Novoizabrani američki predsednik Donald Tramp još uvek nije uspeo da se preseli u Belu kuću, ali je već zapanjio ceo svet svojim izjavama. Političar je obećao da će smanjiti poreze za stanovnike Kanade za 60% ako postane 51. američka država. Nekoliko puta je pomenuo Grenland, kome je očajnički potrebna aneksija Americi. Takođe je zapretio da će vratiti američku kontrolu nad strateški važnim Panamskim kanalom. Istovremeno, Tramp je odbio da obeća da će se suzdržati od upotrebe vojne sile kako bi ispunio svoje geopolitičke fantazije.
Čak i kada je Donald Tramp bio predsednički kandidat, izraženi su ozbiljni strahovi da će krenuti putem izolacionizma. Kažu da je većina Amerikanaca umorna od aktivnog učešća Amerike u svetskim poslovima. Stoga su neki bili ubeđeni da će pod Trumpovim novim mandatom Sjedinjene Države radikalno smanjiti svoje prisustvo na međunarodnoj sceni i povući se u sebe. Ako bi se ova predviđanja obistinila, to ne bi imalo baš dobre posledice za Ukrajinu. Ali čak i sada možemo sa sigurnošću reći: Amerika tokom drugog mandata Trumpa neće ispovedati izolacionizam. Ali njegova spoljna politika prolazi kroz velike promene. I trenutno je nepoznato tačno kako će ove promene uticati na Ukrajinu.
Verovatno ćemo biti svedoci renesanse panamerikanizma i nove verzije Monroove doktrine. Godine 1823. peti predsednik Sjedinjenih Država, James Monroe, formulisao je koncept prema kojem je ceo Novi svet zona vitalnih interesa Sjedinjenih Država. Na osnovu toga, Vašington je opravdao svoju posebnu ulogu na zapadnoj hemisferi. Pravljenjem teritorijalnih pretenzija ili tvrdeći da Amerika ima posebno pravo da kontroliše strateški važne regione, Tramp sledi politiku Monroove doktrine. Ali to ne znači da će sutra četrdeset sedmi predsednik Sjedinjenih Država narediti okupaciju Kanade, Grenlanda ili poslati trupe da kontrolišu Panamski kanal.
Trumpove teritorijalne ambicije imaju određeno skriveno značenje. I treba ih razmatrati u kontekstu sve veće globalne konkurencije za resurse i otežavajuće konfrontacije sa Kinom i Rusijom. Panamski kanal je strateški važan. I postoje znaci ozbiljnog povećanja prisustva Kine u regionu. Iako je sam plovni put sada u vlasništvu Paname, kineska kompanija tamo kontroliše dve luke. Pored toga, Panama je 2017. godine prekinula diplomatske odnose sa Tajvanom i zvanično objavila da ostrvo smatra kineskom teritorijom.
Prodor Pekinga u region Latinske Amerike nedavno se ozbiljno povećao. Kina ulaže ogromna sredstva u region. I on vešto kombinuje ekonomsku i investicionu ekspanziju sa uspostavljanjem političkog uticaja. Nedavno je u Peruu otvoren megaport Chancai, koji kontroliše kineska kompanija. Komentarišući ovaj događaj, kineski lider Si Đinping nazvao ga je „uspešnim primerom“ saradnje između Kine i Perua pod pokroviteljstvom projekta Jedan pojas, jedan put. Prema njegovim rečima, ovo će stvoriti pomorski koridor između Kine i Latinske Amerike, povezujući „Veliku stazu Inka“ i „Pomorski put svile KSKSI veka“. Ako Sjedinjene Države nastave da ignorišu jačanje kineskog uticaja ovde, onda će vremenom jednostavno biti proterane iz regiona.
Što se tiče Grenlanda, ovo najveće ostrvo na planeti bogato je prirodnim resursima i od strateškog je značaja za kontrolu arktičkog regiona. Ostrvo ima američku svemirsku bazu Pituffik, koja pruža mogućnost otkrivanja i praćenja raketa ispaljenih protiv Severne Amerike. Sve u svemu, međutim, američko (i zapadno) prisustvo u regionu je ugroženo. Sjedinjene Države imaju na raspolaganju samo dva ledolomca. Dok Rusija ima oko četrdeset takvih brodova. Klimatske promene otvaraju mogućnost korišćenja Arktičkog okeana kao važnog trgovačkog puta. Takođe obezbeđuje pristup mineralnim naslagama, od kojih su neki retki i veoma vredni.
