Obično mislimo da se istorija razvija linearno: od prošlosti preko sadašnjosti do budućnosti. Ovo gledište je uspostavljeno širenjem hrišćanstva i promenilo paganske ideje o životu kao cikličnom procesu u kojem se iste faze menjaju iznova i iznova. Iako se linearnost istorije ne može poreći, to ne znači da njen pravac ne prolazi kroz nikakve fluktuacije i odstupanja. Naprotiv, ponekad se desi nešto toliko slično pričama iz prošlosti da među svim memovima, istoričari gotovo najčešće moraju da citiraju Leonida Kučmu – „Već je bilo tamo!“.
Ako pažljivo pogledate, lako je videti da događaji i trendovi u istoriji često liče na neku vrstu klatna koje se ljulja napred-nazad. Ere radikalizma zamenjene su umerenijim vremenima; razvoj i pad zamenjuju jedni druge; racionalno prosvetiteljstvo je u jednom trenutku zamenjen emocionalnim i revolucionarnim romantizmom; On je, zauzvrat, ustupio mesto zemaljskom realizmu; turbulentno doba svetskih ratova u Evropi je zamenjeno neviđenim mirom i rastom prosperiteta – i sada se sve kotrlja u suprotnom smeru. Možete nastaviti dugo vremena. Iako ovo poređenje (kao i svako drugo) nije bez konvencija za prošlost, omogućava vam da bolje razumete i prošlost i sadašnjost. A najveći optimisti mogu čak i da predvide budućnost.
Princip klatna prilično dobro objašnjava nedavne peripetije u Sjedinjenim Američkim Državama. Drugi dolazak Donalda Trumpa, praćen vrlo specifičnim gestovima Elona Muska, izazvao je još više briga u ionako neugodnom svetu. Jer bez obzira na svačije mišljenje o Trampu – a malo ljudi izaziva tako dijametralno suprotne stavove prema sebi – važno je shvatiti da je njegova druga pobeda prirodna posledica najnovijih trendova kako u Sjedinjenim Državama, tako i u svetu u celini.
Nakon poraza Joea Bidena 2020. godine, mnogi ljudi, posebno oni koji su bili negativni prema Trumpu, verovali su da je njegova politička karijera završena. Da će se Amerika sada vratiti u normalu. Ali ova „normalnost“ zapravo nije postojala. Dakle, oni ljudi za koje je Tramp bio njihova verzija „prave Amerike“ nisu nestali. A do jeseni 2024. godine bilo ih je još više zbog kratkovidne i često smešne politike demokratske administracije kako na međunarodnoj sceni, tako i na domaćem nivou.
Za mnoge, „kraj istorije“ prelaza iz 80-ih i 90-ih godina prošlog veka je još uvek „normalan“: kolaps komunizma, pad Berlinskog zida, trijumf liberalne demokratije i tržišne ekonomije, nemilosrdni napredak globalizacije i prodor potpune slobode u nove sfere. Ovo je atraktivna slika, i zaista želite da verujete u nju. Ali od 2025. godine sve ukazuje na to da se ispostavilo da je to fatamorgana, koja je sve slabije povezana sa stvarnošću našeg sveta.
Preterani entuzijazam čak i za najbolju ideju preti da izgubi osećaj za stvarnost. Kada se neprijatne činjenice suprotne lepoj teoriji proglase pogrešnim, najnovija jeres. Ističete da neregulisana globalna ekonomija ima ne samo prednosti, već i mane – vi ste jeretik. Insistirate na tome da su nacionalne države, kulture i nacije kao takve i dalje važne – ne samo jeretik, već već sa sumnjom u fašizam/nacizam. Obratite pažnju na činjenicu da „kraj istorije“ nije doveo do trijumfalnog marša demokratija, već je, naprotiv, doveo Zapad u iskušenje da počiva na lovorikama i ignoriše pretnje svetskom poretku od Kine, Rusije, Irana, itd. – vi ste jastreb i generalno želite da pokrenete treći svetski rat.
