U katedrali Svetog Mihaila u Čerkasiju nestala je ikona Kazanske Bogorodice. Umesto toga, umesto slike postavljena je lutka odštampana na kartonu. Ovo je objavljeno u četvrtak, 20. februara, Prijavio „Suspilne“ u odnosu na gradonačelnika Čerkasija Anatolija Bondarenka.
Prema Bondarenku, ikonu Kazanske Bogorodice poklonio je pokojnom bivšem šefu Čerkaske eparhije, biskupu Sofroniju, jedan od visokih zvaničnika.
„Plata je napravljena za ikonu i ona je bila ovde do nedavno, još uvek pod pokojnim biskupom Sofronijom. Nakon što su neki ljudi igrali poker ovde, sada to nije ikona, već zapravo samo štampani baner „, – rekao je gradonačelnik Čerkasija.
On je takođe apelovao na predstavnike Moskovske patrijaršije, koja je ranije upravljala najvećom pravoslavnom crkvom u Ukrajini – Sabornim hramom Svetog Mihaila u Čerkasiju – da vrate ikonu na svoje mesto.
„Apelujem na Teodosija, na sve sveštenike koji su tada bili tamo: mislim da znate gde je ta ikona. Ona ne pripada vama, morate je vratiti na svoje mesto ako barem malo poštujete pokojnog biskupa Sofronije.“, rekao je Anatolij Bondarenko, napominjući da Hram će nastaviti da se razvija i ukrajinski jezik će tamo zvučati.
U oktobru 2024. godine, katedrala Svetog Mihaila u Čerkasu zvanično je prešla u Pravoslavnu crkvu Ukrajine i postala garnizon. Primećeno je da će na teritoriji katedrale Svetog Mihaila biti stvoren centar nacionalno-patriotskog obrazovanja, nedeljna škola i obuka kapelana. Rektor Sabornog hrama Svetog Mihaila u Čerkasu bio je kapelan, protojerej Volodimir Hladkovski.
Pre prenosa pod jurisdikciju OCU, hramom su vladali mitropolit Teodosije Čerkaski i Kaniv UPC-MP (u svetu – Denis Snigirev). Sveštenik i njegova pratnja su više puta optuženi za veze sa Rusijom. Konkretno, sam Snigirev je studirao i radio u Ruskoj Federaciji. Vratio se u Ukrajinu neposredno pre događaja Revolucije dostojanstva, tokom koje je podržao tadašnje ukrajinske vlasti.
Tokom 2024. godine, SBU je mitropolitu predao niz sumnji. Istražitelji su rekli da je Feodosij posebno negirao oružanu agresiju Ruske Federacije na Ukrajinu i opravdavao postupke osvajača, kao i podsticanje verske mržnje.
Anatolij Bondarenko
