Tokom invazije u punom obimu, tema izbora u Ukrajini došla je do izražaja pažnje javnosti sa tvrdoglavom učestalošću. Po prvi put, sećam se, blizina volje naroda je brbljala u jesen 2022. godine. U to vreme, mnogima se činilo da je pobeda blizu, a nakon nje će društvu očajnički biti potrebne promene u rukovodstvu zemlje. Određene političke snage nisu ni štedjele novac, vreme i trud za proizvodnju reklamnih proizvoda.
I mada su se tada izborni nemiri pokazali kao jasan pogrešan početak, to nije sprečilo neke političare i politologe da trajno pokreću izbornu temu sa upornošću dostojnom korisnije primene.
Još jedan porast u ovoj diskusiji dogodio se krajem avgusta 2023. godine, nakon posete Kijevu američke republikanske senatorke Lindsei Graham, koja se smatrala velikim prijateljem Ukrajine (sada se njegov prijateljski stav već dovodi u pitanje zbog njegove neizvesne pozicije o vojnoj pomoći Ukrajini). Na sastanku sa predsednikom Volodimirom Zelenskim, senator je rekao: „Sledeće godine izbori će se održati u Ukrajini … Želim da ova zemlja ima slobodne i poštene izbore, čak i kada je napadnuta. Američki narod treba da zna da se Ukrajina promenila. U prošlosti je to bila veoma korumpirana zemlja. „
Američkog senatora podržao je njegov holandski kolega, a istovremeno i predsednik Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, Tini Koks. Takođe je pozvao Ukrajince da sprovedu izbornu proceduru. „Nije naš posao da naznačimo kako da to uradimo, ali, naravno, Ukrajina mora organizovati slobodne i poštene izbore. Zato što je to vaša obaveza prema statutu Saveta Evrope. I naravno da hoćete. Jer ako to ne učinite, onda ćete i sami imati pitanje: šta smo branili u ovom ratu koji je Rusija pokrenula protiv Ukrajine?“, rekao je Koks.
U normalnim uslovima, sledeći izbori u Ukrajini trebalo bi da se održe 31. marta 2024. godine, barem u prvom krugu. Verovatno bi se to dogodilo da je prethodno reklamirana ukrajinska kontraofanziva 2023. godine bila uspešna. Kad bi samo naše trupe uspele da oslobode barem obalu Azova i blokiraju Krimsku prevlaku. Nakon toga, bilo bi moguće zaključiti neku vrstu pakta o nenapadanju sa Moskvom, barem privremeno. I pod takvim uslovima, već bi bilo moguće održati relativno punopravno glasanje. Uostalom, četiri izborna procesa su već sprovedena u Ukrajini tokom rusko-ukrajinskog rata: predsednik je izabran dva puta (u proleće 2014. i proleće 2019.) i dva puta (u jesen 2014. i leto 2019). Međutim, već u septembru 2023. godine postalo je jasno da je, nažalost, operacija oslobađanja okupiranih teritorija konačno propala, a sa njom i šansa za volju naroda.
Tema izbora nestala je iz informativnog polja na nekoliko meseci. Međutim, već u februaru 2024. godine ponovo se pojavio. Stručnjaci i Poljsko-litvanski komonvelt aktivno su razgovarali o izborima na svim mogućim platformama za diskusiju. Ova diskusija je izazvana razrešenjem „narodnog idola“ Valerija Zalužnog sa mesta vrhovnog komandanta Oružanih snaga Ukrajine. I Zalužni je stekao neverovatno visok rejting poverenja javnosti tokom invazije u punom obimu. U međuvremenu, predsednik Volodimir Zelenski, naprotiv, počeo je brzo da gubi popularnost.
Početkom marta 2024. godine, ukrajinska sociološka kompanija SOCIS objavila je anketu o tome ko bi Ukrajinci izabrali predsednika ako se glasanje održi. I Zalužni je postao neprikosnoveni favorit, 41,4% je bilo spremno da glasa za njega (među onima koji su odlučili i izaći na birališta). Zelenski je izgubio od njega uz prasak, njegova podrška je samo 23,7%. Sledili su bivši predsednik Petro Porošenko (6,4%) i bivši predsednik Vrhovne rade Dmitro Razumkov (5,6%). U drugom krugu, odnos glasova za Zalužnog bio je još ubedljiviji – 67,5% birača bilo je spremno da glasa za njega. Pod Zelenskim, samo 32,5%. Stoga su zlatna vremena sadašnjeg ukrajinskog predsednika, kada ga je podržavalo tri četvrtine društva, beznadežno potonula u zaborav.
