebalo da uradi u trenutnoj situaciji nakon Putinovog razgovora sa Trumpom? Ovde je savet jednostavan kao vrata: u svakoj prilici, izjavite: „Donald Tramp je smislio veoma kul, jednostavno briljantan predlog za primirje. Rusija mora odmah pristati na to. Uzgred, mi smo to uradili. “ Zato što je lopta još uvek na ruskom terenu.
Vladimir Putin
