20. avgusta 2024. godine, tokom konferencije u Dnjepru, predsednik Volodimir Zelenski blagoslovio je stvaranje Ministarstva nacionalnog jedinstva. Ovo je trebalo da reši dva očigledna problema: aktivnost ruske propagande, koja je pokušala da spreči mobilizaciju ukrajinskog civilnog stanovništva, i potrebu da se ohrabri ukrajinske izbeglice da se vrate u Ukrajinu. Vlasti su shvatile da im je potreban novi, efikasan alat za komunikaciju sa javnošću. Takozvani ujedinjeni maraton ukrajinskih televizijskih vesti pružio je mnoge prednosti u prvim mesecima invazije, ali ga je kasnije predsednički kamp koristio za širenje propagande koja je ponekad bila odvojena od ratne stvarnosti.
Ministarstvo povratka Ukrajinaca
Ukrajinske vlasti nisu toliko tačno dijagnostikovale problem koliko su konačno saslušale brojne kritičke komentare mnogih aktivnih članova javnosti i vojske. Iako emitovanje maratona ujedinjenja nije napušteno, odlučeno je da se stvori institucija koja će formirati narativ koji će ponovo mobilisati društvo i učiniti ga imunim na neprijateljsku propagandu. Međutim, to nije jedini cilj novog ministarstva. 4. septembra 2024. godine, na sastanku sa parlamentarnom frakcijom propredsedničke stranke Sluga naroda, Zelenski je najavio da će ministar nacionalnog jedinstva češće biti u inostranstvu nego u zemlji.
Poslanik Jevhenija Kravčuk sugeriše da novo ministarstvo može da stvori posebne ogranke ili ogranke u inostranstvu. Verovatno će se nalaziti tamo gde živi najveći broj ukrajinskih izbeglica i radnih migranata. Stoga, cilj ministarstva može biti da organizuje kampanju da ubedi Ukrajince da se vrate u svoju domovinu. Za one koji su ostali, postojaće još jedna opcija – organizacija dijaspore da utiče na unutrašnju politiku zemlje u kojoj se nalaze.
Poslednji mogući cilj Ministarstva nacionalnog jedinstva mogao bi biti veoma interesantan za Kijev. Do sada su ukrajinske vlasti ignorisale potrebe ukrajinskih migranata, kao i dijaspore koje generacijama žive izvan domovine svojih predaka. Ignorisanje takve grupe objašnjeno je ostacima sovjetskog pristupa u mentalitetu političara, neznanjem, kao i uvjerenjem da nema smisla fokusirati se na dijasporu, jer ona nema pravo glasa na izborima. Tek nakon 2014. godine stav dela ukrajinskih političara počeo je da se menja, ali pravi proboj došao je sa ruskom invazijom i potrebom da zemlje koje podržavaju Ukrajinu imaju odgovarajući instrument pritiska na vlasti, koje kasne u pružanju pomoći Kijevu. Rat punog obima konačno je prisilio ukrajinske vlasti da vide svoje sunarodnike izvan zemlje, odnosno da vide Ukrajince u ljudima koje su ranije smatrali samo Poljacima, Česima ili Amerikancima.
U međuvremenu, podrška ukrajinske dijaspore donosi plodove za kijevske vlasti. Oni često imaju razgranate strukture i veliko iskustvo u kulturnim i istorijskim aktivnostima. Neki predstavnici ukrajinskih nacionalnih manjina su takođe politički, samoupravni i društveno aktivni. Njihova pomoć Ukrajini ne bi trebalo da bude ograničena na učešće u organizaciji humanitarne pomoći i prikupljanju sredstava za Oružane snage Ukrajine. To takođe uključuje organizaciju radnika migranata i izbeglica koji su odlučili da trajno ostanu u inostranstvu. To ne samo da ih može sprečiti da se asimiliraju, već im i pomoći da se integrišu u novo društvo.
Spektar teritorijalnih koncesija
Stvaranje Ministarstva nacionalnog jedinstva i preliminarna likvidacija Ministarstva za reintegraciju privremeno okupiranih teritorija doveli su do spekulacija o mogućim teritorijalnim ustupcima Ukrajine u korist Rusije. Međutim, ovo je pogrešno tumačenje, jer rasprave o likvidaciji drugog ministarstva traju već mesecima.