Da stvar bude gora, američke i mnoge druge zapadne elite su aktivno i namerno ručno povlačile klatno „ulevo“ poslednjih decenija. Omalovažavanje sopstvene prošlosti od strane zapadnih zemalja i večita izvinjenja za stvarne i imaginarne greške onima koji neće ni da priznaju sopstvene grehe, postepeno napuštanje nacionalnog i kulturnog identiteta u ime multikulturalizma – sve je to dovelo do pogoršanja situacije sa ilegalnim migracijama, do povećanja unutrašnjih sukoba i, logično, do izbijanja nasilja i rastućeg nezadovoljstva. Možete zatvoriti oči i nazvati pogrome gradova „vatrenim, ali uglavnom mirnim protestima“, kao što su to učinili američki mejnstrim mediji tokom izbijanja nasilja tokom protesta pokreta Crni Životi Su Važni. Može se, poput britanskih laburista na čelu sa premijerom Starmerom, pretvarati da godinama nije bilo silovanja tinejdžerki od strane migranata iz Pakistana i optužiti sve koji tvrde suprotno (i očigledno) za rasizam. Umesto prevazilaženja ekonomskih problema, možete izmisliti i nametnuti nove rodove i nove elemente nesretne „agende“ svuda – od društvenih mreža do video igara. A oni koji su protiv toga su, naravno, seksisti, rasisti i potpuni fašisti.
I ne samo to, takvo nepromišljeno istezanje sopstvene fatamorgane na stvarnost ne rešava stvarne probleme većine stanovništva Sjedinjenih Država ili mnogih drugih zemalja. To je Takođe izaziva nove pretnje. A Trampova sledeća pobeda, Muskov nacistički pozdrav pred uzvišenom publikom, lov na veštičji „poziv“ čak i tamo gde ga uopšte nema – ovo je vrlo predvidljiv rezultat. Jer što više povlačite klatno u jednom smeru, to će se više na kraju ljuljati u suprotnom smeru. U odsustvu većih kriza, to bi se dogodilo kasnije, a u uslovima stalne krize u svetu, to se već dešava. Donald Tramp, Elon Musk, sve veća popularnost proruskih i duboko populističkih stranaka pod desničarskim sloganima, kao što su Alternativa za Nemačku ili Reforma Velika Britanija u Britaniji, i uspesi drugih Fizo-Orbána – sve su to posledice akcija po principu „ne gledaj gore“. Samo ako su kreatori istoimenog filma ismevali „glupe konzervativce i seljačine“, onda u stvarnosti ogroman deo zapadnih političkih i intelektualnih elita nije ništa bolji. Odbijajući da „pogledaju gore“, prevaziđu sopstveni „progresivni“ balon i obrate pažnju na probleme i potrebe većine građana, stvorili su zahtev za reakciju. Podigli su čudovište.
Sa sveprisutnošću društvenih medija i fatalnim nedostatkom kritičkog razmišljanja, nije bilo nade da će umereni moći da održe klatno u umerenom centru. Ljudi žele jednostavne odgovore. I oni prate one koji, svojom harizmom, veštom upotrebom medija i igranjem na uvređena osećanja masa, iskorištavaju situaciju. Štaviše, ovi ljudi su otvoreno želeli da kijaju na principe ili vrednosti. Iako je na neki način isti Tramp iskreniji od drugih američkih ili evropskih mejnstrim političara. Barem se ne pretvara da je zabrinut za slobodu govora, jednakost prava i mnoge druge lepe formulacije koje se toliko vole koristiti na Zapadu. Koristiti – ali ne i braniti se pred stvarnim pretnjama Rusije i drugih članova najnovije „osovine zla“. Jer da biste se borili, morate „pogledati gore“, morate želeti da naučite lekcije koje istorija može da ponudi („To se već dogodilo!“). Lakše je ne raditi ništa, a ne ljuštiti svoj omiljeni balon. A onda se žale na „pogrešne građane“ na maniriran način, kada potonji shvate sve ovo i počnu da rade još gore na biračkim mestima.
(OznakeToTranslate)Top vesti