Kako sada izgleda sociološka situacija? Zalužni i dalje zadržava izborno rukovodstvo, iako ne tako izražajno. Istraživanje javnog mnjenja koje je krajem januara sproveo SOCIS pokazuje da je 36% Ukrajinaca spremno da glasa za bivšeg vrhovnog komandanta. Zelenski uživa podršku od 24 odsto. Slede Porošenko (9,4%), Razumkov (8,3%), Timošenko (6%). Iako i dalje ostaje velika misterija: da li vlasnik najvišeg predsedničkog rejtinga namerava da učestvuje na izborima? Do sada se sa usana Zalužnog nisu čule nikakve izjave o ovoj temi. Jedini dokaz (ili bolje rečeno nagoveštaj) njegove verovatne namere da se upusti u političku karijeru bila je njegova knjiga „Moj rat“.
U međuvremenu, pritisak na Ukrajinu da održi izbore povećao se za red veličine. Zato što je želja da se na čelu Ukrajine vidi osoba, čije su moći potvrđene voljom naroda, bila činjenicaIz Ovalne kancelarije Bele kuće. Da, u stvari, to su bile reči specijalnog izaslanika za Ukrajinu i Rusiju, Keith Kellogg, ali malo je verovatno da bi se usudio da izvrši pritisak na Ukrajinu po ovom pitanju bez odgovarajućeg uputstva svog šefa, američkog predsednika Donalda Trumpa.
„U većini demokratskih zemalja izbori se održavaju tokom rata. Mislim da je ovo važno. Mislim da je to dobro za demokratiju. To je privlačnost jake demokratije: imate više od jednog potencijalnog kandidata „, rekao je Kellogg u intervjuu za TV kanal Bilten.
Zanimljiva izjava, kako bi iskusni diplomata rekao u ovom slučaju, ne želeći da uvredi svog kolegu oštrijom rečju. Da, ponekad je moguće održati izbore u ratu, ali ovi uslovi su izuzetno različiti. Jedna je stvar kada se vaša zemlja bori na tuđoj zemlji, ili čak na vašoj, ali sa ograničenom pokrivenošću sopstvene teritorije neprijateljstvima. Uostalom, kao što je već pomenuto, Ukrajina je održala izbore četiri puta u ograničenom ratu sa Rusijom. Ali potpuno je druga stvar kada je 20% vaše teritorije okupirano, kada je osam miliona građana emigriralo u druge zemlje koje bježe od rata, kada su stotine hiljada ukrajinskih vojnika u rovovima na liniji fronta, kada neprijateljska vojska povremeno bombarduje cijelu teritoriju zemlje krstarećim bombama, balističkim raketama i bespilotnim letjelicama Shahed.
Međutim, sam Kellogg, koji je kasnije shvatio da je malo vruće, ispravio je svoju izjavu. „Ukrajinci trenutno ne mogu da održe izbore, jer je to u suprotnosti sa njihovim Ustavom. Ukrajinci ne bi trebalo da ih drže do prestanka neprijateljstava, ali ćemo doći do tačke u kojoj će morati da održe izbore. A to je znak zdrave demokratije „, rekao je on.
Najžalosnija stvar u ovoj situaciji je da je Kelloggova izjava (čitaj Trump) zapravo bila pohvalna reakcija na reči ruskog diktatora Vladimira Putina, koji je Zelenskog nazvao „nelegitimnim predsednikom“. „Možete pregovarati sa bilo kim. Samo zbog svoje nelegitimnosti, on (Zelenski, – ur.) nema pravo da potpiše bilo šta“, rekao je Putin u Intervju Kremlj propagandista Pavel Zarubin.
