„Imao sam veoma dobre razgovore sa Putinom. Imao sam veoma dobre razgovore sa Zelenskim, a pre četiri nedelje niko nije razgovarao ni sa kim. To nije ni razmatrano. Niko nije mislio da se mir može postići… Mi ćemo se potruditi da dobijemo najbolju ponudu za obe strane. Ali za Ukrajinu, mi ćemo se jako potruditi da zaključimo dobar dogovor kako bi mogli da vrate što više (teritorije – ur.)“, još jednom se američki predsednik Donald Tramp pohvalio svojim veštinama mirotvorstva i posredovanja na sastanku američke vlade.
Treba li shvatiti da šef Bele kuće planira da pomogne Ukrajini u deokupaciji teritorija koje je Rusija zauzela? Jedva. To bi već bilo previše dobro i bilo bi previše u korak sa Trumpovim trendom smirivanja Vladimira Putina. Umesto toga, američki lider znači da će Ukrajina obezbediti teritorije koje već kontroliše. A to je, po njegovom mišljenju, već za sreću za Kijev.
Iako pokušava da pogodi u principu šta je Tramp mislio, šta mu je bilo u glavi, potpuno je nezahvalan zadatak. On može izdati nekoliko kontradiktornih izjava za nedelju dana i uopšte ne brinuti o tome. Prema tome, svaka teza koju je on izrazio samo jednom nije ni o čemu, a izgradnja bilo kakvih pretpostavki na njenoj osnovi bila bi gubljenje vremena i truda.
Ali u svakom slučaju, mirovni proces koji je pokrenuo Tramp se kreće. S jedne strane, ovo ne može a da ne zadovolji nas, Ukrajince. S druge strane, mirovni proces zahteva bolne kompromise Ukrajine. Bolno i dosadno za žrtvu agresije. Stoga bi u petak, 28. februara, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski trebalo da stigne u Vašington na sastanak sa Trumpom, barem kako bi jasnije ocrtao poziciju Ukrajine i granice mogućeg kompromisa.
Na ovaj dan, strane treba da potpišu sporazum o dugotrajnoj patnji, koji se takođe naziva „o retkim zemnim mineralima“ po inerciji, iako je odavno stekao mnogo širu pokrivenost. Sporazumu stranaka prethodili su prilično teški pregovori, koji su često bili praćeni uvredama, žalbama, pa čak i ucjenama druge strane. U najvećem delu, to se čulo sa američke strane, još tačnije iz usta Trumpa. Ukrajina, a posebno Zelenski, uzvratila je i kontranapadala pola snage samo kada se verbalni napad bivše savezničke zemlje nije mogao tolerisati.
Ali, hvala Bogu, ovaj težak period je prošao, postignut je kompromis. Na kraju krajeva, Kijev je ovde bio u mnogo nepovoljnijoj situaciji, jer se radilo o sudbini američke vojne pomoći, koja je egzistencijalno važna za Ukrajinu.
Vredi opisati suštinu dokumenta u najmanje nekoliko reči, kao i proces transformacije njegovog sadržaja. Podsetimo se da je sam Zelenski bio prvi koji je prošle godine govorio o predstojećem „sporazumu o retkim zemljama“. Na taj način je pokušao da namami potencijalnog američkog investitora u Ukrajinu da razvije ukrajinske minerale. Pa, zašto ne, posao kao posao. Istovremeno, Ukrajina će dobiti određene bezbednosne garancije.
Tramp je, nakon inauguracije i ulaska u proces rusko-ukrajinske pacifikacije, pomenuo ovaj predlog i naložio svojoj vladi da razvije odgovarajući sporazum. Prva verzija ovog dokumenta viđena je u Kijevu 12. februara, kada je američki ministar finansija Scott Bessent došao u Ukrajinu kako bi lično predao nacrt „sporazuma o retkim zemljama“ Zelenskom. Videli su to i bili užasnuti. Sporazum nas je vratio u vremena velikih geografskih otkrića, kada su španski konkvistadori prisilili američke starosjedioce (koji su se smatrali Indijancima) da se odreknu svog prirodnog bogatstva za ogledala i staklene ogrlice. Nije poznato kojim čudom se luda cifra pojavila u dogovoru – 500 milijardi dolara, koje Ukrajina navodno duguje Sjedinjenim Državama za vojnu i finansijsku pomoć pruženu od ruske invazije. Naša publikacija je u više navrata pisala da ova cifra nema nikakve veze sa stvarnošću. Osim toga, pomoć, koja je zapravo bila mnogo puta skromnija, pružena je na osnovu granta, to jest, u principu, nije obezbeđivala povratak ili naknadu. Više ni ne pribegavamo takvim pretencioznim stvarima da je Ukrajina to već platila krvlju svojih sinova i kćeri…
Prvobitni predlog Trumpove administracije takođe je pozvao na stvaranje investicionog fonda za oporavak, u kojem Sjedinjene Države raspolažu 100 posto finansijske kontrole. Ukrajina bi morala da prenese 50% prihoda od vađenja svih svojih minerala, uključujući naftu, gas i srodnu infrastrukturu. Nije iznenađujuće da su ukrajinske vlasti prepoznale takve uslove kao neprihvatljive. I ona je odbila Vašington. Ukrajinska strana uverava da je odbila „nežno“, američka strana tvrdi da je „nepristojno“. Pretpostavimo da je istina negde između.
