Ranjivi Ukrajinci doživeli su neverovatan šok u proteklih nekoliko dana od izjava predsednika Sjedinjenih Američkih Država, Donalda Trumpa. Da, znali smo ko je došao, odnosno vratio se u Belu kuću, već smo čuli njegove grube izjave, izjave koje nisu bile zasnovane na stvarnosti, smešne optužbe itd. Ali ovaj put je nadmašio sebe.
Tramp je rekao da su Sjedinjene Države potrošile 350 milijardi dolara da pomognu Kijevu, a Volodimir Zelenski je „izgubio“ značajan deo tog novca. Nazvao je svog ukrajinskog kolegu „diktatorom“ i prekorio mu njegovu nevoljkost da održi izbore, napominjući da je njegov rejting podrške samo četiri odsto. Štaviše, Tramp je zapravo optužio Zelenskog da je pokrenuo „beskoristan“ rat. Rekao je da je ukrajinski lider imao tri godine da to okonča, ali nije učinio ništa za to …
Šef Bele kuće malo je zasladio svoje inkriminacije priznanjem ljubavi prema Ukrajini. „Volim Ukrajinu, ali Zelenski je učinio medvjeđu uslugu. Njegova zemlja je razbijena, milioni i milioni ljudi su nepotrebno umrli. Nemoguće je okončati rat ako ne razgovarate sa obe strane, morate razgovarati. Moramo da delujemo, moramo da delujemo brže, ovaj rat ide u pogrešnom smeru. Zelenski bolje deluje brže, inače će izgubiti zemlju „, upozorio je Tramp.
Rečeno je još mnogo toga, ali čak i to je dovoljno da se osećate ošamućeno godinu dana. Pa, Donald Tramp ima takav smisao za to. A njegovi talenti uključuju apsolutno besplatnu manipulaciju brojevima. Da li se sećate njegovih „60 miliona Rusa“ koji su poginuli u Drugom svetskom ratu? Sa istom lakoćom najavio je ili 500 miliona ili 500 milijardi, koji bi trebalo da budu uključeni u ugovor sa Ukrajinom za vađenje retkih zemnih minerala. Razmislite o tome, tri nule tamo – tri nule ovde.
Ista priča sa 350 milijardi dolara. Recimo odmah da Sjedinjene Države nikada nisu pružile Ukrajini takva sredstva čak ni blisko. I ni pravi novac, ni virtuelni, niti u smislu iznosa svih mogućih koristi, niti uzimajući u obzir novac koji ostaje u Sjedinjenim Državama ili u novčanicima američkih građana ili firmi. Od početka ruske invazije na Ukrajinu, američka država, odnosno administracija Joea Bidena, planirala je potrošiti oko 125 milijardi dolara za potrebe Ukrajine. O tome svedoče podaci Instituta za svetsku ekonomiju u Kielu. Štaviše, stvarna sredstva koja su došla u Ukrajinu bila su mnogo manja, većina ovog novca, iako se smatra da je usmerena „u Ukrajinu“, zapravo je ostala u Sjedinjenim Državama. Prema rečima stručnjaka, Ukrajina je direktno primila oko 27 milijardi dolara vojne pomoći i još 31 milijardu dolara druge pomoći. I ove brojke su temeljno proverene i potvrđene od strane renomiranih američkih revizora.
U svakom slučaju, cifra koju je imenovao sadašnji šef Bele kuće – 350 milijardi dolara, koju su Sjedinjene Države navodno obezbedile Ukrajini, kao što vidimo, nema nikakve veze sa stvarnošću.
Takođe je netačno da su Sjedinjene Države pružile mnogo veću količinu pomoći od Evropske unije. Da, američka pomoć bila je najvelikodušnija u poređenju sa drugim zemljama, ali nije premašila ukupnu pomoć EU, koja se meri na više od 130 milijardi dolara (125 milijardi evra), prema istom Institutu za svetsku ekonomiju u Kielu. A Evropska unija je planirala da nam obezbedi 241 milijardu evra. I postoji šansa da će i dalje pružati. Sa Sjedinjenim Državama pod Trumpovim predsedavanjem, takva nada je sada veoma iluzorna.
Isto važi i za ta četiri odsto podrške Zelenskog. Od 2019. godine, kao što pokazuje naša sociologija, rejting poverenja u sadašnjeg ukrajinskog predsednika nikada nije pao ispod 30%. Prema najnovijim istraživanjima javnog mnjenja koje je sproveo KIIS, poverenje Ukrajinaca u šefa države je 57%. Rejting nepoverenja je samo 37%. Želeo bih odmah da napomenem da ove brojke uopšte ne znače da će 57% njihovih učesnika glasati za Zelenskog na predsedničkim izborima. Ali samo činjenica da takav procenat ukrajinskih građana izražava svoje poverenje u njega, što je više nego dovoljno da se smatra potpuno legitimnim predsednikom. I nikako „diktator bez izbora“. Jer što se tiče izbora, ista sociologija fiksira javni konsenzus: oni bi trebalo da se održe tek nakon što se rat potpuno završi.