Razlozi za planove za raspuštanje ili reformu Ministarstva reintegracije bili su promena prirode neprijateljstava prema pozicionom ratovanju i rusko preuzimanje inicijative na bojnom polju u oktobru i novembru 2023. godine. Oba faktora su onemogućila vraćanje čak i malih fragmenata okupirane teritorije na duži period. Prelazak Ukrajinaca na stratešku odbranu čak je značio da će Rusi odlučiti gde će koncentrisati svoje snage i resurse, a zatim pokrenuti ofanzivu. Vremenom su okupatori uspeli, iako sa velikim gubicima, da izbace ukrajinske branioce u onim oblastima gde su mogli da okupe veće taktičke i operativne grupe. Do proleća 2024. godine, ukrajinske vlasti morale su da priznaju da je postojanje ministarstva u sadašnjem obliku i sa svojim početnim zadacima izgubilo smisao, ali promene su se povukle do septembra.
Takođe se verovalo da ministar Irina Vereshchuk nije jača strana vlade Denis Shmihal. Opozicija i stručnjaci su iznijeli mnoge optužbe protiv nje, kao i stalneRazgovaralo se o temi njegovih političkih aktivnosti, koje su uoči invazije smanjile odbrambenu sposobnost Ukrajine na granici Hersonske oblasti i okupiranog Krima. Krajem 2021. i početkom 2022. godine, Vereshchuk je učestvovao u otvaranju autobuske linije sa teritorija pod kontrolom Kijeva do poluostrva pod ruskom okupacijom. Projekat je zvanično najavio 23. novembra 2021. godine, a implementirao ga je 14. februara 2022. godine, samo 10 dana pre ruske invazije. Neki Ukrajinci vjeruju da su tada razminirani mostovi koji povezuju Krim s Hersonskom regijom. Odlučili su da reši problem sa Vereshchuk tako što će je prebaciti u senku – u kancelariju predsednika.
Pobeda Donalda Trumpa na predsedničkim izborima i rastuće spekulacije u medijima o mogućim teritorijalnim ustupcima Ukrajine imaju malo veze sa ostavkom Vereshchuk i planovima za reorganizaciju njenog ministarstva. To je u suprotnosti sa hronologijom događaja. Pored toga, u saopštenju početkom septembra 2024. godine, Jevhenija Kravčuk nije isključila da će Ministarstvo nacionalnog jedinstva apsorbovati odeljenja Ministarstva za reintegraciju privremeno okupiranih teritorija. I tako se i dogodilo, sa jednim izuzetkom – govorimo o odeljenju koje se bavi interno raseljenim osobama, ili jednostavno unutrašnjim izbeglicama. Njihovim poslovima treba da se bavi ministarstvo nadležno za lokalnu samoupravu.
Ukrajinskom narodu je potrebna konsolidacija
Novo ministarstvo moglo bi se pokazati kao dragoceno sredstvo u rukama ukrajinskih vlasti, pod uslovom, naravno, da se pravilno koristi. Za manje od tri godine rata, Rusija je postigla mnoge uspehe na polju propagande i dezinformacija. Pre svega, Kremlj je imao velike koristi od ruske kampanje usmerene na Ukrajince, koja ih je ubedila da izbegnu vojnu službu i imala za cilj da odvrati civilno stanovništvo od vojnika koji služe u centrima za teritorijalno dopunjavanje. Rusi su vešto koristili i preuveličavali stvarne probleme ukrajinske vojske i počeli da stvaraju verodostojne lažne vesti. Oni su takođe veoma efikasno iskoristili činjenicu da mnogi ukrajinski civili nisu dovoljno kritični i okreću se računima društvenih medija kao glavnim izvorima informacija o ratu i geopolitici. To je bilo dovoljno da Rusi vrlo brzo počnu da zagrevaju relevantne teme na Telegramu i TikTok-u.
Ruska propaganda i dezinformacije takođe utiču na Ukrajince koji žive van zemlje. Oni su podjednako podložni njegovim štetnim efektima, čak i ako trenutno žive u zapadnim zemljama kao što je Poljska. Problem je složen činjenicom da se deo zapadnih medija ponaša kao sinusoida: ponekad promovišu narativ o skoroj smrti Ukrajine ili zaključivanju mirovnog sporazuma koji je za nju nepovoljan, a ponekad – kao, na primer, tokom avgustovskog napada na rusku oblast Kursk – preovladava proukrajinska euforija. Međutim, uprkos svim namerama, od samog početka invazije 2022. godine, preovladava uverenje da Ukrajina ne može da pobedi u ovom ratu. Takav narativ svakako utiče na raspoloženje migranata i izbeglica i njihovu želju da se vrate.
