Pre tačno tri godine, Rusija se odlučila na invaziju na Ukrajinu i granatiranje civila u svim regionima. Bio je to šok za ceo svet. Ali Ukrajinci nisu bili zbunjeni, okupili su se, muškarci su masovno pobegli u vojne kancelarije za registraciju i regrutovanje. Jedinstvo, kohezija, zdrav smisao za humor, bogata kultura i nasleđe koje smo branili, i primer pobede naših predaka pomogli su nam da preživimo i da ne poludimo.
Tada je Andrij Hlivnjuk otpevao pušku „Oh na livadi crvene viburnuma“ na praznom trgu u Kijevu, koji je vrlo brzo postao popularan širom sveta. Bila je to nezvanična himna Ukrajinaca i simbol naše borbe za nezavisnost, koja traje vekovima. Himnu Sich Riflemen pokupili su svi bez izuzetka – od ukrajinske dece i vojske do članova Evropskog parlamenta i rok ikona, muzičara benda Pink Flojd. Kažemo vam kada se pojavila pesma „Oh na livadi crvena viburnum“, ko su njeni autori i čiji je duh podržao u prošlom veku.
Narodna pesma u pozorišnoj predstavi
Prva verzija pesme pojavila se u Galiciji 1914. godine, tekst i muziku iz naroda preradio je Stepan Čarnetski. Pesnik i direktor lavovskog pozorišta „Ruska Besida“ razradio je reči narodne pesme „Strmi Berezhechki Spilled“, dopunio ih autorskim muzičkim aranžmanom i koristio ih u predstavi „Sunce propasti“.
Bila je to inscenacija tragedije Vasila Pachovskog o hetmanu Petru Dorošenku. Međutim, reditelj je tužnu završnu pesmu „Zar nisam bio viburnum na livadi“ zamenio optimističnijom, kozačkom pesmom iz KSVII veka. „Strme obale su se prosule.“ On je malo preradio reči u njemu tako da su pogodnije za temu predstave. Stepan Šarnetski je takođe promenio narodnu melodiju.
Pozorište „Ruski razgovor“, 1908
Prva koja je čula pesmu bila je publika predstave, sa kojom je pozorište gostovalo u Sambiru, Drohobiču, Striju, Stanislavivu (Ivano-Frankivsk), Černivcima i Čortkivu.
«Nastup umetnika na kraju drugog čina, kada su viši narednik i kozačka vojska, zaneseni govorom episkopa Tukalskog i Dorošenka, krenuli u pohod uz zvuke muzike i pesme, ostavio je tako snažan utisak, toliko pocepao i uzdigao narodni duh, da je u sali, ispunjenoj publikom na obalama, vladala neka ugledna, svečana tišina, a okupljeni narod je drhtao od emocija i suze su im blistale u očima„, Ostap Vesolovskii napisao je svoje utiske o predstavi u novinama „Dilo“.
Streltsy himna
U avgustu 1914. godine, u Striju, čotar ukrajinskih Sich strijelaca Hryhorii Trukh prvi put je čuo ovu pesmu od svog brata Ivanickog, koji je, pak, naučio od umetnika lavovskog pozorišta „Ruska Besida“.
«Ove reči su tako blisko odgovarale našem položaju u to vreme, i tako su živo izražavale celu našu ideju o streljaštvu, da sam tu šarmantnu strofu ponavljao sebi s vremena na vreme, a kada smo sutradan ponovo izašli na vežbe, seo sam ispred burze pored stola i sastavio još tri dodatne strofe, koje su zajedno stvorile onu veličanstvenu „Crvenu Viburnum“„, napisao je Hryhoriy Trukh u časopisu dijaspore „Svitlo“ (Toronto) 1954. godine.
On je naučio svoje drugove reči pesme, „Chervona Kalina“ je postala prva puška pesma. Novi tekst pesme „Oh na livadi crvena viburnum“ koji je napisao Hryhoriy Trukh (sa izuzetkom prve strofe) na melodiju Stefana Čarnetskog, ukrajinski Sich Riflemen smatrali su svojom himnom. Trukh je naglasio da je podigao moral, a reči „Naši volonteri marširaju u krvavi ten kako bi oslobodili ukrajinsku braću iz moskovskih okova“ podsetio je na svrhu pokreta puške.
Pesma borbe
Kasnije je pesma ublažila duh vojnika ukrajinske galicijske vojske, Upivtsi. I tokom sovjetske okupacije, to je pomoglo da ostane u kontaktu sa korenima. Krajem 1980-ih, ukrajinski disidenti Nadija Svitlychna i Leopold Jaščenko dodali su još jedan stih pesmi: „Ne kolebaj, crvena viburnum, imaš beli cvet, ne tuguj, slavna Ukrajina, imaš dobru porodicu». Snimljen je na ukrajinskom radiju od strane hora „Homin“.