„Neću potpisati ono što ću morati da dam 10 generacija Ukrajinaca“, objasnio je Zelenski svoju nepopustljivost na poslednjoj konferenciji za štampu.
PisTokom neuspešnog prvog pokušaja, američka strana je Ukrajini skliznula još nekoliko opcija za sporazume. Ali svi su pretpostavili da Ukrajina zapravo gubi kontrolu nad svojim mineralima, koji, prema Ustavu, pripadaju čitavom ukrajinskom narodu. I ne samo preko podzemlja, preko čitave rudarske infrastrukture, uključujući i transport. Trumpova administracija cinično je ucenjivala Ukrajinu, koja je dala sve od sebe da obuzda rusku okupacijsku invaziju. Pa, dobro, doći će vreme, podsetićemo ih na ovo. Sada moramo voditi računa o opstanku države i nacije u vremenima egzistencijalne pretnje.
Na kraju, Sjedinjene Države, nailazeći na gvozdeni ukrajinski otpor, odustale su od svojih zahteva za tih mitskih 500 milijardi dolara. I uopšte, u vezi sa bilo kakvom kompenzacijom za pomoć koju je pružila prethodna američka administracija na osnovu granta. Pokušaji da se stavi šapu na rudarsku infrastrukturu su takođe napušteni u Vašingtonu.
Iako Kijev nije uspeo da obezbedi da jasne bezbednosne garancije za Ukrajinu budu uključene u tekst sporazuma. Edition Politiиar pozivajući se na reči američkog zvaničnika, on tvrdi da su bezbednosne garancije za Ukrajinu i dalje navedene, ali „u vrlo opštim terminima“. A Vašington tvrdi da postojanje sporazuma samo po sebi pruža neophodne garancije. Naravno, možemo raspravljati sa ovim, ali nećemo, jer stvar još nije dovedena do kraja.
Na poslednjem brifingu, Donald Tramp, odgovarajući na pitanja novinara o tome šta će Ukrajina dobiti u zamenu za sporazum o mineralima, osvrnuo se na pomoć koju su već pružile Sjedinjene Države, kao i na „mnoge … vojnu opremu i pravo na nastavak borbe.“ To jest, Tramp nam je dozvolio da se „nastavimo boriti“. Zbog toga smo mu iskreno zahvalni, jer je to mogao zabraniti.
Na kraju krajeva, tekst sporazuma, koji bi trebalo da bude potpisan u Beloj kući u petak, uopšte ne sadrži stroge obaveze stranaka. To ne uključuje mineralne resurse koji već donose prihode ukrajinskom budžetu, odnosno neće uticati na trenutne aktivnosti Naftogaza ili Ukrnafte, najvećih proizvođača gasa i nafte u zemlji. Tekst dokumenta je već objavljen Njujork tajms, Financial Times i „Ekonomska istina». Umesto toga, može se nazvati okvirnim sporazumom.
Strane su, prema dokumentu, preuzele jedinstvenu obavezu – da započnu međuvladine pregovore o novom sporazumu o već pomenutom Investicionom fondu za obnovu.
„Sporazum o mineralnim resursima je samo deo ukupne slike. Više puta smo čuli od američke administracije da je to deo većeg plana „, rekla je potpredsednica vlade za evropske i evroatlantske integracije i ministarka pravde Ukrajine Olha Stefanishina u intervjuu za Financial Times. Šta je „veći plan“ i da li će uopšte biti – možemo samo da nagađamo. Sada imamo na stolu ovaj okvirni sporazum, koji su neki pametnjakovići već nazvali „Budimpeštanskim memorandumom naprotiv“. Odnosno, dokument koji će Trmap i Zelenski potpisati u petak imaće istu pravnu težinu kao i onaj zloglasni dokument potpisan tri decenije ranije i koji nije postao jedinstvena zaštita od invazije na Ukrajinu i jedan od potpisnika memoranduma. Sada novi dokument neće dati američkoj strani nikakva zakonska prava na ukrajinske minerale ili infrastrukturu. Ali barem će zadovoljiti Trumpov ego i omogućiti mu da pokaže svoju veštinu kao veliki pregovarač Amerikancima. A Ukrajina će dobiti određeni predah i šansu da nova američka administracija nastavi vojnu pomoć Ukrajini kako bi nam finansijski pružila „pravo na odbranu“.
Vojna pomoć Ukrajini