Najveća glupost, naravno, bila je Trumpova izjava da je Zelenski „ušao u rat koji se ne može dobiti“. Ko god je najmanje želeo ovaj rat verovatno je bio Zelenski. Umesto toga, ukrajinski narod može da zameri svom predsedniku što tvrdoglavo ne veruje u mogućnost rata, i zato se nije pravilno pripremio za to, nastavio da troši milijarde na „veliku izgradnju“, uljuljkao budnost građana govorima o „roštilju“.
Ali Putin je napao, a Zelenski, kao i ostatak Ukrajine, nije imao mnogo izbora. U tom kontekstu je veoma prikladno podsetiti se na reči legendarne premijerke Izraela Golde Meir: „Želimo da živimo. Naši susedi žele da nas vide mrtve. Ovo ne ostavlja previše prostora za kompromis».
Pa, ok, dokazali smo nespretnost Trumpovih izjava. Ali koliko je lakše da se osećamo. Lider najmoćnije države na svetu, koja je donedavno bila naš glavni saveznik u otporu ruskoj agresiji, zapravo nam okreće leđa. I suočavanje sa našim glavnim neprijateljem – Putinom. On se raspada u komplimentima ratnom zločincu, veruje da je bio žrtva rata, nikako agresor. Ona veruje u njegove mirne izjave. A Tramp obasipa našeg državnog lidera uvredama, optužuje ga za sve smrtne grehe.
Da, da nije bilo Trampa, onda smo samo mogli da se pokrijemo belim čaršavom i puzimo ka groblju (ovako smo u šali odgovarali na pitanja o akcijama tokom nuklearnog napada u sovjetskoj školi tokom „ratnih“ časova). Tokom osam godina Trampovog aktivnog političkog života, već smo naučili da su njegove izjave, misli i postupci tri potpuno različite supstance koje se retko ukrštaju. Podsetimo se njegovih ultimatuma u vezi sa Meksikom, Kanadom i Grenlandom. Kako su se završili? U stvari, zilch. Prisetimo se kako je tokom svog prvog predsedničkog mandata Tramp zagrlio Putina, nazvao ga prijateljem i zakleo se na večnu ljubav. A onda je nametnuo antiruske sankcije, koje su bile mnogo oštrije nego za vreme predsedavanja Baraka Obame. Porazio je kolonu elitnih ruskih plaćenika iz Vagner PMC-a. On je bio prvi koji je Ukrajini obezbedio smrtonosno oružje, uključujući legendarna koplja.
Stoga, očigledno je prerano da se umre od očaja. Štaviše, reakcija na sve ove divlje izjave u američkoj i svetskoj politici bila je očigledno korisna za Ukrajinu. U stvari, svi evropski lideri (osim, naravno, Orbana i Fika) izrazili su podršku Zelenskom, rekavši da ga ne smatraju diktatorom. U američkom Kongresu, čak su i republikanci u Senatu i Predstavničkom domu osudili Trumpove oštre izjave, zauzeli se za Ukrajinu i njenog predsednika i podsetili da je glavni „loš momak“ Putin.
Na primer, kongresmen Don Bacon iz Nebraske rekao je: „Putin je započeo ovaj rat. Putin je počinio ratne zločine. Putin je diktator koji je ubio svoje protivnike. Zemlje EU dale su veći doprinos Ukrajini. Zelenski ima više od 50% rejtinga. Ukrajina želi da bude deo Zapada, Putin mrzi Zapad.“ A evo i reči senatora Kevina Kramera iz Severne Dakote: „Naravno, nije istina da je Ukrajina započela rat. Očigledno je da je Vladimir Putin, diktator, taj koji želi da obnovi Sovjetski Savez.“ Takođe citiramo izjavu senatora Rogera Vickera iz Mississippija: „Ne možete verovati Putinu. Ovo je ratni zločinac koji je prekršio sve norme međunarodnog prava. Trebalo bi da bude procesuiran, zatvoren i eventualno pogubljen.“
Naravno, u Kongresu postoje i lojalni Trumpisti koji će „sakriti“ svaku glupost koja leti sa usana njihovog idola. Među njima je i ukrajinska (ili bolje rečeno „Ukrajinka“) Viktorija Sparc, kongresmenka iz Indijane: „Donald Tramp je dao mnogo veoma važnih primedbi. Zelenski i Bajden su izneverili američki narod i ukrajinski narod. “ Pitam se šta će pevati kada Tramp počne da govori nešto potpuno suprotno gore navedenim izjavama. I to je sasvim moguće, kao što smo više puta primetili.
Setite se barem nedavne priče o poseti Zelenskog Sjedinjenim Državama. Kako je onda Tramp, koji je bio samo kandidat za predsednika Sjedinjenih Država, isprva odbio da se sastane sa ukrajinskim predsednikom, nazvao ga „majstorom“ i drugim uvredljivim rečima… A onda sam i uradio. Slatko su razgovarali, osmehivali se, rukovali se i skoro se rastali kao prijatelji. Iako je Trumpova odbojnost prema Zelenskom, koja traje od njihovog nesretnog predsedničkog razgovora u leto 2019. godine, tajna policije.
Još jedna pozitivna strana čudnih (divljih) izjava američkog predsednika bila je da su naši evropski saveznici konsolidovali svoje redove i odlučili da povećaju pomoć Ukrajini, pre svega vojnu. To će na neki način nadoknaditi gubitak Amerike. Ako ona zaista odluči da se izgubi. Iako je to daleko od činjenice.
Ruski ratni zločini