Nakon početka pune ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine, vođa benda Boombok, Andrij Hlivnjuk, koji se prijavio za Teritorijalnu odbranu Kijeva, otpevao je ovu pesmu sa malo izmenjenom melodijom u praznom centru Kijeva, kada je glavni grad bio pod neprijateljskom vatrom. Video se proširio na društvenim mrežama, počeo je masovno da se ponovo peva, tako je počeo novi talas popularnosti pesme u Ukrajini i svetu. Jedan od najpopularnijih uIdeja je bila Izvršavanja mali dečak Leo Bushi iz Irpina.
„Oh na livadi crvene viburnuma“ izvedena je i u originalu i prevedena na strane jezike. Imao je brojne nastupe. Među stranim izvođačima, prvi popularni Pokrivaj sa sopstvenim aranžmanom bila je kompozicija muzičara iz Južne Afrike Davida Scotta (The Kiffness). Najviše zvezdanih umetnika koji su svirali pucnjavu pod nazivom „Hej, hej, ustani!„, bio je bend Pink Floyd.
Ko su bili autori pesme „Oh na livadi crvene viburnuma“
Stepan Charnetskii je rođen u Ternopil regionu, studirao u Stanislavivu i Lavovu. Iako je po obrazovanju bio inženjer, od mladosti kao student Lavovskog veleučilišta bio je aktivan u kulturnom životu: pevao je u horu, bio pesnik i član književnog kruga, pisao i uređivao časopise. Tokom Prvog svetskog rata, Stepan Čarnetski je radio kao pomoćnik šefa železničke sekcije, a istovremeno je bio i direktor i umetnički direktor pozorišta društva „Ruska Besida“. Zajedno sa trupom obišli su Galiciju, postavljali dela ukrajinskih klasika.
Srpskohrvatski / srpskohrvatski
Pored „Oh na livadi crvene viburnuma“, Stepan Charnetskii je koautor sa Bohdanom Vesolovskim čuvene tango pesme „More Time Will Come“ i bio je prvi koji je u potpunosti preveo pesmu Adama Mickiewicza „Konrad Vallenrod“ na ukrajinski.
Diplomirao je na gimnaziji u Striju, Hryhoriy Trukh, pridružio se ukrajinskim strelcima Sich tokom Prvog svetskog rata. Bio je komandant odreda u stotini Dmitra Vitovskog, vođa izviđača u Karpatima. Već 1917. godine bio je poručnik i komandant stotine. Kada je osnovana Zapadna Ukrajinska Narodna Republika, učestvovao je u novembarskom obredu u Lavovu.
Oficiri USF-a: Hryhoriy Trukh, Dmytro Vitovskyi, Omelyan Levitskyi, Hryhoriy Ivanenko (photo from Wikipedia)
Grihorij Truh je studirao u bogosloviji, a posle rata je preuzeo monaški red. Godine 1933. emigrirao je i 26 godina se bavio misionarskim radom za Bazilijanski red u Kanadi i Sjedinjenim Državama.
«Taj „Chervona Viburnum“, koji je toliko zarobio moje srce i da mi ga je kao dragoceno blago oduzeli moji kolege strelci u Striju, nikada nismo zaboravili, nikada nismo prestali da pevamo. Pevali smo je u Striju, pevali smo je u karpatskoj Ukrajini, poneli smo je sa sobom na kampanju u Veliku Ukrajinu. Tokom godina, počela je da se peva u Galiciji i širom ukrajinske zemlje, a sa bivšim USS-om i drugim imigrantima, „Červona Kalina“ stigla je u Kanadu i Ameriku, Brazil, Argentinu i sve zemlje širom sveta gde su „ukrajinski dizalice“ leteli u Kanadu… za hleb, za slobodu, za bolju sudbinu… Danas, verovatno, ne postoji nijedna ukrajinska zajednica na svetu u kojoj ne bi pevali onu slavnu pušku „Red Viburnum“!„, napisao je Hryhoriy Trukh 1954. godine.
Ukrajinska koja živi u Kanadi, Ljudmila Shikota, tražila je rođake Hryhorii Trukh i njegov grob. Sahranjen je na groblju Svete porodice u Vinipegu zajedno sa drugim grobovima sveštenstva. Posmrtni ostaci Stepana Čarnetskog počivaju na groblju Ličakiv.
Istorija Ukrajine