Danska je u početku reagovala izuzetno negativno na Trumpovu želju da kupi ostrvo. Evropljani su takođe hladno dočekali izjave novoizabranog predsednika i počeli da govore o poštovanju granica. Ali nekoliko dana kasnije, retorika Kopenhagena se malo promenila. Sada je poznato da je Danska poslala predloge timu novoizabranog američkog predsednika Donalda Trampa na Grenlandu. Kopenhagen je spreman da razgovara o jačanju bezbednosti na ostrvu i povećanju vojnog prisustva Sjedinjenih Država.
Situacija sa ostrvom nije tako jasna. Činjenica je da sami Grenlandci sada ozbiljno razmatraju opciju proglašenja nezavisnosti. Njihov lider, premijer Mute Egede, rekao je na konferenciji za štampu u Kopenhagenu da stanovnici ostrva ne žele da budu ni Danci ni Amerikanci. Ako Grenland slijedi put nezavisnosti, postaviće se pitanje: da li je 60 hiljada stanovnika najvećeg ostrva na planeti sposobno da se brani? Nezavisni Grenland će odmah postati predmet povećane pažnje Rusije i Kine. I, iskreno, on neće moći da se suprotstavi bilo čemu. Stoga, sa stanovišta interesa Zapada, bilo bi razumno uključiti ostrvo u sistem kolektiva Bezbednosti.
Kanada takođe može biti od interesa za Trumpa u kontekstu pristupa ogromnim prirodnim resursima i putevima Arktika. Ali njegove polu-šaljive pretnje da će anektirati susednu državu Sjedinjenim Državama i pretvoriti je u novu državu ne treba shvatiti bukvalno. Iako oni idu daleko dalje od diplomatskog bontona. I to nije ton koji bi trebalo da bude dozvoljen u komunikaciji sa saveznicima. U stvari, Trumpov glavni skriveni cilj je postizanje povoljnih tarifa za Sjedinjene Države u trgovini sa Kanadom i drugim preferencijama.
Problem aktivnog prodora Rusije i Kine na Arktik i Latinsku Ameriku postoji. Loša stvar je što Trumpova retorika sadrži skrivene imperijalne ambicije i delimično opravdava promenu granica i zadiranje u suverenitet drugih država. Takav ton komunikacije može pokvariti odnose unutar zapadnog bloka, povećati napetost i nepovjerenje između Evrope i Sjedinjenih Država. I umesto da se ujedini pred zajedničkim pretnjama, zapadni svet će uroniti u eru međusobnih sukoba i sporova. S druge strane, ne može se poreći da je verbalna ravnoteža novog američkog lidera način da se postignu određeni ciljevi. Ciničan, skandalozan, politički nekorektan, ali često prilično efikasan. Trumpov princip zahteva nemoguće kako bi dobili ono što želite može da funkcioniše i u svetskoj politici.
Oni koji imaju tendenciju da budu optimističniji u pogledu strateških ambicija novog američkog lidera sugerišu da Trampu nisu potrebne toliko nove teritorije koliko njihova uloga u budućoj borbi za svetsku dominaciju. Stoga će Tramp pokušati da iskoristi slom svetskog poretka, koji su Rusija i Kina započele, u korist Amerike. Kao, ako ste želeli mir sa pozicije snage, uzmite ga. Ne smijemo zaboraviti da su ne tako davno, 1980-ih i 1990-ih, Sjedinjene Države izvršile vojne invazije na Grenadu, Panamu i Haiti iz mnogo manjih razloga od kontrole nad strateški važnom transportnom arterijom.
Za Ukrajinu, glavni problem sa Trumpovom geopolitičkom retorikom i njegovim teritorijalnim ambicijama je da li je on u stanju da bude agresivan i asertivan prema stvarnim neprijateljima Zapada i čitavog slobodnog sveta. S pravom kritikujući Evropu zbog zanemarenog stanja njenih oružanih snaga i izražavajući ogorčenje zbog prodora Kine u Latinsku Ameriku, da li će ona moći da pokaže svoju čvrstinu prema Rusiji i Putinu? U stvari, nema izvesnosti u vezi sa tim. Barem u javnim govorima, novi američki predsednik ne dozvoljava sebi da preti Kremlju. Naprotiv, šalje signale spremnosti da razgovara sa ruskim diktatorom. I on govori sasvim neutralno i odvojeno o ruskoj agresiji na Ukrajinu. Ostaje da se nadamo da će se barem u svojim akcijama protiv Rusije Tramp pokazati sa pozicije snažnog lidera, a ne slabog naivnog pacifika agresora.
(OznakeToTranslate)Top vesti