Černišov se suočava sa teškim zadatkom sa ograničenim budžetom od 150 miliona grivna. On će morati da stvori narative koji će inspirisati poverenje među Ukrajincima kod kuće i u egzilu, a zatim ih implementirati u drugim ministarstvima, institucijama, lokalnim samoupravama i provladinim medijima. To neće biti bez pokušaja da se probije sa relevantnim tezama zapadnim medijima. Ministarstvo nacionalnog jedinstva takođe će verovatno imati ovlašćenja koja se delimično preklapaju sa zadacima transformisanog Ministarstva kulture i strateških komunikacija.
Ministarstvo predstojećih izbora?
Novo ministarstvo možda ima još jedan, skriveni cilj, koji je do sada izmakao pažnji medija izvan Ukrajine. Ukrajinski politolozi i analitičari to uglavnom ne spominju. Govorimo o upotrebi Ministarstva nacionalnog jedinstva na narednim izborima. Koristeći primer Moldavije, Kijev je bio ubeđen da glas sunarodnika u inostranstvu može ili spasiti trenutnu vladu ili je potopiti i dovesti do njenog pada.
Poslednjih nedelja bilo je novih izveštaja o političkim aktivnostima u Ukrajini. Na primer, Ukrajinska pravda je pisala o tome u opsežnom članku. Lideri pojedinih političkih grupa posećuju terenske ćelije svojih stranaka. Kao signal ulaska političkih stranaka u predizborni režim, neki tumače nedavni govor Jurija Bojka, jednog od lidera proruskih snaga u Ukrajini, u kojem se vratio narativima o „ukrajinskim radikalima“ i „progonu stanovništva ruskog govornog područja“ odbačenim pre dve godine.
Kako sadašnji vladajući tabor može da koristi novo ministarstvo? Poznati ukrajinski politolog Mikola Davidjuk u intervjuu za novinara Radio NV Vlasti Lazur napomenuo je da ministarstvo može prikupljati informacije o izbornim preferencijamaizbeglice i radne migrante u različitim zemljama. Zatim, u saradnji sa Ministarstvom spoljnih poslova, može uticati i na uspostavljanje biračkih mesta u inostranstvu. Dakle, barem teoretski, u zemljama u kojima će većina Ukrajinaca sa aktivnim pravom glasa biti neprijateljski raspoložena prema ukrajinskim vlastima, oba ministarstva će imati alate za ograničavanje učešća takvih grupa na izborima. Na primer, dovoljno je ograničiti broj biračkih mesta u velikoj zemlji u kojoj su ukrajinski građani raštrkani po celoj teritoriji. To će sprečiti mnoge od njih da glasaju.
Naravno, iako je gornji opis mogućih akcija samo hipotetička pretpostavka, uzimajući u obzir ukrajinsku političku praksu danas, posebno, na primer, izbornu prevaru, podmićivanje birača (ukrajinski ekvivalent izborne kobasice je heljda) i zapošljavanje mišićavih mladih ljudi da izvrše pritisak na protivnike i njihove pristalice, ovaj scenario se ne može u potpunosti odbaciti. Pogotovo ako je Ukrajinac, a ne strani stručnjak.
Stvaranje Ministarstva nacionalnog jedinstva je možda ispravna odluka, iako je doneta veoma kasno. Oleksij Černišov se suočava sa velikim izazovom u postizanju nekoliko društvenih i komunikativnih ciljeva. Njegovo iskustvo mu može pomoći – bio je ministar razvoja zajednice više od dve godine, a prethodno je bio na čelu Kijevske regionalne državne uprave. Vreme će pokazati da li su sumnje o mogućem korišćenju Ministarstva nacionalnog jedinstva u izborne svrhe bile opravdane.
Prevedeno sa poljskog
Tekst je objavljen u okviru projekta saradnje između nas i poljskog časopisa Nowa Europa Wschodnia.
Originalni naslov članka: Ministerstwo jedności czy ministerstwo ustępstw terytorialnych?
Predsednički izbori u Ukrajini