Odakle je došla teza o nelegitimnosti Zelenskog kao predsednika i da li ima neku pravnu osnovu? Još uvek ima neke osnove, jer deo 5 člana 103 Ustava Ukrajine kaže: „Sledeći izbori za predsednika Ukrajine održaće se poslednje nedelje u martu pete godine predsednika Ukrajine.“ Odnosno, sledeći predsednički izbori u Ukrajini trebalo je da se održe 31. marta 2024. godine.
Deo 1 člana 103 Ustava navodi: „Predsednika Ukrajine biraju građani Ukrajine na osnovu univerzalnog, jednakog i direktnog glasanja tajnim glasanjem na period od pet godina.“ Ovaj datum je došao za Zelenskog 20. maja 2024. godine.
Dakle, može li se Zelenski zaista smatrati nelegitimnim od tog dana? Ne bih žurio da to kažem. Jer, s druge strane, u Ukrajini je na snazi vanredno stanje. A član 19 Zakona o vanrednom stanju izričito zabranjuje glasanje. Štaviše, zabrana se odnosi na sve vrste izbora: predsednika Ukrajine, Vrhovnu radu Ukrajine, organe lokalne samouprave.
Neki mogu tvrditi da Ustav daje neosporan prioritet nad pojedinačnim zakonima. I on će biti potpuno u pravu. Ali postoji i članak u Osnovnom zakonu Ukrajine koji igra u korist Zelenskog, odnosno daje razlog da ga se smatra legitimnim. Ovo je član 108 Ustava Ukrajine. Citiramo: „Predsednik Ukrajine vrši svoja ovlašćenja dok novoizabrani predsednik Ukrajine ne preuzme dužnost. Ovlašćenja predsednika Ukrajine prestaju pre roka u slučaju: 1) ostavke; 2) nemogućnost da vrši svoja ovlašćenja iz zdravstvenih razloga; 3) uklanjanje sa funkcije opozivom; 4) smrt.“
Pošto se nijedna od četiri tačke nije dogodila i novi predsednik nije izabran, onda, prema ovom članku, Zelenski ostaje legitimni predsednik. Ili ne? Ko može dati jasan i autoritativan odgovor na ovo pitanje? Samo Ustavni sud.
Podsetimo se da je pre godinu dana Kancelarija predsednika pripremila podnesak Ustavnom sudu o legitimnosti mandata Volodimira Zelenskog kao predsednika Ukrajine. Kuvao sam i kuvao, ali nikada nije završio. Pitanja su tiho ugurana ispod krpe. I uzalud, sada bi uklonio nepotrebna pitanja i prigovore. Dakle, možda bi se činilo da se ovaj podnesak na kraju?
Ali u svakom slučaju, pitanje legitimiteta Zelenskog je naša, ukrajinska, unutrašnja stvar. I nije Putin, ni Rusija, gde fer i pošteni izbori nisu održani 20 godina, da nas bocka legitimitetom ili nelegitimnošću. I, neka se Bog smiluje meni, a ne ni Amerikancima. Pogotovo ako je Vašington tako lako kupljen u provokacije Kremlja.
Zato što je jasno da su za Putina igre u legitimitetu ZelenskogPostoji pokušaj da se odloži vreme, da se pregovara. U jednom trenutku, Putin takođe nije priznao legitimitet Viktora Juščenka, vikao je da je izabran u nekom trećem krugu, što nije predviđeno Ustavom Ukrajine (našao sam i konstitucionaliste). Iako je u stvari drugi krug ponovljen, što je uobičajena praksa u mnogim zemljama. U jednom trenutku, 2016. godine, potpuno ista procedura se odvijala na predsedničkim izborima u Austriji. I iz nekog razloga, niko ne sumnja u legitimitet austrijskog predsednika Aleksandra Van der Bellena.
Putin je optužio Oleksandra Turčinova za nelegitimnost kada je bio vršilac dužnosti šefa države, Petra Porošenka, uprkos fer i alternativnim izborima 2014. godine. I optužio je Zelenskog za nelegitimnost mnogo pre maja 2024. godine. Na kraju krajeva, on smatra da je cela Ukrajina nelegitimna. Stoga, obraćanje pažnje na takve njegove prigovore ne poštuje sebe. Naši američki partneri bi to takođe trebali razumjeti.
Predsednički izbori u Ukrajini
